Радерфордијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радерфордијум
Општа својства
Име, симбол радерфордијум, Rf
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Hf

Rf

(Upo)
лоренцијумрадерфордијумдубнијум
Атомски број (Z) 104
Група, периода група 4, периода 7
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Масени број 267 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација [Rn]5f146d27s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 10, 2
Физичка својства
Агрегатно стање чврсто (предвиђено)
Атомска својства
Оксидациона стања 4
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Површинскицентрирана тесерална кристална структура за радерфордијум

(предвиђено)
CAS број 53850-36-5
референцеВикиподаци

Радерфордијум (Rf, лат. rutherfordium), раније унилквадијум (Unq), прелазни је метал.[1] Назив је добио по имену физичара Ернеста Радерфорда.

Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257—262.

Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) 1964. године од Ивана Курчатова у Руском граду Дубна бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Слианим експериментом који је извршио група научника 1969. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У СССР је овај елемент ’70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван курчатовијум (Ku) и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив радерфордијум, по имену Ернеста Радерфорда. IUPAC је 1989. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум.

Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.[2]

Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и титанијум.

Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требало да буде: радон + 5f146d27s2

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Радерфордијум на Викимедијиној остави