Љубомир С. Јовановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 21: Ред 21:
== Биографија ==
== Биографија ==


Родио се у [[Брезова (Ивањица)|Брезови]] [[1877]].<ref name="НАР"/> Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је права на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због учешћа у [[мартовске демонстрације|мартовским демонстрацијама]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] оптужен као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра приморан је да бежи чамцем у [[Земун]], који је тада био у саставу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]].<ref name="НАР"/> Након тога отишао је у Беч, а након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]].<ref name="НАР"/>
Родио се у [[Брезова (Ивањица)|Брезови]] [[1877]].<ref name="НАР"/> Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је права на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због учешћа у [[мартовске демонстрације|мартовским демонстрацијама]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] оптужен као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра приморан је да бежи чамцем у [[Земун]], који је тада био у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]].<ref name="НАР"/> Након тога отишао је у Беч, а након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]].<ref name="НАР"/>
==Четнички покрет==
== Четнички покрет ==
Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се фебруара 1905. чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете<ref name="НАР"/> и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља и завршава студије права<ref name="НАР"/> успут се бавећи новинарством. Једно време боравио је у Бриселу, али ни тада не прекидајући везу са националним покретом. Као студент био је стални сарадник Словенскога Југа. Пошто није могао да плати изнајмљивање стана спавао је једно време на канцеларијском столу у редакцији.<ref name="НАР"/>
Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се фебруара 1905. чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете<ref name="НАР"/> и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља и завршава студије права<ref name="НАР"/> успут се бавећи новинарством. Једно време боравио је у Бриселу, али ни тада не прекидајући везу са националним покретом. Као студент био је стални сарадник Словенскога Југа. Пошто није могао да плати изнајмљивање стана спавао је једно време на канцеларијском столу у редакцији.<ref name="НАР"/>
==Црна рука==
== Црна рука ==
Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан.<ref name="НАР"/> Био је покретач и уредник листова [[Словенски југ]] и [[Пијемонт]]. Заједно са [[Богдан Раденковић|Богданом Раденковићем]] и [[Војислав Танкосић|Војиславом Танкосићем]] написао је правила организације "Уједињење или Смрт".<ref name="НАР"/> Правила су написали по узору на слична немачка тајна националистичка удружења и на талијанске [[карбонари|карбонаре]].<ref name="НАР"/>
Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан.<ref name="НАР"/> Био је покретач и уредник листова [[Словенски југ]] и [[Пијемонт]]. Заједно са [[Богдан Раденковић|Богданом Раденковићем]] и [[Војислав Танкосић|Војиславом Танкосићем]] написао је правила организације "Уједињење или Смрт“.<ref name="НАР"/> Правила су написали по узору на слична немачка тајна националистичка удружења и на талијанске [[карбонари|карбонаре]].<ref name="НАР"/>


==Учешће у балканским ратовима и смрт==
== Учешће у балканским ратовима и смрт ==
По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Учествује и у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] против Бугарске у лето [[1913]].<ref name="НАР"/> Рањен је у колено у борбама крај [[Велес (град)|Велеса]].<ref name="НАР"/> Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро [[25. јун]]а [[1913]].<ref name="НАР"/><ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html Srpsko Nasledje], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>
По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Учествује и у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] против Бугарске у лето [[1913]].<ref name="НАР"/> Рањен је у колено у борбама крај [[Велес (град)|Велеса]].<ref name="НАР"/> Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро [[25. јун]]а [[1913]].<ref name="НАР"/><ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html Srpsko Nasledje], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>


Верзија на датум 24. април 2013. у 05:52

За друге употребе, погледајте Љубомир Јовановић (вишезначна одредница).
Љубомир Јовановић Чупа
Датум рођења1877.
Место рођењаБрезова, Османско царство
Датум смрти(1913-06-25)25. јун 1913.
Место смртиСкопље, Краљевина Србија

Љубомир С. Јовановић „Чупа“ (1877 — 25. јун 1913[1]) је био српски новинар, четник и национални револуционар.

Биографија

Родио се у Брезови 1877.[1] Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Београду. Уписао је права на Великој школи али му је студирање ометало политичко деловање. Године 1903. због учешћа у мартовским демонстрацијама у Београду против Александра Обреновића оптужен као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра приморан је да бежи чамцем у Земун, који је тада био у саставу Аустроугарске.[1] Након тога отишао је у Беч, а након Мајкског преврата враћа се у Србију.[1]

Четнички покрет

Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се фебруара 1905. чети Аксентија Бацетовића Бацете[1] и одлази на Козјак као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији 1905. враћа се у Београд и наставља и завршава студије права[1] успут се бавећи новинарством. Једно време боравио је у Бриселу, али ни тада не прекидајући везу са националним покретом. Као студент био је стални сарадник Словенскога Југа. Пошто није могао да плати изнајмљивање стана спавао је једно време на канцеларијском столу у редакцији.[1]

Црна рука

Био је иницијатор стварања Црне руке 1911. и њен члан.[1] Био је покретач и уредник листова Словенски југ и Пијемонт. Заједно са Богданом Раденковићем и Војиславом Танкосићем написао је правила организације "Уједињење или Смрт“.[1] Правила су написали по узору на слична немачка тајна националистичка удружења и на талијанске карбонаре.[1]

Учешће у балканским ратовима и смрт

По избијању Првог балканског рата одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Учествује и у Другом балканском рату против Бугарске у лето 1913.[1] Рањен је у колено у борбама крај Велеса.[1] Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро 25. јуна 1913.[1][2].[3]

Извори

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 181.
  2. ^ СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar, Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ Srpsko Nasledje, Приступљено 28. 3. 2013.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубомир_С._Јовановић&oldid=7135426”