Сиборгијум
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | сиборгијум, Sg | ||||||
| Сиборгијум у периодном систему | |||||||
|
|||||||
| Атомски број (Z) | 106 | ||||||
| Група, периода | група 6, периода 7 | ||||||
| Блок | d-блок | ||||||
| Категорија | прелазни метал | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 263 u | ||||||
| Ел. конфигурација | [Rn]5f146d47s2 | ||||||
|
по љускама
|
2, 8, 18, 32, 32, 12, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Агрегатно стање | чврсто (предвиђено) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 6, (5), (4), (3), 0 (предвиђена су у заградама) | ||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | унутрашњецентрирана кубична (BCC)
 (предвиђено) |
||||||
| CAS број | 54038-81-2 | ||||||
Сиборгијум (Sg, лат. seaborgium), претходно уннилхексијум (Unh), прелазни је метал.[1] Назив је добио по презимену америчког хемичара Глена Сиборга.
Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 258—264.
Изотоп 264 је добијен 1986. године, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 16 оксида.
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се сиборгијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.
Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и хром.[2]
Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требало да буде: радон + 5f146d47s2
Референце[уреди]
- ↑ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Сиборгијум на Викимедијиној остави
