Мендељевијум
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | мендељевијум, Md | ||||||
| Мендељевијум у периодном систему | |||||||
|
|||||||
| Атомски број (Z) | 101 | ||||||
| Група, периода | група Н/Д, периода 7 | ||||||
| Блок | f-блок | ||||||
| Категорија | актиноид | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 258 u | ||||||
| Ел. конфигурација | [Rn]5f137s2 | ||||||
|
по љускама
|
2, 8, 18, 32, 31, 8, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | непозната | ||||||
| Агрегатно стање | чврсто (предвиђено) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 2, 3 | ||||||
| Електронегативност | 1,3 (Полинг) | ||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | постраничноцентрирана кубична (FCC)
 (предвиђено) |
||||||
| CAS број | 7440-11-1 | ||||||
Мендељевијум[1] (Md, лат. mendelevium), често погрешно мендељејевијум, хемијски је елемент из групе актиноида.[2] Радиоактиван је и добија се искључиво вештачким путем — бомбардовањем ајнштајнијума алфа-честицама. Атомски број му је 101. Први га је добио амерички нобеловац Глен Сиборг са сарадницима, 1955. године[3] и од тада, па до 1957. означавао се симболом Mv. Овај хемијски елемент назван је по руском хемичару Димитрију Ивановичу Мендељејеву.[4]
Референце[уреди]
- ↑ Клајн, Шипка: Речник страних речи
- ↑ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ↑ Часопис „Позитрон“ бр. 1: „Човек који је сложио коцкице“, стр. 13, март 2013, приступ 7.5.2013
- ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Мендељевијум на Викимедијиној остави
