Сиборгијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сиборгијум
Electron shell 106 Seaborgium.svg
Општа својства
Име, симболсиборгијум, Sg
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
W
↑
Sg
↓
(Uhn)
дубнијум ← сиборгијум → боријум ‍
Атомски број (Z)106
Група, периодагрупа 6, периода 7
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Масени број269 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]5f146d47s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 12, 2
Физичка својства
Агрегатно стањечврсто (предвиђено)
Атомска својства
Оксидациона стања6, (5), (4), (3), 0
(предвиђена су у заградама)
Остало
Кристална структура ​унутрашњецентр. кубична (BCC)
Тесерална унутрашњецентрирана кристална структура за сиборгијум

(предвиђено)
CAS број54038-81-2
референце • Википодаци

Сиборгијум (Sg, лат. seaborgium), претходно уннилхексијум (Unh), прелазни је метал.[1] Назив је добио по презимену америчког хемичара Глена Сиборга.

Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 258—264.

Изотоп 264 је добијен 1986. године, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 16 оксида.

Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се сиборгијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.

Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и хром.[2]

Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требало да буде: радон + 5f146d47s2

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сиборгијум&oldid=21064499”