Берклијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Берклијум
Општа својства
Име, симбол берклијум, Bk
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Tb

Bk

(Upu)
киријумберклијумкалифорнијум
Атомски број (Z) 97
Група, периода група Н/Д, периода 7
Блок f-блок
Категорија   актиноид
Масени број 247 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација [Rn]5f97s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 27, 8, 2
Физичка својства
Агрегатно стање чврсто
Атомска својства
Оксидациона стања 3, 4, 6
Електронегативност 1,3 (Полинг)
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурадупла збијена хексагонална
(dHCP)
Дупла хексагонална збијена кристална структура за берклијум
CAS број 7440-40-6
референцеВикиподаци

Берклијум (Bk, лат. berkelium) хемијски је елемент из групе актиноида.[1][2] Име је добио по граду Берклију у Калифорнији, који је био средиште калифорнијског универзитета и једног од највећих средишта за испитивање језгра атома на свету.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Берклијум на Викимедијиној остави