Српска напредна странка — разлика између измена
м Дописана слава у инфокутији. Има понеких покварених референци за које је написана грешка у самом тексту. ознака: враћена измена |
Ево, поправљено црвенило. |
||
| (Нису приказане 3 међуизмене 2 корисника) | |||
| Ред 119: | Ред 119: | ||
== Идеологија и платформа == |
== Идеологија и платформа == |
||
=== Политичке склоности === |
=== Политичке склоности === |
||
[[Александар Вучић]] је након оснивања СНС одустао од подршке формирању [[Велика Србија|Велике Србије]], док је [[Томислав Николић]] изјавио да ће СНС наставити [[приступање Србије Европској унији]].<ref>{{Cite web |date=30 October 2008 |title=Velika Srbija nerealna |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/24908/velika-srbija-nerealna.html |website=Radio Television of Serbia }}</ref><ref>{{Cite web |date=3 July 2009 |title=Nikolić: Srbija na dobrom putu ka EU |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/71637/nikolic-srbija-na-dobrom-putu-ka-eu.html |website=Radio Television of Serbia }}</ref> СНС је за своје главне задатке прогласила „борбу против корупције и остваривање владавине права”,<ref>{{Cite book |last=Dulić |first=Jasminka |url=http://www.doiserbia.nb.rs/phd/fulltext/BG20120710DULIC.pdf |title=Političko-ideološke orijentacije i stranačke preferencije stanovnika Vojvodine |publisher=Faculty of Political Studies |year=2012 |location=Belgrade |pages=90 |last=Zgodić |first=Esad |url=https://www.preporod.ba/wp-content/uploads/godisnjak-2015.pdf |title=Godišnjak 2015 |publisher=Preporod |year=2015 |location=Sarajevo |pages=132 |chapter=O jednoj zlotvornoj uobrazilji: državotvorne i stožerne nacionalne partije |trans-chapter=About a malicious conceit: state-forming and central national parties |issn=1512-8180}}</ref> Њена [[бела књига]] (изборни програм) објављена је у октобру 2011.<ref name=":7">{{Cite book |last=Biserko |first=Sonja |title=Opstrukcija Evropskog puta |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji |year=2011 |isbn=978-86-7208-185-5 |location=Belgrade |
[[Александар Вучић]] је након оснивања СНС одустао од подршке формирању [[Велика Србија|Велике Србије]], док је [[Томислав Николић]] изјавио да ће СНС наставити [[приступање Србије Европској унији]].<ref>{{Cite web |date=30 October 2008 |title=Velika Srbija nerealna |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/24908/velika-srbija-nerealna.html |website=Radio Television of Serbia }}</ref><ref>{{Cite web |date=3 July 2009 |title=Nikolić: Srbija na dobrom putu ka EU |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/71637/nikolic-srbija-na-dobrom-putu-ka-eu.html |website=Radio Television of Serbia }}</ref> СНС је за своје главне задатке прогласила „борбу против корупције и остваривање владавине права”,<ref>{{Cite book |last=Dulić |first=Jasminka |url=http://www.doiserbia.nb.rs/phd/fulltext/BG20120710DULIC.pdf |title=Političko-ideološke orijentacije i stranačke preferencije stanovnika Vojvodine |publisher=Faculty of Political Studies |year=2012 |location=Belgrade |pages=90 |last=Zgodić |first=Esad |url=https://www.preporod.ba/wp-content/uploads/godisnjak-2015.pdf |title=Godišnjak 2015 |publisher=Preporod |year=2015 |location=Sarajevo |pages=132 |chapter=O jednoj zlotvornoj uobrazilji: državotvorne i stožerne nacionalne partije |trans-chapter=About a malicious conceit: state-forming and central national parties |issn=1512-8180}}</ref> Њена [[бела књига]] (изборни програм) објављена је у октобру 2011.<ref name=":7">{{Cite book |last=Biserko |first=Sonja |title=Opstrukcija Evropskog puta |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji |year=2011 |isbn=978-86-7208-185-5 |location=Belgrade|page=189|pages=}}</ref> Јован Теокаревић, ванредни професор [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултета политичких наука Универзитета у Београду]], описао је њихову идеолошку оријентацију као „потпуни заокрет” у поређењу са [[Српска радикална странка|Српском радикалном странком]] (СРС).<ref>{{Cite book |last=Teokarević |first=Jovan |title=The Western Balkans and the EU: The Hour of Europe |date=June 2011 |publisher=Institute for Security Studies |isbn=978-92-9198-187-8 |location=Paris |pages=63 |doi=10.2815/24268 |issn=1017-7566}}</ref> Бојана Барловац, новинарка ''-{[[Balkan Insight]]}-'', изјавила је да се СНС „много зближила са ДС по свом профилу политике”, иако је 2013. СНС описала као [[Конзервативизам|конзервативну]] странку.<ref>{{Cite web |last=Barlovac |first=Bojana |date=27 September 2010 |title=Key Parties in Serbia | trans-title = Најважније странке у Србији|url=https://balkaninsight.com/2010/09/27/who-is-who-political-parties-in-serbia/ |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news |last=Barlovac |first=Bojana |date=29 January 2013 |title=Tensions Rise over Status of Serbian Province |work=Balkan Insight |url=https://balkaninsight.com/2013/01/29/tensions-rise-over-status-of-serbia-s-vojvodina/ }}</ref> |
||
СНС је описана као [[Популизам|популистичка]] странка.<ref>{{Cite news |last=Bilefsky |first=Dan |date=25 July 2012 |title=Next Premier of Serbia Is From Party of Milosevic | trans-title = Следећи премијер Србије потиче из Милошевићеве странке|language=en-US |work=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2012/07/26/world/europe/new-serb-leader-stokes-fears-of-return-to-nationalism.html |issn=0362-4331}}</ref> [[Соња Бисерко]] је навела да је СНС популистичка странка, као и да је своју идеолошку слику изградила на „друштвеном незадовољству”.<ref>{{Cite book |last=Biserko |first=Sonja |title=Ljudska prava: odraz institucionalne nemoći |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji |year=2011 |isbn=978-86-7208-179-4 |location=Belgrade |pages= |page=|pages=20–21}} [[Зоран Лутовац]], политиколог и касније председник ДС, назвао је СНС популистичком странком.<ref name=":21">{{Cite book |last=Lutovac |first=Zoran |url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/ubni/246796556 |title=Populizam |publisher=Institut društvenih nauka |year=2017 |isbn=978-86-7093-190-9 |editor-link=Zoran Lutovac |location=Belgrade |page=91|pages=}} Он је додао и да СНС нема „кохерентну идеологију” и да њена коалиција „укључује све, без обзира на њихову идеологију”.<ref name=":21" />{{rp|page=88|pages=}} Научници и политиколози као што су Жистен Вајс и Флоријан Бибер такође су се сложили да је СНС популистичка странка.<ref>{{Cite book |last1=Vaïsse |first1=Justin |url=https://ecfr.eu/wp-content/uploads/ECFR73_SCORECARD_2013_AW.pdf |title=European Foreign Policy: Scoreboard |last2=Dennison |first2=Susi |publisher=European Council on Foreign Relations |year=2013 |isbn=978-1-906538-73-6 |location=London |pages=80}}</ref><ref>{{Cite book |last=Bieber |first=Florian |title=The Routledge Handbook of East European Politics |publisher=Routledge |year=2017 |isbn=9781315687681 |pages=27–38 |chapter=Belated Transitions in South Eastern Europe |doi=10.4324/9781315687681-3 |quote=...and in Serbia, where the populist Serbian Progressive Party... |chapter-url=https://www.taylorfrancis.com/chapters/edit/10.4324/9781315687681-3/belated-transitions-south-eastern-europe-florian-bieber}}</ref> Зоран Стојиљковић и Душан Спасојевић, професори Факултета политичких наука Универзитета у Београду, напоменули су да је формирањем СНС политички систем Србије добио карактеристике умереног плурализма и описали СНС као [[Велики шатор|свеобухватну странку]].<ref name=":16">{{Cite book |last1=Stojiljković |first1=Zoran |url=https://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2016/07/rider-za-pips-sa-ispitnim-pitanjima.pdf |title=Programske pozicije i unutarstranački odnosi stranaka u Srbiji |last2=Spasojević |first2=Dušan |publisher=Faculty of Political Sciences, University of Belgrade |year=2016 |location=Belgrade |pages= |page=448|pages=}} Поред тога, напоменули су да је СНС формирана као странка [[Десни центар|десног центра]],<ref name=":22">{{Cite journal |last1=Stojiljković |first1=Zoran |last2=Spasojević |first2=Dušan |date=2018 |title=Populistički Zeitgeist u "proevropskoj" Srbiji |url=https://hrcak.srce.hr/206605 |journal=Politička misao: Časopis za politologiju |volume=55 |issue=3 |pages=104–128 |doi=10.20901/pm.55.3.04 |s2cid=166171942 |via=Hrčak|doi-access=free }}</ref>{{rp|page=115|pages=}} иако је њен имиџ после избора 2012. померен ка [[Центризам|центру]].<ref name=":16" />{{rp|page=452|pages=}} Стојиљковић и Спасојевић су приметили и да је СНС показала „јасне популистичке елементе”,<ref name=":22" />{{rp|page=115|pages=}} те да су „популистичке идеје саставне и важне за њен идеолошки профил”.<ref name=":22" />{{rp|page=116|pages=}} Марко Стојић, предавач на Универзитету Метрополитен у Прагу, такође је приметио да СНС има еклектичан идеолошки профил, као и да јој недостају чврсти политички принципи,<ref>{{Cite journal |last=Stojić |first=Marko |date=2015 |title=Transformation or Defiance: The Impact of the European People's Party on Serbian and Croatia Parties |url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=288999 |journal=Politologický časopis |volume=XXII |issue=2 |page=159 |issn=1211-3247}}</ref> док је такође описао и као „типично свеобухватну странку”.<ref name=":4" />{{rp|page=135|pages=}} Ерик Горди, професор на [[Лондонски универзитетски колеџ|Лондонском универзитетском колеџу]], СНС је видео као странком „базираном око [Вучића]”.<ref>{{Cite web |last=Maričić |first=Slobodan |date=8 August 2022 |title=Partijski sukobi bez epiloga: Zašto se SNS nijednom nije pocepao, a DS jeste |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-62424591 |website=BBC News }}</ref> Политичка аналитичарка Ивана Петронијевић Терзић је СНС описала као клијентелистичку странку и рекла да СНС не представља никакву идеологију нити категорију становништва.<ref name=":33" /> Душан Миленковић, политички консултант, упоредио је СНС са [[Савез комуниста Југославије|Савезом комуниста Југославије]] (СКЈ), али је додао да за разлику од СКЈ, СНС нема јасну идеологију и да је њена политика заснована на популистичким ставовима које се простиру на широк спектар политичке идеологије, од левице до деснице.<ref name=":34">{{Cite web |last=Milenković |first=Mirjana R. |date=21 October 2023 |title=Koliko se SNS promenio od osnivanja do danas: Iz stranke nestali gotovo svi osnivači, a Vučić postao Šešelj sa novom ambalažom |url=https://www.danas.rs/vesti/politika/sns-15-godina-od-osnivanja-vucic-sabac/ |website=Danas }}</ref> |
СНС је описана као [[Популизам|популистичка]] странка.<ref>{{Cite news |last=Bilefsky |first=Dan |date=25 July 2012 |title=Next Premier of Serbia Is From Party of Milosevic | trans-title = Следећи премијер Србије потиче из Милошевићеве странке|language=en-US |work=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2012/07/26/world/europe/new-serb-leader-stokes-fears-of-return-to-nationalism.html |issn=0362-4331}}</ref> [[Соња Бисерко]] је навела да је СНС популистичка странка, као и да је своју идеолошку слику изградила на „друштвеном незадовољству”.<ref>{{Cite book |last=Biserko |first=Sonja |title=Ljudska prava: odraz institucionalne nemoći |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji |year=2011 |isbn=978-86-7208-179-4 |location=Belgrade |pages= |page=|pages=20–21}}</ref> [[Зоран Лутовац]], политиколог и касније председник ДС, назвао је СНС популистичком странком.<ref name=":21">{{Cite book |last=Lutovac |first=Zoran |url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/ubni/246796556 |title=Populizam |publisher=Institut društvenih nauka |year=2017 |isbn=978-86-7093-190-9 |editor-link=Zoran Lutovac |location=Belgrade |page=91|pages=}}</ref> Он је додао и да СНС нема „кохерентну идеологију” и да њена коалиција „укључује све, без обзира на њихову идеологију”.<ref name=":21" />{{rp|page=88|pages=}} Научници и политиколози као што су Жистен Вајс и Флоријан Бибер такође су се сложили да је СНС популистичка странка.<ref>{{Cite book |last1=Vaïsse |first1=Justin |url=https://ecfr.eu/wp-content/uploads/ECFR73_SCORECARD_2013_AW.pdf |title=European Foreign Policy: Scoreboard |last2=Dennison |first2=Susi |publisher=European Council on Foreign Relations |year=2013 |isbn=978-1-906538-73-6 |location=London |pages=80}}</ref><ref>{{Cite book |last=Bieber |first=Florian |title=The Routledge Handbook of East European Politics |publisher=Routledge |year=2017 |isbn=9781315687681 |pages=27–38 |chapter=Belated Transitions in South Eastern Europe |doi=10.4324/9781315687681-3 |quote=...and in Serbia, where the populist Serbian Progressive Party... |chapter-url=https://www.taylorfrancis.com/chapters/edit/10.4324/9781315687681-3/belated-transitions-south-eastern-europe-florian-bieber}}</ref> Зоран Стојиљковић и Душан Спасојевић, професори Факултета политичких наука Универзитета у Београду, напоменули су да је формирањем СНС политички систем Србије добио карактеристике умереног плурализма и описали СНС као [[Велики шатор|свеобухватну странку]].<ref name=":16">{{Cite book |last1=Stojiljković |first1=Zoran |url=https://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2016/07/rider-za-pips-sa-ispitnim-pitanjima.pdf |title=Programske pozicije i unutarstranački odnosi stranaka u Srbiji |last2=Spasojević |first2=Dušan |publisher=Faculty of Political Sciences, University of Belgrade |year=2016 |location=Belgrade |pages= |page=448|pages=}}</ref> Поред тога, напоменули су да је СНС формирана као странка [[Десни центар|десног центра]],<ref name=":22">{{Cite journal |last1=Stojiljković |first1=Zoran |last2=Spasojević |first2=Dušan |date=2018 |title=Populistički Zeitgeist u "proevropskoj" Srbiji |url=https://hrcak.srce.hr/206605 |journal=Politička misao: Časopis za politologiju |volume=55 |issue=3 |pages=104–128 |doi=10.20901/pm.55.3.04 |s2cid=166171942 |via=Hrčak|doi-access=free }}</ref>{{rp|page=115|pages=}} иако је њен имиџ после избора 2012. померен ка [[Центризам|центру]].<ref name=":16" />{{rp|page=452|pages=}} Стојиљковић и Спасојевић су приметили и да је СНС показала „јасне популистичке елементе”,<ref name=":22" />{{rp|page=115|pages=}} те да су „популистичке идеје саставне и важне за њен идеолошки профил”.<ref name=":22" />{{rp|page=116|pages=}} Марко Стојић, предавач на Универзитету Метрополитен у Прагу, такође је приметио да СНС има еклектичан идеолошки профил, као и да јој недостају чврсти политички принципи,<ref>{{Cite journal |last=Stojić |first=Marko |date=2015 |title=Transformation or Defiance: The Impact of the European People's Party on Serbian and Croatia Parties |url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=288999 |journal=Politologický časopis |volume=XXII |issue=2 |page=159 |issn=1211-3247}}</ref> док је такође описао и као „типично свеобухватну странку”.<ref name=":4" />{{rp|page=135|pages=}} Ерик Горди, професор на [[Лондонски универзитетски колеџ|Лондонском универзитетском колеџу]], СНС је видео као странком „базираном око [Вучића]”.<ref>{{Cite web |last=Maričić |first=Slobodan |date=8 August 2022 |title=Partijski sukobi bez epiloga: Zašto se SNS nijednom nije pocepao, a DS jeste |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-62424591 |website=BBC News }}</ref> Политичка аналитичарка Ивана Петронијевић Терзић је СНС описала као клијентелистичку странку и рекла да СНС не представља никакву идеологију нити категорију становништва.<ref name=":33" /> Душан Миленковић, политички консултант, упоредио је СНС са [[Савез комуниста Југославије|Савезом комуниста Југославије]] (СКЈ), али је додао да за разлику од СКЈ, СНС нема јасну идеологију и да је њена политика заснована на популистичким ставовима које се простиру на широк спектар политичке идеологије, од левице до деснице.<ref name=":34">{{Cite web |last=Milenković |first=Mirjana R. |date=21 October 2023 |title=Koliko se SNS promenio od osnivanja do danas: Iz stranke nestali gotovo svi osnivači, a Vučić postao Šešelj sa novom ambalažom |url=https://www.danas.rs/vesti/politika/sns-15-godina-od-osnivanja-vucic-sabac/ |website=Danas }}</ref> |
||
Огњен Зорић са ''[[Радио Слободна Европа|Радија Слободна Европа]]'' такође је описао странку као центристичку и свеобухватну, иако је приметио да су „неки аналитичари такође констатовали да је странка десничарска и конзервативна”.<ref>{{Cite news |last=Zorić |first=Ognjen |date=25 January 2018 |title=Desno od Vučića i naprednjaka |newspaper=Radio Slobodna Evropa |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-politicka-desnica/28994312.html }}</ref> Бибер је СНС описао као странку десног центра, али и као „неидеолошку”.<ref>{{Cite journal |last=Bieber |first=Florian |date=16 August 2017 |title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans |journal=East European Politics |volume=34 |issue=3 |pages=343 |doi=10.1080/21599165.2018.1490272 |s2cid=158413291 |doi-access=free }}</ref> ''-{[[BBC News]]}-'' је напоменуо да СНС „нема јасну програмску ни идеолошку визију” и додао да функционише као свеобухватна странка.<ref name=":31" /> Бојан Клачар из [[Центар за слободне изборе и демократију|ЦеСИД]] је навео да СНС „заговара идеологију десног центра”, али је навео да је „што је још важније, СНС је свеобухватна странка” која обухвата широк спектар мишљења, те да се СНС може сматрати и [[Либерализам|либералном]] и [[Проевропеизам|проевропском]] странком.<ref>{{Cite web |last=Klačar |first=Bojan |date=4 August 2020 |title=Serbia's Right-Wing Shift Risks Fuelling Extremism | trans-title = Клизање у десно у Србије може довести до распиривања екстремизма|url=https://balkaninsight.com/2020/08/04/serbias-right-wing-shift-risks-fuelling-extremism/ |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref><ref>{{Cite web |last=Petrović |first=Ivica |date=29 October 2018 |title=Sopstveni put u populizam |url=https://www.dw.com/sr/sopstveni-put-u-populizam/a-46066822 |website=Deutsche Welle }}</ref> Политиколози Ђорђе Павићевић и Бобан Стојановић, новинар Иван Радовановић и аутори Александар Маринковић и Новак Гајић такође су описали СНС као свеобухватну странку.<ref>{{Cite web |last=Miladinović |first=Aleksandar |date=20 May 2020 |title=Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52676959 |website=BBC News }}</ref><ref>{{Cite book |last1=Marinković |first1=Aleksandar |url=https://www.worldcat.org/oclc/1273727774 |title=The Routledge handbook of local elections and voting in Europe |last2=Gajić |first2=Novak |date=2022 |publisher=Routledge |others=Adam Gendźwiłł, Ulrik Kjaer, Kristof Steyvers |isbn=978-1-003-00967-2 |location=Abingdon, Oxon |chapter=Serbia: three phases of local electoral politics after 1990 |oclc=1273727774}}</ref><ref>{{Cite web |last=Valtner |first=Lidija |date=22 October 2018 |title=Šta je novo osnivanje SNS donelo političkoj sceni Srbije? |url=https://www.danas.rs/vesti/politika/sta-je-novo-osnivanje-sns-donelo-politickoj-sceni-srbije/ |website=Danas }}</ref> ''[[Данас (новине)|Данас]]'' је приметио да је СНС, као свеобухватна странка, настојала „привући све бираче, без обзира на идеолошку опредељеност” и да кокетира са „најразличитијим идеологијама”.<ref name=":34" /> |
Огњен Зорић са ''[[Радио Слободна Европа|Радија Слободна Европа]]'' такође је описао странку као центристичку и свеобухватну, иако је приметио да су „неки аналитичари такође констатовали да је странка десничарска и конзервативна”.<ref>{{Cite news |last=Zorić |first=Ognjen |date=25 January 2018 |title=Desno od Vučića i naprednjaka |newspaper=Radio Slobodna Evropa |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-politicka-desnica/28994312.html }}</ref> Бибер је СНС описао као странку десног центра, али и као „неидеолошку”.<ref>{{Cite journal |last=Bieber |first=Florian |date=16 August 2017 |title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans |journal=East European Politics |volume=34 |issue=3 |pages=343 |doi=10.1080/21599165.2018.1490272 |s2cid=158413291 |doi-access=free }}</ref> ''-{[[BBC News]]}-'' је напоменуо да СНС „нема јасну програмску ни идеолошку визију” и додао да функционише као свеобухватна странка.<ref name=":31" /> Бојан Клачар из [[Центар за слободне изборе и демократију|ЦеСИД]] је навео да СНС „заговара идеологију десног центра”, али је навео да је „што је још важније, СНС је свеобухватна странка” која обухвата широк спектар мишљења, те да се СНС може сматрати и [[Либерализам|либералном]] и [[Проевропеизам|проевропском]] странком.<ref>{{Cite web |last=Klačar |first=Bojan |date=4 August 2020 |title=Serbia's Right-Wing Shift Risks Fuelling Extremism | trans-title = Клизање у десно у Србије може довести до распиривања екстремизма|url=https://balkaninsight.com/2020/08/04/serbias-right-wing-shift-risks-fuelling-extremism/ |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref><ref>{{Cite web |last=Petrović |first=Ivica |date=29 October 2018 |title=Sopstveni put u populizam |url=https://www.dw.com/sr/sopstveni-put-u-populizam/a-46066822 |website=Deutsche Welle }}</ref> Политиколози Ђорђе Павићевић и Бобан Стојановић, новинар Иван Радовановић и аутори Александар Маринковић и Новак Гајић такође су описали СНС као свеобухватну странку.<ref>{{Cite web |last=Miladinović |first=Aleksandar |date=20 May 2020 |title=Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52676959 |website=BBC News }}</ref><ref>{{Cite book |last1=Marinković |first1=Aleksandar |url=https://www.worldcat.org/oclc/1273727774 |title=The Routledge handbook of local elections and voting in Europe |last2=Gajić |first2=Novak |date=2022 |publisher=Routledge |others=Adam Gendźwiłł, Ulrik Kjaer, Kristof Steyvers |isbn=978-1-003-00967-2 |location=Abingdon, Oxon |chapter=Serbia: three phases of local electoral politics after 1990 |oclc=1273727774}}</ref><ref>{{Cite web |last=Valtner |first=Lidija |date=22 October 2018 |title=Šta je novo osnivanje SNS donelo političkoj sceni Srbije? |url=https://www.danas.rs/vesti/politika/sta-je-novo-osnivanje-sns-donelo-politickoj-sceni-srbije/ |website=Danas }}</ref> ''[[Данас (новине)|Данас]]'' је приметио да је СНС, као свеобухватна странка, настојала „привући све бираче, без обзира на идеолошку опредељеност” и да кокетира са „најразличитијим идеологијама”.<ref name=":34" /> |
||
| Ред 133: | Ред 133: | ||
=== Медији и грађанске слободе === |
=== Медији и грађанске слободе === |
||
СНС је спровела политику централизације, посебно у Војводини.<ref name=":12">{{Cite book |last=Biserko |first=Sonja |url=https://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/izvestaj2014.pdf |title=Politička kultura protiv evropeizacije |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji |year=2015 |location=Belgrade |page=14|pages=}} Од доласка на власт 2012, посматрачи су оценили да Србија пати од демократског назадовања у [[ауторитаризам]],<ref>{{cite journal |last1=Bieber |first1=Florian |author-link=Florian Bieber |date=July 2018 |title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans |journal=East European Politics |volume=38 |issue=3 |pages=337–54 |doi=10.1080/21599165.2018.1490272 |doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal |last=Castaldo |first=Antonino |date=25 November 2020 |title=Back to Competitive Authoritarianism? Democratic Backsliding in Vučić's Serbia | trans-title = Назад ка компетитивној владавини ауторитета? Негативни демократски трендови у Вучићевој Србији|url=https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/09668136.2020.1817860 |journal=Europe-Asia Studies |language=en |volume=72 |issue=10 |pages=1617–1638 |doi=10.1080/09668136.2020.1817860 |issn=0966-8136 |hdl=10451/44515 |s2cid=225172203|hdl-access=free }}</ref> праћеног падом [[Слобода штампе|слободе медија]] и [[Грађанске слободе|грађанских слобода]].<ref name="auto">{{cite journal |last1=Maerz |first1=Seraphine F |display-authors=etal |date=April 2020 |title=State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows |journal=Democratization |volume=27 |issue=6 |pages=909–927 |doi=10.1080/13510347.2020.1758670 |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Castaldo |first1=Antonino |last2=Pinna |first2=Alessandra |year=2017 |title=De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia |journal=European Politics and Society |volume=19 |issue=3 |pages=264–281 |doi=10.1080/23745118.2017.1419599 |hdl-access=free |hdl=10451/30737 |s2cid=159002076}}</ref> Истраживање које је ''Цензоловка'' спровела 2015. наводи да је СНС користила медије да би повећала свој утицај.<ref>{{Cite web |date=26 January 2015 |title=War of Words: EU vs. Serbia| trans-title = Рат речи: ЕУ против Србије |url=https://europeanwesternbalkans.com/2015/01/26/war-of-words-eu-vs-serbia/ |website=European Western Balkans |language=en-US}}</ref> Поред тога, СНС је оптужена да плаћа [[интернет трол]]овима да хвале власт и осуђују оне који на интернет форумима и друштвеним мрежама мисле супротно.<ref>{{Cite web |last=Rujević |first=Nemanja |date=5 January 2017 |title=Serbian government trolls in the battle for the internet | trans-title = Српски владини тролови у битци за Интернет|url=https://www.dw.com/en/serbian-government-trolls-in-the-battle-for-the-internet/a-37026533 |website=Deutsche Welle |language=en-GB}}</ref> -{[[Twitter]]}- је 2020. суспендовао 8.558 налога који су промовисали СНС и Вучића, критикујући опозицију.<ref>{{Cite web |date=2 April 2020 |title=Tviter izbrisao više od 8.500 "bot" naloga koji su promovisali Vučića i SNS |url=https://www.danas.rs/zivot/tehnologije/tviter-izbrisao-vise-od-8-500-bot-naloga-koji-su-promovisali-vucica-i-sns/ |website=Danas }}</ref><ref>{{Cite web |last=Borger |first=Julian |date=2 April 2020 |title=Twitter deletes 20,000 fake accounts linked to Saudi, Serbian and Egyptian governments | trans-title = Твитер је избрисао 20,000 лажних налога повезаних са саудијским, српским и египатским владама |url=http://www.theguardian.com/technology/2020/apr/02/twitter-accounts-deleted-linked-saudi-arabia-serbia-egypt-governments |website=The Guardian |language=en}}</ref> Године 2022. -{[[Meta Platforms]]}- је суспендовала 5.374 налога и 12 -{[[Facebook]]}- група које су биле повезане са СНС, наводећи да је „СНС мрежа функционисала другачије од традиционалних троловачких мрежа”.<ref name=":29">{{Cite web |last=Vulović |first=Neda |date=25 February 2023 |title=Meta: SNS potrošio 150 hiljada dolara na Fejsbuku i Instagramu |url=https://n1info.rs/vesti/meta-sns-potrosio-150-hiljada-dolara-na-fejsbuku-i-instagramu/ |website=N1 }}</ref> Поред тога, -{Meta}- је открила да је СНС потрошила преко 150.000 долара на оглашавање путем платформи -{Facebook}- и -{[[Instagram]]}-.<ref name=":29" /> У јулу 2023. у јавност је процурила информација о 14.310 налога на више друштвених мрежа који су хвалили СНС, Вучића и Владу, док су такође критиковали опозицију.<ref>{{Cite web |last=Đošić |first=Miloš |date=9 July 2023 |title=Spisak botova osvanuo na internetu: Niko od naprednjaka se do sada nije oglasio |url=https://n1info.rs/vesti/spisak-botova-osvanuo-na-internetu-niko-od-naprednjaka-se-do-sada-nije-oglasio/ |website=N1 }}</ref><ref>{{Cite web |date=7 July 2023 |title=Na internetu objavljen spisak SNS botova, a na njemu zaposleni u kabinetu gradonačelnika Leskovca, direktori i šefovi gradskih službi |url=https://resetka.rs/na-internetu-objavljen-spisak-sns-botova-a-na-njemu-zaposleni-u-kabinetu-gradonacelnika-leskovca-direktori-i-sefovi-gradskih-sluzbi/ |website=Rešetka }}</ref> Као одговор, народни посланик Небојша Бакарец покренуо је кампању под називом „Да, ја сам бот”,<ref>{{Cite web |date=11 July 2023 |title=Bakarec pokrenuo kampanju "Da, ja sam bot" – odgovor na spisak botova SNS |url=https://nova.rs/vesti/politika/bakarec-pokrenuo-kampanju-da-ja-sam-bot-odgovor-na-spisak-botova-sns/ |website=NOVA portal }}</ref> а Вучић је касније на -{Instagram}- поставио фотографију с текстом „Да, и ја сам СНС бот”.<ref>{{Cite web |date=11 July 2023 |title=Vučić podelio: Da, i ja sam SNS bot |url=https://n1info.rs/vesti/vucic-podelio-da-i-ja-sam-sns-bot/ |website=N1 }}</ref><ref>{{Cite web |date=11 July 2023 |title=I ja sam bot SNS: Vučić na spisak botova reagovao fotografijom ljudi koji ne postoje |url=https://nova.rs/vesti/politika/i-ja-sam-bot-sns-vucic-na-spisak-botova-reagovao-s-fotografijom-ljudi-koji-ne-postoje/ |website=NOVA portal }}</ref> |
СНС је спровела политику централизације, посебно у Војводини.<ref name=":12">{{Cite book |last=Biserko |first=Sonja |url=https://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/izvestaj2014.pdf |title=Politička kultura protiv evropeizacije |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji |year=2015 |location=Belgrade |page=14|pages=}}</ref> Од доласка на власт 2012, посматрачи су оценили да Србија пати од демократског назадовања у [[ауторитаризам]],<ref>{{cite journal |last1=Bieber |first1=Florian |author-link=Florian Bieber |date=July 2018 |title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans |journal=East European Politics |volume=38 |issue=3 |pages=337–54 |doi=10.1080/21599165.2018.1490272 |doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal |last=Castaldo |first=Antonino |date=25 November 2020 |title=Back to Competitive Authoritarianism? Democratic Backsliding in Vučić's Serbia | trans-title = Назад ка компетитивној владавини ауторитета? Негативни демократски трендови у Вучићевој Србији|url=https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/09668136.2020.1817860 |journal=Europe-Asia Studies |language=en |volume=72 |issue=10 |pages=1617–1638 |doi=10.1080/09668136.2020.1817860 |issn=0966-8136 |hdl=10451/44515 |s2cid=225172203|hdl-access=free }}</ref> праћеног падом [[Слобода штампе|слободе медија]] и [[Грађанске слободе|грађанских слобода]].<ref name="auto">{{cite journal |last1=Maerz |first1=Seraphine F |display-authors=etal |date=April 2020 |title=State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows |journal=Democratization |volume=27 |issue=6 |pages=909–927 |doi=10.1080/13510347.2020.1758670 |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Castaldo |first1=Antonino |last2=Pinna |first2=Alessandra |year=2017 |title=De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia |journal=European Politics and Society |volume=19 |issue=3 |pages=264–281 |doi=10.1080/23745118.2017.1419599 |hdl-access=free |hdl=10451/30737 |s2cid=159002076}}</ref> Истраживање које је ''Цензоловка'' спровела 2015. наводи да је СНС користила медије да би повећала свој утицај.<ref>{{Cite web |date=26 January 2015 |title=War of Words: EU vs. Serbia| trans-title = Рат речи: ЕУ против Србије |url=https://europeanwesternbalkans.com/2015/01/26/war-of-words-eu-vs-serbia/ |website=European Western Balkans |language=en-US}}</ref> Поред тога, СНС је оптужена да плаћа [[интернет трол]]овима да хвале власт и осуђују оне који на интернет форумима и друштвеним мрежама мисле супротно.<ref>{{Cite web |last=Rujević |first=Nemanja |date=5 January 2017 |title=Serbian government trolls in the battle for the internet | trans-title = Српски владини тролови у битци за Интернет|url=https://www.dw.com/en/serbian-government-trolls-in-the-battle-for-the-internet/a-37026533 |website=Deutsche Welle |language=en-GB}}</ref> -{[[Twitter]]}- је 2020. суспендовао 8.558 налога који су промовисали СНС и Вучића, критикујући опозицију.<ref>{{Cite web |date=2 April 2020 |title=Tviter izbrisao više od 8.500 "bot" naloga koji su promovisali Vučića i SNS |url=https://www.danas.rs/zivot/tehnologije/tviter-izbrisao-vise-od-8-500-bot-naloga-koji-su-promovisali-vucica-i-sns/ |website=Danas }}</ref><ref>{{Cite web |last=Borger |first=Julian |date=2 April 2020 |title=Twitter deletes 20,000 fake accounts linked to Saudi, Serbian and Egyptian governments | trans-title = Твитер је избрисао 20,000 лажних налога повезаних са саудијским, српским и египатским владама |url=http://www.theguardian.com/technology/2020/apr/02/twitter-accounts-deleted-linked-saudi-arabia-serbia-egypt-governments |website=The Guardian |language=en}}</ref> Године 2022. -{[[Meta Platforms]]}- је суспендовала 5.374 налога и 12 -{[[Facebook]]}- група које су биле повезане са СНС, наводећи да је „СНС мрежа функционисала другачије од традиционалних троловачких мрежа”.<ref name=":29">{{Cite web |last=Vulović |first=Neda |date=25 February 2023 |title=Meta: SNS potrošio 150 hiljada dolara na Fejsbuku i Instagramu |url=https://n1info.rs/vesti/meta-sns-potrosio-150-hiljada-dolara-na-fejsbuku-i-instagramu/ |website=N1 }}</ref> Поред тога, -{Meta}- је открила да је СНС потрошила преко 150.000 долара на оглашавање путем платформи -{Facebook}- и -{[[Instagram]]}-.<ref name=":29" /> У јулу 2023. у јавност је процурила информација о 14.310 налога на више друштвених мрежа који су хвалили СНС, Вучића и Владу, док су такође критиковали опозицију.<ref>{{Cite web |last=Đošić |first=Miloš |date=9 July 2023 |title=Spisak botova osvanuo na internetu: Niko od naprednjaka se do sada nije oglasio |url=https://n1info.rs/vesti/spisak-botova-osvanuo-na-internetu-niko-od-naprednjaka-se-do-sada-nije-oglasio/ |website=N1 }}</ref><ref>{{Cite web |date=7 July 2023 |title=Na internetu objavljen spisak SNS botova, a na njemu zaposleni u kabinetu gradonačelnika Leskovca, direktori i šefovi gradskih službi |url=https://resetka.rs/na-internetu-objavljen-spisak-sns-botova-a-na-njemu-zaposleni-u-kabinetu-gradonacelnika-leskovca-direktori-i-sefovi-gradskih-sluzbi/ |website=Rešetka }}</ref> Као одговор, народни посланик Небојша Бакарец покренуо је кампању под називом „Да, ја сам бот”,<ref>{{Cite web |date=11 July 2023 |title=Bakarec pokrenuo kampanju "Da, ja sam bot" – odgovor na spisak botova SNS |url=https://nova.rs/vesti/politika/bakarec-pokrenuo-kampanju-da-ja-sam-bot-odgovor-na-spisak-botova-sns/ |website=NOVA portal }}</ref> а Вучић је касније на -{Instagram}- поставио фотографију с текстом „Да, и ја сам СНС бот”.<ref>{{Cite web |date=11 July 2023 |title=Vučić podelio: Da, i ja sam SNS bot |url=https://n1info.rs/vesti/vucic-podelio-da-i-ja-sam-sns-bot/ |website=N1 }}</ref><ref>{{Cite web |date=11 July 2023 |title=I ja sam bot SNS: Vučić na spisak botova reagovao fotografijom ljudi koji ne postoje |url=https://nova.rs/vesti/politika/i-ja-sam-bot-sns-vucic-na-spisak-botova-reagovao-s-fotografijom-ljudi-koji-ne-postoje/ |website=NOVA portal }}</ref> |
||
Године 2019. Институт В-Дем је категорисао Србију као изборну аутократију. В-Дем је такође навео да су стандарди правосуђа и изборног интегритета пали у последњих десет година.<ref name=":122">{{Cite book |last=Lindberg |first=Staffan |url=https://www.v-dem.net/documents/12/dr_2021.pdf |title=Autocratization Turns Viral: Democracy Report 2021 |publisher=V-Dem Institute |year=2021 |location=Gothenburg}}</ref>{{rp|page=12, 19|pages=}} Према извештају организације -{[[Freedom House]]}- из 2022, СНС је „угрозила политичка права и грађанске слободе, извршила притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва”.<ref>{{Cite web |date=2022 |title=Serbia| trans-title = Србија |url=https://freedomhouse.org/country/serbia/freedom-world/2022 |website=Freedom House |language=en}}</ref> Поред тога, наводи се да интернет портали блиски Влади који „манипулишу чињеницама и клевећу независне медије” настављају да добијају јавна средства на државном и локалном нивоу.<ref>{{Cite web |last=Diković |first=Jelena |date=23 September 2021 |title=Aleksandar Vučić i SNS već deset godina ugrožavaju demokratiju i ljudska prava u Srbiji |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/aleksandar-vucic-i-sns-vec-deset-godina-ugrozavaju-demokratiju-i-ljudska-prava-u-srbiji/ |website=Danas }}</ref> Вучић и Брнабић су критиковали овај извештај.<ref>{{Cite web |last=Nešić |first=Nenad |date=21 April 2022 |title=Umesto kao upozorenje, Vučić izveštaj Fridom hausa doživljava - neozbiljnim |url=https://rs.n1info.com/vesti/umesto-kao-upozorenje-vucic-izvestaj-fridom-hausa-dozivljava-neozbiljnim/ |website=N1 }}</ref><ref>{{Cite web |date=20 April 2022 |title=Brnabić: Sraman izveštaj Fridom hausa |url=https://rs.n1info.com/vesti/brnabic-sraman-izvestaj-fridom-hausa/ |website=N1 }}</ref> |
Године 2019. Институт В-Дем је категорисао Србију као изборну аутократију. В-Дем је такође навео да су стандарди правосуђа и изборног интегритета пали у последњих десет година.<ref name=":122">{{Cite book |last=Lindberg |first=Staffan |url=https://www.v-dem.net/documents/12/dr_2021.pdf |title=Autocratization Turns Viral: Democracy Report 2021 |publisher=V-Dem Institute |year=2021 |location=Gothenburg}}</ref>{{rp|page=12, 19|pages=}} Према извештају организације -{[[Freedom House]]}- из 2022, СНС је „угрозила политичка права и грађанске слободе, извршила притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва”.<ref>{{Cite web |date=2022 |title=Serbia| trans-title = Србија |url=https://freedomhouse.org/country/serbia/freedom-world/2022 |website=Freedom House |language=en}}</ref> Поред тога, наводи се да интернет портали блиски Влади који „манипулишу чињеницама и клевећу независне медије” настављају да добијају јавна средства на државном и локалном нивоу.<ref>{{Cite web |last=Diković |first=Jelena |date=23 September 2021 |title=Aleksandar Vučić i SNS već deset godina ugrožavaju demokratiju i ljudska prava u Srbiji |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/aleksandar-vucic-i-sns-vec-deset-godina-ugrozavaju-demokratiju-i-ljudska-prava-u-srbiji/ |website=Danas }}</ref> Вучић и Брнабић су критиковали овај извештај.<ref>{{Cite web |last=Nešić |first=Nenad |date=21 April 2022 |title=Umesto kao upozorenje, Vučić izveštaj Fridom hausa doživljava - neozbiljnim |url=https://rs.n1info.com/vesti/umesto-kao-upozorenje-vucic-izvestaj-fridom-hausa-dozivljava-neozbiljnim/ |website=N1 }}</ref><ref>{{Cite web |date=20 April 2022 |title=Brnabić: Sraman izveštaj Fridom hausa |url=https://rs.n1info.com/vesti/brnabic-sraman-izvestaj-fridom-hausa/ |website=N1 }}</ref> |
||
| Ред 140: | Ред 140: | ||
Новинари су СНС описали као проевропску странку.<ref>{{Cite news |last=Byrne |first=Andrew |date=24 April 2016 |title=Ruling Progressive party claims Serbia election victory |work=Financial Times |url=https://www.ft.com/content/78f37810-0a1e-11e6-b0f1-61f222853ff3 }}</ref><ref>{{Cite web |last=Andrić |first=Gordana |date=14 November 2014 |title=Seselj Homecoming Promises to Shake Up Serbia| trans-title = Шешељева обећања након поврата ће протрести Србију |url=https://balkaninsight.com/2014/11/14/seselj-return-promises-to-shake-up-serbia/ |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref> СНС се залаже за блиске економске и политичке везе, као и за улазак Србије у Европску унију, уз „продуктивне везе” са Русијом.<ref name=":28">{{cite news |last1=Beckmann-Dierkes |first1=Norbert |last2=Rankić |first2=Slađan |date=13 May 2022 |title=Parlamentswahlen in Serbien 2022 | trans-title = Парламентарни избори у Србији 2022. године|language=de |page=2 |work=Konrad Adenauer Foundation |url=https://www.kas.de/documents/252038/16191335/Parlamentswahlen+in+Serbien+2022.pdf/9f87437e-7c29-3460-6039-99acb2b1a9aa?version=1.0&t=1652457721083 }}</ref><ref>{{Cite journal |last=Konitzer |first=Andrew |date=2011 |title=Serbia between East and West |url=https://brill.com/view/journals/ruhi/38/1/article-p103_7.xml?language=en |journal=Russian History |volume= 38|issue= |pages=107 |doi=10.1163/187633111X549623 |issn=1876-3316 |via=Brill}}</ref> Бисерко је навела да је њена подршка Европској унији више „декларативна” него суштинска.<ref name=":7" />{{rp|page=614|pages=}} Стојић је СНС описао као „меког евроентузијасту”.<ref name=":4" />{{rp|page=232|pages=}} Политиколог Владимир Гоати је став СНС према Европској унији описао више прагматичним него идеолошким,<ref>{{Cite book |last=Goati |first=Vladimir |url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/198636812 |title=Izbori u Srbiji i Crnoj Gori od 1990. do 2013. i u SRJ od 1992. do 2003. |publisher=CeSID |year=2013 |isbn=978-86-83491-53-7 |location=Belgrade |pages=93 |last=Diković |first=Jovana |url=https://www.readcube.com/articles/10.2298%2Fgei1202025d |title=U tradiciji ideja: evroskepticizam u Srbiji - diskurs antizapadnjaštva? |publisher=Etnografski institut |year=2012 |location=Belgrade |pages=29 |doi=10.2298/GEI1202025D}}</ref> |
Новинари су СНС описали као проевропску странку.<ref>{{Cite news |last=Byrne |first=Andrew |date=24 April 2016 |title=Ruling Progressive party claims Serbia election victory |work=Financial Times |url=https://www.ft.com/content/78f37810-0a1e-11e6-b0f1-61f222853ff3 }}</ref><ref>{{Cite web |last=Andrić |first=Gordana |date=14 November 2014 |title=Seselj Homecoming Promises to Shake Up Serbia| trans-title = Шешељева обећања након поврата ће протрести Србију |url=https://balkaninsight.com/2014/11/14/seselj-return-promises-to-shake-up-serbia/ |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref> СНС се залаже за блиске економске и политичке везе, као и за улазак Србије у Европску унију, уз „продуктивне везе” са Русијом.<ref name=":28">{{cite news |last1=Beckmann-Dierkes |first1=Norbert |last2=Rankić |first2=Slađan |date=13 May 2022 |title=Parlamentswahlen in Serbien 2022 | trans-title = Парламентарни избори у Србији 2022. године|language=de |page=2 |work=Konrad Adenauer Foundation |url=https://www.kas.de/documents/252038/16191335/Parlamentswahlen+in+Serbien+2022.pdf/9f87437e-7c29-3460-6039-99acb2b1a9aa?version=1.0&t=1652457721083 }}</ref><ref>{{Cite journal |last=Konitzer |first=Andrew |date=2011 |title=Serbia between East and West |url=https://brill.com/view/journals/ruhi/38/1/article-p103_7.xml?language=en |journal=Russian History |volume= 38|issue= |pages=107 |doi=10.1163/187633111X549623 |issn=1876-3316 |via=Brill}}</ref> Бисерко је навела да је њена подршка Европској унији више „декларативна” него суштинска.<ref name=":7" />{{rp|page=614|pages=}} Стојић је СНС описао као „меког евроентузијасту”.<ref name=":4" />{{rp|page=232|pages=}} Политиколог Владимир Гоати је став СНС према Европској унији описао више прагматичним него идеолошким,<ref>{{Cite book |last=Goati |first=Vladimir |url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/198636812 |title=Izbori u Srbiji i Crnoj Gori od 1990. do 2013. i u SRJ od 1992. do 2003. |publisher=CeSID |year=2013 |isbn=978-86-83491-53-7 |location=Belgrade |pages=93 |last=Diković |first=Jovana |url=https://www.readcube.com/articles/10.2298%2Fgei1202025d |title=U tradiciji ideja: evroskepticizam u Srbiji - diskurs antizapadnjaštva? |publisher=Etnografski institut |year=2012 |location=Belgrade |pages=29 |doi=10.2298/GEI1202025D}}</ref> |
||
У извештају из 2014. -{Freedom House}- је навео да је Влада коју предводи СНС унапредила приступање Србије Европској унији.<ref name=":13" />{{rp|page=544|pages=}} Драган Ђукановић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, приметио је да је СНС добила подршку САД и Европске уније због своје проевропске агенде.<ref>{{Cite book |last=Đukanović |first=Dragan |url=https://www.diplomacy.bg.ac.rs/pdf/medj_politika/2015/Medjunarodna_politika_br._1158-1159_2015.pdf |title=Međunarodna politika |publisher=Institut za međunarodnu politiku i privredu |year=2015 |location=Belgrade |pages=121 |chapter=Spoljnopolitičko pozicioniranje Srbije (SRJ/SCG) od 1992. do 1995. godine |trans-chapter=Foreign policy positioning of Serbia (FRY/SCG) from 1992 to 1995 |issn=0543-3657}}</ref> Године 2013. Бисерко је тврдила да је СНС декларативно усвојила ставове ДС и ЛДП о Европској унији.<ref>{{Cite book |last=Biserko |first=Sonja |url=https://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/izvestaj2013.pdf |title=Ljudska prava u Srbiji: iskonski otpor liberalnim vrednostima |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji |year=2013 |location=Belgrade |pages=31 |националистичког]], [[Русофилство|проруског]] крила и модернизујућег, проевропског крила”, док је Николића описао као представника проруског крила, а Вучића у проевропског крила, иако се обојица слажу око неолибералне штедње.<ref>{{Cite web |last=Ilić |first=Pavle |date=16 April 2017 |title=The Serbian Left's Next Move | trans-title = Следећи потез српске левице|url=https://jacobin.com/2017/04/serbia-vucic-progressive-party-protests/ |website=Jacobin |language=en-US}}</ref> |
У извештају из 2014. -{Freedom House}- је навео да је Влада коју предводи СНС унапредила приступање Србије Европској унији.<ref name=":13" />{{rp|page=544|pages=}} Драган Ђукановић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, приметио је да је СНС добила подршку САД и Европске уније због своје проевропске агенде.<ref>{{Cite book |last=Đukanović |first=Dragan |url=https://www.diplomacy.bg.ac.rs/pdf/medj_politika/2015/Medjunarodna_politika_br._1158-1159_2015.pdf |title=Međunarodna politika |publisher=Institut za međunarodnu politiku i privredu |year=2015 |location=Belgrade |pages=121 |chapter=Spoljnopolitičko pozicioniranje Srbije (SRJ/SCG) od 1992. do 1995. godine |trans-chapter=Foreign policy positioning of Serbia (FRY/SCG) from 1992 to 1995 |issn=0543-3657}}</ref> Године 2013. Бисерко је тврдила да је СНС декларативно усвојила ставове ДС и ЛДП о Европској унији.<ref>{{Cite book |last=Biserko |first=Sonja |url=https://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/izvestaj2013.pdf |title=Ljudska prava u Srbiji: iskonski otpor liberalnim vrednostima |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji |year=2013 |location=Belgrade |pages=31}}</ref> ''-{Jacobin}-'', амерички социјалистички часопис, описао је СНС као спој „[[Национализам|националистичког]], [[Русофилство|проруског]] крила и модернизујућег, проевропског крила”, док је Николића описао као представника проруског крила, а Вучића у проевропског крила, иако се обојица слажу око неолибералне штедње.<ref>{{Cite web |last=Ilić |first=Pavle |date=16 April 2017 |title=The Serbian Left's Next Move | trans-title = Следећи потез српске левице|url=https://jacobin.com/2017/04/serbia-vucic-progressive-party-protests/ |website=Jacobin |language=en-US}}</ref> |
||
У студији коју је објавио [[Европски парламент]] наводи се да је Влада коју предводи СНС наставила „политику четири стуба”, која се залаже за сарадњу са Европском унијом, САД, Русијом и Кином, коју је раније увео Борис Тадић, бивши председник Србије и ДС.<ref>{{Cite book |last1=Hartwell |first1=Christopher |url=https://www.europarl.europa.eu/cmsdata/133504/Serbia%20cooperation%20with%20China,%20the%20EU,%20Russia%20and%20the%20USA.pdf |title=Serbia's cooperation with China, the European Union, Russia and the United States of America |last2=Sidlo |first2=Katarzyna |publisher=European Parliament |year=2017 |isbn=978-92-846-2211-5 |location=Brussels |pages=11}}</ref> Током [[Европска мигрантска криза|европске мигрантске кризе 2015]], Влада Србије није увела никаква ограничења за мигранте приликом преласка у Европску унију,<ref>{{Cite web |last=Macdowall |first=Andrew |date=18 September 2015 |title=Wait, the Serbs are now the good guys? | trans-title = Чекај мало, јел' су Срби сада добри момци?|url=https://www.politico.eu/article/serbia-croatia-hungary-orban-migrants-schengen-crisis/ |website=Politico |language=en-US}}</ref> што је Ведран Џихић написао као прагматичан потез,<ref>{{Cite web |last=Džihić |first=Vedran |date=7 September 2020 |title=Serbia Must Choose Soon Between Despotism and Rational State | trans-title = Србија мора изабрати између деспотизма и рационалне државе|url=https://balkaninsight.com/2020/09/07/serbia-must-choose-soon-between-despotism-and-rational-state/ |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref> а Стојић као „популистичко-евроентузијастичан”.<ref name=":4" />{{rp|page=250|pages=}} СНС подржава војну неутралност и противи се уласку у [[НАТО]], иако је Србија наставила [[КФОР|војну сарадњу са НАТО]].<ref name=":28" /><ref>{{Cite book |last=Kisić |first=Izabela |url=https://www.bundesheer.at/pdf_pool/publikationen/transitional_justice_sr_11_2013_05_i_kisic.pdf |title=The Core Elements at the First Level - Truth, Reconciliation and Compensation |publisher=Austrian Armed Forces Press |year=2013 |pages=84}}</ref><ref>{{Cite web |last=Šunter |first=Daniel |date=7 July 2021 |title=Saradnja koja se prećutkuje |url=https://www.vreme.com/vreme/saradnja-koja-se-precutkuje/ |website=Vreme }}</ref> |
У студији коју је објавио [[Европски парламент]] наводи се да је Влада коју предводи СНС наставила „политику четири стуба”, која се залаже за сарадњу са Европском унијом, САД, Русијом и Кином, коју је раније увео Борис Тадић, бивши председник Србије и ДС.<ref>{{Cite book |last1=Hartwell |first1=Christopher |url=https://www.europarl.europa.eu/cmsdata/133504/Serbia%20cooperation%20with%20China,%20the%20EU,%20Russia%20and%20the%20USA.pdf |title=Serbia's cooperation with China, the European Union, Russia and the United States of America |last2=Sidlo |first2=Katarzyna |publisher=European Parliament |year=2017 |isbn=978-92-846-2211-5 |location=Brussels |pages=11}}</ref> Током [[Европска мигрантска криза|европске мигрантске кризе 2015]], Влада Србије није увела никаква ограничења за мигранте приликом преласка у Европску унију,<ref>{{Cite web |last=Macdowall |first=Andrew |date=18 September 2015 |title=Wait, the Serbs are now the good guys? | trans-title = Чекај мало, јел' су Срби сада добри момци?|url=https://www.politico.eu/article/serbia-croatia-hungary-orban-migrants-schengen-crisis/ |website=Politico |language=en-US}}</ref> што је Ведран Џихић написао као прагматичан потез,<ref>{{Cite web |last=Džihić |first=Vedran |date=7 September 2020 |title=Serbia Must Choose Soon Between Despotism and Rational State | trans-title = Србија мора изабрати између деспотизма и рационалне државе|url=https://balkaninsight.com/2020/09/07/serbia-must-choose-soon-between-despotism-and-rational-state/ |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref> а Стојић као „популистичко-евроентузијастичан”.<ref name=":4" />{{rp|page=250|pages=}} СНС подржава војну неутралност и противи се уласку у [[НАТО]], иако је Србија наставила [[КФОР|војну сарадњу са НАТО]].<ref name=":28" /><ref>{{Cite book |last=Kisić |first=Izabela |url=https://www.bundesheer.at/pdf_pool/publikationen/transitional_justice_sr_11_2013_05_i_kisic.pdf |title=The Core Elements at the First Level - Truth, Reconciliation and Compensation |publisher=Austrian Armed Forces Press |year=2013 |pages=84}}</ref><ref>{{Cite web |last=Šunter |first=Daniel |date=7 July 2021 |title=Saradnja koja se prećutkuje |url=https://www.vreme.com/vreme/saradnja-koja-se-precutkuje/ |website=Vreme }}</ref> |
||
Верзија на датум 31. јануар 2024. у 00:11
Српска напредна странка | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | СНС |
| Председник | Милош Вучевић |
| Заменик председника | Јоргованка Табаковић |
| Потпредседници | |
| Шеф посланичке групе | Миленко Јованов |
| Оснивачи | |
| Основана | 8. септембар 2008. |
| Легализована | 10. октобар 2008. |
| Одвојила се од | Српске радикалне странке |
| Седиште | Улица Палмира Тољатија 5/3, Београд |
| Новине | СНС Информатор |
| Омладински огранак | Унија младих |
| Женски огранак | Унија жена |
| Број чланова (2020) | 800.000 |
| Идеологија | |
| Политичка позиција | велики шатор |
| Крсна слава | Света Петка[1] |
| Национално чланство | Србија не сме да стане |
| Европско чланство | Европска народна странка (придружени члан) |
| Међународно чланство | Међународна демократска унија |
| Боје | плава |
| Народна скупштина | 105 / 250
|
| Скупштина АП Војводине | 68 / 120
|
| Скупштина града Београда | 39 / 110
|
| Застава странке | |
 | |
| Веб-сајт | |
| sns | |
Српска напредна странка (скраћено СНС) је владајућа политичка странка у Србији од 2012. Милош Вучевић је председник странке од 2023.
Године 2008. основали су је Александар Вучић и Томислав Николић, након што су претходно напустили Српску радикалну странку (СРС). СНС је до 2012. била опозиција Демократској странци (ДС). Постала је највећа опозициона странка својим залагањем против корупције и протестима 2011. на којима је тражила ванредне изборе. Године 2012. Николић је изабран за председника Србије, а на месту председника СНС га је наследио Вучић. Тада је образована и коалициона влада коју предводе СНС и Социјалистичка партија Србије (СПС). Године 2014. Вучић је постао председник Владе Србије, док је СНС постала највећа странка у Београду (2014) и Војводини (2016).
СНС је изабрала Вучића за свог председничког кандидата за изборе 2017, на којима је и победио. Након његовог избора организовани су масовни протести, а на месту председника Владе га је наследила Ана Брнабић, независна политичарка која је касније прешла у СНС. Странка је касније била суочена са протестима од 2018. до 2020. и освојила апсолутну већину посланичких мандата у Народној скупштини након избора 2020. које је бојкотовала већина опозиционих странака. Српски патриотски савез се 2021. утопио у СНС, док су еколошки протести организовани 2021. и 2022. Вучић је поново изабран за председника 2022, а СНС је наставила да води владу са СПС. Годину дана касније Вучића је на месту председника СНС наследио Вучевић.
Политиколози сматрају СНС популистичком странком, док поједини наводе да нема кохерентну идеологију или да су популистичке идеје саставни део њеног идеолошког профила. СНС подржава приступање Србије Европској унији, али политиколози истичу да је њена подршка прагматична. Поједини описују СНС као свеобухватну странку, док је други позиционирају као странку центра, десног центра или деснице. Економски неолиберална, СНС се залагала за штедњу, реформе тржишне економије, приватизацију, економску либерализацију, а реформисала је плате, пензије, закон о раду, увела lex specialis за Београд на води и реформисала Устав у делу који се односи на правосуђе. Критичари су оценили да Србија после њеног доласка на власт пати од демократског назадовања у ауторитарност, као и пада слободе медија и грађанских слобода. Од 2020. СНС има најмање 800.000 чланова, што је чини једном од највећих политичких странка у Европи по броју чланова.
Историја
Оснивање
Сукоб Томислава Николића и Војислава Шешеља изашао је на видело након Николићеве изјаве да ће Српска радикална странка (СРС) у Народној скупштини подржати Споразум о стабилизацији и придруживању за приступање Србије Европској унији, против чега су били Шешељ и његове присталице.[2][3][4][5] Николић, који је био шеф посланичке групе СРС и заменик председника странке од 1992, поднео је оставку 7. септембра 2008.[4] Дан касније, Николић је са још 10 народних посланика формирао посланичку групу „Напред Србијо”,[6] којој је наредних дана приступило још пет посланика.[7][8] Божидар Делић и Јоргованка Табаковић, високи функционери СРС, били су једни од оснивача Николићеве посланичке групе.[6]
Николић је 11. септембра најавио да ће се посланичка група „Напред Србијо” развити у политичку странку.[9][10] Спекулисало се да ће новоформираној странци приступити и Александар Вучић, генерални секретар СРС, што је Николић је касније тог дана и потврдио.[9] Дан касније, СРС је разрешила Николића и још 17 народних посланика из странке због противљења Шешељу, док је Вучић напустио СРС 13. септембра.[11][12] Николић је навео да ће новоформирана странка бити део „савремене деснице”, уз подршку јачања односа и са Европском унијом и Русијом.[12] Он је 24. септембра најавио да ће се она звати Српска напредна странка (СНС).[13][14] СНС је регистрована 10. октобра, док је 21. октобра одржана оснивачка конвенција на којој је представљено Председништво од 20 људи са Николићем као председником и Вучићем као замеником председника.[15][16] До тада, СНС је добила подршку чланова СРС, док је посланичку групу СНС чинио 21 народни посланик.[17][18][19][20]
2008—2011.
.jpg)
У новембру 2008. СНС је позвала да се ванредни парламентарни избори одрже до октобра 2009.[21] Идеју је касније подржао и Чедомир Јовановић, председник Либерално-демократске партије (ЛДП).[22] Касније истог месеца, Вучић је изјавио да ће СНС бити опозиција Демократској странци (ДС).[23] СНС се противила иницијативи о уставним променама у мају 2009. коју је назвала „неозбиљном”.[24] Месец дана касније, СНС је учествовала на локалним изборима у Земуну, познатом као упориште СРС, где је освојила 34% гласова, а СРС само 10%.[25] До јула 2009. СНС је постала најјача опозициона странка у Србији.[26] У децембру 2009. учествовала је на локалним изборима на Вождовцу и Костолцу,[27] док је на Вождовцу освојила 37% гласова и 26 мандата у Скупштини општине, док је у Костолцу освојила 12% гласова.[28][29] СНС је после избора образовала локалну власт са Демократском странком Србије (ДСС) и Новом Србијом (НС) на Вождовцу.[30] ЦеСИД, невладина организација за праћење избора, тврди да је разлог изборног успеха СНС њихова обећања о антикорупцији.Грешка код цитирања: Затвара </ref><ref> ознаци а месец дана касније тврдили су да је број нарастао на преко милион потписа.[31] После марта 2010. тврдили су да ДС „увлачи земљу у дубоку кризу” и да ће као одговор на то одржати антивладине протесте у Београду..[32][33] СНС је декларативно подржала Декларацију о Сребреници којом се осуђује масакр у Сребреници из 1995, иако је остала уздржана при гласању у Народној скупштини.[34][35] У децембру 2010. најавила је да ће организовати протесте у фебруару 2011,[36] док је НС саопштила да ће се придружити протестима.[37] У јануару 2011. СНС је предала 304.580 потписа за промену Устава.[38] У фебруару 2011. почео је низ антивладиних протеста које је организовала СНС.[39][40] Тражила је од Владе да распише ванредне изборе до децембра 2011.[41][42][43] Протести су првобитно одганизовани у Београду, али су се у марту и априлу 2011. проширили и на друге градове у Србији.[44][45][46] Николић је средином априла ступио у штрајк глађу, након што је од председника Бориса Тадића захтевао да распише ванредне парламентарне изборе.[47]
2012—2013.
.JPG)
У новембру 2010. СНС је потписала споразум о сарадњи са НС и још две странке: Покретом социјалиста (ПС) и Покретом снага Србије (ПСС).[48] У фебруару 2011. оне су одржале састанак и заједно учествовале у протестима које је организовала СНС.[49][50] Протести су допринели јачању популарности СНС, док су истраживања јавног мњења показала да је добила подршку бирача тадашње владајуће ДС.[51][52] Због антивладиних протеста, председник Тадић је позвао на одржавање општих избора у пролеће 2012.[53][54] У јануару 2012. потврђено је да ће СНС учествовати на заједничкој изборној листи заједно са НС, ПС, ПСС и осам мањих странака и удружења.[55][56] Коалиција је касније названа „Покренимо Србију”.[57] Николић је изабран за председничког кандидата СНС, док се Табаковићева нашла прва на листи на парламентарним изборима.[58][59]
Током кампање, СНС је критиковала ДС док је водила кампању на проевропској платформи, те обећала да ће „исправити грешке ДС”.[51] Руди Ђулијани, бивши градоначелник Њујорка, састао се са Николићем и Вучићем током кампање у Београду како би се консултовао са њима.[60][61] На парламентарним изборима, коалиција коју предводи СНС заузела је прво место са 25% гласова и освојила 73 мандата у Народној скупштини, док је сама СНС освојио 55 мандата.[62][63] Николић је оптужио ДС за изборну крађу, а на конференцији за новинаре показао кесу са око три хиљаде листића који су наводно бачени у канту за смеће.[51] На председничким изборима, Николић се нашао у другом кругу против председника Тадића, ког је потом и победио.[64] СНС није добила највећи број гласова само на покрајинским изборима и изборима за одборнике Скупштине града Београда, те није могла да формира владе у Војводини и Београду.[65][66] Убрзо после председничких избора, Николић је поднео оставку на место председника СНС, након чега га је у септембру 2012. наследио Вучић,[67][68] док је Табаковићева изабрана за заменицу председника.[68]
Николић је после избора обавио консултације са парламентарним странкама.[69] После консултација, мандат за формирање Владе добио је Ивица Дачић, вођа Социјалистичке партије Србије (СПС).[51][70] Дачић је постигао договор са СНС и Уједињеним регионима Србије (УРС), а чланови нове Владе су 27. јула положили заклетву.[71][72][73] Вучић постао први потпредседник Владе.[74] Након тога, Вучић је ушао у сукоб са предузетником Мирославом Мишковићем, тврдивши да је Мишковић 2000-их наводно „добио противправну добит”.[75] У децембру 2012. Мишковић је ухапшен под сумњом за корупцију,[76][77] али је у јулу 2013. пуштен из притвора.[78] У октобру 2012. објављено је да СНС има преко 330.000 чланова.[79] Народна партија (НП), коју је предводила бивша градоначелница Новог Сада Маја Гојковић, у децембру 2012. утопила се у СНС.[80] До фебруара 2013. СНС је у анкетама добила преко 40% подршке, док је ДС, сада у опозицији, имала 13%.[81]
У јулу 2013. СНС и СПС су закључиле да и даље воде Владу без УРС,[82][83] те је она реконструисана почетком септембра 2013.[84] У августу 2013. Зоран Бабић је заменио Верољуба Арсића који је обављао функцију шефа посланичке групе СНС.[85] Месец дана касније, Драган Ђилас, градоначелник Београда, смењен је после изгласавања неповерења које су позвале СНС и ДСС, за коју су такође гласале СПС и Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС).[86] Ги де Лони, дописник за BBC News, Драгољуб Жарковић, суоснивач листа Време и новинар Коча Павловић, изјавили су да Вучић има највећи утицај и моћ у Влади због статуса председника највеће странке у коалиционој Влади.[87][88][89] Freedom House, непрофитна истраживачка организација, напоменула је да су напори на сузбијању корупције током 2013. добили различите резултате.[90]
2014—2016.
.jpg)
СНС је 26. јануара 2014. одржала скупштину на којој је Вучић поново изабран за њеног председника.[91] На скупштини је предложио да се „испита воља народа”, те позвао на ванредне парламентарне изборе.[91][92] Председник Николић је распустио Народну скупштину 29. јануара и одредио да се парламентарни избори одрже 16. марта 2014.[93] У фебруару СНС је представила своју изборну листу под називом „Будућност у коју верујемо”.[94] Поред тога, најављено је да ће се на њеној листи, поред НС, ПС и ПСС, наступити и Социјалдемократска партија Србије (СДПС), Српски покрет обнове (СПО) и Демохришћанска странка Србије (ДХСС).[94][95] СНС је водила кампању на антикорупцијској платформи,[96] док је Александар Павковић, професор Универзитета Маквори, приметио да нема доказа да платформа смањује корупцију.[97] СНС је своју платформу засновала и на критикама својих противника, посебно ДС.[98] На парламентарним изборима, коалиција коју предводи СНС освојила је већину од 158 мандата у Народној скупштини.[99] Истовремено, у Београду су одржани избори за одборнике Скупштине града, на којима је коалиција предвођена СНС освојила 63 од 110 мандата.[100] Синиша Мали, независни политичар ког је кандидовала СНС, изабран је 24. априла 2014. за градоначелника Београда.[101] Вучић је три дана касније изабран за председника Владе, након чега је положио заклетву.[102] Његоу прву владу чинили су углавном функционери СНС и СПС.[103][104] Агенција САД за међународни развој приметила је да СНС сада има „потпуну политичку доминацију” због статуса Вучића као председника Владе.[105] BBC News описао је победу као „догађај без преседана”.[106]
У октобру 2014. на власт у Крагујевцу дошао је Радомир Николић, син председника Николића, након што је после изгласавања неповерења успешно смењен са власти Верољуб Стевановић.[107][108] Почетком 2015. СНС је известила да има око 500.000 чланова.[109] Од доласка на власт у Србији није одржан ниједан већи протест до оних у априлу 2015.[110] Иницијатива Не давимо Београд (НДБ), која је предводила протесте, супротставила се пројекту Београд на води на чијем је челу Влада Србије,[111] који је један од њених представника описао као „велику превару”.[112][113] Пројекат је раније био критикован, а Милан Нешић, новинар Радија Слободна Европа, описао га је као „предизборни трик”.[114] Протести су трајали до септембра 2015.[115] Након резова у јавном сектору, протести су одржани и у децембру 2015.[98][116] Freedom House је критиковао Владу коју предводи СНС наводећи да показује „оштру нетрпељивост према било каквој врсти критике било од стране опозиционих странака, независних медија, цивилног друштва, па чак и обичних грађана”.[117]
У јануару 2016. Вучић је најавио да ће парламентарни избори бити одржани у априлу 2016.[118] Der Standard, аустријски дневни лист, навео је да „[Вучић] сада има апсолутну већину, те жели да је осигура и у наредне четири године”.[119] Вучић је навео да је разлог за ванредне изборе „обезбеђивање новог мандата за подстицање приступања Европској унији”.[120] Крајем фебруара 2016. СНС је започела своју кампању.[121] Почетком марта, председник Николић је распустио Народну скупштину и заказао парламентарне изборе за 24. април 2016.[122][123] Овога пута СНС је учествовала под називом „Србија побеђује”, док су се на њеној изборној листи нашли и појединци из ПУПС и СНП, међу којима су и појединци из странака које су учествовале са СНС на изборима 2014.[124][125] Саопштено је и да ће Бабића на месту шефа посланичке групе СНС заменити Александар Мартиновић.[126] СНС је током кампање изразила подршку приступању Европској унији и војној неутралности, уз очување сарадње са НАТО, те обезбеђивање економских реформи и економије западног типа.[127] Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) је истакла да су билборди и постери који промовишу СНС били доминантни током кампање.[104] На парламентарним изборима, коалиција коју предводи СНС освојила је већину од 131 мандата у Народној скупштини.[104][128] Истовремено, у Војводини су одржани и покрајински избори на којима је СНС освојила 63 од 120 мандата у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине.[129] Флоријан Бибер, луксембуршки политиколог, приметио је да „убедљива победа није била изненађење”.[130] ДС, ДСС, Социјалдемократска партија (СДС), ЛДП, Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ), Двери и Доста је било (ДЈБ), који су били опозиција СНС, тврдили су да је СНС наводно извела изборну крађу.[131]
Убрзо после избора, опозиционе странке организовале су протест у Београду.[132] Још један низ антивладиних протеста почео је у мају 2026. у Београду након рушења приватних објеката у Савамали, градском насељу у Београду где је била планирана градња Београда на води.[133] Иницијатива НДБ организовала је протесте који су потом трајали до октобра 2016.[134][135] У мају 2016. Вучић је поново изабран за председника СНС.[136] У јуну 2016. Игор Мировић је изабран за председника Покрајинске Владе Војводине.[137] Вучићу је председник Николић дао мандат за формирање Владе, што је са СПС и урадио у августу 2016. године.[138][139] Ана Брнабић, независна политичарка, постављена је за министарку у другој влади Вучића.[139][140] У децембру 2016. Вучић је потврдио да се неће кандидовати на председничким изборима 2017, иако је навео и да ће главни орган СНС одлучивати о свом председничком кандидату.[141]
2017—2019.
У јануару 2017. председник Николић је изјавио да би желео да се поново кандидује за председника,[142] иако су министри попут Зоране Михајловић и Александра Вулина наговарали Вучића да се кандидује уместо њега.[143][144] Месец дана касније, СНС је најавила Вучића за свог председничког кандидата.[145] Вучић је добио подршку коалиционих партнера СНС, СПС, Савеза војвођанских Мађара (СВМ) и Јединствене Србије (ЈС).[146] Током периода кампање, објављено је да су главни дневни листови, као што су Ало!, Блиц, Вечерње новости, Политика, Дневник, Курир и Српски телеграф, штампали предизборне плакате СНС на насловним странама, што је Глас Америке је назвао „покретом без преседана”.[147] Вучић је водио кампању за подизање животног стандарда, продају или гашење државних предузећа и смањење штедње.[148] Роберт Кример, амерички политички консултант, критиковао га је и навео да би „Вучић био у позицији да бира председника Владе по свом избору, [и] да контролише правосуђе и изборни апарат — елиминишући све провере и равнотеже у Влади Србије”.[149] На председничким изборима, Вучић је у првом кругу освојио 55% гласова.[150]
Убрзо након објављивања резултата, избили су масовни протести у Београду, Новом Саду, Нишу и другим местима широм Србије.[151][152][153] Протести су трајали до Вучићеве инаугурације, која је уследила 31. маја 2017.[154] У јуну 2017. Вучић је предложио Брнабић за председницу Владе.[155] Заклетву је положила 29. јуна 2017.[156] Радио Слободна Европа напомиње да је, иако је функција председника церемонијална улога, Вучић задржао фактичку власт над СНС,[157] док Београдски центар за људска права напомиње да се политички систем дефакто претворио у председнички, слично епохи Слободана Милошевића.[158] Зоран Пановић, новинар листа Данас, известио је да је до октобра 2017. СНС имала близу 600.000 чланова.[159]
У јануару 2018. СНС је најавила учешће на изборима за одборнике Скупштине града Београда 2018. под називом „Зато што волимо Београд”.[160] Зоран Радојичић, дечји хирург, изабран је за првог на листи.[161] У фебруару 2018. на конференцији у Дому омладине Београда представљени су њени кандидати и изборни програм.[162] На изборима за одборнике Скупштине града СНС је освојила 64 мандата.[163] Невладина организација Црта напомиње да је опозиционе политичаре током кампање највише критиковала СНС.[164] Радојичић је заменио Малог, а за градоначелника је постављен у јуну 2018.[165]
У јулу 2018. политиколог Бобан Стојановић је известио да СНС има око 700.000 чланова.[166] Низ антивладиних протеста, под називом 1 од 5 милиона, почео је у децембру 2018. након напада на Борка Стефановића, опозиционог политичара.[167] Демонстранти су критиковали Вучића и СНС, тражили престанак политичког насиља и гушење слободе медија и изражавања.[168][169] Протести, којима је присуствовало више десетина хиљада, настављени су и 2019.[168][170] У јануару 2019. СНС је организовала скуп подршке посети Владимира Путина Београду.[171][172] Месец дана касније, СНС је покренула кампању под називом „Будућност Србије”.[173][174] Новинар Слободан Георгиев приметио је да је кампања ефективно угушила протесте.[175] У октобру 2019. председница Владе Ана Брнабић је приступила СНС.[176]
2020—2022.
У јануару 2020. Вучић је најавио да ће изборни цензус бити спуштен на три одсто.[177] Критичари су то видели као начин на који би СНС дозволила „контролисану опозицију” да уђе у Народну скупштину.[177] У фебруару 2020. СНС је најавила да ће на парламентарним изборима 2020. учествовати под називом „За нашу децу”, наводећи да ће више од 50 одсто њене изборне листе чинити млади људи.[178] Листа коју предводи СНС прослеђена је Републичкој изборној комисији (РИК) 5. марта,[179] иако је Влада одложила изборе за 16. март због почетка пандемије ковида 19 у Србији.[180] Првобитно планирани за 26. април, одложени су до 21. јуна 2020.[181] Истог месеца, антивладини протести који су почели у децембру 2018, формално су окончани у марту 2020. због пандемије ковида 19.[182] Савез за Србију, највећи опозициони савез, најавио је да ће бојкотовати изборе, тврдећи да „неће бити слободни и поштени”.[183][184] У мају 2020. Freedom House је саопштио да у Србији влада хибридни режим, позивајући се на наводно „повећање заробљавања државе, злоупотребу моћи и застрашивачке тактике” Вучића.[185] Лист Данас је у јуну 2020. објавио да СНС има преко 800.000 чланова.[186]
На парламентарним изборима, коалиција коју предводи СНС освојила је апсолутну већину од 188 мандата,[187] док су уз СНС изборни цензус прешле само коалиција СПС—ЈС и СПАС.[188] Вучић је то описао као „историјски тренутак”.[189] Новинар Миленко Васовић изборну кампању СНС видео је као промоцију Вучића а не саме странке.[190] Истовремено, у Војводини су одржани и покрајински избори на којима је СНС такође освојила апсолутну већину од 76 мандата.[191] ЦеСИД је закључио да су изборе одликовали „минимални демократски стандардим”,[192] док је ОЕБС окарактерисала да су избори дочекани са политичком поларизацијом.[193] Бибер је то описао као пирову победу СНС и напоменуо да доношење нових закона неће укључивати опозиционе странке.[194] Ипак, новинар Патрик Кингсли је изјавио да би избори могли да омогуће „већи замах у мировним преговорима са Републиком Косово”.[195]
Након што је освојила апсолутну већину у Народној скупштини, Влада Србије поднела је уставни амандман по питању правосуђа.[196] У Београду је почетком јула 2020. почео низ протеста и нереда против Вучића након најављеног пооштравање мера због ширења ковида 19.[197] Пријављено је да су демонстранти на протестима заузели миран приступ, иако је група демонстраната крајње деснице такође упала у Дом Народне скупштине, те је полиција убрзо након тога очистила зграду, али су сукоби настављени напољу.[198][199][200] Влада је одговорила насилним приступом протестима.[199][201] Протести су трајали до прве конститутивне седнице изборног законодавства после 2020, која је одржана 3. августа 2020.[202][203] Посланичка група СНС је после прве конститутивне седнице променила назив у „Александар Вучић — За нашу децу”.[204] Председница Владе Брнабић поново је изабрана у октобру 2020, а њену нову владу углавном су чинили чланови СНС, СПС и СПАС.[205] Народна скупштина усвојила је предлог уставних промена у децембру 2020.[206]
Почетком маја 2021. Вучић је саопштио да је поднео предлог за припајање СПАС у СНС.[207] Александар Шапић, председник СПАС, изјавио је да је подржао предлог.[208] Спајање је завршено 26. маја, након чега је Шапић именован за потпредседника СНС, док су посланици СПАС ушли у СНС у јуну 2021.[209][210][211] Дијалози за побољшање изборних услова између владајућих и опозиционих странака, у којима је учествовала СНС, почели су у мају 2021. и трајали су до краја октобра 2021.[212][213] Низ еколошких протеста почео је у септембру 2021. због забринутости грађана око пројекта Јадар, односно рударења литијума који води Rio Tinto, англо-аустралијска рударска корпорација.[214] Влада Србије подржала је пројекат Јадар,[215] а протесте су критиковали и званичници СНС.[216][217] Протести су трајали до 15. фебруара 2022.[218] Влада Србије усвојила је измене Закона о референдуму и народној иницијативи 10. новембра 2021.[219] Измене су наишле на критике због укидања излазности од 50 одсто колико је било потребно за пролазак референдума.[220][221] Вучић је крајем новембра 2021. поново изабран за председника СНС.[222] У јануару 2022. одржан је уставни референдум.[223] За предложене измене гласала је већина од 60% бирача,[223] опцију коју је подржала СНС.[224]
Припремајући се за опште изборе 2022, СНС и СПС најавиле су да се неће учествовати на јединственој изборној листи, као и да ће СПС подржати председничког кандидата СНС.[225] Поред тога, СНС је Шапића прогласила за свог кандидата за градоначелника на изборима за одборнике Скупштине града Београда.[226] Народна скупштина је распуштена у фебруару 2022. ради расписивања ванредних парламентарних избора, док су следећег месеца су расписани и председнички избори.[227][228] На изборима 2022. СНС је учествовала под називом „Заједно можемо све”,[229] док је Вучић најављен као председнички кандидат СНС у марту 2022.[230] Транспарентност Србија је навела да је СНС имала „значајну доминацију у медијима” током периода кампање, док Црта наводи да је период кампање протекао у горим условима него 2020.[231][232] На председничким изборима, Вучић је поново изабран након што је освојио 60% гласова, док је на парламентарним коалиција предвођена СНС освојила 120 мандата.[233][234] На изборима за одборнике Скупштине града Београда, коалиција коју предводи СНС освојила је 48 мандата.[235] Шапић је за градоначелника Београда изабран у јуну 2022.[236] Миленко Јованов именован је за шефа посланичке групе СНС у августу 2022, заменивши Мартиновића, који је био њен шеф од 2016.[237] Касније тог месеца, председница Владе Брнабић добила је још један мандат за формирање Владе.[238] Састав њене треће владе објављен је 23. октобра, док су чланови владе положили заклетву 26. октобра.[239][240]
2023—данас
.jpg)
У фебруару 2023. два посланика, као и два одборника Скупштине града Београда, која су раније била чланови Заветника, прешли су у СНС, наводећи своје неслагање са бившем председником странке.[241] Касније тог месеца, још један одборник Скупштине града Београда прешао је у СНС, док је у марту 2023. посланик који је раније био члан Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС) прешао у СНС.[242][243] Боља Србија, на челу са јединим послаником Драганом Јовановићем, у априлу се утопила у СНС.[244][245] Жика Гојковић, некадашњи председник ПОКС, у СНС је дошао крајем октобра 2023.[246]
Почев од септембра 2022. појавиле су се спекулације да ли ће Вучић основати засебну политичку странку.[247] Вучић је у марту 2023. потврдио формирање Народног покрета за државу (НПЗД).[248] Најављено је да ће СНС бити члан тог покрета.[249] Првобитно је било предвиђено да покрет буде формиран до маја 2023, међутим, датум формализације је потом померен на јесен 2023.[250][251] На седници Главног одбора СНС, одржаној у октобру 2023, није било ни помена о НПЗД. Међутим, касније истог месеца, Вучић је најавио да ће НПЗД бити озваничен „у наредном периоду”.[252][253]
Скупштина странке и избори руководства одржани су 27. маја 2023.[254][255] Милош Вучевић је изабран за Вучићевог наследника и председника СНС.[256][257] Новинарка Ана Лалић промену је окарактерисала као „козметичку”.[258] Вучевић је близак сарадник и адвокат породице Вучић, међу којима је и Андреј Вучић.[259]
После вишеструког убиства у ООШ „Владислав Рибникар” и околини Младеновца и Смедерева у мају 2023, СНС се супчила са антивладиним протестима под називом Србија против насиља.[260][261][262] Протестима је присуствовало на десетине хиљада демонстраната и упркос томе што су их организовале опозиционе странке, није пријављено да се на протестима виде симболи било које странке.[263][264] Пошто СНС није прихватила захтеве протеста, опозиционе странке које су организовале протесте почеле су да траже ванредне изборе у септембру 2023.[265] Вучић је током 2023. неколико пута најављивао да ће расписати ванредне изборе, а на крају је одредио 17. децембар као датум избора.[266][267] За парламентарне изборе 2023. СНС је најавила да ће учествовати на листи под називом Србија не сме да стане.[268] На парламентарним изборима, СНС су се придружиле и странке попут Здраве Србије Милана Стаматовића, Странке модерне Србије Татјане Мацуре, Левице Србије Радослава Милојичића и Савеза социјалдемократа Дејана Булатовића.[269][270] Покрајински избори су такође расписани 16. новембра. СНС је истог дана предала своју изборну листу.[271][272] Мировић се први пут није појавио на изборној листи СНС за покрајинске изборе.[273]
На парламентарним изборима, коалиција коју предводи СНС освојила је 128 мандата, од којих је 105 припало самој странци.[274]
Идеологија и платформа
Политичке склоности
Александар Вучић је након оснивања СНС одустао од подршке формирању Велике Србије, док је Томислав Николић изјавио да ће СНС наставити приступање Србије Европској унији.[275][276] СНС је за своје главне задатке прогласила „борбу против корупције и остваривање владавине права”,[277] Њена бела књига (изборни програм) објављена је у октобру 2011.[278] Јован Теокаревић, ванредни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, описао је њихову идеолошку оријентацију као „потпуни заокрет” у поређењу са Српском радикалном странком (СРС).[279] Бојана Барловац, новинарка Balkan Insight, изјавила је да се СНС „много зближила са ДС по свом профилу политике”, иако је 2013. СНС описала као конзервативну странку.[280][281]
СНС је описана као популистичка странка.[282] Соња Бисерко је навела да је СНС популистичка странка, као и да је своју идеолошку слику изградила на „друштвеном незадовољству”.[283] Зоран Лутовац, политиколог и касније председник ДС, назвао је СНС популистичком странком.[284] Он је додао и да СНС нема „кохерентну идеологију” и да њена коалиција „укључује све, без обзира на њихову идеологију”.[284] Научници и политиколози као што су Жистен Вајс и Флоријан Бибер такође су се сложили да је СНС популистичка странка.[285][286] Зоран Стојиљковић и Душан Спасојевић, професори Факултета политичких наука Универзитета у Београду, напоменули су да је формирањем СНС политички систем Србије добио карактеристике умереног плурализма и описали СНС као свеобухватну странку.[287] Поред тога, напоменули су да је СНС формирана као странка десног центра,[288] иако је њен имиџ после избора 2012. померен ка центру.[287] Стојиљковић и Спасојевић су приметили и да је СНС показала „јасне популистичке елементе”,[288] те да су „популистичке идеје саставне и важне за њен идеолошки профил”.[288] Марко Стојић, предавач на Универзитету Метрополитен у Прагу, такође је приметио да СНС има еклектичан идеолошки профил, као и да јој недостају чврсти политички принципи,[289] док је такође описао и као „типично свеобухватну странку”.[290] Ерик Горди, професор на Лондонском универзитетском колеџу, СНС је видео као странком „базираном око [Вучића]”.[291] Политичка аналитичарка Ивана Петронијевић Терзић је СНС описала као клијентелистичку странку и рекла да СНС не представља никакву идеологију нити категорију становништва.[20] Душан Миленковић, политички консултант, упоредио је СНС са Савезом комуниста Југославије (СКЈ), али је додао да за разлику од СКЈ, СНС нема јасну идеологију и да је њена политика заснована на популистичким ставовима које се простиру на широк спектар политичке идеологије, од левице до деснице.[292]
Огњен Зорић са Радија Слободна Европа такође је описао странку као центристичку и свеобухватну, иако је приметио да су „неки аналитичари такође констатовали да је странка десничарска и конзервативна”.[293] Бибер је СНС описао као странку десног центра, али и као „неидеолошку”.[294] BBC News је напоменуо да СНС „нема јасну програмску ни идеолошку визију” и додао да функционише као свеобухватна странка.[295] Бојан Клачар из ЦеСИД је навео да СНС „заговара идеологију десног центра”, али је навео да је „што је још важније, СНС је свеобухватна странка” која обухвата широк спектар мишљења, те да се СНС може сматрати и либералном и проевропском странком.[296][297] Политиколози Ђорђе Павићевић и Бобан Стојановић, новинар Иван Радовановић и аутори Александар Маринковић и Новак Гајић такође су описали СНС као свеобухватну странку.[298][299][300] Данас је приметио да је СНС, као свеобухватна странка, настојала „привући све бираче, без обзира на идеолошку опредељеност” и да кокетира са „најразличитијим идеологијама”.[292]
Политиколог Василис Пецинис изјавио је да је СНС искористила фрагментацију политичких странака центра и десног центра, као и да је учврстила своју власт тако што је доминирала „континуумом који се протеже од либералног центра до конзервативне деснице”.[301] Поред тога, политиколог Бранислав Радејић, аутор Лоренс Мичел и Палгрејв Мекмилан у својој књизи The Statesman's Yearbook описали су СНС као центристу странку,[302][303][304] док су Џорџ Василев, предавач на Универзитету у Мелбурну, и Срђан Младенов Јовановић, научник, сврстали су СНС на десни центар.[305][306] Поједини аутори су је такође описали као десничарску странку.[307][308]
Социолог Јово Бакић описао је СНС као „прагматично репрофилисану” и умерено конзервативну странку и упоредио њен развој са пројектима Ђанфранка Финија у Италији.[309] Поред тога, он је навео да је „СНС од свог оснивања желела да се преобликује у конзервативну странку”.[310] Неки научници и новинари су СНС описали и као конзервативну,[311] либерално-конзервативну[312][313] и национално-конзервативну.[314][315] Стојић је рекао да је СНС, иако „тврди да припада [конзервативној] породици”, суштински прагматична и слабо идеолошки профилисана.[290]
Привреда
СНС је економски неолиберална,[290][316][317][318] а залаже се за штедњу, реформе тржишне привреде, приватизацију, смањење потрошње и либерализацију закона о раду.[319] Стојиљковић и Спасојевић су напоменули да је СНС већ у изборном периоду 2012. испољила своју неолибералну позицију, као и да је водила кампању за значајно смањење субвенција, али и броја народних посланика, министарстава, агенција, завода, државне управе.[288] Поред тога, Стојиљковић је описао као „неолиберално-популистичком” странком.[320] Током власти, СНС је увела закон којим су реформисане плате и пензије, што је изазвало контроверзу с обзиром да су овим законом смањене.[295] Такође је реформисала закон о раду, увела lex specialis за Београд на води и реформисала закон о финансијској помоћи породицама и донацијама органа.[295]
Медији и грађанске слободе
СНС је спровела политику централизације, посебно у Војводини.[321] Од доласка на власт 2012, посматрачи су оценили да Србија пати од демократског назадовања у ауторитаризам,[322][323] праћеног падом слободе медија и грађанских слобода.[324][325] Истраживање које је Цензоловка спровела 2015. наводи да је СНС користила медије да би повећала свој утицај.[326] Поред тога, СНС је оптужена да плаћа интернет троловима да хвале власт и осуђују оне који на интернет форумима и друштвеним мрежама мисле супротно.[327] Twitter је 2020. суспендовао 8.558 налога који су промовисали СНС и Вучића, критикујући опозицију.[328][329] Године 2022. Meta Platforms је суспендовала 5.374 налога и 12 Facebook група које су биле повезане са СНС, наводећи да је „СНС мрежа функционисала другачије од традиционалних троловачких мрежа”.[330] Поред тога, Meta је открила да је СНС потрошила преко 150.000 долара на оглашавање путем платформи Facebook и Instagram.[330] У јулу 2023. у јавност је процурила информација о 14.310 налога на више друштвених мрежа који су хвалили СНС, Вучића и Владу, док су такође критиковали опозицију.[331][332] Као одговор, народни посланик Небојша Бакарец покренуо је кампању под називом „Да, ја сам бот”,[333] а Вучић је касније на Instagram поставио фотографију с текстом „Да, и ја сам СНС бот”.[334][335]
Године 2019. Институт В-Дем је категорисао Србију као изборну аутократију. В-Дем је такође навео да су стандарди правосуђа и изборног интегритета пали у последњих десет година.[336] Према извештају организације Freedom House из 2022, СНС је „угрозила политичка права и грађанске слободе, извршила притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва”.[337] Поред тога, наводи се да интернет портали блиски Влади који „манипулишу чињеницама и клевећу независне медије” настављају да добијају јавна средства на државном и локалном нивоу.[338] Вучић и Брнабић су критиковали овај извештај.[339][340]
Спољна политика
Новинари су СНС описали као проевропску странку.[341][342] СНС се залаже за блиске економске и политичке везе, као и за улазак Србије у Европску унију, уз „продуктивне везе” са Русијом.[343][344] Бисерко је навела да је њена подршка Европској унији више „декларативна” него суштинска.[278] Стојић је СНС описао као „меког евроентузијасту”.[290] Политиколог Владимир Гоати је став СНС према Европској унији описао више прагматичним него идеолошким,[345]
У извештају из 2014. Freedom House је навео да је Влада коју предводи СНС унапредила приступање Србије Европској унији.[90] Драган Ђукановић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, приметио је да је СНС добила подршку САД и Европске уније због своје проевропске агенде.[346] Године 2013. Бисерко је тврдила да је СНС декларативно усвојила ставове ДС и ЛДП о Европској унији.[347] Jacobin, амерички социјалистички часопис, описао је СНС као спој „националистичког, проруског крила и модернизујућег, проевропског крила”, док је Николића описао као представника проруског крила, а Вучића у проевропског крила, иако се обојица слажу око неолибералне штедње.[348]
У студији коју је објавио Европски парламент наводи се да је Влада коју предводи СНС наставила „политику четири стуба”, која се залаже за сарадњу са Европском унијом, САД, Русијом и Кином, коју је раније увео Борис Тадић, бивши председник Србије и ДС.[349] Током европске мигрантске кризе 2015, Влада Србије није увела никаква ограничења за мигранте приликом преласка у Европску унију,[350] што је Ведран Џихић написао као прагматичан потез,[351] а Стојић као „популистичко-евроентузијастичан”.[290] СНС подржава војну неутралност и противи се уласку у НАТО, иако је Србија наставила војну сарадњу са НАТО.[343][352][353]
Након почетка инвазије Русије на Украјину, Влада Србије је осудила инвазију, али није применила санкције Русији.[354][355] Србија је у Уједињеним нацијама гласала за резолуције којима се осуђује инвазија на Украјину.[356][357] Никола Селаковић из СНС је такође рекао да Србија неће признати референдуме о анексији у Украјини под окупацијом Русије из 2022.[358] Вучић је критиковао групу Вагнер, а Украјину описао као пријатеља Србије.[359][360]
Демографске карактеристике
Политиколог Славиша Орловић је 2011. приметио да су присталице СНС углавном незапослени, пензионери и домаћице.[361] Према истраживању организације ЦеСИД из 2012. већина присталица СНС били су мушкарци, са основном или средњом школом, радници, техничари и издржавана лица, док су имали широко распрострањену старосну структуру.[362] ЦеСИД је 2014. известио да се гласачка база СНС сада углавном састоји од људи старијих од 50 година, док идеолошки гледано нису били опредељењи.[363] Према истраживању јавног мњења које је спровела Нова српска политичка мисао током 2016, већина присталица СНС била је старија од 60 година, док је само 12% имало завршен факултет.[364]
Организација
СНС има Председништво које делује као оперативно-политички орган странке, а састоји се од 30 чланова.[‡ 1] Такође има Главни и Извршни одбор.[‡ 2][‡ 3] Актуелни председник СНС је Милош Вучевић, који је изабран 2023.[257] Јоргованка Табаковић је заменица председника.[68][222] Актуелни потпредседници СНС су Ана Брнабић, Ирена Вујовић, Марко Ђурић, Невена Ђурић, Синиша Мали, Владимир Орлић и Александар Шапић, који су изабрани 2021, а потом поново изгласани 2023. осим Вујовић, која је искључена 2021.[222][365] Миленко Јованов је на челу посланичке групе СНС од 2022, док је Дарко Глишић председник Извршног одбора странке.[237][366]
Седиште СНС се налази у улици Палмира Тољатија 5/3 у Београду.[367] Лист странке је СНС Информатор.[‡ 4] Има и омладинско и женско крило.[‡ 5][368] СНС води и фондацију За српски народ и државу, коју је основана 2019.[369] СНС је највише подршке добила због Вучића.[321] Истраживање јавног мњења Фактора плус у децембру 2014. показало је да 80% бирача СНС не би гласало за СНС да је на челу странке неко други осим Вучића.[370] Са најмање 800.000 чланова од 2020,[186] СНС је највећа политичка странка у Европи по броју чланова.[371]
Петронијевић Терзић је 2023. изјавила да је СНС користила органе локалне самоуправе у партијске сврхе, као и средства локалних јавних предузећа за страначке скупове, митинге и промоције.[20] Транспарентност Србија је такође известила да је током кампање за парламентарне изборе 2016. СНС користила званичне догађаје, попут отварања приватних фабрика, за ширење својих изборних порука.[372]
Међународна сарадња
Године 2011. СНС је потписала споразум о сарадњи са Слободарском партијом Аустрије.[373] Такође је сарађивала и са Фидесом, владајућом странком у Мађарској. Године 2019. чланови Фидеса присуствовали су митингу СНС.[374] Године 2014. објављено је да СНС има везе са Новом српском демократијом у Црној Гори,[375] док су функционери СНС током 2015. такође присуствовали митингу Демократске партије социјалиста (ДПС).[376] СНС је оптужеа да „практично води” Српску листу у Републици Косово,[а][377] а Вучић је такође оптужен да стоји иза те странке.[378][379]
Године 2013. представници СНС у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) приступили су Европској народној странци (ЕНС).[380] Исте године СНС је добила подршку Хришћанско-демократске уније Немачке (ХДУ) због постизања Бриселског споразума.[321] Године 2015. СНС је добила подршку ХДУ у погледу чланства у ЕНС.[381] Годину дана касније, СНС и њено омладинско крило постали су придружени чланови ЕНС.[382][383] Исте године СНС је постала члан Међународне демократске уније.[384] У ПССЕ, СНС је такође била повезана са Групом слободних демократа. Дубравка Филиповски је некада била потпредседница ове групе.[385]
Године 2019. СНС је учествовала на састанку са званичницима Комунистичке партије Кине (КПК).[386] На састанку су се странке „заветовале да ће успоставити све ближе односе”.[387] Званичници СНС су такође били присутни на самиту 2021. који је организовала КПК, док је СНС 2023. описала КПК као своју инспирацију.[388][389] Године 2010. СНС је успоставила везе са Јединственом Русијом (ЈР).[390] Године 2011. Николић је био на конгресу ЈР, док су годину дана касније функционери СНС били присутни на конференцији ЈР.[391][392] Од тада, СНС и ЈР су потписали неколико споразума о сарадњи,[393][394] последњи 2021.[395]
Списак председника
| Бр. | Председник | Рођење—смрт | Почетак мандата | Завршетак мандата | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Томислав Николић | |
1952— | 21. октобар 2008. | 24. мај 2012. | |
| 2. | Александар Вучић | |
1970— | 24. мај 2012. | 27. мај 2023. | |
| 3. | Милош Вучевић | |
1974— | 27. мај 2023. | данас | |
Резултати на изборима
Парламентарни избори
| Година | Вођа | Гласови | % од важећих | Бр. | Мандати | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2012. | Томислав Николић | 940.659 | 25,16% |  1.
|
58 / 250
|
37
|
ПС | влада |
| 2014. | Александар Вучић | 1.736.920 | 49,96% |  1.
|
128 / 250
|
70
|
БКВ | влада |
| 2016. | 1.823.147 | 49,71% | 1.
|
93 / 250
|
 35
|
СП | влада | |
| 2020. | 1.953.998 | 63,02% | 1.
|
157 / 250
|
64
|
ЗНД | влада | |
| 2022. | 1.635.101 | 44,27% | 1.
|
95 / 250
|
62
|
ЗМС | влада | |
| 2023. | Милош Вучевић | 1.750.985 | 47,95% | 1.
|
105 / 250
|
10
|
СНСДС | Н/Д |
Председнички избори
| Година | Кандидат | 1. круг — гласови | % од важећих | 2. круг — гласови | % од важећих | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2012. | Томислав Николић | 2. | 979.216 | 26,22% | 1. | 1.552.063 | 51,16% |
| 2017. | Александар Вучић | 1. | 2.012.788 | 56,01% | Н/Д | — | — |
| 2022. | 1. | 2.224.914 | 60,01% | Н/Д | — | — | |
Покрајински избори
| Година | Вођа | Гласови | % од важећих | Бр. | Мандати | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2012. | Игор Мировић | 185.309 | 19,26% | 2.
|
22 / 120
|
22
|
ПС | опозиција |
| 2016. | 428.452 | 45,78% | 1.
|
63 / 120
|
41
|
СП | влада | |
| 2020. | 498.495 | 61,58% | 1.
|
65 / 120
|
2
|
ЗНД | влада | |
| 2023. | Дамир Зобеница | предстојећи | ВНСДС | Н/Д | ||||
Избори за одборнике Скупштине града Београда
| Година | Вођа | Гласови | % од важећих | Бр. | Мандати | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2012. | Томислав Николић | 219.198 | 26,83% | 2.
|
37 / 110
|
37
|
ПС | опозиција |
| 2014. | Александар Вучић | 351.183 | 43,62% | 1.
|
63 / 110
|
26
|
БКВ | влада |
| 2018. | 366.461 | 44,99% | 1.
|
64 / 110
|
1
|
ЗСВБ | влада | |
| 2022. | 348.345 | 38,83% | 1.
|
36 / 110
|
28
|
ЗМС | влада | |
| 2023. | Милош Вучевић | предстојећи | БНСДС | Н/Д | ||||
Напомене
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
- ^ Обележена страначка слава Света Петка
- ^ Gorup, Radmila (2013). After Yugoslavia: The Cultural Spaces of a Vanished Land. Stanford University Press. стр. 72. ISBN 9780804787345.
- ^ Pavlović, Dušan (2. 7. 2009). „DS i SNS – borba za srednjeg glasača”. Politika.
- ^ а б „Serb opposition leader resigns” [Српски вођа опозиције дао оставку]. BBC News (на језику: енглески). 7. 9. 2008.
- ^ Kojić, Nikola (12. 8. 2023). „Najveće podele u partijama od 1990: Skoro da nema stranke koja se nije pocepala”. N1.
- ^ а б „Nikolić oformio poslanički klub”. B92. 8. 9. 2008.
- ^ Maksimović, Marina (9. 9. 2008). „Toma podelio stranku”. Deutsche Welle.
- ^ „Tomislav Nikolić: Ono što je bila SRS više ne postoji”. Radio Television of Serbia. 8. 9. 2008.
- ^ а б „Nikolić osniva novu stranku”. Radio Television of Serbia. 11. 9. 2008.
- ^ „Nikolić i Vučić osnivaju stranku?”. Radio Slobodna Evropa. 14. 9. 2008.
- ^ „Nikolić nije više u SRS-u”. B92. 12. 9. 2008.
- ^ а б „Zbogom SRS”. Deutsche Welle. 13. 9. 2008.
- ^ „Nikolić party to be called "Serb Progressive"”. B92. 14. 9. 2008. Архивирано из оригинала 28. 9. 2008. г.
- ^ „Nikolić osniva naprednu stranku”. Mondo. 24. 9. 2008.
- ^ „Nikolić: Službeno osnovana Srpska napredna stranka”. Radio Slobodna Evropa. 10. 10. 2008.
- ^ „Nikolić party holds founding congress” [Николићева странка одржава оснивачки конгрес]. B92 (на језику: енглески). 22. 10. 2008.
- ^ Zoran Stojiljković; Jelena Lončar; Dušan Spasojević (2012). Političke stranke i zakonodavna aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije: studije u okviru projekta: jačanje odgovornosti Narodne skupštine Republike Srbije. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za demokratiju. стр. 36. ISBN 978-86-84031-53-4. OCLC 808939935.
- ^ „Nikolić: Poslanički klub "Napred Srbijo" ima 20 članova”. Radio Television of Vojvodina. 26. 9. 2022.
- ^ „Nikolićeva stranka: Do 21. oktobra sve spremno”. Radio Television of Vojvodina. 21. 9. 2008.
- ^ а б в Petronijević Terzić, Ivana (28. 7. 2023). „Ko je ko u vladajućoj koaliciji”. Demostat.
- ^ „Vučić: Parlamentarni izbori do oktobra 2009 godine”. Radio Television of Vojvodina. 11. 11. 2008.
- ^ „Jovanović i Vučić za izbore 2009.”. Blic. 17. 12. 2008.
- ^ „SNS će biti opozicija”. Radio Television of Serbia. 25. 11. 2008.
- ^ „SNS: Inicijativa za promenu Ustava neozbiljna”. Radio Television of Vojvodina. 10. 5. 2009.
- ^ „Konačni rezultati u Zemunu”. Radio Television of Serbia. 11. 6. 2009.
- ^ Džihić, Vedran; Kramer, Helmut (2009). Kosovo After Independence: Is the EU's EULEX Mission Delivering on its Promises? (PDF). Berlin: Friedrich Ebert Foundation. стр. 5. ISBN 978-3-86872-152-2.
- ^ Didanović, Vera (10. 12. 2009). „Naprednjaci napred, demokrate stoj”. Vreme.
- ^ „SNS pobedila na Voždovcu - četiri liste prešle cenzus”. Radio Television of Vojvodina. 7. 12. 2009.
- ^ „Voždovac: SNS pobedio, G17+ ispod cenzusa!”. Deutsche Welle. 7. 12. 2009.
- ^ „Naprednjaci formiraju vlast na Voždovcu”. Radio Television of Serbia. 15. 12. 2009.
- ^ „SNS: Sve više razloga za izbore”. Radio Television of Serbia. 28. 3. 2010.
- ^ „SNS: Vlada stvara novu krizu”. Radio Television of Serbia. 14. 3. 2010.
- ^ „Beogradski SNS najavljuje demonstracije”. Radio Television of Vojvodina. 25. 3. 2010.
- ^ Cvetković, Ljudmila; Martinović, Iva (30. 3. 2010). „Skupština Srbije usvojila Deklaraciju o Srebrenici”. Radio Slobodna Evropa.
- ^ „Usvojena Deklaracija o Srebrenici”. Radio Television of Serbia. 30. 3. 2010.
- ^ „Naprednjaci najavili miting za 4. februar u Beogradu”. Danas. 24. 12. 2010.
- ^ „SNS najavila miting za 4. februar”. Radio Television of Vojvodina. 24. 12. 2010.
- ^ „SNS predao potpise za izmenu Ustava”. B92. 13. 1. 2011.
- ^ Vasović, Aleksandar (5. 2. 2011). „Serbia holds biggest opposition protest in years”. Reuters.
- ^ „Serbian opposition rally calls for early elections”. Deutsche Welle. 2. 2. 2011.
- ^ „SNS i NS: Protesti do ispunjenja”. B92. 1. 2. 2011.
- ^ „SNS: Izbori ili protesti”. B92. 5. 2. 2011.
- ^ „Novi rok SNS-a”. Radio Television of Serbia. 10. 4. 2011.
- ^ „Protest ispred Predsedništva Srbije”. B92. 19. 4. 2011.
- ^ „SNS: Tadićev režim u histeriji”. B92. 7. 4. 2011.
- ^ „Miting SNS u Nišu”. Južne vesti. 28. 10. 2011.
- ^ „Nikolić stabilan, izbori cilj”. Nezavisne novine. 17. 4. 2011.
- ^ „Opozicija se okuplja oko Srpske napredne stranke”. Boom93. 2010-11-16. Архивирано из оригинала 02. 02. 2022. г. Приступљено 25. 10. 2022.
- ^ „Miting opozicije u Beogradu”. Radio Television of Republika Srpska. 2011-02-05.
- ^ Mrdić, Uglješa (2011-04-15). „Tomislav Nikolić: Posle izbora moguća je samo proevropska vlada”. Pečat.
- ^ а б в г Kojić, Nikola (2020-06-05). „Izbori 2012: Poraz Tadića i DS, Dačićev preokret i dolazak SNS na vlast”. N1.
- ^ Milovanović, Bojana (2011-08-08). „Parties jockey for support well ahead of Serbia's elections” [Странке јуре подршку далеко пре српских избора]. Southeast European Times. Архивирано из оригинала 2011-10-17. г.
- ^ „Report: Elections to be held in spring 2012” [Извештај: Избори ће бити у пролеће 2012. године]. B92 (на језику: енглески). 2011-06-29.
- ^ „Raspisani parlamentarni izbori”. Radio Television of Serbia. 2012-03-13.
- ^ „NS: Nikolić nosilac liste SNS-NS-PSS-PS”. Mondo. 2012-01-22.
- ^ „Ko su kandidati za poslanike”. Vreme. 2012-03-22.
- ^ „Proglašena izborna lista SNS”. B92. 2012-03-20.
- ^ „Tomislav Nikolić kandidat SNS za predsednika”. Blic. 2012-04-05.
- ^ „Jorgovanka Tabaković kandidatkinja SNS za premijerku Srbije”. Blic. 2012-04-26.
- ^ Stilin, Bojan (2012-04-20). „Rudy Giuliani došao u Srbiju podržati Tomu Nikolića”. tportal.
- ^ Kirchick, James (2012-05-24). „Rudy Giuliani Hits a New Low: Consulting for Serbian Nationalists”. Tablet.
- ^ „SNS najjači u Skupštini, Nikolić i Tadić u drugom krugu, Đilas vodi u Beogradu”. Radio Free Europe. 2012-05-06.
- ^ „RIK: Rezultati parlamentarnih izbora na osnovu 97,51 odsto biračkih mesta”. eizbori. 2012-05-07. Архивирано из оригинала 2012-10-10. г.
- ^ „Konačni rezultati predsedničkih izbora”. Radio Television of Serbia. 2022-09-02.
- ^ „Konačni rezultati pokrajinskih izbora”. Radio Television of Serbia. 2022-09-02.
- ^ „Konačni rezultati za Beograd”. Radio Television of Serbia. 2022-09-02.
- ^ „Nikolić podneo ostavku i zaplakao”. B92. 2012-05-24.
- ^ а б в „Progressives elect new leader, deputy leader”. B92. 2012-09-29. Архивирано из оригинала 2014-02-04. г.
- ^ „Nikolić počeo konsultacije o vladi sa SPS-PUPS-JS”. Nezavisne novine. 2012-06-11.
- ^ „Sve izvesnija koalicija SNS -SPS”. B92. 2012-06-26.
- ^ „Nova vlada položila zakletvu”. B92. 2012-07-27.
- ^ Petrović, Vesna; Joksimović, Vladan (2013). Ljudska prava u Srbiji: pravo, praksa i međunarodni standardi ljudskih prava (PDF). Belgrade: Beogradski centar za ljudska prava. стр. 244. ISBN 978-86-7202-141-7.
- ^ „Srbija ima novu vladu”. Deutsche Welle. 2012-07-27.
- ^ „Sastav Dačićevog kabineta”. Radio Television of Serbia. 2012-07-27.
- ^ Gligorijević, Jovana (2012-10-31). „Udario junak na junaka”. Vreme.
- ^ Barlovac, Bojana (2012-12-12). „Serbian Police Arrest Miroslav Miskovic”. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ Vasović, Aleksandar (2012-12-12). „Police arrest Serbia's richest man in anti-graft probe” [Полиција је ухапсила најбогатијег човека Србије у анти-корупцијској истраз]. Reuters (на језику: енглески).
- ^ „Serbia Tycoon Miskovic Pays 12 Million Euro Bail” [Српски тајкун Мишковић је дао залог од 12 милиона евра]. Balkan Insight (на језику: енглески). 2013-07-22.
- ^ Cvejić, Bojan (2013-01-21). „SNS najmasovnija, DS napustilo 3.000 članova”. Danas.
- ^ „Maja Gojković: Narodna partija kolektivno prešla u SNS”. Blic. 2012-12-03.
- ^ „SNS na istorijskom maksimumu - 41%”. B92. 2013-02-27.
- ^ „Rekonstrukcija vlade Vučiću se obila o glavu?”. Deutsche Welle. 2013-07-31.
- ^ Vasović, Aleksandar (2013-08-14). „McKinsey consultant Krstic to be Serbian finance minister” [Консултант фирме Мекинсли именован за министра финансија Србије]. Reuters (на језику: енглески).
- ^ „Jedanaest novih ministara”. Politika. 2013-08-29.
- ^ „Zoran Babić šef poslaničke grupe SNS”. Kurir. 2013-08-27.
- ^ „Belgrade Mayor Dragan Đilas dismissed” [Смењен градоначелник Београда Драган Ђилас]. European Forum (на језику: енглески). 2013-09-24. Архивирано из оригинала 03. 09. 2022. г.
- ^ De Launey, Guy (2014-01-24). „Serbia transforming from pariah to EU partner” [Трансформација Србије од парије до партнера ЕУ]. BBC News (на језику: енглески).
- ^ Žarković, Dragoljub (2013-11-13). „Tužni tok ministarkine karijere – Ko je sklonio Zoranu Mihajlović da se Aleksej Miler ne bi iznervirao?”. Vreme.
- ^ Pavlović, Koča (2014-03-23). „Living the Serbian dream: a look at Aleksandar Vučić's election victory” [Живећи српско сан: поглед на изборну победу Александра Вучића]. openDemocracy (на језику: енглески).
- ^ а б Savić, Miša (2014). „Serbia” (PDF). Freedom House.
- ^ а б Gligorijević, Jovana (2014-01-29). „Tamo gde je sve po mom”. Vreme.
- ^ „Neću da budem premijer bez izbora”. B92. 2014-01-26.
- ^ „Nek su nam srećni novi izbori”. B92.net. 2014-01-29.
- ^ а б „SNS predstavila izbornu listu”. Nezavisne novine. 2014-02-04.
- ^ Vasiljević, P. (2014-02-03). „Vučić: Bićemo uvek uz narod”. Novosti.
- ^ „Programi ili parole”. Deutsche Welle. 2014-03-01.
- ^ Pavković, Aleksandar (2014-04-02). „Serbian election: after a landslide victory, is EU accession next?” [Српски избори: након убедљиве победе, да ли је пријем у ЕУ на реду?]. The Conversation (на језику: енглески).
- ^ а б Savić, Miša (2015). „Serbia” [Србија]. Freedom House (на језику: енглески).
- ^ Kojić, Nikola (2020-06-11). „Izbori 2014: Najniža izlaznost u istoriji, ubedljiva pobeda SNS, Vučić premijer”. N1.
- ^ „Konačni rezultati izbora za Beograd”. Radio Television of Serbia. 2014-03-17.
- ^ „Siniša Mali gradonačelnik Beograda”. Nezavisne novine. 2014-04-24.
- ^ „Serbia swears in new prime minister” [Нови премијер Србије положио заклетву]. Deutsche Welle (на језику: енглески). 2014-04-27.
- ^ „Srbija ima novu vladu”. Deutsche Welle. 2014-04-28.
- ^ а б в Prevremeni parlamentarni izbori 24. april 2016. (PDF). Warsaw: Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava. 2016.
- ^ „The 2014 CSO Sustainability Index for Central and Eastern Europe and Eurasia” (PDF). United States Agency for International Development. 2014. стр. 195. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 09. 2022. г.
- ^ „Serbia election: Pro-EU Prime Minister Vucic claims victory” [Проевропски премијер Вучић декларисао победу]. BBC News (на језику: енглески). 2016-04-24.
- ^ „Naprednjaci srušili Stevanovića: Nikolić na čelu Kragujevca”. N1. 2014-10-28.
- ^ Gligorijević, Jovana (2014-11-05). „Prvi sin u svom gradu”. Vreme.
- ^ Femić, Ratko (2015-01-31). „Srbija, država partijskih knjižica”. Al Jazeera.
- ^ Ćetković, Kristina (2015-04-26). „Protest zbog potpisivanja ugovora "Beograd na vodi"”. Analitika.
- ^ „Potpisan ugovor o Beogradu na vodi”. Vreme. 2015-04-30.
- ^ Mihajlović, Branka (2015-09-21). „Ugovor o Beogradu na vodi otkriva veliku prevaru”. Radio Free Europe.
- ^ Rudić, Mirko (2015-04-08). „Ko nam nudi patku”. Vreme.
- ^ Nešić, Milan (2014-02-17). „Beograd na vodi: Predizborni trik ili realnost”. Radio Free Europe.
- ^ „Protesti zbog projekta "Beograd na vodi"”. Radio Television of Serbia. 2015-09-27.
- ^ Nešić, Milan (2015-12-24). „Protest paora ispred Skupštine Srbije: Čija je naša zemlja?”. Radio Free Europe.
- ^ Damnjanović, Miloš (2016). „Serbia” [Србија]. Freedom House (на језику: енглески).
- ^ Petrović, Ivica (2016-01-18). „Zašto su raspisani izbori u Srbiji?”. Deutsche Welle.
- ^ Bojić, Saša (2016-01-19). „Izbori – može mu se”. Deutsche Welle.
- ^ Macdowall, Andrew (2016-01-19). „Serb election likely to result in government romp” [Српски избори ће вероватно довести до реструктурања владе]. Politico (на језику: енглески).
- ^ Nikitović, Vladimir (2016-02-26). „SNS kampanja od vrata do vrata: Da li glasaš za nas ili ne?”. Radio Free Europe.
- ^ „Nikolić raspisao izbore: Želim da pobedi SNS”. B92. 2016-03-04.
- ^ Stojanović, Boban; Casal Bértoa, Fernando (2016-04-22). „There are 4 reasons countries dissolve their parliaments. Here's why Serbia did.” [Постоји четири разлога зашто земље распуштају своје парламенте. Ево зашто је то Србија урадила.]. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286.
- ^ „Proglašena prva lista - "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje"”. Radio Television of Serbia. 2016-03-06.
- ^ „Kandidati za poslanike 2016: Lista Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje”. Vreme. 2016-03-10.
- ^ Milenković, M. R. (2016-03-03). „Martinović budući šef poslaničke grupe?”. Danas.
- ^ Glavonjić, Zoran (2016-04-19). „Gde ko stoji: Ključni stavovi pred izbore”. Radio Free Europe.
- ^ „Izborni rezultat 2016”. Vreme. 2016-04-28.
- ^ „Izbori Vojvodina 2016: SNS dobio većinu od 120 mandata”. 021.rs. 2016-04-26.
- ^ Stavljanin, Dragan (2016-04-28). „Serbian Elections: The Ghost of Milosevic Haunts Serbia's European Path” [Српски избори: Милошевићев дух поседа европски пут Србије]. Radio Free Europe (на језику: енглески).
- ^ „Lideri četiri opozicione stranke podnose krivične prijave protiv Pošta Srbije”. Nova Ekonomija. 2016-04-28.
- ^ „Srbija: Protest opozicije zbog sumnje u izbornu krađu”. Radio Free Europe. 2016-04-30.
- ^ „Čiji je Beograd: drugi protest, dvaput više ljudi na ulicama”. Vice. 2016-05-25.
- ^ Zorić, Jelena (2016-06-03). „Ne davimo Beograd: Ko su i ko ih finansira”. N1.
- ^ Veselinović, Stefan (2016-10-21). „Posle 15 godina muzika je opet deo jednog građanskog protesta”. Vice.
- ^ Zorić, Ognjen (2016-05-28). „Skupština SNS izabrala novo rukovodstvo”. Radio Free Europe.
- ^ Šinković, Norbert (2016-06-20). „Mirović novi predsednik Pokrajinske vlade”. Radio Free Europe.
- ^ Nasaković, Đorđe (2016-08-08). „Objavljen sastav nove Vlade”. N1.
- ^ а б „New Serbian government gets parliament approval”. Reuters (на језику: енглески). 2016-08-11.
- ^ Pantović, Milivoje (2016-08-10). „New Serbian Cabinet is Mix of Old and New” [Нова српска влада је мешавина старог и новог]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „Vučić: Nikolić je imao dobre rezultate”. N1. 2016-12-27.
- ^ „Nikolić: Iznenadila bi me kandidatura Vučića”. Radio Television of Serbia. 2017-01-06.
- ^ „Vulin: Građani žele Vučićevu kandidaturu”. Radio Television of Serbia. 2017-01-01.
- ^ „Mihajlović: Glasam da Vučić bude kandidat SNS-a za predsednika”. Radio Television of Serbia. 2017-01-06.
- ^ Živanović, Maja (2017-02-15). „PM Aleksandar Vucic to Run for Serbian Presidency” [Премијер Александар Вучић се кандидује за место председника Србије]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „Kandidature za predsedničke izbore”. Vreme. 2017-03-04.
- ^ Nenadović, Aleksandra (2017-03-31). „Major Serbian Newspapers Print Ruling Party Campaign Posters” [Тиражне српске новине су објавиле изборне постере владајуће странке]. Voice of America (на језику: енглески).
- ^ Filipović, Gordana (2017-03-28). „How a Premier May Become a Strongman in Serbia”. Bloomberg.
- ^ Crosby, Alan (2017-03-31). „Vucic's Bid To Cement Power In Serbia Raises Concerns Ahead Of Presidential Vote”. Radio Free Europe (на језику: енглески).
- ^ „Zvanični rezultati predsedničkih izbora 2017.”. Vreme. 2017-04-21.
- ^ da Silva, Chantal (2017-04-08). „Media 'turning blind eye' to Serbian anti-corruption rallies” [Медија затвара очи пред српским анти-корупцијским митинзима]. The Independent (на језику: енглески).
- ^ Živanović, Maja (2017-04-10). „Serbia Protests: Thousands Demand Vucic's Resignation” [Протести у Србији: хиљаде захтева Вучићеву оставку]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ Crosby, Alan; Martinović, Iva (2017-04-17). „Whistles And Passports: Serbia's Young Protesters Take On 'The System'” [Звиждаљке и пасоши: српски млади демонстранти нападају "систем"]. Radio Free Europe (на језику: енглески).
- ^ „Svetski mediji o inauguraciji Vučića”. N1. 2017-05-31.
- ^ Petrović, Ivica (2017-06-22). „Lažna drama u Srbiji oko Brnabićke”. Deutsche Welle.
- ^ „Serbian Lawmakers, In Historic First, Elect Openly Gay, Female Prime Minister” [Српски законодавци, први пут у историји, су изабрали отворено хомесексуалну жену за премијера]. Radio Free Europe (на језику: енглески). 2017-06-30.
- ^ „Serbian President Discusses Borders, Trade With Bosnian Leaders” [Председник Србије разговара о границама и трговини са вођама Босне и Херцеговине]. Radio Free Europe (на језику: енглески). 2017-09-07.
- ^ Petrović, Vesna (2018). Ljudska prava u Srbiji 2017: Pravo, praksa i međunarodni standardi ljudskih prava. Belgrade: Beogradski centar za ljudska prava. ISBN 978-86-7202-188-2.
- ^ Panović, Zoran (2017-10-16). „Sto pedeset godina "Kapitala" Karla Marksa”. Demostat.
- ^ „SNS predala listu za izbore u Beogradu”. N1. 2018-01-15.
- ^ „Ko je u prvih 20 na listi SNS za Beograd”. Radio Television of Serbia. 2018-01-14.
- ^ „SNS predstavio kandidate za odbornike i program za bolji i lepši Beograd”. Novinska agencija Beta. 2018-02-05. Архивирано из оригинала 23. 09. 2022. г.
- ^ „Konačni rezultati beogradskih izbora 2018.”. N1. 2018-03-05.
- ^ Beogradski izbori 2018: finalni izveštaj CRTA posmatračke misije (PDF). Belgrade: CRTA. 2018. стр. 59.
- ^ „Zvanično - Zoran Radojičić novi gradonačelnik Beograda”. B92. 2018-06-07.
- ^ Petrović, Ivica (2018-07-13). „Vlast u Srbiji – neupitni autoritet”. Deutsche Welle.
- ^ „Thousands protest in Serbia over attack on opposition politician” [Хиљаде протествује у Србији због напада на опозиционог политичара]. Reuters (на језику: енглески). 2018-12-08.
- ^ а б „Serbia: thousands rally in fourth week of anti-government protests” [Србија: хиљаде демонстрирају у четвртој седмици протеста против владе]. The Guardian (на језику: енглески). 2018-12-30.
- ^ „Serbia Leader Announces Arrest of Mayor Over Attack on Journalist” [Српски вођа је објавио хапшење градоначелника због напада на новинара]. Voice of America (на језику: енглески). 2019-01-25.
- ^ „More than 10,000 protest in Belgrade against Serbian president” [Више од 10,000 демонстраната у Београду против председника Србије]. Reuters (на језику: енглески). 2019-01-19.
- ^ Miladinović, Aleksandar (2019-01-17). „Pet stvari koje su obeležile "Putindan" u Beogradu”. BBC News.
- ^ Marković, Tomislav (2019-02-03). „Srpska napredna stranka, kula od članskih karata”. Al Jazeera.
- ^ „"Budućnost Srbije" na jugu”. Radio Television of Serbia. 2019-02-07.
- ^ „Nadežda Gaće o Vučićevoj kampanji Budućnost Srbije”. N1. 2019-02-08.
- ^ Georgiev, Slobodan (2019-04-24). „Vucic Rally May Have Silenced Serbia's Protest Movement” [Вучићев митинг је можда утишао протестни покрет у Србији]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „PM Brnabic joins Vucic's ruling Serbian Progressive Party”. N1. 2019-10-10.
- ^ а б Petrović, Ivica (2020-01-12). „Cenzus od tri odsto – makijavelistički potez?”. Deutsche Welle. Belgrade.
- ^ Pujkilović, Milica (2020-02-18). „Zagrevanje za kampanju – slogan SNS-a i rasprava o bojkotu”. Radio Television of Serbia.
- ^ „Srpska napredna stranka prva predala listu za izbore”. Radio Free Europe. 2020-03-05.
- ^ „Serbia postpones April 26 elections due to coronavirus outbreak - state election commission” [Србија одлаже изборе планиране за 26. април због епидемије короне - републичка изборна комисија]. Reuters (на језику: енглески). 2020-03-16.
- ^ „Serbia to hold general election despite pandemic” [Србија ће ипак имати изборе упркос пандемији]. Associated Press (на језику: енглески). 2020-05-04.
- ^ „Srbija: Obustava protesta subotom dok se ne popravi epidemiološka situacija”. Radio Free Europe. 2020-03-10.
- ^ „Serbia calls election; opposition to boycott” [Србија расписала изборе: опозиција ће бојкотовати]. Al Jazeera (на језику: енглески). 2020-03-04.
- ^ „Učvršćivanje Vučićeve dominacije”. Radio Free Europe. 2020-06-22.
- ^ Božić Krainčanić, Svetlana (2020-05-06). „Fridom Haus: Srbija i Crna Gora više nisu u kategoriji demokratija”. Radio Free Europe.
- ^ а б Lazarević, Milan (18. 6. 2020). „Kako se zaposliti bez članstva u SNS”. Danas.
- ^ „RIK objavio konačne rezultate parlamentarnih izbora, izlaznost oko 49 odsto”. Danas. 2020-07-05.
- ^ „SNS-u više od 60 odsto glasova, u parlament ulaze SPS-JS i Šapićeva lista”. Radio Television of Serbia. 2020-06-21.
- ^ Pantović, Milivoje (2020-06-19). „Serbia election: Vucic declares landslide win in controversial vote” [Српски избори: Вучић објавио убедљиву победу у контроверзном гласању]. euronews (на језику: енглески).
- ^ Vasović, Milenko (2020-06-19). „Serbia's Infallible Leader no Longer Needs a Party” [Српском непогрешивом вођи више не треба странка]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „Konačni rezultati pokrajinskih izbora: Mandate podelilo sedam lista, SNS uzela 76 od 120 mandata”. 021.rs. 2020-07-02.
- ^ „Procena RIK-a: Izlaznost 50,32 odsto, SNS osvojio 61,59 odsto ili 191 mandat”. Voice of America. 2020-06-22.
- ^ „Serbian parliamentary elections well run, but ruling party dominance and lack of media diversity limited voters' choice, international observers say” [Српски парламентарни избори су били добро организовани, али доминација владајуће странке и недостатак разноврсности у медијима је ограничила избор гласача, кажу међународни посматрачи]. Organization for Security and Co-opeartion in Europe (на језику: енглески). 2020-06-22.
- ^ „Ruling Conservatives Set to Win Serbian Parliamentary Vote” [Очекује се да владајућа конзервативна странка освоји парламентарне изборе у Србији]. Voice of America (на језику: енглески). 2020-06-21.
- ^ Kingsley, Patrick (2020-06-22). „Serbia's Strongman Wins Big in Election Boycotted by the Opposition” [Српски вођа је остварио велику победу у изборима које је опозиција бојкотовала]. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331.
- ^ „Predlog za promenu Ustava Republike Srbije” (PDF). National Assembly of Serbia. Belgrade.
- ^ Marinković, Lazara; Anđelković, Nataša; Mitrović, Nemanja (2020-07-08). „Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile”. BBC News.
- ^ „Coronavirus: Belgrade protesters storm Serb parliament over curfew” [Коронавирус: Београдски демонстранти провалили у парламент због полицијског часа]. BBC News (на језику: енглески). 2020-07-08.
- ^ а б „Thousands protest against Serbian leader despite warnings of virus risk” [Хиљаде протествује против српског вође, без обзира на упозорења о опасности од вируса]. Reuters (на језику: енглески). 2020-07-08.
- ^ „Antivladini protesti u Beogradu večeras bez nasilja”. Al Jazeera. 2020-07-11.
- ^ „Policija pendrecima tukla muškarce koji su mirno sedeli na klupi u beogradskom parku”. 021.rs. 2020-07-08.
- ^ „Serbian parliament meets in constitutive session”. N1. 2020-08-03.
- ^ „Eggs and tomatoes thrown to the Assembly” [Јаја и парадајз бачени на Скупштину]. B92 (на језику: енглески). 2020-08-03.
- ^ „Poslanička grupa "Aleksandar Vučić – za našu decu"”. National Assembly of Serbia.
- ^ „Srbija dobila novu vladu, Brnabić drugi put premijerka”. Al Jazeera. 2020-10-28.
- ^ „Vlada predlaže promenu Ustava u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva”. Danas. 2020-12-03.
- ^ „Vučić pozvao Šapića na ujedinjenje”. Radio Television of Serbia. 2021-05-05.
- ^ „Šapić: Do kraja meseca SPAS i SNS deo zajedničke organizacije, najviše mogu da pružim na lokalu”. Danas. 2021-05-07.
- ^ „Danas: Šapić gasi SPAS zbog ujedinjenja sa SNS”. N1. 2021-05-26.
- ^ „SPAS zvanično pristupio SNS, Šapić izabran za potpredsednika Glavnog odbora”. N1. 2021-05-29.
- ^ „Skupština Srbije od danas ima jednu poslaničku grupu manje”. N1. 2021-06-07.
- ^ „Završen prvi sastanak Radne grupe za međustranački dijalog bez posrednika iz EU”. N1. 2021-05-18.
- ^ Popović, Aleksandra (2021-10-29). „Sporazum sa vlašću: Dveri i DJB potpisali, ali nisu sasvim zadovoljni”. Danas.
- ^ Slavković, Stefan (2021-09-23). „In Serbia, the Fight for 'Green' Votes Turns Ugly” [У Србији, прљава борба за "еколошке" гласове]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „Projekat Jadar – Kompanija Rio Tinto nastavlja ulaganje u rudnik litijuma kod Loznice”. Insajder. 2017-07-24.
- ^ „Mihajlović: Ekološki skup iskorišćen za promociju pojedinih koji žele u politiku”. N1. 2021-09-11.
- ^ „Vučić o ekološkom protestu: Pored antivaksera, u Srbiji se pojavili i antirudari”. N1. 2021-09-12.
- ^ „Police cordon stops environmental activists' march”. N1. 2022-02-15.
- ^ „Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi”. Danas. 2021-11-09.
- ^ „Predlog o ukidanju cenzusa na referendumu: NVO strahuju od zloupotreba”. N1. 2021-11-10.
- ^ „Serbian Lawmakers Pass Law Removing Turnout Threshold In Referendums” [Српски законодавци су изгласали закон који укида праг изласка за референдуме]. Radio Free Europe (на језику: енглески). 2021-11-26.
- ^ а б в „Vučić predsednik SNS do izbora, izabrani novi potpredsednici”. Danas. 2021-11-27.
- ^ а б Stojanović, Milica (2022-01-16). „Serbia Votes 'Yes' to Judiciary Constitution Changes” [Србија гласа "за" промене Устава везано за правосудне органе]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „Vučić: Ovaj referendum je važan za budućnost naše zemlje”. B92. 2022-01-11.
- ^ „SNS i SPS s posebnim listama na izbore, zajednički kandidat za predsednika”. N1. 2022-01-29.
- ^ „Nova.rs: Aleksandar Šapić prvi na listi SNS za Beograd”. N1. 2022-01-26.
- ^ „Raspisani parlamentarni i lokalni izbori, Vučić poručio - neka su vam srećni”. N1. 2022-02-15.
- ^ „Ivica Dačić raspisao predsedničke izbore”. Radio Television of Serbia. 2022-03-02.
- ^ Stanković, Stefan (2022-02-17). „Ko je sve na listi naprednjaka za parlamentarne i beogradske izbore”. N1.
- ^ „Vučić kandidat SNS-a za predsednika Srbije”. B92. 2022-03-06.
- ^ „Transparentnost: Izrazita medijska dominacija vladajuće stranke i kandidata”. N1. 2022-03-31.
- ^ Komazec, Marija (2022-03-31). „Istraživanje Crte: Izborna kampanja u lošijim uslovima nego ona iz 2020. godine”. N1.
- ^ „RIK usvojio konačne rezultate predsedničkih izbora”. Danas. 2022-05-09.
- ^ „79. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission. 2022-07-05.
- ^ „Objavljeni konačni rezultati izbora u Beogradu, SNS-u najviše mandata”. Radio Free Europe. 2022-05-09.
- ^ „Šapić izabran za gradonačelnika Beograda, obećava pomoć oko "lažnih doktorata"”. Danas. 2022-06-20.
- ^ а б „SNS nakon konstitutivne sednice: Milenko Jovanov novi šef poslaničke grupe”. Danas. 2022-08-01.
- ^ Kovačević, Emina (2022-08-27). „Ana Brnabić mandatar za sastav nove vlade”. N1.
- ^ Sovrlić, Sanja (23. 10. 2022). „Vučić objavio imena ministara u novoj vladi, i već je oročio - na dve zime”. N1.
- ^ „Izglasana nova Vlada Srbije, premijerka i ministri položili zakletvu”. N1. 26. 10. 2022.
- ^ „Glišić izjavio da je pet Zavetnika prešlo u SNS, iz te stranke podsećaju - kad”. N1. 3. 2. 2023.
- ^ Milićević, Nenad (14. 2. 2023). „Glišić: Dvojica poverenika POKS-a i beogradski odbornik iz DSS prešli u SNS”. N1.
- ^ Gajić, Petar (29. 3. 2023). „Poslanica s liste Dveri i POKS prešla u SNS, a šta kažu - kad se očekuju izbori?”. N1.
- ^ „Članovi Bolje Srbije pristupili SNS-u: "Preletač povratnik" Dragan Jovanović iz Topole”. Danas. 12. 4. 2023.
- ^ „Glišić: Stranka Bolja Srbija danas kolektivno pristupila SNS-u”. Politika. 12. 4. 2023.
- ^ „Nekadašnji lider POKS-a Žika Gojković postao član SNS”. N1. 31. 10. 2023.
- ^ Vlaović, G. (12. 9. 2022). „Vučić gasi Srpsku naprednu stranku i formira "Moju Srbiju"?”. Danas.
- ^ Barišić, Vera (8. 3. 2023). „Formiranje Narodnog pokreta”. FoNet portal.
- ^ „Vučević zvanično novi predsednik SNS: Mogu vanredni izbori, ne i prelazna vlada”. N1. 27. 5. 2023.
- ^ „Vučić najavio povlačenje sa čela SNS-a 27. maja, formiranje Narodnog pokreta za Srbiju na Vidovdan”. Danas. 20. 4. 2023.
- ^ „Glišić (SNS) o Narodnom pokretu za državu: Videćemo, možda s jeseni budu neki konkretni koraci po tom pitanju”. NOVA portal. 29. 7. 2023.
- ^ Radovanović, Vojin (17. 10. 2023). „"Bio formiran ili ne - svešće se na slogan": Svi rokovi prošli, izbori se bliže, a Narodnog pokreta za državu još nema”. Danas.
- ^ Lukač, Davor (22. 10. 2023). „Uskoro narodni pokret”. FoNet portal.
- ^ Milenković, M. R. (10. 3. 2023). „Vučić na sednici GO SNS: Tražim vašu podršku, sazvaću Skupštinu SNS 27. maja”. Danas.
- ^ „Vučić najavio povlačenje sa čela SNS-a 27. maja, formiranje Narodnog pokreta za Srbiju na Vidovdan”. Danas. 20. 4. 2023.
- ^ „SNS sutra dobija novog predsednika: Najavio Vučić na mitingu”. N1. 26. 5. 2023.
- ^ а б Marić, Dunja (27. 5. 2023). „Miloš Vučević novi predsednik SNS”. NOVA portal.
- ^ „Ana Lalić: Vučević samo kozmetička promena, SNS ostaje u rukama porodice Vučić”. N1. 27. 5. 2023.
- ^ Sejdinović, Nedim (10. 3. 2021). „Čovek bez svojstava”. Vreme.
- ^ „Belgrade shooting: Teen made 'kill list' for Serbia school attack” [Пуцњава у Београду: тинејџер је направио "листу за одстрел" за напад на школу у Србији]. BBC News (на језику: енглески). 3. 5. 2023. Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г.
- ^ Dragojlo, Saša (5. 5. 2023). „Second Mass Shooting in Two Days Stuns Serbia, Killing Eight” [Друго масовно убиство у два дана шокирало Србију, осморо убијено]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „Protest protiv nasilja: Građani tražili ostavke, organizatori – na ulici 50.000”. N1. 8. 5. 2023. Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г.
- ^ „Tens of thousands march in Belgrade after mass shootings” [Десетине хиљада протествује у Београду након масовних убистава]. The Guardian (на језику: енглески). 12. 5. 2023. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г.
- ^ Jeremić, Ivana; Stojanović, Milica; Dragojlo, Saša (12. 5. 2023). „Serbians Hold Mass Protest Against Culture of Violence After Shootings” [Након убистава, масовни протести Срба против културе насиља]. Balkan Insight (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 5. 2023. г.
- ^ Bogdanović, Nevena (5. 9. 2023). „Zbog neispunjenih zahteva opozicija traži izbore u Srbiji”. Radio Free Europe.
- ^ „Aleksandar Vučić u Smederevu: Izbori će biti najkasnije u septembru”. Vreme. 14. 5. 2023.
- ^ „Vučić: Izbori će biti održani 17. decembra”. N1. 12. 10. 2023.
- ^ „SNS prva predala RIK-u izbornu listu uz 92.637 potpisa podrške”. Tanjug. 2. 11. 2023.
- ^ „Vučić: Izbore raspisujem u sredu ili četvrtak”. N1. 27. 10. 2023.
- ^ „Macura, Kena, Bulatović: Vučića zvali šonjom i izdajnikom Kosova - novi SNS lavovi za svoj prelet krive sve od Đilasa do Danasa”. Danas. 5. 11. 2023.
- ^ „Predata Izborna lista Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane”. Insajder. 16. 11. 2023.
- ^ „Raspušta se pokrajinski parlament”. N1. 16. 11. 2023.
- ^ Valtner, Lidija (21. 11. 2023). „Mirovića nema na listi naprednjaka za Vojvodinu, zašto?”. Danas.
- ^ „CeSID i IPSOS obradili 99,8 odsto uzorka: SNS-u 128 mandata, SPN-u 65”. N1. 2023-12-18.
- ^ „Velika Srbija nerealna”. Radio Television of Serbia. 30. 10. 2008.
- ^ „Nikolić: Srbija na dobrom putu ka EU”. Radio Television of Serbia. 3. 7. 2009.
- ^ Zgodić, Esad (2015). „O jednoj zlotvornoj uobrazilji: državotvorne i stožerne nacionalne partije” [About a malicious conceit: state-forming and central national parties]. Godišnjak 2015 (PDF). Sarajevo: Preporod. стр. 132. ISSN 1512-8180.
- ^ а б Biserko, Sonja (2011). Opstrukcija Evropskog puta. Belgrade: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. стр. 189. ISBN 978-86-7208-185-5.
- ^ Teokarević, Jovan (јун 2011). The Western Balkans and the EU: The Hour of Europe. Paris: Institute for Security Studies. стр. 63. ISBN 978-92-9198-187-8. ISSN 1017-7566. doi:10.2815/24268.
- ^ Barlovac, Bojana (27. 9. 2010). „Key Parties in Serbia” [Најважније странке у Србији]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ Barlovac, Bojana (29. 1. 2013). „Tensions Rise over Status of Serbian Province”. Balkan Insight.
- ^ Bilefsky, Dan (25. 7. 2012). „Next Premier of Serbia Is From Party of Milosevic” [Следећи премијер Србије потиче из Милошевићеве странке]. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331.
- ^ Biserko, Sonja (2011). Ljudska prava: odraz institucionalne nemoći. Belgrade: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. стр. 20—21. ISBN 978-86-7208-179-4.
- ^ а б Lutovac, Zoran (2017). Populizam. Belgrade: Institut društvenih nauka. стр. 91. ISBN 978-86-7093-190-9.
- ^ Vaïsse, Justin; Dennison, Susi (2013). European Foreign Policy: Scoreboard (PDF). London: European Council on Foreign Relations. стр. 80. ISBN 978-1-906538-73-6.
- ^ Bieber, Florian (2017). „Belated Transitions in South Eastern Europe”. The Routledge Handbook of East European Politics. Routledge. стр. 27—38. ISBN 9781315687681. doi:10.4324/9781315687681-3. „...and in Serbia, where the populist Serbian Progressive Party...”
- ^ а б Stojiljković, Zoran; Spasojević, Dušan (2016). Programske pozicije i unutarstranački odnosi stranaka u Srbiji (PDF). Belgrade: Faculty of Political Sciences, University of Belgrade. стр. 448.
- ^ а б в г Stojiljković, Zoran; Spasojević, Dušan (2018). „Populistički Zeitgeist u "proevropskoj" Srbiji”. Politička misao: Časopis za politologiju. 55 (3): 104—128. S2CID 166171942. doi:10.20901/pm.55.3.04
— преко Hrčak.
- ^ Stojić, Marko (2015). „Transformation or Defiance: The Impact of the European People's Party on Serbian and Croatia Parties”. Politologický časopis. XXII (2): 159. ISSN 1211-3247.
- ^ а б в г д Stojic, Marko (2018). Party responses to the EU in the western Balkans : transformation, opposition or defiance?. Cham, Switzerland. ISBN 978-3-319-59563-4. OCLC 1003200383.
- ^ Maričić, Slobodan (8. 8. 2022). „Partijski sukobi bez epiloga: Zašto se SNS nijednom nije pocepao, a DS jeste”. BBC News.
- ^ а б Milenković, Mirjana R. (21. 10. 2023). „Koliko se SNS promenio od osnivanja do danas: Iz stranke nestali gotovo svi osnivači, a Vučić postao Šešelj sa novom ambalažom”. Danas.
- ^ Zorić, Ognjen (25. 1. 2018). „Desno od Vučića i naprednjaka”. Radio Slobodna Evropa.
- ^ Bieber, Florian (16. 8. 2017). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 34 (3): 343. S2CID 158413291. doi:10.1080/21599165.2018.1490272 .
- ^ а б в „Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči”. BBC News. 22. 10. 2018.
- ^ Klačar, Bojan (4. 8. 2020). „Serbia's Right-Wing Shift Risks Fuelling Extremism” [Клизање у десно у Србије може довести до распиривања екстремизма]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ Petrović, Ivica (29. 10. 2018). „Sopstveni put u populizam”. Deutsche Welle.
- ^ Miladinović, Aleksandar (20. 5. 2020). „Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast”. BBC News.
- ^ Marinković, Aleksandar; Gajić, Novak (2022). „Serbia: three phases of local electoral politics after 1990”. The Routledge handbook of local elections and voting in Europe. Adam Gendźwiłł, Ulrik Kjaer, Kristof Steyvers. Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 978-1-003-00967-2. OCLC 1273727774.
- ^ Valtner, Lidija (22. 10. 2018). „Šta je novo osnivanje SNS donelo političkoj sceni Srbije?”. Danas.
- ^ Lordkipanidze, Mariam; Albrecht, Héloïse; Petsinis, Vassilis (2022). „Mapping European Populism: Populist Authoritarian Tendencies in Central and Eastern Europe, and Challenges to the EU”. European Center for Populism Studies. doi:10.55271/rp0004.
- ^ Radeljić, Branislav (2022). Turkey's Return to the Western Balkans: Policies of Continuity and Transformation. Springer. стр. 83. ISBN 9783031100741.
- ^ Mitchell, Laurence (2013). Serbia: the Bradt travel guide (4 изд.). Chalfont St. Peter. стр. 34. ISBN 978-1-84162-463-1. OCLC 839317078.
- ^ Palgrave Macmillan, ур. (2017). The Statesman's Yearbook 2017: The Politics, Cultures and Economies of the World. Springer. стр. 1050. ISBN 9781349683987.
- ^ Vasilev, George (2016). „LGBT recognition in EU accession states: How identification with Europe enhances the transformative power of discourse” [Признавање ЛГБТ у земљама у придуживању ЕУ: Како идентификација са Европом потпомаже трансформативну моћ разговора]. Review of International Studies (на језику: енглески). 42 (4): 748—772. ISSN 0260-2105. S2CID 146627940. doi:10.1017/S0260210515000522.
- ^ Jovanović, Srđan Mladenov (15. 3. 2021). „The portal 'Nationalist' as the nutshell of recent Serbian nationalism” [Портал "Националиста" као срж скорашњег српског национализма]. National Identities (на језику: енглески). 23 (2): 149—162. Bibcode:2021NatId..23..149J. ISSN 1460-8944. S2CID 216247990. doi:10.1080/14608944.2020.1733511.
- ^ Iazzolino, Gianluca; Stremlau, Nicole (2019), Voltmer, Katrin; Christensen, Christian; Neverla, Irene; Stremlau, Nicole, ур., „Hybrid Governance, Strategic Communication and the Quest for Institutional Legitimacy” [Медија, комуникације и борба за демократске промене], Media, Communication and the Struggle for Democratic Change (на језику: енглески), Cham: Springer International Publishing, стр. 185—204, ISBN 978-3-030-16747-9, S2CID 203243609, doi:10.1007/978-3-030-16748-6_8
- ^ Himmrich, Julia (2020), Armakolas, Ioannis; Ker-Lindsay, James, ур., „Germany: From Cautious Recogniser to Kosovo's Key EU Ally” [Немачка: Од земље која је опрезно признала Косово, до кључног ЕУ савезника Косова], The Politics of Recognition and Engagement (на језику: енглески), Cham: Springer International Publishing, стр. 61—82, ISBN 978-3-030-17944-1, S2CID 198827704, doi:10.1007/978-3-030-17945-8_4
- ^ Bakić, Jovo (фебруар 2013). Right-Wing Extremism in Serbia (PDF). Berlin: Friedrich Ebert Foundation. стр. 2. ISBN 978-3-86498-463-1.
- ^ Bakić, Jovo (2013). „Populizam ili demagogija u političkom životu Srbije?” [Populism or demagoguery in the political life of Serbia?]. Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije (PDF). Belgrade: Čigoja štampa. стр. 227.
- ^ Garding, Sarah (2018). „Weak by design? Diaspora engagement and institutional change in Croatia and Serbia” [Слаби по плану? Укључење дијаспоре и институционалне промене у Хрватској и Србији]. International Political Science Review (на језику: енглески). 39 (3): 353—368. ISSN 0192-5121. S2CID 158578424. doi:10.1177/0192512118755202.
- ^ Čamprag, Nebojša (2. 1. 2019). „Re-imagineering Belgrade and Skopje: urban megaprojects between politics and struggle” [Трансформација Београда и Скопља: урбани мегапројекти између политике и сукоба]. European Planning Studies (на језику: енглески). 27 (1): 181—200. ISSN 0965-4313. S2CID 158202545. doi:10.1080/09654313.2018.1545011.
- ^ Dérens, Jean-Arnault (1. 12. 2016). „Rewriting Balkan history” [Поновно писање историје Балкана]. Le Monde (на језику: енглески).
- ^ Zulianello, Mattia (април 2020). „Varieties of Populist Parties and Party Systems in Europe: From State-of-the-Art to the Application of a Novel Classification Scheme to 66 Parties in 33 Countries”. Government and Opposition. Cambridge University Press. 55 (2): 327—347. doi:10.1017/gov.2019.21 .
- ^ Zurnić, Marija (2018). Corruption and Democratic Transition in Eastern Europe: The Role of Political Scandals in Post-Milošević Serbia. Springer. стр. 48. ISBN 978-3-319-90101-5.
- ^ Piletić, Aleksandra (15. 2. 2021). „The role of the urban scale in anchoring authoritarian neoliberalism: a look at post-2012 neoliberalization in Belgrade, Serbia”. Globalizations. 19 (2): 285—300. doi:10.1080/14747731.2021.1882817 .
- ^ Cengiz Günay and Vedran Džihić, ур. (6. 7. 2016). „Decoding the authoritarian code: exercising 'legitimate' power politics through the ruling parties in Turkey, Macedonia and Serbia” [Декодирање ауторативне шифре: остваривање "легитимне" политике моћи кроз владајуће странек у Турској, Македонији и Србији]. Southeast European and Black Sea Studies (на језику: енглески). Taylor & Francis Online. 16 (4): 529—549. S2CID 157397873. doi:10.1080/14683857.2016.1242872.
- ^ Mitrović, Nemanja (1. 12. 2023). „Utiče li ideologija na birače i njihov izbor”. BBC News.
- ^ Stratulat, Corina (2014). EU integration and party politics in the Balkans (PDF). European Policy Centre. стр. 56. ISSN 1782-494X.
- ^ Milanović Hrašovec, Ivana (14. 3. 2018). „Razorna kombinacija neoliberalizma i klijentelizma”. Vreme.
- ^ а б в Biserko, Sonja (2015). Politička kultura protiv evropeizacije (PDF). Belgrade: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. стр. 14.
- ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. doi:10.1080/21599165.2018.1490272 .
- ^ Castaldo, Antonino (25. 11. 2020). „Back to Competitive Authoritarianism? Democratic Backsliding in Vučić's Serbia” [Назад ка компетитивној владавини ауторитета? Негативни демократски трендови у Вучићевој Србији]. Europe-Asia Studies (на језику: енглески). 72 (10): 1617—1638. ISSN 0966-8136. S2CID 225172203. doi:10.1080/09668136.2020.1817860. hdl:10451/44515 .
- ^ Maerz, Seraphine F; et al. (април 2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. doi:10.1080/13510347.2020.1758670 .
- ^ Castaldo, Antonino; Pinna, Alessandra (2017). „De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia”. European Politics and Society. 19 (3): 264—281. S2CID 159002076. doi:10.1080/23745118.2017.1419599. hdl:10451/30737 .
- ^ „War of Words: EU vs. Serbia” [Рат речи: ЕУ против Србије]. European Western Balkans (на језику: енглески). 26. 1. 2015.
- ^ Rujević, Nemanja (5. 1. 2017). „Serbian government trolls in the battle for the internet” [Српски владини тролови у битци за Интернет]. Deutsche Welle (на језику: енглески).
- ^ „Tviter izbrisao više od 8.500 "bot" naloga koji su promovisali Vučića i SNS”. Danas. 2. 4. 2020.
- ^ Borger, Julian (2. 4. 2020). „Twitter deletes 20,000 fake accounts linked to Saudi, Serbian and Egyptian governments” [Твитер је избрисао 20,000 лажних налога повезаних са саудијским, српским и египатским владама]. The Guardian (на језику: енглески).
- ^ а б Vulović, Neda (25. 2. 2023). „Meta: SNS potrošio 150 hiljada dolara na Fejsbuku i Instagramu”. N1.
- ^ Đošić, Miloš (9. 7. 2023). „Spisak botova osvanuo na internetu: Niko od naprednjaka se do sada nije oglasio”. N1.
- ^ „Na internetu objavljen spisak SNS botova, a na njemu zaposleni u kabinetu gradonačelnika Leskovca, direktori i šefovi gradskih službi”. Rešetka. 7. 7. 2023.
- ^ „Bakarec pokrenuo kampanju "Da, ja sam bot" – odgovor na spisak botova SNS”. NOVA portal. 11. 7. 2023.
- ^ „Vučić podelio: Da, i ja sam SNS bot”. N1. 11. 7. 2023.
- ^ „I ja sam bot SNS: Vučić na spisak botova reagovao fotografijom ljudi koji ne postoje”. NOVA portal. 11. 7. 2023.
- ^ Lindberg, Staffan (2021). Autocratization Turns Viral: Democracy Report 2021 (PDF). Gothenburg: V-Dem Institute.
- ^ „Serbia” [Србија]. Freedom House (на језику: енглески). 2022.
- ^ Diković, Jelena (23. 9. 2021). „Aleksandar Vučić i SNS već deset godina ugrožavaju demokratiju i ljudska prava u Srbiji”. Danas.
- ^ Nešić, Nenad (21. 4. 2022). „Umesto kao upozorenje, Vučić izveštaj Fridom hausa doživljava - neozbiljnim”. N1.
- ^ „Brnabić: Sraman izveštaj Fridom hausa”. N1. 20. 4. 2022.
- ^ Byrne, Andrew (24. 4. 2016). „Ruling Progressive party claims Serbia election victory”. Financial Times.
- ^ Andrić, Gordana (14. 11. 2014). „Seselj Homecoming Promises to Shake Up Serbia” [Шешељева обећања након поврата ће протрести Србију]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ а б Beckmann-Dierkes, Norbert; Rankić, Slađan (13. 5. 2022). „Parlamentswahlen in Serbien 2022” [Парламентарни избори у Србији 2022. године] (PDF). Konrad Adenauer Foundation (на језику: немачки). стр. 2.
- ^ Konitzer, Andrew (2011). „Serbia between East and West”. Russian History. 38: 107. ISSN 1876-3316. doi:10.1163/187633111X549623 — преко Brill.
- ^ Diković, Jovana (2012). U tradiciji ideja: evroskepticizam u Srbiji - diskurs antizapadnjaštva?. Belgrade: Etnografski institut. стр. 29. ISBN 978-86-83491-53-7. doi:10.2298/GEI1202025D.
- ^ Đukanović, Dragan (2015). „Spoljnopolitičko pozicioniranje Srbije (SRJ/SCG) od 1992. do 1995. godine” [Foreign policy positioning of Serbia (FRY/SCG) from 1992 to 1995]. Međunarodna politika (PDF). Belgrade: Institut za međunarodnu politiku i privredu. стр. 121. ISSN 0543-3657.
- ^ Biserko, Sonja (2013). Ljudska prava u Srbiji: iskonski otpor liberalnim vrednostima (PDF). Belgrade: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. стр. 31.
- ^ Ilić, Pavle (16. 4. 2017). „The Serbian Left's Next Move” [Следећи потез српске левице]. Jacobin (на језику: енглески).
- ^ Hartwell, Christopher; Sidlo, Katarzyna (2017). Serbia's cooperation with China, the European Union, Russia and the United States of America (PDF). Brussels: European Parliament. стр. 11. ISBN 978-92-846-2211-5.
- ^ Macdowall, Andrew (18. 9. 2015). „Wait, the Serbs are now the good guys?” [Чекај мало, јел' су Срби сада добри момци?]. Politico (на језику: енглески).
- ^ Džihić, Vedran (7. 9. 2020). „Serbia Must Choose Soon Between Despotism and Rational State” [Србија мора изабрати између деспотизма и рационалне државе]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ Kisić, Izabela (2013). The Core Elements at the First Level - Truth, Reconciliation and Compensation (PDF). Austrian Armed Forces Press. стр. 84.
- ^ Šunter, Daniel (7. 7. 2021). „Saradnja koja se prećutkuje”. Vreme.
- ^ Beckmann-Dierkes, Norbert; Rankić, Slađan (јул 2022). „Serbian Foreign Policy in the Wake of the War in Ukraine” (PDF). Konrad Adenauer Foundation. стр. 1—2.
- ^ Zawadewicz, Bogdan (27. 2. 2023). „Closer to the West? Serbia's foreign policy after the Russian invasion of Ukraine” [Ближе Западу? Српска спољна политика након Руске инвазије на Украјину]. OSW Centre for Eastern Studies (на језику: енглески).
- ^ „Serbia votes 'yes' to UN's resolution condemning Russian attack, West welcomes”. N1. 2. 3. 2022.
- ^ Stojanović, Milica (13. 10. 2022). „Serbia Backs UN Resolution Against Russian Annexations in Ukraine”. Balkan Insight.
- ^ „Balkan Ally Serbia Says It Won't Recognize Russia's Staged Votes In Occupied Ukraine” [Балкански савезник Србија каже да неће признати изборе које је Русија организовала у окупираној Украјини]. Radio Free Europe (на језику: енглески). 26. 9. 2022.
- ^ „Serbia slams Russia's Wagner group for Ukraine recruitment bid” [Србија напала групу Вагнер из Русије због покушаја регрутације за борбе у Украјини]. Al Jazeera (на језику: енглески). 17. 1. 2023.
- ^ „Predsednik: Ukrajina prijatelj Srbije, ne vidim nijedan problem u odnosima”. N1. 10. 8. 2023.
- ^ Orlović, Slaviša (2011). Partije i izbori u Srbiji: 20 godina. Belgrade: Friedrich Ebert Foundation. стр. 35. ISBN 9788684031497. Архивирано из оригинала 24. 1. 2023. г.
- ^ Vuković, Đorđe (2012). Oko izbora 18 (PDF). Belgrade: CeSID. ISBN 978-86-83491-52-0. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 9. 2021. г.
- ^ Klačar, Bojan (2014). Oko izbora 19 (PDF). Belgrade: CeSID. ISBN 978-86-83491-55-1. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 1. 2022. г.
- ^ Vukadinović, Đorđe (24. 2. 2016). „Srbija pred izborima”. Vreme.
- ^ „Srpska napredna stranka izabrala novo rukovodstvo uoči izbora”. N1. 13. 10. 2023.
- ^ „Darko Glišić”. Istinomer.
- ^ „Izvod iz registra političkih stranaka” (PDF). Ministry of Public Administration and Local Self-Government. 31. 8. 2022. стр. 7.
- ^ Mitrović, Igor (1. 3. 2016). „Unija žena SNS uručila pomoć deci sa smetnjama u razvoju”. Bor030.
- ^ „SNS osnovala fondaciju "Za srpski narod i državu"”. Istinomer. 4. 11. 2019.
- ^ „SNS bi, bez Vučića, imao 80 odsto manje glasova”. Vijesti. 20. 12. 2014.
- ^ „Istraživanje: SNS najveća partija u Evropi; član svaki deseti stanovnik Srbije”. B92. 14. 12. 2019.
- ^ Minić, Zlatko; Nenadić, Nemanja (2017). „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa: opis problema i moguća rešenja” (PDF). Transparency Serbia. Belgrade. стр. 30.
- ^ „S kim je SNS bliska u Evropi?”. B92. 24. 6. 2011.
- ^ Aleksandar Ivković (23. 3. 2020). „A year after suspending Fidesz, EPP still turning a blind eye to Serbian Progressive Party” [Годину дана након суспендовања Фидеша, Европски парламент и даље затвара очи пред Српском напредном странком]. European Western Balkans (на језику: енглески).
- ^ Clark, David; Foxall, Andrew (2014). Russia's Role in the Balkans – Cause for Concern? (PDF). London: The Henry Jackson Society. стр. 11.
- ^ „Selaković: Samo sa DPS možemo ljudima da vratimo osmeh”. Direktno. 1. 9. 2020.
- ^ Coleman, Christopher C. (2022). „Fragmented Societies and a Fragmenting International System: Implications”. International Negotiation. 27 (1): 32. S2CID 240250423. doi:10.1163/15718069-bja10044 — преко Brill.
- ^ Vasović, Milenko (16. 10. 2019). „Serbia's President Was Real Loser in Kosovo Election” [Српски председник је био прави губитник избора на Косову]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „Scenario: Territorial exchange between Serbia and Kosovo and its potential impact on Serbian Communities South of the Ibar” (PDF). Aktiv. стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2021. г.
- ^ „SNS becomes member of European People's Party”. B92. 24. 4. 2013. Архивирано из оригинала 6. 10. 2013. г.
- ^ „CDU podržava SNS u Evropskoj narodnoj partiji”. N1. 21. 7. 2015.
- ^ Jovanov, Ivan; Stankovski, Ilija (2020). Youth Policies in the Western Balkans and the EU (PDF). Konrad Adenauer Foundation. стр. 50.
- ^ Stojanović, Boban (8 December 2018). Delegacija SNS na 31. kongresu CDU u Hamburgu. Novosti. Belgrade: Krovna organizacija mladish Srbije. стр. 65. ISBN 978-86-80578-02-6. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|year= / |date= mismatch(помоћ) - ^ „SNS postala punopravna članica Međunarodne demokratske unije”. Radio Television of Vojvodina. 21. 2. 2018.
- ^ „Ms Dubravka Filipovski (Serbia, EPP/CD)”. Parliamentary Assembly of the Council of Europe.
- ^ „Sastanak zvaničnika SNS i Komunističke partije Kine”. N1. 14. 10. 2019.
- ^ Stojanović, Milica (14. 10. 2019). „Chinese and Serbian Ruling Parties Pledge 'All-Time' Friendship” [Владајуће странке Кине и Србије су се заветовале за пријатељство за сва времена]. Balkan Insight (на језику: енглески).
- ^ „Šapić: Učešće na samitu KP Kine velika čast za SNS”. NOVA portal. 6. 7. 2021.
- ^ Bogdanović, Nevena (1. 8. 2023). „Naprednjaci iz Srbije po inspiraciju kod komunista Kine”. Radio Free Europe.
- ^ „Jedinstvena Rusija i SNS potpisale sporazum o saradnji”. Radio Television of Vojvodina. 27. 10. 2010.
- ^ „Nikolić na kongresu Jedinstvene Rusije”. Radio Television of Serbia. 28. 11. 2011.
- ^ Blank, Stephen J. (2012). Perspectives on Russian Foreign Policy. U.S. Army War College Press. стр. 80. ISBN 978-1-58487-536-9.
- ^ Mihajlović, Branka (28. 6. 2016). „Šta je SNS potpisao sa Putinovom strankom?”. Radio Slobodna Evropa.
- ^ Božić Krainčanić, Svetlana (3. 12. 2018). „Srpski saveznici Putinove politike”. Radio Slobodna Evropa.
- ^ „Moskva: Vučević i Klimov o saradnju SNS i Jedinstvene Rusije”. Tanjug. 1. 6. 2021.
Примарни извори
- ^ „Predsedništvo”. Serbian Progressive Party. 1. 2. 2013.
- ^ „Glavni odbor”. Serbian Progressive Party. 1. 2. 2013.
- ^ „Izvršni odbor”. Serbian Progressive Party. 1. 2. 2013.
- ^ „SNS Informator”. Serbian Progressive Party.
- ^ „Unija mladih Srpske napredne stranke”. Serbian Progressive Party. 15. 2. 2013.
Спољашње везе
Медији везани за чланак Српска напредна странка на Викимедијиној остави- Званични веб-сајт
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
