Srpska radikalna stranka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Srpska radikalna stranka
Srs-1.gif
Logo Srpske radikalne stranke
Skraćenica SRS
Predsednik Vojislav Šešelj
Osnivač Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić
Zamenik predsednika Nemanja Šarović
Potpredsednici Milorad Mirčić i Zoran Krasić
Generalni sekretar Nataša Jovanović
Slogan „Srbija je večna dok su joj deca verna”
Osnovana 23. februar 1991.
Prethodnik Srpski četnički pokret i najveći deo Narodne radikalne stranke
Sedište Magistratski trg 3, Beograd; Zemun
 Srbija
Novine Velika Srbija
Broj članova  (septembar 2016) oko 510.000
Ideologija srpski nacionalizam,
velikosrpska ideja,
društveni konzervativizam,
evroskepticizam,
rusofilstvo,
evroazijstvo,
antiglobalizam,
republikanizam,
antikomunizam
Politička pozicija desnica
Boje plava, bela
Himna Sprem’te se, sprem’te
Narodna skupština
22 / 250
Skupština AP Vojvodine
10 / 120
Partijska zastava
Serbian Radical Party flag.png
Zvanični veb-sajt

Srpska radikalna stranka (skraćeno SRS) parlamentarna je politička partija u Srbiji. Osnovana je 23. februara 1991. godine ujedinjenjem Srpskog četničkog pokreta (na čijem je čelu Vojislav Šešelj) i većeg broja mesnih odbora Narodne radikalne stranke (koje je predvodio Tomislav Nikolić).[1]

Prema prvim rezultatima, stranka je na parlamentarnim izborima 2016. osvojila 22 poslanička mandata.[2]

Osnivanje[uredi]

Centrala SRS — Zgrada Magistrata u Zemunu

Proces formiranja Srpske radikalne stranke počeo je inicijativom za osnivanje Srpskog slobodarskog pokreta, koja je došla od strane grupa ideoloških i političkih istomišljenika u Beogradu, 6. januara 1990. godine, potpisivanjem Osnivačkog manifesta. Osnivački kongres Srpskog slobodarskog pokreta održan je 23. januara 1990. godine u Batajnici i smatra se Prvim otadžbinskim kongresom Srpske radikalne stranke. Deklaracijom o ujedinjenju Srpskog slobodarskog pokreta i otcepljenog dela Srpske narodne obnove (stranka koja je nastala iz prvog antikomunističkog udruženja, društva Sava u Novoj Pazovi, a koju je predvodio Mirko Jović, kasnije predsednik ove stranke) na čelu sa Vukom Draškovićem, 14. marta 1990. godine osnovan je Srpski pokret obnove.

Srpska radikalna stranka je osnovana u Kragujevcu 23. februara 1991. godine. Nastala je ujedinjavanjem Srpskog četničkog pokreta (na čijem je čelu bio Vojislav Šešelj) i najvećeg broja opštinskih odbora Narodne radikalne stranke (koje je predvodio Tomislav Nikolić). Na osnivačkoj sednici je za predsednika Srpske radikalne stranke izabran Vojislav Šešelj, koji je predsednik srpskih radikala i danas. Ova sednica predstavlja Drugi otadžbinski kongres Srpske radikalne stranke.

Organizacija[uredi]

Najviši organ Srpske radikalne stranke je Otadžbinski kongres, koji se održava redovno svake četiri godine. Delegati Kongresa biraju predsednika stranke i članove Centralne otadžbinske uprave. Kongres odlučuje o Programu i Statutu Srpske radikalne stranke i definiše smernice političkog delovanja u narednom periodu.

Centralna otadžbinska uprava, koju sačinjava 101 član kojeg bira Kongres, donosi najvažnije odluke u oblasti organizacije i funkcionisanja Stranke.

Predsednik Centralne otadžbinske uprave je Vojislav Šešelj. Izabrani zamenik predsednika bio je Tomislav Nikolić do 12. septembra 2008. godine, odnosno isključenja iz stranke zbog zalaganja za glasanje za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i pokušaja promene ideologije stranke. Potpredsednici su Nemanja Šarović (Šešeljev zamenik), Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Milorad Mirčić.

Generalni sekretarijat na svom čelu ima generalnog sekretara, kog bira Centralna otadžbinska uprava, koji imenuje dva zamenika i osam članova Generalnog sekretarijata. Generalni sekretar stranke je Nataša Jovanović.

Izvršni odbor Srpske radikalne stranke je organ teritorijalne organizacije Stranke. Predsednik Izvršnog odbora je Vjerica Radeta.

Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori[uredi]

Za više informacija o Srpskoj radikalnoj stranci u Crnoj Gori, pogledajte Stranka srpskih radikala.

Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori formirana je u maju 1993. godine. Preregistrovana je 1995. godine od kada nosi naziv Srpska radikalna stranka dr Vojislav Šešelj. Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori ima 21 opštinski odbor i 6 okružnih odbora koji su u nadležnosti Izvršnog odbora. U 13 crnogorskih opština Srpska radikalna stranka je parlamentarna stranka. Posle 2000. godine stranka je bila jedno vreme zabranjena, a kasnije ponovo uspostavljena pod nazivom Stranka srpskih radikala. Za predsednika je izabran Duško Sekulić, a za generalnog sekretara Bojan Strunjaš. SSR je članica Srpske nacionalne liste.

Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj[uredi]

Za više informacija pogledajte: Srpska radikalna stranka (Republika Srpska)

U Republici Srpskoj postoje tri stranke koje nose ovaj naziv, a samo jedna ima podršku centrale iz Beograda:

  1. Srpska radikalna stranka je nastala nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci „Dr Vojislav Šešelj” 2014. godine. Predsednik je Dragan Đurđević, a sedište je u Bijeljini. Od 2014. jedina ima podršku SRS-a i Vojislava Šešelja.[3]
  2. Srpska radikalna stranka „Dr Vojislav Šešelj”, čiji je predsednik Mirko Blagojević. U periodu 2004—2013. godine imala podršku SRS-a i Vojislava Šešelja.
  3. Srpska radikalna stranka Republike Srpske nastala je od regionalnog odbora SRS-a. Predsednik je Milanko Mihajlica, a sedište je u Banjoj Luci. U razdoblju 1992—2004. godine imala je podršku SRS-a i Vojislava Šešelja.

Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj Krajini[uredi]

Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj Krajini osnovana je 13. maja 1992. godine, na zboru u Vukovaru. Ubrzo su osnovani mesni odbori u Slavoniji, Baranji, Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji.

Srpska radikalna stranka Republike Srpske Krajine je više puta podržavala Srpsku demokratsku stranku na izborima.

Na predsedničkim izborima u Republici Srpskoj Krajini, 1993. godine, Srpska radikalna stranka je podržala kandidata Srpske demokratske stranke Milana Babića.

Nakon proterivanja srpskog stanovništva iz Krajine, u hrvatskoj vojnoj operaciji Oluja, Srpska radikalna stranka u Srbiji je pomogla rad Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.

Simboli[uredi]

Grb Srpske radikalne stranke je dvoglavi beli orao sa četiri ocila na štitu i ukrštenim mačevima u kandžama.

Himna Srpske radikalne stranke jeste pesma Sprem’te se sprem’te četnici.

Krsna slava Srpske radikalne stranke je pravoslavni praznik Sveta tri jerarha, koji se praznuje 12. februara.

Dan Srpske radikalne stranke jeste 23. januar, dan kada je održan osnivački kongres Srpskog slobodarskog pokreta, odnosno prvobitni naziv Srpske radikalne stranke.

Program[uredi]

Srpska radikalna stranka u svom programu navodi, kao najznačajniji politički cilj, stvaranje Velike Srbije (granice Karlobag—Ogulin—Karlovac—Virovitica). Prema Šešeljevim rečima, koncept Velike Srbije predstavlja smisao postojanja stranke.

Srpska radikalna stranka se protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju i NATO. Zalaže se za saradnju sa Rusijom do odnosa kakve sa njom imaju neki njeni susedi (Belorusija, Kazahstan), te saradnju sa Kinom i Pokretom nesvrstanih; takođe se zalaže za obnovu suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom i poštovanjem rezolucije 1244. Srpska radikalna stranka kao važna programska opredeljenja ističe i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, smanjenje nezaposlenosti i siromaštva i poništavanje spornih privatizacija.

Kongresi partije[uredi]

Prvi otadžbinski kongres[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Peti otadžbinski kongres[uredi]

Peti otadžbinski kongres Srpske radikalne stranke je održan 23. januara 2000. godine u Sava centru u Beogradu. Na njemu je učestvovalo 817 delegata stranke, a prisustvovalo je 3000 gostiju. U radnom predsedništvu kongresa bili su Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Nikola Poplašen, Aleksandar Vučić, Maja Gojković, Dragan Todorović, Momir Vojvodić, Mirko Blagojević, Jorgovanka Tabaković, Gordana Bulatović, Dragoljub Stamenković, Ratko Gondi, Gordana Pop Lazić, Zoran Krasić, Ognjen Tadić, Jovan Damjanović, Duško Sekulić, Marko Spaić, Branislav Blažić, Nebojša Veličković i Steva Kesejić.[4]

Izborni rezultati[uredi]

Izborni uspeh SRS na lokalnim izborima u Vojvodini 2004. godine

Predsednički izbori[uredi]

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije na izborima koji su održani 21. septembra 1997. godine je bio Vojislav Šešelj, a u prvom izbornom krugu najjači protivkandidat mu je bio Zoran Lilić, kandidat SPS-a. Šešelj je pobedio, ali zbog izlaznosti manje od 50 % izbori su ponovljeni. Na ponovljenim izborima 7. decembra SPS je imao drugog kandidata Milana Milutinovića, koji je pobedio u drugom krugu 21. decembra, a izlaznost je bila iznad 50 %.

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Savezne republike Jugoslavija na izborima 24. septembra 2000. bio je Tomislav Nikolić. Najveći broj glasova na tim izborima osvojili su Vojislav Koštunica i Slobodan Milošević, a Nikolić je imao svega 5,88 % glasova.

Na novim izborima za predsednika Srbije, prvi put u drugom krugu bili su Vojislav Koštunica i Miroljub Labus (13. oktobra 2002. godine), a na ponovljenim izborima (decembra iste godine) drugog kruga nije ni bilo. Vojislav Šešelj je tada oba puta zauzeo treće mesto. Iduće godine, 16. novembra 2003. godine, kandidat SRS na novim predsedničkim izborima bio je Tomislav Nikolić i on je pobedio kandidata DOS-a, Dragoljuba Mićunovića, ali mu pobeda nije priznata zbog nedovoljnog odziva birača.

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije, Tomislav Nikolić, na predsedničkim izborima 13. juna 2004. osvojio je 30,60 % i time pobedio u prvom krugu, ali je u drugom krugu osvojio 45,40 % dok je njegov protivkandidat Boris Tadić osvojio 53,24 % i postao predsednik Republike Srbije.

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije Tomislav Nikolić, na predsedničkim izborima 20. januara 2008. osvojio je 40 % glasova — što je bilo više od bilo kog drugog kandidata, a u drugom krugu izbora njegov protivkandidat je ponovo bio Boris Tadić. Drugi krug predsedničkih izbora je bio održan 3. februara, kada je Boris Tadić odneo još jednu pobedu nad kandidatom radikala.

Predsednik Republike Srbije
Izbori Kandidat # № glasova (1. krug)  % # № glasova (2. krug)  % Rezultat
1990 [a]Vojislav Šešelj[a] Stagnacija 5. 96.277 1,91 nije izabran
1997 Vojislav Šešelj Rast 2. 1.126.940 27,28 Rast 1. 1.733.859 49,1
1997 Vojislav Šešelj Stagnacija 2. 1.227.076 32,19 Pad 2. 1.383.868 37,57 nije izabran
2002 Vojislav Šešelj Pad 3. 845.308 23,24
2002 Vojislav Šešelj Rast 2. 1.063.296 36,08
2003 Tomislav Nikolić Rast 1. 1.166.896 46,23
2004 Tomislav Nikolić Stagnacija 1. 954.339 30,6 Stagnacija 2. 1.434.068 45,4 nije izabran
2008 Tomislav Nikolić Stagnacija 1. 1.646.172 39,99 Stagnacija 2. 2.197.155 47,97 nije izabran
2012 Jadranka Šešelj Pad 7. 147.793 3,78 nije izabran
  Neuspeli izbori zbog izlaznosti manje od 50 % koja je bila neophodna prema tadašnjem Izbornom zakonu
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije
Izbori Kandidat # № glasova (1. krug)  % # № glasova (2. krug)  % Rezultat
2000 Tomislav Nikolić 3. 289.013 5,88 nije izabran

Parlamentarni izbori[uredi]

Narodna skupština Republike Srbije
Izbori № glasova  % od važećih № poslanika Vlada
1992 1.066.765 22,58
73 / 250
podrška Vladi
1993 595.467 13,85
39 / 250
opozicija
1997 1.162.216 28,12
82 / 250
vladajući
2000 322.333 8,60
23 / 250
opozicija
2003 1.056.256 27,61
82 / 250
opozicija
2007 1.153.453 28,60
81 / 250
opozicija
2008 1.219.436 29,46
78 / 250
opozicija
2012 180.558 4,61
0 / 250
opozicija
2014 72.303 2,01
0 / 250
opozicija
2016 306.052 8,10
22 / 250
opozicija

Izbori 2007.[uredi]

Srpska radikalna stranka je u 2007. godini godini bila pojedinačno najjača politička stranka u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa 81 poslaničkim mestom. Taj broj, za jedan manji od onog u prethodnom sazivu, obezbeđen je ishodom vanrednih izbora za narodne poslanike održanih 21. januara te godine.

Dana 8. maja 2007. godine, zamenik predsednika SRS i šef poslaničke grupe radikala Tomislav Nikolić, zahvaljujući glasovima koalicije Demokratska stranka Srbije / Nova Srbija i Socijalističke partije Srbije izabran je za predsednika Skupštine Srbije. Međutim, nakon što je koalicija DSS i NS postigla sporazum sa Demokratskom strankom i G17 plus o formiranju Vlade Srbije, Nikolić je bio prinuđen da podnese ostavku 13. maja.

Izbori 2008.[uredi]

U 2008. godini, posle predsedničkih izbora (kada je Tomislav Nikolić, sa malom razlikom, 3. februara u drugom krugu izgubio od lidera demokrata Borisa Tadića) i parlamentarnih izbora (11. maja iste godine), SRS je ponovo nakratko bila pojedinačno najjača politička stranka u parlamentu sa 78 poslaničkih mesta. Početkom septembra dolazi do velikog raskola u stranci zbog neslaganja oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom kada su visoki funkcioneri stranke u skupštini proklinjali Tomislava Nikolića. Posle podnošenja ostavke na mesto zamenika predsednika i mesto šefa poslaničke grupe, 5. septembra, Nikolić osniva zaseban poslanički krug pod nazivom „Napred Srbijo” (kao izborni slogan). U poslanički klub prelazi 18 poslanika radikala među kojima su najpoznatiji Jorgovanka Tabaković i general Božidar Delić, potpredsednik Skupštine Srbije. Na sednici Centralne otadžbinske uprave, 12. septembra, Tomislav Nikolić i njemu odani poslanici su isključeni iz stranke i sredinom oktobra osnovali su novu — Srpsku naprednu stranku.

Srpska radikalna stranka je između 2008. i 2012. bila najjača opoziciona stranka u Skupštini Srbije sa 57 poslaničkih mesta.[5]

Raskol u stranci[uredi]

Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci dogodio se početkom septembra 2008. godine i rezultovao je osnivanjem nove stranke na srpskoj političkoj sceni — Srpske napredne stranke.

Za početak septembra meseca bila je zakazana sednica Skupštine Srbije, na čijem dnevnom redu se našao, između ostalog, i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. Posle nekoliko dana prihvaćen je amandman radikala na Sporazum, kojim se kaže da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Međutim, Predsednički kolegijum Srpske radikalne stranke 5. septembra (nakon naloga lidera stranke Vojislava Šešelja) odbio je da da saglasnost na to da SRS podrži Sporazum u parlamentu. Iste večeri, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na funkciju zamenika predsednika stranke i šefa poslaničke grupe. Tri dana kasnije, 8. septembra, formirao je sopstvenu poslaničku grupu pod nazivom „Napred Srbijo”, kojoj je prišlo 17 poslanika radikala.

Centralna otadžbinska uprava Srpske radikalne stranke održala je 12. septembra sednicu na kojoj je jednoglasno doneta odluka o isključenju Tomislava Nikolića i njemu odanih poslanika iz stranke.

Tadašnji generalni sekretar SRS, Aleksandar Vučić, 15. septembra podnosi ostavku na sve stranačke funkcije. Uskoro je saopštio da se priključuje Tomislavu Nikoliću u formiranju Srpske napredne stranke, čija je osnivačka skupština održana 21. oktobra.

Izbori 2012.[uredi]

Parlamentarni izbori[uredi]

Na parlamentarne izbore 2012. godine, Srpska radikalna stranka je izašla dosta oslabljena nakon raskola i odlaska ključnih funkcionera poput bivšeg zamenika predsednika Tomislava Nikolića i generalnog sekretara Aleksandra Vučića, koji su osnovali Srpsku naprednu stranku. Radikali su svakog dana organizovali po jedan miting u Srbiji, a svoj završni skup organizovali su na beogradskom Trgu Republike, 3. maja 2012. godine. Nosilac njihove izborne liste bio je tadaljnji potpredsednik dr Aleksandar Martinović.

U izbornoj noći, Centar za slobodne izbore i demokratiju je najpre rekao da se Srpska radikalna stranka nalazi tačno na izbornom cenzusu od 5 % glasova, te da se očekuju novi rezultati. Na sledećoj konferenciji, Marko Blagojević i Centar za slobodne izbore i demokratiju saopštili su da Srpska radikalna stranka ipak nije uspela da pređe izborni cenzus; tako nakon 20 godina postaje vanparlamentarna politička partija.

Srpska radikalna stranka je uspela da pređe izborni cenzus u AP Vojvodini, gde je od 120 poslaničkih mesta dobila 5.

Predsednički izbori[uredi]

Iako se dugo razmatralo ko će biti predsednički kandidat Srpske radikalne stranke, a verovalo se da će to biti mladi i perspektivni potpredsednik dr Aleksandar Martinović, uprava stranke je — na predlog predsednika Vojislava Šešelja — prihvatila kandidaturu njegove supruge Jadranke Šešelj za najvišu državnu funkciju.

Svoju predsedničku kampanju, Jadranka Šešelj je vodila pod sloganom „Verna Srbiji”. Početkom maja 2012. godine, Jadranka Šešelj je objavila svoju prvu knjigu Verna porodici, verna Srbiji, čija je promocija održana u Ruskom domu u Beogradu.

Na predsedničkim izborima, 6. maja 2012. godine, Jadranka je osvojila 3,78 % glasova.

Lokalni izbori u Beogradu[uredi]

Izbornu listu Srpske radikalne stranke u Beogradu predvodio je potpredsednik stranke Nemanja Šarović.

Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe izborni cenzus u Beogradu, tako da posle dugog vremena nema nijednog odbornika u glavnom gradu Srbije.

Izbori 2014.[uredi]

16. marta 2014. održani su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, kao i lokalni izbori u Beogradu. Na izbornoj listi SRS za parlamentarne izbore našli su se i Mladen Obradović (lider pokreta „Srbski obraz”) i Ivan Ivanović (lider SNP „Naši”). Stranka SRS na parlamentarnim izborima ponovo nije prešla cenzus. Ovaj put je osvojila najmanje glasova u svojoj istoriji — 2,01 %.[6] Na lokalnim izborima u Beogradu, takođe nije prešla cenzus, gde je osvojila 2,02 % glasova.[7]

Izdavačka delatnost[uredi]

Srpska radikalna stranka, u skladu sa svojim statutom, vodi i izdavačku delatnost preko preduzeća „Društvo za proizvodnju, izdavačku delatnost, trgovinu i usluge Velika Srbija doo”, koje je registrovano u Agenciji za privredne registre 18. oktobra 2000. godine.[8]

Ovo preduzeće pre svega izdaje zvanično glasilo Srpske radikalne stranke, novine Velika Srbija, ali se bavi i izdavanjem sabranih dela dr Vojislava Šešelja, kao i mnogobrojnih knjiga drugih članova stranke.

Sabrana dela Vojislava Šešelja za sada obuhvataju više od 116 knjiga. Neke od njih su:

  1. Vreme preispitivanja
  2. Hajka na jeretika
  3. Fenomenologija balkanskog despotizma
  4. Veleizdajnički proces
  5. Narkomanija Vuka Manitoga
  6. Politika kao izazov savesti
  7. Milan Panić mora pasti
  8. Na međunarodnoj sceni
  9. Sučeljavanje sa sedmom silom
  10. Narodni tribun
  11. Poslaničke besede
  12. Filipike četničkog vojvode
  13. Pali, žari, dedinjski dizdare
  14. Crveni tiranin sa Dedinja
  15. Da sve srpsko bude kao zemunsko
  16. Promena po volji naroda
  17. Bez dlake na jeziku
  18. Moć argumenata
  19. Falsifikovana volja naroda
  20. Vlada nacionalnog jedinstva
  21. Srbija pod američkim bombama
  22. Dok patriote obnavljaju izdajnici razaraju
  23. Radikali se nisu obrukali
  24. Pakleni planovi Zapada
  25. Kontrarevolucionar u buldožeru revolucije
  26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom
  27. Kontinuitet radikalske doslednosti
  28. Glavni Miloševićev politički robijaš
  29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića
  30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu

Aktivizam[uredi]

Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu[uredi]

Nakon operacije hrvatske vojske i policije „Oluja”, 1995. godine, u kojoj je došlo do pripajanja teritorija Republike Srpske Krajine u Republiku Hrvatsku, stotine hiljada srpskih izbeglica je krenulo u Srbiju. Sa njima je krenula i njihova Vlada Republike Srpske Krajine, sada u progonstvu. Pošto nisu naišli na razumevanje jugoslovenskih vlasti i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je dobila pomoć od Srpske radikalne stranke, koja joj je ustupila prostorije u svojoj centrali u Zemunu, gde je Vlada nastavila svoj rad. Srpska radikalna stranka je danas jedina partija koja priznaje i podržava rad ove Vlade, čiji je trenutni predsednik, član SRS i narodni poslanik dok je stranka bila parlamentarna Milorad Buha.

Podrška Sadamu Huseinu[uredi]

Delegacija Srpske radikalne stranke na čelu sa njenim predsednikom dr Vojislavom Šešeljem, a koju su još činili i generalni sekretar Aleksandar Vučić i visoki funkcioner Dragan Todorović, 2001. godine, otišla je u posetu predsedniku Iraka Sadamu Huseinu, gde su izrazili veliko poštovanje prema njemu i iračkom narodu u borbi protiv Sjedinjenih Američkih Država i globalizma. Vojislav Šešelj se, osim sa Sadamom Huseinom, susreo i sa predsednikom spoljnopolitičkog odbora Baasa Halidom el Hašarijem, potpredsednikom Vlade Iraka Tari Kazis, te ministrom unutrašnjih poslova Iraka Muhamedom Zibadom.

Podrška Muameru el Gadafiju[uredi]

Za vreme građanskog rata u Libiji, 2011. godine — kao i NATO intervencije u istom sukobu —, Srpska radikalna stranka je organizovala skup u Domu sindikata, 9. aprila 2011. godine, pod nazivom „Miting podrške libijskom narodu i njihovom vođi Muameru el Gadafiju”. Na mitingu su govorili funkcioneri Srpske radikalne stranke i libijski državljani, koji su poslali poruku podrške libijskom vođi i pukovniku Muameru el Gadafiju.

Međunarodna saradnja[uredi]

Slobodarska partija Austrije[uredi]

Slobodarska partija Austrije je maja 2008. godine potpisala sporazum o saradnji sa Srpskom radikalnom strankom. Delegaciju Slobodarske partije predvodio je lično njen predsednik Hajnc-Kristijan Štrahe, koji je nedugo posle toga govorio na mitingu Srpske radikalne stranke na Trgu Republike.

Nacionalni front (Francuska)[uredi]

Srpska radikalna stranka ima prijateljske odnose sa partijom Nacionalni front u Francuskoj, čiji je osnivač Žan-Mari le Pen, a trenutni predsednik njegova ćerka Marin le Pen.

Pravedna Rusija[uredi]

Delegacija Srpske radikalne stranke je potpisala sporazum o saradnji sa Pravednom Rusijom, 28. januara 2010. godine. Delegacija radikala je u Rusiji boravila od 27. do 30. januara 2010. godine, a činili su je Dragan Todorović i Dejan Mirović. U ime Srpske radikalne stranke, sporazum je potpisao tadašnji potpredsednik Dragan Todorović, a u ime Pravedne Rusije potpisao ga je Nikolaj Levičev, šef poslaničke grupe te stranke u Ruskoj dumi.

Liberalno-demokratska partija Rusije[uredi]

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj je veliki prijatelj sa liderom Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimirom Žirinovskim. Na poziv Šešelja, Žirinovski je više puta boravio u Srbiji devedesetih godina.

Članovi[uredi]

Napomene[uredi]

  1. Učestvovao kao kandidat Grupe građana.

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]