Дубнијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дубнијум,  105Db
Општа својства
Име, симбол дубнијум, Db
Дубнијум у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ta

Db

(Upe)
радерфордијумдубнијумсиборгијум
Атомски број (Z) 105
Група, периода група 5, периода 7
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 262 u
Ел. конфигурација [Rn]5f146d37s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 11, 2
Физичка својства
Агрегатно стање чврсто (предвиђено)
Атомска својства
Оксидациона стања 5
Остало
Кристална структура унутрашњецентрирана кубична (BCC)
Тесерална унутрашњецентрирана кристална структура за дубнијум

(предвиђено)
CAS број 53850-35-4
референцеВикиподаци

Дубнијум (Db, лат. dubnium), претходно уннилпентијум (Unp) и ханијум (Ha), прелазни је метал.[1] Име је добио по руском граду Дубна.

Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257—262.

Изотопи 260 и 261 су вероватно добијени (неки то оспоравају) 1967. године од стране Ивана Курчатова у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 15 азота. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso 1969. године на универзитету у Берклију у Калифорнији добијен је изотоп 262. Резултати Ghiorsa се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспоравало да су први добили овај елемент. Руси вероватно и нису били сигурни свог успеха јер се нису усудили да дају име овом елементу. Американци су користили назив који је предложио Алберт Гиорсо: ханијум (од презимена Ото Хана). Ипак је име елемента промењено у дубнијум јер је откривен у Дубни.

Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се дубнијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.

Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и ванадијум.[2]

Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требало да буде: радон + 5f146d37s2

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Дубнијум на Викимедијиној остави