Пређи на садржај

Новак Ђоковић — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Ривалства: кратке табеле
м Центрирање табела.
Ред 227: Ред 227:
|titlestyle = background: ; color: ; border:#CEE0F2 2px solid; text-align:center;
|titlestyle = background: ; color: ; border:#CEE0F2 2px solid; text-align:center;
}}
}}
{| class="wikitable sortable"
{| class="wikitable sortable" style="margin: 0 auto;"
! Ђоковић
! Ђоковић
! Такмичење
! Такмичење
Ред 259: Ред 259:
|titlestyle = background: ; color: ; border:#CEE0F2 2px solid; text-align:center;
|titlestyle = background: ; color: ; border:#CEE0F2 2px solid; text-align:center;
}}
}}
{| class="wikitable sortable"
{| class="wikitable sortable" style="margin: 0 auto;"
! Ђоковић
! Ђоковић
! Такмичење
! Такмичење
Ред 285: Ред 285:
|titlestyle = background: ; color: ; border:#CEE0F2 2px solid; text-align:center;
|titlestyle = background: ; color: ; border:#CEE0F2 2px solid; text-align:center;
}}
}}
{| class="wikitable sortable"
{| class="wikitable sortable" style="margin: 0 auto;"
! Ђоковић
! Ђоковић
! Такмичење
! Такмичење

Верзија на датум 17. октобар 2016. у 16:49

Новак Ђоковић
Ђоковић на Ролан Гаросу 2015. године
Лични подаци
НадимакНоле, Џокер
Датум рођења(1987-05-22)22. мај 1987. (37 год.)
Место рођењаБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Држављанство Србија
Висина1,88 m
Маса78 kg
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Про. каријера2003—
Иградесном руком (дворучни бекхенд)
ТренерМаријан Вајда (од 2006)
Борис Бекер (од 2013)[1]
Зарада104.820.785 $[2]
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/novak-djokovic/d643/overview
Појединачно
Победе—порази745–153 (83,00 %)
Освојени турнири66
Изгубљена финала28
Најбољи пласманБр. 1 (4. јул 2011)
Тренутни пласманБр. 1 (13. јун 2016)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016)
Ролан ГаросП (2016)
ВимблдонП (2011, 2014, 2015)
ОП САДП (2011, 2015)
Остали турнири
Мастерс купП (2008, 2012, 2013, 2014, 2015)
Олимпијске игре Бронза (2008)
Парови
Победе—порази42–57 (42,71 %)
Освојени турнири1
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 114 (30. новембар 2009)
Тренутни пласманБр. 154 (6. јун 2016)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије1K (2006, 2007)
Ролан Гарос1K (2006)
Вимблдон2K (2006)
ОП САД1K (2006)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре1К (2008, 2012)
Мешовити парови
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије2К (2006)
Ролан Гарос–
Вимблдон–
ОП САД–
Тимска такмичења
Дејвис купП (2010)
Хопман купФ (2008, 2013)
Званични веб-сајт
http://novakdjokovic.com
Ажурирано: 17. октобар 2016..

Новак Ђоковић (Београд, 22. мај 1987) је српски тенисер. Тренутно је први на АТП листи у појединачној конкуренцији.[3] Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји.[а] Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је дванаест титула на гренд слем турнирима: шест пута Отворено првенство Аустралије, три пута Вимблдон, два пута Отворено првенство САД и једанпут Ролан Гарос. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу. Држи рекорд са освојених шест трофеја на Отвореном првенству Аустралије и једини је који је тријумфовао три пута заредом у Опен ери.

Освајач је пет титула на Мастерс купу. Ђоковић је рекордер по броју освојених АТП Мастерс 1000 турнира (30) и у једној сезони (6), једини тенисер који је освојио бар једну титулу на осам од девет турнира из АТП Мастерс 1000 серије. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године. Ђоковић има најбољи проценат победа на тврдој подлози (83,82 %) у тениској историји, као и најбољи проценат добијених мечева на тврдој подлози на гренд слем турнирима (87,70 %).

Са Рафаелом Надалом је остварио једно од највећих ривалстава у историји тениса. Одиграли су рекордан број међусобних дуела у Опен ери, други највећи број мечева на гренд слемовима и најдуже финале. Запажено је и Ђоковићево ривалство са Роџером Федерером, против кога је играо у четири финала гренд слем турнира, у рекордних петнаест међусобних дуела на гренд слем турнирима и рекордних десет полуфинала.

Поред проглашења за најбољег спортисту и тенисера Србије и света, Ђоковић је одликован орденом Карађорђеве звезде, орденом Светог Саве од СПЦ и орденом Републике Српске.

Приватни живот

Срђан и Дијана Ђоковић, Новакови родитељи

Новак Ђоковић је рођен 22. маја 1987. године у Београду, као најстарији син оца Срђана и мајке Дијане. Има два млађа брата, Марка (рођен 1991) и Ђорђа (рођен 1995), који су обојица професионални тенисери.[15][16] Први пут је узео рекет у руке у тениском кампу на Копаонику, када је имао четири године. Његов први тренер је била Јелена Генчић.[17] Младом Новаку је узор међу тенисерима био Пит Сампрас.[18] Са дванаест година почео је да похађа минхенску тениску академију Николе Пилића.[19]

Живи у Монте Карлу, Монако, а тренирају га Словак Маријан Вајда и Немац Борис Бекер.[20][21] Поред матерњег, српског језика, Ђоковић говори енглески језик, а служи се и немачким, италијанским и француским језиком.[19][22][23][24] У браку је са Јеленом (рођеном Ристић), а венчали су се 10. јула 2014, после девет година забављања.[25][26] Дана 21. октобра 2014. добили су сина Стефана.[27]

Често на духовит начин имитира друге тенисере, од којих су многи његови пријатељи.[28] Први пут је то јавно радио на лакшем тренингу током Ролан Гароса 2007. (снимци ових имитација, за које Ђоковић тада није знао да постоје, убрзо су објављени на телевизији), а прве имитације (Рафаела Надала и Марије Шарапове) пред великом публиком извео је након победе над Карлосом Мојом на Отвореном првенству САД 2007. Поред имитација, Ђоковић неретко и на друге духовите начине забавља публику, посебно на егзибиционим мечевима.[29][30][31][32]

Тениска каријера

Новак Ђоковић — историјски приказ рангирања на АТП листи
Композитни приказ рангирања у синглу (Роџер Федерер, Рафаел Надал, Новак Ђоковић)

Као јуниор

Ђоковић је у 2001. био троструки првак Европе, у појединачној конкуренцији, паровима и екипно.[33] Наредне сезоне постао је најбољи у Европи у конкуренцији тенисера до 16 година.[34] Након пет одиграних ИТФ турнира, Ђоковић се нашао на 40. месту најбољих јуниора света. Као јуниор је имао однос 40 победа и 11 пораза у појединачној конкуренцији, односно 23 победе и 6 пораза у конкуренцији парова. Као члан репрезентације Југославије 2001. године дошао је до финала јуниорског Дејвис купа за тенисере до 14 година, у којем је изгубио свој меч у појединачној конкуренцији.

2003—2005.

На почетку професионалне каријере, Ђоковић је углавном играо на челенџер и фјучерс турнирима, а нашао се и на ширем списку репрезентације СЦГ за мечеве против Обале Слоноваче и Бугарске. Први фјучерс је освојио у Београду на теренима ТК Црвена звезда у јуну 2003, као члан ТК Партизан, када је у финалу савладао четвртог носиоца и освојио први АТП поен.[20] Те године је стигао до још два полуфинала фјучерса.[20]

Годину 2004. је започео пласманом у полуфинале на фјучерсу у Загребу, а 9. априла је дебитовао за Дејвис куп репрезентацију Србије и Црне Горе у мечу против Летонца Јаниса Скродериса победивши са 2:0.[20] На фјучерсу у Бергаму стигао је до полуфинала, а освојио је фјучерсе у Солноку, Будимпешти и Београду.[20] Први челенџер Ђоковић је освојио у Будимпешти, маја 2004.[20] После је освојио још два челенџера, у Ахену (Немачка) и Санрему (Италија).[20] Јануара 2005. године наступио је у првом колу Отвореног првенства Аустралије, што је био његов први меч у главном жребу неког гренд слем турнира. Изгубио је од каснијег освајача титуле, Марата Сафина. Након челенџера у Београду у фебруару 2005. Ђоковић је наставио да игра само на турнирима АТП-а.

2006. Први АТП трофеји

Новак Ђоковић у Умагу 2006.

У последњим данима 2005. и првим 2006. играо је са Аном Ивановић у Хопман купу, када су стигли до полуфинала.

Претходну годину Ђоковић је завршио на 78. месту АТП листе.[35] Четвртфинале на Ролан Гаросу и осмина финала на Вимблдону уврстили су га у 40 најбољих тенисера на АТП листи.[35] Недуго после Вимблдона освојио је своју прву титулу, Отворено првенство Холандије, без изгубљеног сета. Друга титула коју је освојио, у Мецу, уврстила га је у првих 20 тенисера на АТП листи.[35]

У овој сезони Ђоковић је такође учествовао на Мастерс турнирима у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Хамбургу, Мадриду и Паризу. Најбољи резултат је остварио у Мадриду, где је стигао до четвртфинала у ком га је победио Фернандо Гонзалес. На свим осталим турнирима такмичење је завршавао у једном од прва три кола.

Ђоковић је прве мечеве своја три највећа ривалства, против Рафаела Надала, Роџера Федерера и Ендија Марија, одиграо у овој сезони. Најпре се, у првом колу Мастерса у Монте Карлу, састао са првим тенисером света, Федерером. Швајцарац је однео победу резултатом 6:3, 2:6, 6:3. Затим је Ђоковић остварио свој најбољи резултат у дотадашњој каријери, стигавши до четвртфинала Ролан Гароса, где је први пут укрстио рекет са Надалом, али је био принуђен да преда меч. Најзад је, крајем године, на Мастерсу у Мадриду, преокренуо резултат против Марија и победио у мечу осмине финала резултатом 1:6, 7:5, 6:3.

Годину је завршио на 16. месту.[35]

2007. Пробој у првих 10, прво гренд слем финале

У првој седмици јануара освојио је турнир у Аделајду, победивши у финалу Криса Гучионија. Две седмице после, на првом гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству Аустралије, стигао је до осмине финала, где је изгубио од првог тенисера света, Роџера Федерера. Ђоковићев успех на турнирима Мастерс серије у Индијан Велсу, где је био финалиста, и Мајамију, где је био победник, уврстиле су га међу десет најбољих на свету[35]. На оба турнира, на којима је први пут стигао до финала турнира Мастерс серије, савладао је у полуфиналима Ендија Марија без изгубљеног сета. Финале турнира у Индијан Велсу је изгубио од Рафаела Надала, али га је савладао у четвртфиналу турнира у Мајамију, који је освојио победивши Гиљерма Кањаса у финалу, 6:3, 6:2, 6:4. Касније је играо на турниру у Монте Карлу, где га је поразио Давид Ферер у трећем колу. Ђоковић је стигао до четвртфинала Мастерса у Риму и Хамбургу, где је изгубио од Карлоса Моје, односно од Надала. Затим је освојио Отворено првенство Ешторила, савладавши у финалу Ришара Гаскеа, 7:6(7), 0:6, 6:1.

Новак Ђоковић на Отвореном првенству САД 2007. године

Ђоковић је на Ролан Гаросу стигао до првог полуфинала неког гренд слем турнира, где је изгубио од каснијег победника, Рафаела Надала.

На Вимблдону 2007. Ђоковић је у четвртфиналу савладао Кипранина Маркоса Багдатиса, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, у мечу који је трајао 5 сати.[36] Ђоковић је предао полуфинални меч Надалу због повреде леђа и проблема са стопалом.[37] Следећи успех на турнирима Мастерс серије је био на Роџерс купу. У финалу је савладао најбољег тенисера света Роџера Федерера, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). На путу до трофеја, Ђоковић је победио трећепласираног, другопласираног и првопласираног тенисера (Ендија Родика, Рафаела Надала и Федерера) у три узастопна дана. Ђоковић је био први тенисер коме је то успело још од Бориса Бекера 1994. године.[38] Међутим, на Мастерс турниру у Синсинатију следеће недеље, Ђоковић је поражен од Карлоса Моје у другом колу без добијеног сета. На Отвореном првенству САД Ђоковић је стигао до свог првог гренд слем финала где га је поразио Федерер, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Ђоковић је у другом колу савладао Радека Штјепанека, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), након скоро пет сати игре.[38] Након мање повреде, Ђоковић се вратио на турниру у Бечу и освојио пету титулу у сезони савладавши у финалу Станисласа Вавринку, 6:4, 6:0.[39] Ђоковић је у наступу за тениску репрезентацију Србије против Аустралије победио у оба меча у појединачној конкуренцији и једном у конкуренцији парова, што је омогућило Србији пласман у Светску групу Дејвис купа. Следећи турнир на којем је учествовао је било Отворено првенство Мадрида, где је поражен од Давида Налбандијана у полуфиналу, 6:4, 7:6(4). На мастерсу у Паризу Ђоковића је у раној фази савладао Фабрис Санторо.

Као трећепласирани тенисер света Ђоковић је дошао на Мастерс куп у Шангају и први је елиминисан са турнира након два пораза у својој групи, од Давида Ферера, 6:4, 6:4, и Ришара Гаскеа, 6:4, 6:2. У последњем мечу га је поразио Рафаел Надал 6:4, 6:4. Ђоковић је остварио значајан напредак у односу на претходну сезону. Освојио је два Мастерс турнира (Мајами и Канаду), један турнир из серије 500 (Беч) и два турнира из серије 250 (Аделејд и Ешторил). Пласирао се у своје прво гренд слем полуфинале, на Ролан Гаросу, а потом и прво финале, на Отвореном првенству САД. Ови успеси су му омогућили пробој у првих десет тенисера света, а годину је завршио на трећем месту. Ђоковић је у избору листа „Спорт” изабран за спортисту године у Србији 2007, а Олимпијски комитет Србије га је прогласио за најбољег мушког спортисту. Другу годину заредом је Асоцијација тениских професионалаца Ђоковићу доделила награду за тенисера који је највише напредовао.[40]

2008. Први гренд слем трофеј и олимпијска бронза

Годину 2008. Ђоковић је почео у Перту, на Хопман купу, заједно са Јеленом Јанковић, где су у финалу изгубили од представника Сједињених Држава, Серене Вилијамс и Мардија Фиша са 2:1. Ђоковић је добио све мечеве у појединачној конкуренцији, али је Јанковићева због повреде била присиљена да преда свој меч против Вилијамсове и да покуша да помогне Ђоковићу у конкуренцији мешовитих парова.

Новак Ђоковић на турниру Мастерс серије у Торонту 2008. године

На првом гренд слему сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Ђоковић се пласирао у финале без изгубљеног сета. До тог успеха стигао је савладавши у полуфиналу првог тенисера света, Роџера Федерера, резултатом 7:5, 6:3, 7:6(5). У финалу, 27. јануара, противник му је био највеће изненађење турнира, Жо-Вилфрид Цонга из Француске, тада 38. тенисер на АТП листи, који је у другом полуфиналу победио другог тенисера света, Рафаела Надала. Новак Ђоковић је победио у финалу са 3:1 у сетовима и тиме освојио први гренд слем трофеј у каријери. Ђоковић је са Јанком Типсаревићем, Ненадом Зимоњићем и Виктором Троицким изабран да се такмичи за Србију у првом колу Светске групе Дејвис купа против Русије од 8. до 10. фебруара. Током боравка у Москви, Ђоковић је оболео од стомачног грипа и пропустио је први дан у појединачној конкуренцији.[41] Вратио се другог дана за победу у мечу парова са Зимоњићем против Михаила Јужњог и Дмитрија Турсунова, али је следећег дана предао меч Николају Давиденку при вођству 2:1 у сетовима, чиме је Русија стекла недостижну предност од 3:1[42]

Након последњег поена у финалу Тенис мастерс купа у Шангају 2008. године

На следећем турниру АТП-а, у Марсељу, изгубио је од Француза Жила Симона у другом колу. После тога је играо турнир у Дубаију, али га је у полуфиналу избацио Енди Родик. На Мастерс турниру у Индијан Велсу, Ђоковић је освојио свој други турнир у сезони победивши у финалу Мардија Фиша са 2:1 у сетовима. На турниру у Мајамију, избацио га је Кевин Андерсон са 2:1 у сетовима у другом колу. На турниру у Монте Карлу стигао је до полуфинала, у ком је предао меч Роџеру Федереру. Други по реду Мастерс на шљаци, у Риму, освојио је победивши Станисласа Вавринку резултатом 4:6, 6:3, 6:3. На Ролан Гаросу 2008. стигао је до полуфинала. Био је трећи фаворит, иза Рафаела Надала и Роџера Федерера, али је изгубио од Надала са 6:4, 6:3, 7:6(3). До полуфинала је стигао победивши Дениса Гремелмајера, Мигела Енџела Лопеза Џена, Вејна Одесника, Пола-Анрија Матјеа и Ернестса Гулбиса. Потом је Ђоковић играо турнир у лондонском Квинс клабу. Ту је поново изгубио од Надала, овог пута у финалу. Само неколико дана касније, на Вимблдону је испао у другом колу изгубивши од Руса Марата Сафина (6:4, 7:6(3), 6:2). Ђоковић је после четири недеље паузе учествовао на Роџерс купу у Торонту, који је прошле године освојио. Поразио је Френка Данчевића и Робина Седерлинга, али га је у четвртфиналу елиминисао Енди Мари. Следеће недеље, на Синсинати мастерсу, Ђоковић је у полуфиналу савладао Рафаела Надала 6:1, 7:5, али је у финалу поново изгубио од Марија резултатом 7:6(2), 7:6(2).

Ђоковић је био постављен за трећег носиоца на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. У првој рунди је савладао Американца Робија Џинеприја са 6:4, 6:4, у другој Немца Рајнера Шитлера са 6:4, 6:2, у трећој Руса Михаила Јужњег са 7:6(3), 6:3, и у четвртфиналу Француза Гаела Монфиса са 4:6, 6:1, 6:4. Ђоковић је у полуфиналу изгубио од Рафаела Надала резултатом 4:6, 6:1, 4:6. У том мечу је могао да спасе меч-лопту, али је са мреже лоптицу послао ван игралишта док је Надал био далеко од ње.[43] У борби за бронзану медаљу, Ђоковић је савладао Џејмса Блејка резултатом 6:4, 7:6(4). То је била једна од три медаље за Србију на двадесет деветим Олимпијским играма. Ђоковић се такође такмичио и у конкуренцији парова заједно са Ненадом Зимоњићем, где су били постављени за друге носиоце. Ђоковић и Зимоњић су у првом колу изгубили од чешког пара Мартина Дама и Павела Визнера са 6:3, 0:6, 2:6. После Олимпијских игара, Ђоковић је на последњем гренд слему у сезони, Отвореном првенству САД, био постављен за трећег носиоца. У мечу четвртог кола против Томија Робреда имао је проблема због болова у бедрима и умора, па је био присиљен да затражи два тајм-аута, али је ипак успео да победи у пет сетова.[44] У четвртфиналу је савладао Родика, а учешће на турниру је завршио након пораза од Федерера у четири сета, у полуфиналу. У финалу Отвореног првенства Тајланда, Ђоковић је изгубио од Жоа–Вилфрида Цонге са 7:6(4), 6:4. На Мастерсу у Мадриду, Ђоковића је у трећој рунди победио Иво Карловић са 7:6(4), 7:6(5). На Мастерсу у Паризу, две недеље касније, каснији победник Цонга је опет савладао Ђоковића у трећој рунди. На финалном Мастерс купу у Шангају, након Надаловог одустанка од учешћа на турниру, Ђоковић је био постављен за другог носиоца. У првом колу је победио Хуана Мартина дел Потра (7:5, 6:3), а у другом колу Давиденка (7:6(3), 0:6, 7:5). У трећем колу је поново изгубио од Цонге (6:1, 5:7, 1:6). Без обзира на пораз Ђоковић је такмичење у групној фази завршио на првом месту. У полуфиналу је елиминисао Жила Симона (4:6, 6:3, 7:5), а у финалу је још једном савладао Давиденка (6:1, 7:5), освојивши први Мастерс куп у каријери.

Као и претходну, и ову годину је завршио на трећем месту АТП листе. Током сезоне је освојио 4 турнира – Отворено првенство Аустралије, Мастерс куп и Мастерсе у Индијан Велсу и Риму, и, поред тога, бронзану медаљу на Олимпијским играма.

2009. Пет трофеја и почетак доминације „велике четворке”

Ђоковић је нову сезону почео на турниру у Бризбејну, где га је у првом колу поразио Ернестс Гулбис са 6:4, 6:4, па је одлучио да игра још један турнир као припрему за Отворено првенство Аустралије. На турниру у Сиднеју га је у полуфиналу избацио Јарко Нијеминен, 6:4, 7:6(3). Бранио је титулу на Отвореном првенству Аустралије, али је у четвртфиналу предао меч Ендију Родику због исцрпљености и грчева, при Родиковом вођству 6:7(3), 6:4, 6:2, 2:1.[45] Затим је на турниру у Марсељу стигао до полуфинала, где га је четврти пут за редом победио Жо-Вилфрид Цонга, 6:4, 7:6(1). Наредне недеље, као први носилац, освојио је турнир серије 500 у Дубаију, победивши Давида Ферера у финалу.

У шпанском граду Бенидорму играо се Дејвис куп сусрет између репрезентација Србије и Шпаније. Ђоковић је у оба своја меча поражен резултатом 3:0. Изгубио је од Давида Ферера и од, тада првог тенисера света, Рафаела Надала.[46] Уследили су турнири Мастерс 1000 серије – Индијан Велс и Мајами. У Индијан Велсу, где је бранио титулу, стигао је до четвртфинала и ту изгубио од домаћег тенисера, Ендија Родика. У Мајамију је Ђоковић стигао до финала. На путу до полуфинала, прекинуо је серију Француза Жоа-Вилфрида Цонге од четири узастопне победе у њиховим мећусобним дуелима, савладавши га резултатом 6:3, 6:4. У полуфиналу је победио Роџера Федерера, трећи пут у каријери, али у финалу је изгубио од Ендија Марија.

Ђоковић на Ролан Гаросу 2009. године

Затим се прешло на европски континент и на шљакасте терене. На још једном турниру из серије 1000, у Монте Карлу, Ђоковић је поново изгубио у финалу, овог пута од Рафаела Надала. Следећи турнир Мастерс 1000 серије се играо у Риму. У полуфиналу добио је Роџера Федерера, а финалу поново изгубио од Надала. Тај пораз је проузроковао да Ђоковић падне на четврто место АТП листе, након 81 узастопне недеље проведене на трећем месту.[35] На првом Отвореном првенству Србије, освојио је своју другу титулу у сезони, и то као први носилац, успут победивши сународнике Јанка Типсаревића и Виктора Троицког, а у финалу Лукаша Кубота, 6:3, 7:6(0). Наредни турнир у Ђоковићевом распореду био је последњи турнир серије 1000 за 2009. игран на шљаци. На Мастерс турниру у Мадриду лаким и брзим победама и без изгубљеног сета стигао је до полуфинала, у којем је са Рафаелом Надалом играо трећи пут у последњих пет седмица. Упркос чињеници да је имао три меч-лопте, Ђоковић је изгубио сусрет резултатом 6:3, 6:7(5), 6:7(9).[47] Тај меч је трајао 4 сата и 2 минута, и временски је најдужи у појединачној конкуренцији одигран у три сета у Опен ери (са тај-брејком у последњем сету). Наредни турнир на којем је Ђоковић учествовао био је други гренд слем турнир године, Ролан Гарос. Поразио га је Филип Колшрајбер у трећем колу, 6:4, 6:4, 6:4.

Сезону на травнатој подлози започео је турниром у немачком граду Халеу, где је, након повлачења Роџера Федерера[48], био постављен за првог носиоца. У Ђоковићевом шестом финалу те године поразио га је домаћи тенисер, Томи Хас, 6:3, 6:7(4), 6:1. Као четврти носилац, дошао је на трећи гренд слем у сезони, Вимблдон. У првих неколико кола играо је сигурно и брзо је стизао до победа, над Бенетоом, Гројлом, Фишом и Селом. У полуфиналу је био очекиван меч између Ђоковића и Федерера, али је Ђоковића у четвртфиналу још једном победио Томи Хас, 7:5, 7:6(6), 4:6, 6:3. „Ју-Ес Опен серију” започео је Мастерс турниром у Монтреалу, у Канади. Након победе против Михаила Јужног пласирао се у четвртфинале у којем су се, први пут од увођења серије 1990, нашла осморица најбоље рангираних тенисера АТП листе у том тренутку (Федерер, Надал, Мари, Ђоковић, Родик, Дел Потро, Цонга и Давиденко).[49] Ђоковић је четвртфинале изгубио од Ендија Родика, 6:4, 7:6(4). На наредном турниру, Мастерсу у Синсинатију, стигао је до финала, успут савладавши повратника на терен након више од два месеца, Рафаела Надала[50], 6:1, 6:4. У финалу је изгубио од Роџера Федерера, 1:6, 5:7. Потом је Ђоковић одиграо последњи гренд слем сезоне, Отворено првенство САД. Без изгубљеног сета победио је Ивана Љубичића и Корстена Бола. Против Џесија Витена изгубио је први сет, али је преокренуо резултат и победио са 3:1. У три сета савладао је и Радека Штјепанека. У четвртфиналу победио је Вердаска. У полуфиналу га је зауставио Роџер Федерер, овог пута у три сета.

Ђоковић је освојио турнир у Пекингу, победивши у финалу Хрвата Марина Чилића резултатом 6:2, 7:6(4). Стигао је до полуфинала Мастерса у Шангају у којем је изгубио од Давиденка, 6:4, 4:6, 6:7(1). Након тога се вратио на треће место АТП листе.[35] Освојио је турнир АТП 500 серије у Базелу, победивши у финалу троструког браниоца титуле, Роџера Федерера, 6:4, 4:6, 6:2.[51] Након четири узастопна пораза у финалима АТП мастерс 1000 турнира, освојио је титулу у Паризу. У полуфиналу је савладао Рафаела Надала, 6:2, 6:3,[52] а у финалу љубимца публике, Француза Гаела Монфиса, 6:2, 5:7, 7:6(3)[53]

На Финалу АТП светске турнеје, у групној фази је савладао Николаја Давиденка, продуживши тако свој низ победа на 11.[54] Овај низ је окончао Робин Седерлинг, који га је победио први пут у шест мечева. Иако је у трећем мечу у групној фази савладао Рафаела Надала, није се пласирао у полуфинале, због лошијег односа освојених и изгубљених сетова од другопласираног Давиденка[55]

Ђоковић је трећи пут заредом годину завршио на трећем месту. Играо је 97 мечева, више од било ког другог тенисера, са односом победа и пораза 78:19. Доспео је до десет финала, од којих је освојио пет: Мастерс у Паризу, турнире АТП 500 у Дубаију, Пекингу и Базелу, као и турнир у родном Београду.

2010. Трофеј у Дејвис купу и конкуренцији парова

Главни чланак: Тениска сезона Новака Ђоковића у 2010. години

Први званични турнир на коме је Ђоковић играо био је први гренд слем сезоне, Отворено првенство Аустралије. У четвртфиналу га је победио француски тенисер Жо-Вилфрид Цонга, након пет сетова. Упркос томе, Ђоковић је 1. фебруара достигао свој најбољи пласман у дотадашњој каријери, другу позицију на АТП листи.[35] На прва два турнира из Серије 1000 Ђоковић није постигао запажене резултате.

Ђоковић сервира у Дејвис куп мечу против Чешке

Други гренд слем сезоне, Ролан Гарос почео је победом над Јевгенијем Корољовим, који представља Казахстан. Ипак, у четвртфиналу бива поражен од аустријског тенисера Јиргена Мелцера, 22. носиоца, у пет сетова, упркос убедљивој предности од 2:0 у сетовима и раном брејку предности у трећем.[56] Меч је завршен резултатом 6:3, 6:2, 2:6, 6:7(3), 4:6. Дана 21. јуна је почео трећи гренд слем сезоне, Вимблдон, на ком је Ђоковић био постављен за трећег носиоца. У полуфиналу је изгубио од Чеха Томаша Бердиха.

Крајем августа почео је последњи гренд слем турнир у сезони, Отворено првенство САД. У полуфиналу, Ђоковић је спасао две меч-лопте против Роџера Федерера, дошавши до победе од 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5.[57] Овом победом је постао други тенисер, поред Рафаела Надала, који је остварио две победе против Федерера на гренд слем турнирима. У свом другом финалу на овом турниру поново бива поражен, овога пута од Надала. Четврту сезону заредом Ђоковић је успео да се пласира на завршни шампионат АТП-а, и то као трећи тенисер света. Тријумфом над Ендијем Родиком, остварује пласман у полуфинале. Трећи пут заредом губи од каснијег шампиона, Роџера Федерера, овога пута резултатом 2:0.

По први пут се заједно са репрезентацијом Србије нашао у финалу Дејвис купа против репрезентације Француске у Београдској арени. У свом првом мечу, против Жила Симона, без већих проблема доноси бод репрезентацији, победом од 6:3, 6:1, 7:5. Након заостатка Србије 1:2, изједначује резултат тријумфујући над Монфисом 6:2, 6:2, 6:4.[58] На крају је Виктор Троицки остварио одлучујућу победу и тако донео Србији прву титулу.[59] Ђоковић је у току 2010. у мечевима за репрезентацију остварио 7 победа у исто толико мечева (у појединачној конкуренцији). Годину је четврти пут заредом завршио на трећем месту АТП листе, иако је у току сезоне 26 недеља боравио на другом месту. Остварио је однос победа и пораза 61:18 (77 %). Освојио је два турнира — Дубаи и Пекинг, оба из Серије 500.

2011. Прво место на АТП листи, три гренд слем турнира, рекорди

Главни чланак: Тениска сезона Новака Ђоковића у 2011. години
Ђоковић на Вимблдону 2011.

Ђоковићева сезона 2011. године се сматра једном од најбољих у историји тениса.[60][61][62] Освојио је десет турнира, од којих три гренд слема (Отворено првенство Аустралије, Вимблдон и Отворено првенство САД), пет Мастерс турнира (Индијан Велс, Мајами, Мадрид, Рим и Канаду), АТП Дубаи и Отворено првенство Србије. У јулу је постао први тенисер света. Ђоковић је од старта сезоне до полуфинала Ролан Гароса направио низ од 41 победе, а ако се рачунају две победе на Дејвис купу 2010, 43 победе. Поставио је неколико рекорда, укључујући број титула на Мастерс турнирима у једној сезони (5), број узастопних победа на Мастерсима (31), број узастопних Мастерс финала (6), укупној заради у сезони (12, 6 милиона долара) и најбржој квалификацији за Завршни мастерс (18 недеља и 6 дана).

Ђоковић је почео сезону на Отвореном првенству Аустралије, који је освојио победивши Роџера Федерера у полуфиналу и Ендија Марија у финалу. Након тога је освојио турнир из АТП 500 серије у Дубаију, победивши Федерера у финалу. Затим Ђоковић осваја четири Мастерс турнира: Индијан Велс, Мајами, Мадрид и Рим. У сва четири финала победио је првог тенисера света, Рафаела Надала. Први пораз у сезони доживљава на Ролан Гаросу, где га је у полуфиналу избацио Федерер. Следећи турнир освојио је на Вимблдону, поново победивши Надала у финалу. Тада је преузео прво место на АТП листи. На Мастерс турниру у Торонту је савладао Фиша у финалу. На Мастерсу у Синсинатију је претрпео други пораз у сезони, када је предао финале Марију. На Отвореном првенству САД Ђоковић је био први носилац. У полуфиналу је спасио две меч-лопте против Роџера Федерера, а у финалу поново је саваладао Надала. Ово је био последњи турнир који је освојио, пошто је у Базелу испао у полуфиналу, у Паризу у четвртфиналу, а на Завршном мастерсу у групној фази.

2012. Пад и повратак на прво место

Главни чланак: Тениска сезона Новака Ђоковића у 2012. години
Ђоковић у Мајамију

Ђоковић је почео сезону одбраном титуле на Отвореном првенству Аустралије. У полуфиналу је савладао Марија, у мечу који је трајао 4 сата и 50 минута, а у финалу Надала. Њихов сусрет трајао је 5 сати и 53 минута, што представља рекорд по дужини финала једног гренд слема. На следећа два турнира на којима је бранио титулу, Дубаију и Индијан Велсу, испао је у полуфиналу, од Марија, односно од Изнера. Титулу у Мајамију је одбранио без изгубљеног сета.

Сезону на шљаци Ђоковић је почео на Мастерсу у Монте Карлу, где је у финалу поражен од Надала, чиме је Шпанац прекинуо серију од седам пораза у међусобним дуелима. Са Мастерса у Мадриду га је избацио сународник Јанко Типсаревић. У Риму је Ђоковић бранио титулу, али га је Надал поново победио у финалу. На Ролан Гаросу Ђоковић је имао прилику да постане први власник све четири гренд слем титуле истовремено, још од Рода Лејвера 1969. године. Након што је прошао кроз два меча од пет сетова, против Сепија и Цонге, у полуфиналу је поразио Роџера Федерера са 3:0. Финале је, међутим, изгубио од Надала резултатом 1:3.

На Вимблдону је Ђоковића у полуфиналу избацио каснији шампион Федерер. Освајањем турнира Швајцарац га је претекао на првом месту АТП листе. На Олимпијским играма Ђоковића је у полуфиналу зауставио Енди Мари, а у мечу за бронзану медаљу Хуан Мартин дел Потро. Ђоковић се појавио у финалима сва три турнира америчке серије, али је освојио само Торонто, док су га у Синсинатију и на Отвореном првенству САД поразили, редом, Федерер и Мари.

Ђоковић је освојио оба турнира у Кини, Пекинг и Шангај. Финале Мастерса у Шангају, у ком је спасао пет меч-лопти против Марија, проглашено је најбољим мечом у 2012. години. Након раног испадања са Мастерса у Паризу, Ђоковић је без пораза освојио Завршни турнир сезоне. У финалу је победио Федерера са 2:0, иако је Швајцарац водио у оба сета. Ђоковић је 5. новембра поново преузео прву позицију на АТП листи.

2013. Шести гренд слем трофеј, стота недеља на првом месту

Главни чланак: Тениска сезона Новака Ђоковића у 2013. години

Ђоковић је у јануару освојио трећу узастопну титулу на Отвореном првенству Аустралије, а укупно четврту, чиме је изједначио рекорд Федерера и Агасија.[63] У осмини финала је био близу пораза против Швајцарца Станисласа Вавринке, али је успео да победи са 12:10 у петом сету. У финалу је победио Ендија Марија резултатом 3:1. Ђоковић је продужио низ победа у Дубаију, освојивши турнир без изгубљеног сета. Први пораз Србин је доживео од Дел Потра у полуфиналу Индијан Велса. У Мајамију је испао изненађујуће рано, против ветерана Томија Хаса, у осмини финала.

Сезону на шљаци Ђоковић је почео у Монте Карлу, где је освојио пехар. У финалу је победио осмоструког браниоца титуле, Рафаела Надала. На тај начин је постао први играч који је освојио осам различитих Мастерс титула. Са Мастерса у Мадриду је, међутим, испао већ у другом колу, од Бугарина Димитрова. Ђоковића је у Риму, у четвртфиналу, победио Томаш Бердих, иако је Србин сервирао за меч. На Ролан Гаросу, Рафаел Надал је поново спречио Ђоковића да освоји једини гренд слем турнир који му недостаје, победивши у пет сетова дугом полуфиналном мечу, који је касније проглашен најбољим у 2013. години.

Вимблдон је Ђоковић играо сигурно до полуфинала, где му је било потребно пет сетова да победи Хуана Мартина дел Потра. У финалу га је са 3:0 победио домаћи играч Енди Мари, поставши први Британац од 1936. са титулом на најстаријем гренд слем турниру. Америчку серију Ђоковић је одиграо најслабије у последњих неколико година, забележивши следеће резултате: полуфинале у Монтреалу (пораз од Рафаела Надала), четвртфинале у Синсинатију (пораз од Џона Изнера) и финале Отвореног првенства САД (поново пораз од Надала).

Јесењи део сезоне Ђоковић је, међутим, одиграо знатно боље. Освојио је четири турнира у низу: АТП 500 Пекинг, Мастерс у Шангају, Мастерс у Паризу и АТП завршни шампионат. Дванаест пута је победио играче из првих десет, укључујући по две победе над Надалом, Дел Потром и Роџером Федерером. Упркос томе, Надал је 6. октобра преузео од Ђоковића прву позицију на АТП листи и завршио годину као светски број један.[64]

Ђоковић је у овој сезони учествовао у сусретима Дејвис куп репрезентације Србије против Белгије, САД, Канаде и Чешке, доневши свом тиму седам победа у исто толико мечева, успут изгубивши само један сет. Ипак, то је било недовољно за победу у финалу против Чешке, која је освојила „Салатару” резултатом 3:2.

2014. Сарадња са Бекером, нови тријумф на Вимблдону

Главни чланак: Тениска сезона Новака Ђоковића у 2014. години

Ђоковић није успео да одбрани титулу на Отвореном првенству Аустралије, јер је у четвртфиналу изгубио од каснијег освајача турнира, Станисласа Вавринке, у неизвесном мечу дугом пет сетова.[65] Тиме је прекинут Ђоковићев низ од 14 узастопних полуфинала на гренд слем турнирима[66]. Титулу у Дубаију је такође морао да препусти Швајцарцу, Роџеру Федереру, после пораза у полуфиналу. Међутим, Ђоковић је успео да освоји титуле и у Индијан Велсу и у Мајамију, што му је није пошло за руком од 2011. године.[67] У финалима је победио Федерера и Рафаела Надала, првог тенисера света.

Ђоковић је бранио титулу на Мастерсу у Монте Карлу, али га је у полуфиналу победио Федерер. Турнир у Мадриду је пропустио због повреде ручног зглоба.[68] Мастерс турнир у Риму Ђоковић је успео да освоји иако је у четири меча заредом изгубио по један сет. У финалу је победио браниоца титуле Надала. Са Шпанцем је имао још један окршај у финалу Ролан Гароса, али поново није успео да освоји шљакасти гренд слем.

После три узастопна пораза у финалима гренд слем турнира, Ђоковић је успео да освоји Вимблдон по други пут у каријери. У финалу је одиграо један од најквалитетнијих мечева у каријери, против Роџера Федерера, и успео да тријумфује са 3:2.[69] Након освајања своје седме гренд слем титуле, поново je постао први тенисер света.

Ђоковићева игра на два северноамеричка Мастерс турнира у августу била је још слабија него претходне године, те је и у Торонту и у Синсинатију испао у трећем колу. На последњем гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству САД, победио је Ендија Марија у четвртфиналу резултатом 3:1, али је затим изгубио полуфинале од Јапанца Кеја Нишикорија, који се постарао да се по први пут у скоро десет година у финалу једног гренд слем турнира не појаве ни Федерер, ни Надал, ни Ђоковић.[70]

Први тенисер света наставио је своју доминацију у Кини освојивши турнир у Пекингу, савршеном игром у финалу против Томаша Бердиха. Његов низ од 28 победа у најмногољуднијој земљи света зауставио је Роџер Федерер у полуфиналу Мастерса у Шангају. То је био последњи Ђоковићев пораз у сезони, јер је након Шангаја одбранио титулу на Мастерсу у Паризу победом над Милошем Раонићем, као и на Завршном турниру сезоне, након Федерерове предаје пре финала због повреде.[71]

2015. Три гренд слем трофеја и рекорд у Мелбурну

Главни чланак: Тениска сезона Новака Ђоковића у 2015. години

Статистички гледано, Ђоковићева сезона у 2015. години надмашила је чак и ону из 2011. Стигао је до финала сва четири гренд слем турнира, као трећи тенисер коме је то успело у Опен ери (после Лејвера и Федерера).[72] Освојио је рекордну пету титулу на Отвореном првенству Аустралије победом над Ендијем Маријем, одбранио пехар на Вимблдону у репризи прошлогодишњег финала против Федерера, и поправио свој учинак у финалима Отвореног првенства САД, још једном победом над Швајцарцем. Једини пораз доживео је, поново, на Ролан Гаросу. Иако је ове године коначно успео да савлада Рафаела Надала у Паризу, у четвртфиналу, уследило је полуфинале у пет сетова против Марија, а потом пораз од Станисласа Вавринке, који је одиграо један од најбољих мечева каријере.[73]

Ђоковић је ове сезоне постао први тенисер који је освојио прва три Мастерс турнира у сезони – Индијан Велс, Мајами и Монте Карло. Након још једног пропуштеног Мастерса у Мадриду, одбранио је титулу у Риму, победивши Федерера за четврту титулу у „Вечном граду”. Наставио је свој „пост” на северноамеричкој летњој Мастерс серији, изгубивши у финалима Монтреала и Синсинатија од Марија и Федерера. Британац је тиме прекинуо низ од осам пораза против Ђоковића. Можда две најдоминантније недеље у сезони најбољи тенисер света остварио је на турнирима у Пекингу и Шангају, не изгубивши ниједан сет. Након треће узастопне титуле у париском „Берсију”, доживео је последњи пораз у години, од Федерера, у групној фази Завршног турнира сезоне. Реванширао му се већ у финалу, освојивши рекордну четврту узастопну титулу на турниру који окупља осам најбољих тенисера у сезони. Тријумфом над Рафаелом Надалом у полуфиналу, изједначио се са својим највећим ривалом по броју победа.

Ђоковић је у овој сезони наступио на 16 турнира, а до финала није стигао само на првом, у Дохи. Овај рекордни низ у току једне сезоне обележен је освајањем 11 титула, од тога рекордних шест Мастерс турнира. Још неки рекорди које је српски тенисер поставио у овој сезони укључују највећи број победа над играчима из првих десет (31), највећи број поена на АТП листи (16.785), као и највећу зараду од турнира (21,6 милиона долара). По први пут је целу сезону провео као најбоље рангирани тенисер света.

2016. Гренд слем каријере и рекорд по броју АТП поена

Главни чланак: Тениска сезона Новака Ђоковића у 2016. години
Ђоковић је почетком јуна комплетирао гренд слем каријере, освојивши Отворено првенство Француске.

Ђоковић је освојио своју 60. титулу у каријери у Дохи, победивши Надала резултатом 6:1, 6:2. Рекордну шесту титулу у Мелбурну је освојио, савладавши у реваншу финала из 2015. године, Ендија Марија у три сета.[74]

Освојио је пети Мастерс у Индијан Велсу, победивши у финалу Милоша Раонића. Почетком априла, Ђоковић је без изгубљеног сета освојио наредни Мастерс, у Мајамију, савладавши Кеја Нишикорија у финалу. Као бранилац титуле у Монте Карлу, Ђоковић је неочекивано доживео пораз већ на старту турнира од Чеха Јиржија Веселог. У финалу Мадрида је савладао Ендија Марија са 6:2, 3:6 и 6:3. Другу узастопну недељу играо је финале против Марија у Риму, али је Британац овог пута добио меч резултатом 6:3, 6:3.

Коначним освајањем Ролан Гароса, Ђоковић је постао први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу. Постао је осми играч који је комплетирао титуле на гренд слемовима, после Фреда Перија, Дона Баџа, Рода Лејвера, Роја Емерсона, Андреа Агасија, Роџера Федерера и Рафаела Надала. У финалу је победио Ендија Марија са 3:1, и постао једини тенисер у историји који је освојио четири гренд слем турнира у низу на три различите подлоге — бетон, трава и шљака (пре 1969. године, када је почела Опен ера, три гренд слема играна су на трави).[75]

На Вимблдону је Ђоковић изгубио у трећем колу од америчког тенисера Сема Кверија у четири сета. Меч је због кише трајао два дана, а поразом је прекинут низ од 28 гренд слем турнира на којима је стизао макар до четвртфинала, као и рекордни низ од 30 добијених мечева на гренд слем турнирима.[76] Затим су уследиле Олимпијске игре и поред великих очекивања, није остварио запаженији резултат. Изгубио је у првом колу од Хуана Мартина дел Потра у два тајбрејка. Ђоковић је освојио 30 мастерс у каријери победивши у Торонту Кеија Нишикорија у два сета. На Ју ес опену је играо у финалу где је поражен од Швајцарца Станисласа Вавринке са 3:1.[77] На претпоследњем мастерсу сезоне у Шангају, Ђоковић је изгубио у полуфиналу од 15 носиоца Баутисте Агута из Шпаније.[78]

Ривалства

Ривалство са Надалом

Главни чланак: Ривалство Ђоковића и Надала
Детаљ из финалног меча на Отвореном првенству САД 2011.

Ђоковић и Надал су играли један против другог 49 пута,[79] што представља рекордни број сусрета два тенисера у Опен ери. Ђоковић води са 26:23 (Надал води 2:1 на трави и 14:7 на шљаци, док је на тврдој подлози 18:7 за Ђоковића). Састајали су се на турнирима свих категорија. Играли су у 24 финала од којих је Ђоковић освојио 14. Надал, међутим, води са 9:4 у мечевима на гренд слем турнирима. Њихово ривалство је означено као треће највеће у првој деценији 21. века (иза ривалства Федерер — Надал и Сампрас — Агаси).[80] Ђоковић је једини играч који је Надала победио седам пута заредом, и то у седам финала (од Индијан Велса 2011. до Отвореног првенства Аустралије 2012). Он има највише победа на шљаци и на гренд слем турнирима против Шпанца. Надал, са друге стране, такође има највише гренд слем победа (и победа уопште) над својим ривалом.

Њих двојица су се досад састали у седам финала гренд слема, од којих је Надал добио четири. Држе рекорд по дужини једног гренд слем финала — 5 сати и 53 минута на Отвореном првенству Аустралије 2012, а такође и по дужини у мечевима у три сета (4 сата и 3 минута, Мадрид 2009). Надал и Ђоковић су други пар у историји који се срео у четири узастопна гренд слем финала.

Ђоковић—Надал 26:23
Ђоковић Такмичење Надал
4 Гренд слем 9
3 Тенис мастерс куп 2
16 АТП Мастерс 1000 9
2 АТП 500 0
1 АТП 250 1
0 Дејвис куп 1
0 Олимпијске игре 1

Ривалство са Федерером

Главни чланак: Ривалство Ђоковића и Федерера

Ђоковић и Федерер су до сада играли 45 мечева и резултат је 23:22 за Ђоковића.[81] Изједначени су на тврдој подлози (17:17) и на шљаци (4:4), а српски тенисер води са 2:1 на трави. Сусрели су се у седамнаест финала и резултат је 11:6 за Ђоковића. Играли су један против другог у четири гренд слем финала. Федерар је победио на Отвореном првенству САД 2007, док је Вимблдон 2014. и 2015, као и Отворено првенство САД 2015 освојио Ђоковић. Федерер и Ђоковић су једини играчи који су оног другог победили на свим гренд слем турнирима. Ђоковић је једини играч који је Федерера савладао на три узастопна гренд слем турнира.

Федерер је у три прилике прекинуо велики Ђоковићев низ победа. У полуфиналу Ролан Гароса 2011. је задао Србину први пораз у сезони, после 41 победе (43, рачунајући Дејвис куп 2010), тиме га спречивши да се изједначи са Џоном Макенроом по броју узастопних победа од почетка године. На Мастерсу у Шангају 2014, такође у полуфиналу, Федерер је прекинуо Ђоковићев низ од 28 победа на тлу Кине, који је почео 2010. године. Коначно, у групној фази Завршног турнира у Лондону 2015. године, Швајцарац је нанео првом тенисеру света први пораз на том турниру од 2011. и први пораз у дворани од 2012. године. Занимљиво је да су прва два низа започела управо након пораза од Федерера, тако да их је он и „отворио” и „затворио”.

Њихови најзапаженији мечеви су били два полуфинала Отвореног првенства САД (2010. и 2011). Оба су била у пет сетова, и у оба је Ђоковић спасао две меч-лопте пре него што је тријумфовао. Још један „класик” било је финале Вимблдона 2014, које је Ђоковић решио у пет сетова. На Мастерс купу 2014. Ђоковићу је Федерер предао меч у финалу и то је први пут у историји тог такмичења да се један тенисер повукао на финалном мечу.[82]

Ђоковић—Федерер 23:22
Ђоковић Такмичење Федерер
9 Гренд слем 6
3 Тенис мастерс куп 2
9 АТП Мастерс 1000 9
2 АТП 500 4
0 АТП 250 0
0 Дејвис куп 1

Ривалство са Маријем

Главни чланак: Ривалство Ђоковића и Марија

Ђоковић и Мари су до сада одиграли 34 меча.[83] Ђоковић води 24:10 (5:1 на шљаци и 19:7 на тврдој подлози, док Мари води 2:0 на трави). Играли су у седамнаест финала и Ђоковић води 10:7. Седам пута су играли на финалима гренд слем турнира. Ђоковић је освојио Отворено првенство Аустралије 2011, 2013, 2015, 2016. и Отворено првенство Француске 2016, а Мари Отворено првенство САД 2012. и Вимблдон 2013. Најзапаженији сусрети су им били полуфинале у Аустралији 2012. (које је добио српски тенисер) и финале Отвореног првенства САД 2012. Оба меча су играна у пет исцрпљујућих сетова са много обрта и трајала су скоро пет сати. Значајан меч за њихово ривалство је и финале Мастерс турнира у Шангају 2012, које је добио Ђоковић после спасавања пет меч-лопти. Интересантан је податак да је Енди само недељу дана старији од Новака.[84]

Ђоковић—Мари 24:10
Ђоковић Такмичење Мари
8 Гренд слем 2
1 Тенис мастерс куп 0
14 АТП Мастерс 1000 6
1 АТП 500 1
0 АТП 250 0
0 Дејвис куп 0
0 Олимпијске игре 1

Стил игре

Чувени тениски тренер и стручњак Ник Болитијери изјавио је 2013. године да је Ђоковић „најкомплетнији тенисер у историји”, наводећи да Србин нема ниједну упадљиву слабост и да зна подједнако добро да изводи све ударце.[85] Са овим мишљењем су се касније сложили и други играчи.[86]

Ђоковић игра десном руком. Његов стил карактеришу дубоки и продирући ударци са обе стране терена, као и агресивна игра са основне линије. Његов бекхенд се сматра једним од најбољих у данашњем тенису.[87] Најбољи ударци су му бекхенд-паралеле велике прецизности. Познат је и као један од играча који се најбоље крећу по терену. Има добре способности одбране и покривања терена. Ђоковић је један од најеластичнијих тенисера, способан да се клиже не само на шљаци, већ и на трави и тврдој подлози.[88]

Након што је имао потешкоћа са сервисом (нарочито током сезоне 2009 и 2010), он му је постао једно од најјачих оружја.[89] Први сервис му је обично раван (flat serve), а други му је кик или слајс сервис (kick serve, slice serve). Ђоковић је такође један од играча са најбољим ритерном, који може да буде офанзиван и дефанзиван. Џон Макенро сматра да Ђоковић има најбољи ритерн у историји мушког тениса.[90]

Тренери и стручни тим

Први Ђоковићев тренер била је Јелена Генчић, бивша југословенска тенисерка и тренер Горана Иванишевића и Монике Селеш. На њен савет родитељи су Новака 1999. одвели у Минхен код Николе Пилића. У Пилићевој академији Ђоковић је провео четири године. Током 2004. и 2005. године, Новаков тренер је био Дејан Петровић,[91] а од дела 2005. га је тренирао Италијан Рикардо Пјати, који је у то време био и тренер Ивану Љубичићу. Са Пјатијем се разишао пре Отвореног првенства Француске 2006. због његове немогућности да се посвети двојици тенисера.[92]

Пјатија је јуна 2006. заменио Словак Маријан Вајда.[93] Од августа 2009. до априла 2010. Ђоковић је сарађивао са бившим четвртим тенисером света, Американцем Тодом Мартином.[94] Вајда је на месту главног Ђоковићевог тренера провео седам и по година, када га је заменио бивши први тенисер света, Немац Борис Бекер. Вајда је изјавио да је одлука донета заједнички, како би он добио више времена за приватне обавезе.[95] Он ће бити уз Ђоковића на турнирима у Индијан Велсу, Мадриду, Канади и Пекингу, док преостале турнире преузима Бекер.[95]

Стручни тим Новака Ђоковића чине, поред Вајде и Бекера, Миљан Амановић (физиотерапеут) и Гебхард Фил-Грич (фитнес тренер).[93][93] Бивши професионални тенисер Душан Вемић, као спаринг-партнер и помоћни тренер, био је члан Ђоковићевог тима од 2011. до 2013. године.[96][97]

Ђоковић је раније сарађивао са нутриционистом Игором Четојевићем,[98] који је у његовом тиму био од јула 2010. до јула 2011. Пре него што је ангажовао Фила-Гриша (2009), фитнес тренер му је био Ронен Бега.[99]

Опрема

Продавница спортске опреме у Њујорку

Ђоковића спонзоришу предузећа Хед и јапанско предузеће UNIQLO.[100][101] Раније је спонзор било предузеће Серђо Такини.[102] Закључно са 2008. годином, користио је рекете марке Вилсон,[103] а до краја 2009. спонзорисао га је Адидас.[104]

Ван терена

Ђоковић је био специјални гост на избору за Песму Евровизије 2008. који је био одржан у Београду. У првој полуфиналној вечери је заједно са водитељем програма, Жељком Јоксимовићем отпевао песму о Београду. Бацио је велику тениску лоптицу у публику, што је означило почетак гласања.[105] Гостовао је и на церемонији затварања Универзијаде 2009. у Београду.[106]

Појављује се у споту за песму Hello ди-џејева Мартина Солвега и Драгонета, у којем Солвег и Боб Синклер на стадиону Ролан Гароса играју тениски меч. Након што судија прогласи једну од лоптица у ауту, Ђоковић демонстративно улази на терен и убеђује га у супротно.

Ђоковић је у марту 2011. учествовао у хуманитарном фудбалском мечу у коме су познати тенисери играли против клуба Форт Лодердејл Страјкерса.[107] Прикупљен новац је био намењен за помоћ Јапану после разорног земљотреса те године. Тенисери су изгубили са 5:2, а стрелци за њихов тим били су Енди Мари и Маркос Багдатис. Прикупљена је помоћ од преко 100.000$.

Од августа 2011. је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију.[108]

Од 2011. је амбасадор предузећа за израду ручних сатова Audemars Piguet.[109]

У новембру 2011. Ђоковић је снимио неколико сцена за акциони филм Плаћеници 2 у којима глуми самог себе.[110] Требало је да буде приказан како се рекетом бори против непријатеља, али је његова сцена исечена из коначне верзије филма.[111] Био је гост у више ТВ емисија забавног карактера, између осталог појавио се у шпанској емисији Hormiguero заједно са колегиницом Аном Ивановић. У САД-у се појавио у емисијама Џеја Леноа, Конана О'Брајана и Дејвида Летермана.[112][113][114] У Србији су га угостили Огњен Амиџић, Ненад Љ. Стефановић и Иван Ивановић.[115][116][117]

Ђоковић је 2013. године објавио књигу „Сервирај за победу” (енгл. Serve to Win).[118][119] Иако садржи елементе аутобиографије, углавном се фокусира на исхрану, мотивацију, физичке и менталне вежбе које су му помогле да постане први играч света, а које препоручује својим читаоцима.

Поводом међународног дана спорта, Ђоковић се 23. августа 2013. у Њујорку обратио Скупштини Уједињених нација, на позив председника Вука Јеремића. Говорио је о важности спорта за младе и значају фер-плеја.[120]

Фемили спорт

Family Sport (транскрибовано Фемили спорт) је предузеће које је 19. децембра 2005. основала породица Ђоковић.[121] Ово предузеће је досад покренуло неколико важних пројеката у свету спорта и угоститељства. Они су били организатори турнира АТП 250 у Београду. Основали су тениски центар Новак на Дорћолу у Београду, који садржи осам терена, спа центар и ресторан.[122] Фемили спорт је такође дистрибутер предузећа Хед и Серђо Такини у овом делу Европе. Отворили су и три тематска кафића Новак, у Београду, Крагујевцу и у Новом Саду.

Фондација „Новак Ђоковић”

Фондација „Новак Ђоковић” је задужбина основана у новембру 2007. године. Циљ јој је да, учешћем у разним пројектима, омогући деци из социјално угрожених средина да се развијају у стимулативном и безбедном окружењу. Фондација ствара дугорочне партнерске односе са локалним организацијама које имају сличне циљеве. Такође учествује у прикупљању новца за различите хуманитарне акције.[123][124] Директор фондације је Новакова супруга Јелена.[125]

Занимљивости

У 2010. години српски блуз-рок бенд Зона Б је снимио песму Џокер посвећену Новаку Ђоковићу.[126] Назив песме се односи на Ђоковићев надимак.

Поште Српске су 2011. године издале поштанску маркицу под називом „Личност године Републике Српске 2011 — Новак Ђоковић”, на којој се налази лик Новака Ђоковића.[127] Ова маркица је у избору за најлепшу поштанску маркицу у 2011. години, освојила прво место.[127]

После Ђоковићевог освајања Вимблдона и доласка на прво место АТП листе (јул 2011), снимљен је документаран филм о њему, под називом „Несаломиви”, приказан на ТВ Б92.[128]

Први авион у новонасталој српској националној авио-компанији, Ер Србији, добио је име по Новаку Ђоковићу.[129]

Спортски новинар Крис Бауерс је 2014. године објавио књигу о Ђоковићу, под називом Спортски лидер Новак Ђоковић и успон Србије.[130] У Србији је књигу објавила издавачка кућа „Лагуна”.[131]

Рекорди, награде и одликовања

Главни чланак: Списак достигнућа и рекорда Новака Ђоковића

Одабрани рекорди

Турнир Година Рекорд Играч(и) са којим(а) дели
Гренд слем турнири
- 2008–16. Гренд слем каријере[132] Аустралија Род Лејвер
Сједињене Америчке Државе Андре Агаси
Швајцарска Роџер Федерер
Шпанија Рафаел Надал
- 2015–16. Највише узастопнo освојених гренд слем турнира (4)[132] Аустралија Род Лејвер
- 2007–08. Најмлађи тенисер који је дошао до полуфинала сва четири турнира[133] Једини
- 2015–16. 30 узастопних победа на гренд слем турнирима Једини
- 2010–16. Три узастопна финала на сва четири гренд слем турнира Једини
- 2007–08. Најмлађи тенисер који је дошао до полуфинала сва четири турнира у низу[133] Једини
- 2007–14. Вишеструки финалиста на сва четири турнира Аустралија Кен Роузвол
Чехословачка Иван Лендл
Сједињене Америчке Државе Андре Агаси
Швајцарска Роџер Федерер
Шпанија Рафаел Надал
Отворено првенство Аустралије 2008–16. Највише освојених титула (6)[134] Једини
Отворено првенство Аустралије 2011–13. Највише узастопно освојених титула (3)[134] Једини
АТП Завршни турнир
- 2011. Играч који се најбрже квалификовао (за 18 недеља и 6 дана)[135] Једини
- 2012–15. Највише узастопно освојених титула (4) Једини
АТП Мастерс 1000
- 2007–16. Највећи број освојених титула (30)[136] Једини
- 2007–13. Највећи број различитих освојених турнира (8/9)[136] Једини
- 2007–12. Финала на свих девет различитих турнира [136] Швајцарска Роџер Федерер[137]
Шпанија Рафаел Надал
- 2007–16. Највећи број освојених титула на тврдој подлози (22) Једини
- 2015. Највише освојених титула у сезони (6)[138] Једини
- 2015. Највише финала у сезони (8)[139] Једини
Индијан Велс 2008–16. Највише освојених титула (5) Једини
Мајами 2007–16. Највише освојених титула (6) Сједињене Америчке Државе Андре Агаси
Шангај 2012–15. Највише освојених титула (3)[140] Једини
Париз 2009–15. Највише освојених титула (4)[141] Једини
Остало
Пекинг 2009–15. Највише освојених титула (6)[142] Једини
- 2016. Највећи број бодова на АТП листи (16.950)[б][143] Једини
- 2015. Највећи број победа против играча из првих 10 у сезони (31) Једини
- 2003–16. Највећи проценат добијених мечева на тврдој подлози (84.03 %)[в][144] Једини
- 2003–16. Највећи проценат добијених мечева након освојеног првог сета (95,79 %)[г][145] Једини
- 2015. Највише зарађеног новца од турнира у једној сезони (21.646.145 $) Једини
Отворено првенство Аустралије, Завршни турнир сезоне, Индијан Велс, Мајами, Париз, Пекинг, Дубаи 2011 — 2016. Три узастопне титуле на седам различитих турнира[146] Једини

* Рекорди се подразумевају само за „Опен еру” и турнире из АТП Мастерс 1000 серије након промена 1990.
* Укошени називи представљају турнире на којима је остварен рекорд и који не важе само за тај турнир

Одабране награде

  • Награда Лауреус академије за најбољег спортисту света: 2012, 2015, 2016.
  • ИТФ Шампион године: 2011, 2012, 2013, 2014, 2015.
  • АТП-ов играч године: 2011, 2012, 2014, 2015.

Статистике каријере

Главни чланак: Статистике каријере Новака Ђоковића

Гренд слем финала појединачно (21)

Победник (12)

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2008. Отворено првенство Аустралије Француска Жо-Вилфрид Цонга 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
2011. Отворено првенство Аустралије Уједињено Краљевство Енди Мари 6:4, 6:2, 6:3
2011. Вимблдон Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
2011. Отворено првенство САД Шпанија Рафаел Надал 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
2012. Отворено првенство Аустралије Шпанија Рафаел Надал 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
2013. Отворено првенство Аустралије Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2
2014. Вимблдон Швајцарска Роџер Федерер 6:7(7), 6:4, 7:6(4), 5:7, 6:4
2015. Отворено првенство Аустралије Уједињено Краљевство Енди Мари 7:6(5), 6:7(4), 6:3, 6:0
2015. Вимблдон Швајцарска Роџер Федерер 7:6(1), 6:7(10), 6:4, 6:3
2015. Отворено првенство САД Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 5:7, 6:4, 6:4
2016. Отворено првенство Аустралије Уједињено Краљевство Енди Мари 6:1, 7:5, 7:6(3)
2016. Ролан Гарос Уједињено Краљевство Енди Мари 3:6, 6:1, 6:2, 6:4

Вицешампион (9)

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2007. Отворено првенство САД Швајцарска Роџер Федерер 6:7(4), 6:7(2), 4:6
2010. Отворено првенство САД Шпанија Рафаел Надал 4:6, 7:5, 4:6, 2:6
2012. Ролан Гарос Шпанија Рафаел Надал 4:6, 3:6, 6:2, 5:7
2012. Отворено првенство САД Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6
2013. Вимблдон Уједињено Краљевство Енди Мари 4:6, 5:7, 4:6
2013. Отворено првенство САД Шпанија Рафаел Надал 2:6, 6:3, 4:6, 1:6
2014. Ролан Гарос Шпанија Рафаел Надал 6:3, 5:7, 2:6, 4:6
2015. Ролан Гарос Швајцарска Станислас Вавринка 6:3, 5:7, 2:6, 4:6
2016. Отворено првенство САД Швајцарска Станислас Вавринка 7:6(1), 4:6, 5:7, 3:6

Види још

Напомене

  1. ^ Види[4][5][6][7][8][9][10][11][12][13][14]
  2. ^ Након промене система бодовања 2009.
  3. ^ Са најмање 200 победа
  4. ^ Са најмање 250 победа

Референце

  1. ^ „Daily Bagel: How new coach Boris Becker can help Novak Djokovic”. Sports Illustrated. 18. 12. 2013. Приступљено 19. 12. 2015. 
  2. ^ АТП подаци, ажурни подаци на званичној локацији
  3. ^ „Novak ponovo svetski broj jedan!”. Б92. Приступљено 7. 7. 2014. 
  4. ^ „Novak Djokovic is one of the greatest tennis players ever, says Pat Cash”. Приступљено 10. 2. 2012. 
  5. ^ „Novak Djokovic v Rafael Nadal: Players & pundits hail 'greatest' match”. Приступљено 5. 3. 2012. 
  6. ^ „Murray buoyed by Djokovic scalp”. Приступљено 15. 3. 2012. 
  7. ^ „Tim Henman knows Andy Murray won’t worry over critics”. Приступљено 14. 8. 2012. 
  8. ^ Flink, Steve (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. стр. 452. ISBN 978-0942257939. 
  9. ^ „2-Time Winner Andre Agassi Joins U.S. Open Court Of Champions”. Приступљено 22. 11. 2012. 
  10. ^ „Djokovic beats Nadal to win third seasonal Grand Slam at US Open”. Приступљено 12. 12. 2012. 
  11. ^ „Murray's win shows British they can be winners”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2012. 
  12. ^ „Tennis sold out stars for TV, money”. Приступљено 12. 12. 2012. 
  13. ^ „Rodžer: Đoković među najboljima svih vremena”. Приступљено 30. 5. 2015. 
  14. ^ „Lejver: "GOAT"? Novak i Rodžer jednaki”. Приступљено 4. 5. 2016. 
  15. ^ „Marko Djokovic ATP Profil”. ATP. Приступљено 14. 1. 2013. 
  16. ^ „Djordje Djokovic ATP Profil”. ATP. Приступљено 14. 1. 2013. 
  17. ^ „Novak”. Novak Djokovic. Приступљено 14. 1. 2013. 
  18. ^ „Novak Djokovic Personal”. ATP. Приступљено 14. 1. 2013. 
  19. ^ а б „Биографија на званичном сајту”. Novakdjokovic.rs. Приступљено 20. 1. 2013. 
  20. ^ а б в г д ђ е „International Tenis Federation - Novak Đoković”. 
  21. ^ „BECKER TO BECOME HEAD COACH OF DJOKOVIC”. atp. 18. 12. 2013. Приступљено 30. 3. 2014. 
  22. ^ „Hot Shot: Novak Djokovic – Vogue Magazine”. Приступљено 6. 7. 2011. 
  23. ^ „Novak Djokovic Interview”. Приступљено 6. 7. 2011. 
  24. ^ „French Open crowd won over by French speaking Djokovic”. RFI. 9. 6. 2012. Приступљено 13. 1. 2013. 
  25. ^ „Venčali se Novak i Jelena”. B92. 10. 7. 2014. Приступљено 10. 7. 2014. 
  26. ^ „ČESTITAMO! Venčali se Novak Đoković i Jelena Ristić!”. Blic. 10. 7. 2014. Приступљено 10. 7. 2014. 
  27. ^ „NOVAK POSTAO OTAC Đokovići dobili sina!”. Приступљено 21. 10. 2014. 
  28. ^ „Djokovic cracks up crowd with Sharapova impersonation - ABC News (Australian Broadcasting Corporation)”. Abc.net.au. 15. 1. 2008. Приступљено 20. 1. 2013. 
  29. ^ „NOVAK DJOKOVIC SHOWMAN – HIGHLIGHTS HOPMAN CUP MATCH (Djok/Ivan – Hass/Malek)”. DJOKOVIC-NOVAK.COM. Приступљено 20. 4. 2013. 
  30. ^ „Novak Djokovic Dances Gangnam Style At China Open (VIDEO)”. Aol Search. Приступљено 20. 4. 2013. 
  31. ^ „Novak Djokovic and the Biggest Tennis Showmen (and Women) Today”. bleacher sport. Приступљено 20. 4. 2013. 
  32. ^ „Showman Djokovic returns to tennis stage”. Super Sport. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  33. ^ „Novak”. 
  34. ^ „Novak Djokovic Biography And Detailed Game Analysis”. 
  35. ^ а б в г д ђ е ж „ATP RANKINGS HISTORY”. 
  36. ^ „Djokovic wins five-hour battle against Baghdatis”. Rediff India Abroad. 6. 7. 2007. Приступљено 16. 1. 2013. 
  37. ^ „Nadal in final after Djokovic retires”. Rediff India Abroad. 7. 7. 2007. Приступљено 16. 1. 2013. 
  38. ^ а б „Djokovic upends Federer to win Rogers Cup”. cbcsports. 13. 8. 2007. Приступљено 11. 3. 2015. 
  39. ^ „Novak Djokovic tops Radek Stepanek in U.S. Open thriller”. Daily News. 1. 9. 2007.  Текст „http://www.nydailynews.com/sports/more-sports/novak-djokovic-tops-radek-stepanek-u-s-open-thriller-article-1.246238” игнорисан (помоћ);
  40. ^ „2007: Federer, Bryan Brothers Win Multiple Awards”. ATP. Приступљено 12. 7. 2014. 
  41. ^ „Mens Tennis Forum”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  42. ^ „Serbia's Djokovic retires from Davis Cup match to hand Russians victory”. ESPN Tennis. 10. 2. 2008. Приступљено 16. 1. 2013. 
  43. ^ „Rafael Nadal Beats Novak Djokovic in Olympic Tennis Classic”. AolNews. 15. 8. 2008. Приступљено 16. 1. 2013. 
  44. ^ „Match Robredo Djokovic”. Eurosport. 3. 9. 2008. Приступљено 24. 10. 2013. 
  45. ^ „Roddick advances as Djokovic melts in Australian Open heat”. USA Today. 27. 1. 2009. Приступљено 16. 1. 2013. 
  46. ^ „Pobeda Ferera za konačnih 4:1”. Приступљено 24. 10. 2013. 
  47. ^ „Nadal Turns Away Djokovic in Magical 3-Set Epic in Madrid”. Tennis X. 16. 5. 2009. Приступљено 16. 1. 2013. 
  48. ^ „Wimbledon 2009: Roger Federer withdraws from Halle tournament”. The Telegraph. 9. 6. 2009. Приступљено 17. 1. 2013. 
  49. ^ „The count a sad day for tennis underdogs in Montreal”. The Wall Street Journal. 18. 8. 2009. Приступљено 16. 1. 2013. 
  50. ^ „Federer, Nadal looking to get back in swing at Cincinnati Masters”. USA Today. 17. 8. 2009. Приступљено 17. 1. 2013. 
  51. ^ „BBC SPORT | Tennis | Đoković beats Federer in final”. BBC News. 8. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  52. ^ „Tennis - ATP World Tour - Paris Saturday - Đoković Cruises Past Nadal, Reaches 10th Final Of Year”. ATP World Tour. 14. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  53. ^ „BBC SPORT | Tennis | Đoković wins superb Paris final”. BBC News. 15. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  54. ^ Newbery, Piers (23. 11. 2009). „BBC Sport - Tennis - Đoković edges past Davydenko”. BBC News. Приступљено 15. 12. 2010. 
  55. ^ „Novak Djokovic crashes out as Nikolay Davydenko goes through”. The Guardian. 27. 11. 2009. Приступљено 17. 1. 2013. 
  56. ^ „French Open 2010: Novak Djokovic throws away two-set lead against Jurgen Melzer”. The Telegraph. 2. 6. 2010. Приступљено 16. 1. 2013. 
  57. ^ „Nole spasio dve meč lopte i srušio Federera za finale US Opena protiv Nadala!”. Novak Djokovic. Приступљено 13. 1. 2013. 
  58. ^ „Dejvis kup: Đoković savladao Monfisa”. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013. 
  59. ^ „Dejvis kup: Srbija šampion sveta”. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013. 
  60. ^ „Djokovic plays down fitness worries”. Tennis Australia. 20. 11. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  61. ^ „Novak Djokovic claims U.S. Open crown”. Espn.go.com. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  62. ^ „US Open 2011: Novak Djokovic reveals key to his stunning form”. BBC Sport. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  63. ^ „Novak piše istoriju Melburna!”. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013. 
  64. ^ „Nadal od ponedeljka ponovo No. 1”. B92. 5. 10. 2013. Приступљено 19. 10. 2013. 
  65. ^ „WAWRINKA EDGES DJOKOVIC IN CLASSIC”. Приступљено 3. 4. 2014. 
  66. ^ „Novak Djokovic loses to Stanislas Wawrinka in Aussie Open quarterfinals”. Приступљено 3. 4. 2014. 
  67. ^ „Djokovic Wins Fourth Sony Open”. Приступљено 3. 4. 2014. 
  68. ^ „Novak neće igrati na turniru u Madridu”. Приступљено 18. 5. 2014. 
  69. ^ „Novak pobedio sebe i Federera!”. Приступљено 6. 7. 2014. 
  70. ^ „Men's Grand Slam Singles Champions & Winners”. Приступљено 17. 11. 2014. 
  71. ^ „Federer odustao, Novaku titula!”. Приступљено 17. 11. 2014. 
  72. ^ „Đoković uz Lejvera i Federera”. b92. 12. 9. 2015. Приступљено 14. 9. 2015. 
  73. ^ „Vavrinka: Odigrao sam meč života”. Приступљено 15. 8. 2015. 
  74. ^ Ubha, Ravi (31. 1. 2016). „Australian Open 2016: Novak Djokovic eases past Andy Murray for historic title”. CNN. Приступљено 31. 1. 2016. 
  75. ^ „Nije samo Gren slem, nego i 'Djoker slem'”. m.tennis.com. 5. 6. 2016. Приступљено 6. 6. 2016. 
  76. ^ „Mari: Vreme je da se slavi Novakov podvig”. b92 sport wimbledon. 3. 7. 2016. Приступљено 4. 7. 2016. 
  77. ^ „Repriza RG: Novak dobio set, pa prepustio titulu Vavrinki”. b92 sport. 12. 9. 2016. 
  78. ^ „Đoković izgubio od Bautiste Aguta”. Danas. 15. 10. 2016. 
  79. ^ „ATP HEAD 2 HEAD”. stevegtennis.com. Приступљено 17. 1. 2013. 
  80. ^ „Tennis - ATP World Tour - Rivalries Of The Decade”. ATP World Tour. Приступљено 20. 1. 2013. 
  81. ^ „ATP HEAD 2 HEAD Djok-Fed”. stevegtennis.com. Приступљено 17. 1. 2013. 
  82. ^ „Ђоковићу титула, Федерер одустао од финала због повреде”. Politika. 17. 11. 2014. Приступљено 18. 11. 2014. 
  83. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD Djok-Mur”. stevegtennis. Приступљено 17. 1. 2013. 
  84. ^ „TENNIS.MATCHSTAT”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  85. ^ „Bollettieri Calls Djokovic the Game’s Most Complete Player, Ever”. Приступљено 4. 4. 2015. 
  86. ^ „Šta Novaka čini tako posebnim”. Приступљено 4. 4. 2015. 
  87. ^ „Player Analysis: The Backhand of Novak Djokovic”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  88. ^ „Djokovic Bends and Twists, but Doesn’t Break”. Приступљено 4. 4. 2015. 
  89. ^ „Novak Djokovic Serve Technique - Analysis of the New And Improved Djokovic Serve”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  90. ^ „MCENROE HAILS DJOKOVIC, TENNIS' GOLDEN ERA”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  91. ^ Тениско-кошаркашки клуб Пума, тренери, Приступљено 6. 1. 2014.
  92. ^ Djokovic Is on the Rise, Just as He Expects to Be, Приступљено 15. 4. 2013.
  93. ^ а б в „The men behind the man – Novak Djokovic’s backroom team.”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  94. ^ „Martin-Djokovic doomed from the outset”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  95. ^ а б Boris Beker novi glavni trener Novaka Đokovića! , Приступљено 4. 4. 2014.
  96. ^ „I am ready to be the new grass master, says defending champion Djokovic”. Mail Online. 5. 7. 2012. Приступљено 16. 1. 2013. 
  97. ^ „Novak Djokovic Ended Cooperation With Vemic”. In Serbia. 22. 8. 2013. Приступљено 19. 10. 2013. 
  98. ^ „Novak definitivno ostao bez nutricioniste”. Vesti Online. 30. 7. 2012. Приступљено 16. 1. 2013. 
  99. ^ „Novak Djokovic’s Israeli connection”. ynet news.com. 7. 12. 2011. Приступљено 16. 1. 2013. 
  100. ^ „Novak Djokovic's racket switch a big risk says Tim Henman”. The Telegraph. 15. 1. 2009. Приступљено 13. 1. 2013. 
  101. ^ „UNIQLO and Novak Djokovic join hands to set up „Clothes for smiles” U.S. $10 Million fund to give kids a brighter future”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  102. ^ „Djokovic Splits with Sergio Tacchini”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  103. ^ „Best Tennis Rackets Reviews”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  104. ^ „Why Novak Djokovic should return to Adidas”. Приступљено 16. 1. 2013. 
  105. ^ „Снимак Новаковог појављиваља на Евровизији”. dailymotion. 12. 7. 2009. Приступљено 13. 1. 2013. 
  106. ^ „Zatvorena 25. Univerzijada u Beogradu”. RTS. 12. 7. 2009. Приступљено 13. 1. 2013. 
  107. ^ „Andy Murray happy to see Davis Cup match return to Braehead Arena”. Daily Record. 25. 3. 2011. Приступљено 13. 1. 2013. 
  108. ^ „Novak Đoković postao ambasador UNICEF-a za Srbiju”. Plus. 1. 9. 2011. Приступљено 13. 1. 2013. 
  109. ^ „NOVAK DJOKOVIC Tennis player and winner of 5 grand slams”. Audermas Piguet. Приступљено 13. 1. 2013. 
  110. ^ „Tennis Ace Novak Djokovic To Do Cameo In ‘Expendables 2′”. Deadline Hollywood. 29. 11. 2011. Приступљено 13. 1. 2013. 
  111. ^ „Nole izbačen iz "Plaćenika"”. mondo. 27. 7. 2012. Приступљено 13. 1. 2013. 
  112. ^ „Novak Đoković kod Džeja Lenoa”. Blic. 2. 8. 2011. Приступљено 31. 8. 2014. 
  113. ^ „Novak kod Konana o`Brajana zasmejao publiku do suza”. Blic. 4. 8. 2011. Приступљено 31. 8. 2014. 
  114. ^ „Đoković pravio šou kod Dejvida Letermana u emisiji! (VIDEO)”. Telegraf sport. 20. 8. 2014. Приступљено 31. 8. 2014. 
  115. ^ „Đoković oduševio u emisiji "Ami G Šou"”. Tračarenje. 3. 12. 2008. Приступљено 31. 8. 2014. 
  116. ^ „Novak je bio gost u emisiji SVEDOK na RTS!”. Novak Djokovic Official Website. 4. 5. 2009. Приступљено 31. 8. 2014. 
  117. ^ „Veče sa Ivanom Ivanovićem - No.180 - Specijal: Nole na Prvoj”. Prva Srpska Televizija. 5. 2. 2014. Приступљено 31. 8. 2014. 
  118. ^ „Serve to Win: The 14-Day Gluten-Free Plan for Physical and Mental Excellence”. Amazon. Приступљено 27. 10. 2013. 
  119. ^ „Serviraj za pobedu”. Laguna. Приступљено 27. 10. 2013. 
  120. ^ „Dan sporta: Novak govorio u UN”. Б92. 23. 8. 2013. Приступљено 23. 11. 2013. 
  121. ^ „About us”. Family Sport. Архивирано из оригинала 21. 5. 2015. г. Приступљено 13. 1. 2013. 
  122. ^ „Novak tennis center”. Family Sport. Архивирано из оригинала 11. 5. 2015. г. Приступљено 13. 1. 2013. 
  123. ^ „FONDACIJA” (на језику: (језик: српски)). Novak Đoković Fondacija. Приступљено 24. 10. 2013. 
  124. ^ „Doniraj” (на језику: (језик: српски)). Novak Đoković Fondacija. Приступљено 24. 10. 2013. 
  125. ^ Jelena Ristić: Srbija uvek na 1. mestu!
  126. ^ „Bluz grupa ZONA B snimila pesmu u Noletovu čast (Download)”. Novak Djokovic. 15. 12. 2010. Приступљено 13. 1. 2013. 
  127. ^ а б „Новак на најљепшој марки Српске”. Радио-телевизија Републике Српске. 5. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2012. 
  128. ^ „TVB92: „Nesalomivi” (21h)”. b92. 5. 7. 2011. Приступљено 12. 2. 2013. 
  129. ^ „Prvi avion dobio ime Novak Đoković”. b92. 25. 10. 2013. Приступљено 26. 10. 2013. 
  130. ^ „Novak Djokovic and the Rise of Serbia: The Sporting Statesman”. amazon. 1. 9. 2014. Приступљено 10. 1. 2015. 
  131. ^ „Najpotpunija biografija Novaka Đokovića od danas u prodaji”. laguna. 29. 9. 2014. Приступљено 10. 1. 2015. 
  132. ^ а б „Istorija i besmrtnost: Novak kompletirao Gren slem!”. b92. 5. 6. 2016. Приступљено 8. 6. 2016. 
  133. ^ а б „Roger Federer vs. Novak Djokovic Australian Open Preview”. Tennis X. 24. 1. 2008. Приступљено 18. 1. 2013. 
  134. ^ а б „Novak piše istoriju Melburna!”. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013. 
  135. ^ „DJOKOVIC BECOMES FIRST PLAYER TO QUALIFY FOR 2011 BARCLAYS ATP WORLD TOUR FINALS”. Приступљено 18. 1. 2013. 
  136. ^ а б в „Novak Djokovic Player Activity”. Приступљено 18. 1. 2013. 
  137. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity”. Приступљено 18. 1. 2013. 
  138. ^ „Đoković osvojio Rodžers kup”. Vesti online. 14. 8. 2011. Приступљено 18. 1. 2013. 
  139. ^ „Djokovic looks for super six in final against Murray”. Blic. 20. 8. 2011. Приступљено 18. 1. 2013. 
  140. ^ „Shanghai Rolex Masters PAST RESULTS”. Приступљено 6. 4. 2015. 
  141. ^ „BNP Paribas Masters PAST RESULTS”. Приступљено 6. 4. 2015. 
  142. ^ „DJOKOVIC TRUMPS NADAL TO WIN FOURTH BEIJING CROWN”. Приступљено 9. 10. 2013. 
  143. ^ „ATP nebo je granica – Novak na korak do 17.000 bodova”. b92. 6. 6. 2016. Приступљено 8. 6. 2016. 
  144. ^ „PERFORMANCE ON HARD”. Приступљено 6. 4. 2015. 
  145. ^ „PERFORMANCE AFTER WINNING FIRST SET”. Приступљено 6. 4. 2015. 
  146. ^ „Djokovic Wins Record 28th Masters 1000 Crown In Miami”. Приступљено 4. 4. 2016. 

Литература

  • Flink, Steve (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. стр. 452. ISBN 978-0942257939. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новак_Ђоковић&oldid=12133043”