Актинијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Актинијум
Electron shell 089 Actinium.svg
Електронски омотач актинијума
Општа својства
Име, симбол актинијум, Ac
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
La

Ac

(Uqt)
радијумактинијумторијум
Атомски број (Z) 89
Група, периода група 3, периода 7
Блок f-блок
Категорија   актиноид, понекад се сматра прелазним металом
Масени број 227 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација [Rn]6d17s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 9, 2
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.323 K (1.050 °‍C)
Тачка кључања 3.473 K (3.200 °C)
Густина 10.070 kg/m3
Моларна запремина 22,55×10−3 m3/mol
Топлота фузије 62 kJ/mol
Топлота испаравања 304,6 kJ/mol
Атомска својства
Оксидациона стања 3
Особине оксида базни
Електронегативност 1,1 (Полинг)
1,00 (Олред)
Енергије јонизације 1: 499 kJ/mol
2: 1.170 kJ/mol
3: 1.900 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 195 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Регуларна зидноцентрирана кристална структура за актинијум
Топл. водљивост 12 W/(m·K)
CAS број 7440-34-8
референцеВикиподаци

Актинијум (Ac, лат. actinium) је хемијски елемент из групе непостајаних актиноида.[1] Име је добио по грчкој речи aktinos која означава пречник. Француски хемичар Андре Л. Дебијерн је открио актинијум 1899. године на основу откривања јонизујућег зрачења. У исто време, кад и Дебијерн, тај елемент је открио и немачки хемичар Фридрих О. Гизел, који је предлагао непризнат назив emanium (латински emanare значи ширити се, разливати се). Од имена елемента актинијум изводи се и назив целе групе актиноиди, која обухвата радоактивне елементе чије се атомске масе налазе између 89 do 102, од којих је први актинијум.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Актинијум на Викимедијиној остави