1924

Milenijum:	2. milenijum
Vekovi:	19. vek 20. vek 21. vek
Decenije:	1900-e 1910-e 1920-e 1930-e 1940-e
Godine:	1921 1922 1923 1924 1925 1926 1927
1924 na Vikimedijinoj ostavi.
[[Datoteka:|312px]]
[[Datoteka:|312px]]

1924. je bila prestupna godina.

Događaji

januar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	februar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
mart P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	april P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
maj P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	jun P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
jul P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	avgust P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
septembar P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	oktobar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
novembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	decembar P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Januar

• 3. januar — Engleski egiptolog Hauard Karter u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu našao sarkofag faraona Tutankamona.
• 25. januar — U francuskom gradu Šamoniju otvorene su prve zimske Olimpijske igre.
• 27. januar — Rimski sporazum

Februar

• 1. februar — Velika Britanija priznala SSSR.
• 2. februar — Aleksej Rikov novi predsednik Saveta narodnih komesara SSSR (do 1930).
• 2. februar — Umro pesnik Aleksa Šantić, veliki pogreb u Mostaru 4-tog.
• 2. februar — Tokom igara u Šamoniju, osnovana Međunarodna skijaška federacija (FIS).
• 5. februar — Mahatma Gandi pušten iz zatvora posle odsluženih dve od šest godina - tokom njegovog odsustva Indijski nacionalni kongres se podelio na frakcije, Hindusi i Muslimani se međusobno udaljili.
• 7. februar — Italija priznala SSSR.
• 8. februar — Prvo pogubljenje gasnom komorom u SAD - jedan Kinez u Nevadi.
• 10. februar — Okršaj vojske i žandarmerije sa kačakom Mehmetom Konjuhijem (Mehmedom Konjuhom), poginuli i civili, među kojima četiri žene i troje dece. Osim Konjuhija u Polablju, aktivan je i izvesni Mehmed Mali u Drenici.
• 12. februar — Nemački nacisti upali u zgradu separatističkih okružnih vlasti u Pirmasens i zapalili je, stradalo je i ubijeno više ljudi.
• 15. februar — Počinje funkcionisanje velikih oblasnih župana u Hrvatskoj i Slavoniji (u Dalmaciji oblasti uvedene ranije).
• 19. februar — U skupštini KSHS ratifikovan Rimski ugovor sa 123 prema 21.
• 21. februar — Major Šćepan Mijušković je pretučen na smrt od žandarma u Nikšiću, kao i njegov rođak Stevan, a pretučeno je i još nekoliko osoba (Milan Kalabić je osuđen za ovo 1930).
• 22. februar — Objavljen italijanski dekret o aneksiji Rijeke, koja će biti glavni grad Kvarnerske, tj. Riječke pokrajine (formalno do 1947).
• 22. februar — Umerene partije u Nemačkoj osnovale Reichsbanner Schwarz-Rot-Gold ("Crno-crveno-zlatni barjak Rajha") protiv unutrašnje subverzije levog i desnog ekstremizma.
• 23. februar — Albanski premijer Ahmet Zogu ozbiljno ranjen u atentatu, nešto kasnije ga zamenjuje tast Šefket Verlaci.
• 24. februar — Rijeka: vlasti KSHS preuzimaju luku Baroš, Deltu i Bankino,sledećih dana su preuzeta i okolna sela (Rubeš, Zamet, Drenova-Podbreg).
• 26. februar — U Minhenu počinje suđenje Adolfu Hitleru, Ludendorfu i još osmorici za Pivnički puč - Hitler koristi proces za propagiranje svoje politike.
• 29. februar — Skupština KSHS jednoglasno usvojila konvenciju o slobodnoj zoni u Solunu.

Mart

• 3. mart — Narodna skupština u Ankari ukinula muslimanski kalifat i proterala iz zemlje kalifa Abdulmedžida II i njegovu porodicu.
• 3. mart — Kraljevina Italija je anektirala Slobodnu Državu Rijeku.
• 25. mart — U Grčkoj je sa prestola zbačen kralj Đorđe II Grčki, a Grčka je proglašena republikom.

April

• 1. april — Nemački sud je osudio Adolfa Hitlera na pet godina zatvora zbog pokušaja Pivničkog puča.

Maj

• 1. maj — Otvorena je zgrada Srpske akademije - ona je koristi od 1952, a sada je data u zakup.
• 1. maj — Mihajlo Pupin dobio Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka".
• 2. maj — Zavod Svetog Jeronima u Rimu predat poslaniku Kraljevine SHS - skinuta "austrijska" obeležja i postavljena jugoslovenska .
• 3. maj — Inženjer Rudolf Fizir konstruisao prvi jugoslovenski avion.
• 3. maj — Bozenhardtov incident: u potrazi za odbeglim zatvorenikom komunistom, berlinska policija upala u sovjetsku trgovačku delegaciju - nađeni dokumenti o vezama SSSR i KPD.
• 4. maj — Izbori u Nemačkoj: socijaldemokrati ostaju najveća partija sa 100 mandata (- 2), konzervativna DNVP 95 (+ 24), na četvrtom mestu KPD sa 62 (+ 58), šesti Nacionalsocijalistički slobodarski pokret sa 32 mandata.
• 6. maj — Majski manifest: VMRO za ujedinjenje cele Makedonije, komunističku Balkansku federaciju i saradnju sa SSSR - razdor u organizaciji.
• 8. maj — U Parizu potpisana Klajpedska konvencija: priznat litvanski posed nad Klajpedskom oblašću (bivši Memel).
• 10. maj — Džon Edgar Huver postavljen na čelo Istražnog biroa (kasnije Federalni istražni biro, FBI), ostaje na čelu službe do smrti 1972.
• 12. maj — U Osijeku počelo suđenje čuvenom razbojniku Jovanu Stanisavljeviću Čarugi.
• maj - Na zabranu Kulturbunda u KSHS, u Austriji se odgovara progonom Slovenaca i Srba, od strane Koruškog Heimatdiensta; od početka godine je dva puta provaljivano u konzulat u Celovcu/Klagenfurtu.
• 17. maj — Nepogode sa ljudskim žrtvama oko Pakraca i Mladenovca, materijalna šteta oko Lajkovca i Ljiga.
• 19. maj — Nakon što je demokrata Ljuba Davidović vratio mandat, kriza završena time što mandat za radnu vladu, u istom sastavu kao do 12. 4., ponovo dobija Nikola Pašić, (zakletva položena 21. 5.).
• 20. maj — Umro Bogd han, nominalni vladar Mongolije - komunisti će u novembru proglasiti republiku (njegova reinkarnacija, 9. Jebtsundamba Khutuktu je navodno prepoznat 1936, što je držano u tajnosti do 1990).
• 22. maj — Nepogode sa ljuskim žrtvama u Radovišu i Strumici, takođe kod Bitolja.
• 24. maj — Nemački predsednik je raspustio Rajhsministarstvo za obnovu, koje je sprovodilo ekonomske reparacije prema Versajskom sporazumu.
• 25. maj — Završeni izbori u Francuskoj, pobeda Levog kartela, saveza radikala i socijalista - na vlasti do 1926. pod vladama Heriota, Painlevea i Brianda.
• 26. maj — U SAD potpisan novi Zakon o imigraciji - dodatno ograničeno useljavanje iz južne i istočne Evrope i zabranjeno useljavanje iz Azije. Kvota KSHS je samo 671 osoba, prema 6.426 po zakonu iz 1921. Ovakva politika traje do 1952. odn. 1965. (s izuzetkom Kineza od 1943). Dva dana kasnije je osnovana Granična patrola SAD
• 26. maj — Bitka kod Turube: Ibn Saudove snage su potukle hašemitske na čelu sa Abdullahom bin Al-Huseinom.
• 27. maj — Nakon što su verifikovani mandati Hrvatske republikanske seljačke stranke, zasedanje skupštine zaključeno do 20. oktobar — opozicija negoduje, nazivajući to državnim udarom.
• 27. maj — Veći deo Baranje poplavljen zbog proboja nasipa kod Bogojeva.
• 29. maj — Eksplozije u centralnom pirotehničkom zavodu rumunske vojske u Kotročenju kod Bukurešta, oštećena i kraljevska palata.
• 30. maj — Socijalistički političar Giacomo Mateoti otvoreno u italijanskom parlamentu optužuje fašiste za prevaru i nasilje na prošlim izborima.
• 31. maj — Kinesko-sovjetski ugovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa, sovjetska vlada se odriče privilegija datih carskoj vladi.

Jun

• 2. jun — Američki Kongres priznao je državljanstvo Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD.

Jul

• 1. jul — Stjepan Radić u Moskvi pristupio Međunarodnom seljačkom savezu (Seljačkoj internacionali - Krestinterni) ("Slobodni dom" ovo objavljuje 18. 7.).
• 1. jul — Rodžersovim zakonom su diplomatske i konzularne službe SAD spojene u Inostranu Službu SAD, definiran je sistem osoblja.
• 2. jul — Italijanski graničari ubili nedaleko od Uneca dvojicu jugoslovenskih i ranili jednog studenta.
• 4. jul — Rudarski zakon u Rumuniji: nacionalizacija njemačkih akcija, država ima udeo od 60% u naftnim poljima (izmjenjen 1929).
• 5. jul — Zvanično otvaranje Olimpijskih igara u Parizu. Gimnastičar Leon Štukelj osvojio dve zlatne medalje. Džoni Vajsmiler je dobio tri zlata u plivanju i bronzu u vaterpolu.
• 5. jul — Tenentismo: grupa oficira se pobunila i stavila pod kontrolu Sao Paulo, zbog čega će grad biti bombardovan.
• 12. jul — Američka okupacija Dominikanske Republike: inauguracijom predsednika Horacija Vaskeza kontrola se vraća u domaće ruke, američke trupe, nakon osam godina, odlaze u septembru.
• 12. jul — Ernest Eldridge je sa Fiatom Mephistopheles vozio blizu 235 km/h u Francuskoj - poslednji rekord na javnom drumu.
• 12. jul — Policija zatvara Nezavisne radničke sindikate i sve organizacije Nezavisne radničke partije Jugoslavije.
• 14. jul —   Na Dalekom istoku proglašena Tunguska republika - dogovorno se predali Sovjetima sledećeg maja.
• 14. jul — Potpisan Ugovor o trgovini i plovidbi između KSHS i Italije (nepotpun, predviđeni naknadni pregovori).
• 15. jul — Veliki okršaj žandarmerije i vojske sa kačakom Azemom Bejtom (Azem Galica) u Galici i okolnim selima južno od Kosovske Mitrovice - 12 poginulih na strani vlasti i nezvaničnih "600 Arnauta" na drugoj.
• 15. jul — Britanci prepustili Italijanima današnji Jubaland u Somaliji.
• jul - Peti svetski kongres Kominterne - u rezoluciji o nacionalnom pitanju u Kreljevini Jugoslaviji zalaže se za samoopredeljenje i samostalnu Sloveniju, Hrvatsku i Makedoniju.
• jul — Britanci porazili Mahmuda Barzanjija i raspustili njegovu Kraljevinu Kurdistan u Iraku.
• 16. jul — Nikola Pašić dao ostavku, traži nove izbore. Novu vladu pokušava da sastavi predsednik skupštine Ljuba Jovanović, takođe radikal.
• 16. jul — Zvanični početak rada Duševne bolnice u Kovinu, u bivšoj kasarni.
• 16. jul — U Londonu otvorena konferencija o nemačkim reparacijama.
• 18. jul — Rulja u Teheranu ubila američkog vicekonzula Roberta Imbrieja, navodno su mislili da je bahajac, ili se možda radilo o naftnim intrigama.
• 19. jul — Masakr u Napaliju: policija i rančeri ubili oko 400 pripadnika naroda Toba u severoistočnoj Argentini.
• 20. jul — U Parizu osnovana šahovska federacija FIDE.
• 25. jul — Kampbelov slučaj: v.d. urednik novina KP Velike Britanije pozvao vojnike da okrenu oružje na svoje ugnjetače umesto na druge radnike. Postupanje laburističke vlade u ovome će pomoći njenom padu.
• 27. jul — Tarliski incident: grčki oficir ubio 17 seljaka Bugara u blizini Drame.
• 28. jul — Ljubomir Davidović je novi premijer KSHS (Demokratska stranka, u koaliciji sa Korošecom i Spahom, ostavljena mesta za HRSS).
• 28. jul — Objavljen sadržaj Majskog manifesta - Kominterna kompromituje lidera VMRO Todora Aleksandrova.

Avgust

• 1. avgust — U Beogradu osnovan FK Obilić.
• 3. avgust — HRSS je odlučio da će podupirati Davidovićevu vladu; podržavaju Radićev rad u Moskvi.
• 3/4. avgust — Sovjetski Napad na Stopce, pogranični grad u Poljskoj (sada u Belorusiji), u pokušaju oslobađanja dva zatvorenika.
• 7. avgust — Na snazi je Međunarodna konvencija za suzbijanje ... opscenih publikacija.
• 9. avgust — Pobuna sudanskih oficira iz Saveza bele zastave u Kartumu u korist nezavisnosti i saveza sa Egiptom - Britanci brzo ugušili (opet u novembru?).
• 16. avgust — Na Londonskoj konferenciji prihvaćen Davesov plan za isplatu nemačkih reparacija: kraj okupacije Rura, obaveza isplate od 1 milijarde maraka prve godine do 2,5 milijarde godišnje posle pet godina, SAD će dati 800 miliona maraka zajma Nemačkoj.
• 16. avgust — Operacija Trest, Sindikat-2: eser Boris Savinkov je uhapšen u Minsku, nakon što je namamljen u SSSR.
• 20. avgust — Viktoria-Velezovim ugovorom regulisana granica između Kolumbije i Paname.
• 28. avgust — Patrijarh Dimitrije ustoličen u Peći.
• 28. avgust — 5. septembar — Neuspešni Avgustovski ustanak u sovjetskoj Gruziji - više hiljada će biti ubijeno u represiji, sovjetska vlast je učvršćena.
• 29. avgust — Počinje Saudijsko osvajanje Hidžaza: Ibn Saudove snage napadaju hašemitsku Kraljevinu Hidžaz povodom nedopuštenog pristupa vernicima.
• 29. avgust — Rajhstag je usvojio Davesov plan sa 314:117.
• 30. avgust — Nemačka rentenmarka se zamenjuje rajhsmarkom, sa fiktivnom zlatnom podlogom (služi do 1948).
• 31. avgust — Ubijen Todor Aleksandrov, VMRO će preuzeti Vančo Mihajlov, koji menja taktiku iz gerile u terorističke napade. Frakcija Aleksandra Protogerova je za staru taktiku, ali on je ubijen 1928. po Mihajlovljevom naređenju.
• 31. avgust — Veliki vojvoda Kiril Vladimirovič se proglasio za "cara sve Rusije" tj. poglavara Romanovih.

Septembar

• 1. septembar — U KSHS osnovan Ruski opšte-vojni savez (ROVS), antikomunistička organizacija belih Rusa.
• 3. septembar — Saudijski ihvani zauzimaju Taif bez otpora, ubijaju 300-400 stanovnika.
• 3. septembar — Ruido de sables ("Zveckanje sabljama"): mladi čileanski oficiri protestuju zbog paralize političkog sistema, u kome konzervativni kongres odbija sve mere predsednika Artura Alesandrija
• 9. septembar — Bitka u Hanapepeu: u okršaju na Havajima poginulo 16 štrajkača Filipinaca zaposlenih na plantažama šećera i četiri policajca.
• 9. septembar — Počinju Kohatski neredi protiv Hindusa i Sika u Kohatu na severozapadu Britanske Indije - preko 155 mrtvih, mnogo izbeglica; Mahatma Gandhi počinje štrajk glađu 18-tog.
• 11. septembar — Vojna Septembarska hunta dolazi na vlast u Čileu, nakon što se predsednik Alessandri povukao (hunta oborena sledećeg januara, Alessandri se vraća u martu).
• 12. septembar — Osvećen je Hram Svetog Aleksandra Nevskog u Sofiji.
• 12. septembar — Gornjodžumajski događaji: desnica VMRO se sveti levici za ubistvo Todora Aleksandrova, ubijeni su Aleko Vasilev, Georgi Atanasov i još dvadesetak ljudi.
• 15. septembar — U severnoj Kini počinje Drugi Zhili–Fengtianski rat, u novembru pobeđuje Fengtianska klika, podržana od Japanaca.
• 15. septembar — U Mirkovićima (Banjanima) ubijen je odmetnik Vaso Stanojević, kome je pripisano 25 ubistava i "bezbroj" pljački.
• 15 — 18. septembar — Tatarbunarski ustanak na jugu rumunske Besarabije, seljačka buna inspirisana od prosovjetskih komunista.
• 18. septembar — Završena Američka okupacija Dominikanske Republike.
• 18. septembar — Kačaci zarobili načelnika đakovićkog sreza Munjića (oslobođen 26-tog nakon isplate 350.000 dinara). Napadnut Obilić kod Prištine.
• 19. septembar — Početak radio difuzije u Srbiji: prvi probni koncert Radio-telegrafske stanice u beogradskoj Rakovici, održan u prostorijama Hrvatske štedionice.
• 20. septembar — Kralj Aleksandar zahteva da radićevci uđu u vladu pod uslovom da polože zakletvu pred njim i da se s njima prethodno sklopi definitivan sporazum; vladini krugovi bi ostavili takav sporazum nakon ulaska u vladu.
• 21. septembar — U Italiji je otvorena prva autostrada, između Milana i Varesea - to je prvi put na svetu rezervisan za motorni saobraćaj.
• 22. septembar — Nedaleko od Kumanova likvidiran komitski vojvoda Lazar Divljanac.
• 24. septembar — Sukob između Arnauta i Kuča, nakon što su opljačkani kučki katuni i odvedene dve devojke - Kuči su nakon sukoba pljačkali stoku, zarobili "dvadeset" albanskih žandarma i zapalili im karaulu.
• 25. septembar — Razbojnici oteli četvoricu bogatih muslimana kod Bileće, zatim ih ubili.
• 28. septembar — Američki vojni piloti završili prvu vazdušnu cirkumnavigaciju, obišli su svet za 363 sata u vazduhu tokom 175 dana, uz 74 stanke - od početna četiri aviona, dva su završila put.
• 28. septembar — Ugušena je Asirska ili Nestorijanska pobuna u Hakariju na jugoistoku Turske, većina Asiraca je proterana.
• 29. septembar — U Ženevi potpisan Politis–Kalfovljev protokol, za rešenje Tarliskog incidenta iz jula, kojim se sloveni u Grčkoj (uključujući i Srbe) smatraju za Bugarsku manjinu - KSHS protestuje i traži da ovi budu priznati kao Srbi. Inače, Slovenima u Grčkoj se krše etnička prava, među njih su naseljene grčke izbeglice iz Turske; stanovnici 40 sela iz okoline Vodena/Edese su zatražili preseljenje u KSHS.

Oktobar

• 1. oktobar — Radio Beograd počinje emitovanje programa, prvi na Balkanu, deveti u Evropi - subvencije Ministarstva PTT ukinute 1926, kontinualno emitovanje od 1929.
• 1. oktobar — Osnovane se irske Obrambene snage.
• 2. oktobar — U Društvu naroda odobren Ženevski protokol za mirno rešenje međunarodnih sporova koji predviđa obaveznu arbitraciju i generalno razoružanje - nije ostvareno.
• 3. oktobar — Husein bin Ali prepustio svom sinu Aliju titule šerifa Meke i kralja Hidžaza i otišao u inostranstvo.
• 6. oktobar — U Italiji počinje emitovanje prve radio stanice, 1-RO, današnji Rai Radio 1.
• 8. oktobar — Britanska vlada Ramsija MekDonalda poražena u parlamentu zbog njenog odnosa prema Kampbellovom slučaju - sledi raspuštanje parlamenta i novi izbori.
• 12 — 15. oktobar — Vazdušni brod USS Los Angeles preneo poštu iz Nemačke u SAD.
• 12. oktobar — Osnovana Moldavska ASSR u sastavu Ukrajinske SSR (raspuštena 1940, kada je zapadni deo, Pridnjestrovlje, pripao novoj Moldavskoj SSR).
• 13. oktobar — Saudijski vahabiti zauzeli Meku bez borbe.
• 14. oktobar — Nacionalno razgraničenje u SSSR: iz dela Turkestanske ASSR osnovana Kara-Kirgiska Autonomna oblast u sastavu Ruske SFSR (kasnije Autonomna SSR, a od 1936. Kirgiska SSR).
• 15. oktobar — Vlada Ljube Davidovića dala ostavku, na zahtev Kralja Aleksandra.
• 15. oktobar — André Breton objavio svoj Nadrealistički manifest, čime je objavio kraj dadaizma.
• oktobar - Lav Trocki objavio "Lekcije Oktobra" u kojima tvrdi da su se Zinovjev i Kamenjev protivili boljševičkom prevratu - njih dvojica će ga u savezu sa Staljinom srušiti u januaru.
• 18. oktobar — Radio-amaterska veza Morzeovim znacima između Novog Zelanda i Londona.
• 20. oktobar — Za predsednika skupštine KSHS izabran Ljubomir Jovanović, potpredsednici su Maček i Hohnjec.
• 20. oktobar — Raspušten Rajhstag, pošto je Marksova vlada ostala bez podrške zbog uvođenja nacionalista za podršku Davesovom planu - izbori u decembru.
• 22. oktobar — Presuda optuženim špijunima u Beogradu: Danica Androlić, Abdagić i još trojica oslobođeni - sud misli da delo nije ni postojalo, da je Androlićeva sve izmislila. Presuda će biti poništena u decembru, Androlićeva je osuđena sledećeg februara.
• 23. oktobar — General Feng Juxiang promenio stranu, izveo Pekinški puč, zbacio preds. Cao Kuna i omogućio pobedu Fengtianske klike.
• 25. oktobar — U britanskoj štampi se pojavljuje "Zinovjevljevo pismo", navodna instrukcija Kominterne za KP Velike Britanije - smatra se da je ovo uticalo na predstojeće izbore.
• 27. oktobar — Nacionalno razgraničenje u SSSR: od delova Turkestanske ASSR, Horezmanske SSR i Buharske SSR osnovane Uzbečka i Turkmenska Sovjetska Socijalistička Republika; unutar Uzbečke SSR se nalazi Tadžička Autonomna SSR (od 1929. Tadžička SSR). SSSR tako ima šest republika.
• 28. oktobar — Francuska priznala SSSR.
• 29. oktobar — Izbori u Velikoj Britaniji: konzervativci 412 mandata (+ 154), laburisti 151 (- 40), liberali 40 (- 118).
• 30. oktobar — Predsednik Kine Cao Kun prisiljen na ostavku, sledećeg meseca sledi Duan Kirui pod titulom Glavnog izvršitelja.
• 31. oktobar — U Milanu prvi međunarodni kongres predstavnika svetskih štednih ustanova (od 1989. Svetski dan štednje).

Novembar

• 4. novembar — Predsednički izbori u SAD: predsednik Kalvin Kulidž (republikanac) ubedljivo pobedio na izborima i dobio mandat.
• 4. novembar — Konzervativac Stenli Boldvin je ponovo premijer UK (do 1929); kancelar eksčekera (blagajne) je Vinston Čerčil.
• 4. novembar — Crnokošuljaši se potukli u Rimu sa antifašističkim veteranima, zbog čega se Musolini mora izvinjavati kasnije tokom meseca.
• 5. novembar — Poslednji kineski car Pu Ji napustio Zabranjeni grad nakon što je general Feng Juxiang poništio raniji aranžman.
• 6. novembar — Pošto Kosta Timotijević nije uspeo sastaviti koncentracionu vladu, dolazi vlada Pašić-Pribićević, koja treba sprovesti izbore; HRSS vladu smatra "naveštajem grubog nasilja... prema nesrbima".
• 8. novembar — Na putu između Bijelog Polja i Šahovića ubijen Boško Bošković, bivši okružni načelnik.
• 9 — 10. novembar — Zločin u Šahovićima: Kolašinci, Boškovićevi bratstvenici, svete se za njegovo ubistvo muslimanima[68] u Šahovićima i okolini; zvanični broj mrtvih je 120.
• 10. novembar — Raspuštena Skupština KSHS, izbori zakazani za februar.
• 10. novembar — Narodna stranka u Turskoj preimenovana u Republikanska narodna stranka (CHP), jedina partija u zemlji do 1945.
• 10 — 27. novembar — Suđenje 149-orki komunista u Estoniji: 39 doživotnih kazni.
• 12. novembar — "Aventinska secesija": opozicija bojkotuje italijanski parlament kojim dominiraju fašisti; Musolini faktički započinje diktaturu u januaru.
• 13. novembar — Poljska pravoslavna crkva dobija autokefalnost od carigradskog patrijarha, što Ruska pravoslavna crkva ne priznaje - većina vernika su Belorusi i Ukrajinci na istoku zemlje. Poljska država će stotine pravoslavnih crkava srušiti ili pretvoriti u katoličke ("Revindikaacija pravoslavnih crkava"), u Varšavi se ruši velelepni hram Aleksandra Nevskog.
• 16. novembar — Otvorena pruga Veles – Štip.
• 16. novembar — Ukrajinska radiodifuzija počinje u Harkovu, tada glavnom gradu Ukrajinske SSR.
• 19. novembar — U Kairu ubijen Sir Lee Stack, generalni guverner Anglo-Egipatskog Sudana, egipatski premijer Saad Zaghloul će zbog ovoga biti smenjen 24-og, nakon čega je i raspuštena skupština.
• 23. novembar — U Moskvi, sa Šuhovljevog tornja, emituje Svesavezni radio.
• 24. novembar — Ostaci pronađeni u Južnoj Africi su opisani kao "Dete iz Taunga", prvi primjerak Australopitekus afrikanusa, star 2,8 miliona godina.
• 26. novembar — Proglašena Narodna Republika Mongolija, sovjetski satelit (traje do 1992).

Decembar

• 20. decembar — Adolf Hitler je pušten iz zatvora Landsberg.

Datum nepoznat

• Vikipedija:Nepoznat datum — Mihajlo Pupin dobio Pulicerovu nagradu za svoje autobiografsko delo From immigrant to inventor.

Rođenja

Glavna kategorija: Rođeni 1924.

Januar

• 21. januar — Beni Hil, engleski komičar, glumac i pevač (prem. 1992)
• 29. januar — Doroti Malon, američka glumica (prem. 2018)

Februar

• 3. februar — Vojo Stanić, crnogorski slikar i vajar (prem. 2024)
• 19. februar — Li Marvin, američki glumac (prem. 1987)

Mart

• 18. mart — Vojislav Simić, srpski muzičar, kompozitor i dirigent (prem. 2025)
• 25. mart — Mačiko Kjo, japanska glumica (prem. 2019)

April

• 1. april — Miodrag Petrović Čkalja, srpski glumac i komičar (prem. 2003)
• 3. april — Marlon Brando, američki glumac i reditelj (prem. 2004)
• 16. april — Henri Mančini, američki kompozitor, dirigent i pijanista (prem. 1994)

Maj

• 6. maj — Puriša Đorđević, srpski reditelj i scenarista (prem. 2022)
• 22. maj — Šarl Aznavur, francusko-jermenski pevač, glumac i diplomata (prem. 2018)

Jun

• 12. jun — Džordž H. V. Buš, američki političar i diplomata, 41. predsednik SAD (prem. 2018)
• 18. jun — Džordž Majkan, američki košarkaš i košarkaški trener (prem. 2005)
• 25. jun — Sidni Lumet, američki reditelj, producent i scenarista (prem. 2011)

Jul

• 4. jul — Eva Mari Sejnt, američka glumica
• 15. jul — Petar Slovenski, srpski glumac, reditelj i radijski voditelj (prem. 2002)
• 21. jul — Don Nots, američki glumac i komičar (prem. 2006)
• 21. jul — Slavko Simić, srpski glumac (prem. 2007)

Avgust

• 14. avgust — Drago Malović, crnogorski glumac (prem. 2014)

Septembar

• 16. septembar — Loren Bakol, američka glumica (prem. 2014)
• 28. septembar — Marčelo Mastrojani, italijanski glumac (prem. 1996)

Oktobar

• 1. oktobar — Džimi Karter, američki političar, 39. predsednik SAD (prem. 2024)

Novembar

• 19. novembar — Vilijam Rasel, britanski glumac. (prem. 2024)
• 22. novembar — Džeraldina Pejdž, američka glumica (prem. 1987)

Decembar

• 25. decembar — Rod Serling, američki scenarista, producent i narator, najpoznatiji kao kreator serijala Zona sumraka (prem. 1975)

Smrti

Glavna kategorija: Umrli 1924.

Januar

• 21. januar — Vladimir Lenjin, ruski revolucionar, političar i pisac (* 1870)

Februar

• 2. februar — Aleksa Šantić, srpski pesnik (* 1868)
• 3. februar — Vudro Vilson, 28. predsednik SAD (* 1856)

Mart

• 26. mart — Eduard Hercog, prvi starokatolički biskup Švajcarske (* 1841)

Jun

• 3. jun — Franc Kafka, češki književnik

Avgust

• 3. avgust — Džozef Konrad, engleski književnik poljskog porekla (* 1857)

Novembar

• 21. novembar — Florens Harding, prva dama SAD, supruga predsednika Vorena Hardinga (*1860)
• 29. novembar — Đakomo Pučini, italijanski kompozitor (* 1858)

Nobelove nagrade

• Fizika — Karl Mane Georg Zigban
• Hemija — Nagrada nije dodeljena
• Medicina — Vilem Ajnthoven
• Književnost — Vladislav Rejmont
• Mir — Nagrada nije dodeljena
• Ekonomija — Nagrada u ovoj oblasti počela je da se dodeljuje 1969. godine

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma