Пређи на садржај

Крушевац

Координате: 43° 34′ 57″ С; 21° 19′ 36″ И / 43.582533° С; 21.326667° И / 43.582533; 21.326667
С Википедије, слободне енциклопедије
Крушевац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински округ
РегионШумадија и западна Србија
ГрадКрушевац
Становништво
Становништво
 — 2022.53.746
 — густина62,93 ст./km2
Агломерација (2022.)113.582
Географске карактеристике
Координате43° 34′ 57″ С; 21° 19′ 36″ И / 43.582533° С; 21.326667° И / 43.582533; 21.326667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина137 m
Површина854 km2
Крушевац на карти Србије
Крушевац
Крушевац
Крушевац на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникИван Манојловић (СНС)
Поштански број37000
Позивни број037
Регистарска ознакаKŠ/КШ
Веб-сајт
www.krusevac.rs

Крушевац је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Расинског управног округа. Према попису из 2022. било је 53.746 становника. Налази се у долини Западног Поморавља, на реци Расини.

Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km2. Крушевац је био средњовековна престоница кнеза Лазара.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Крушевац се налази на 137[1] метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно. Крушевац припада средишњој и јужној Србији у Расинском округу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар[2] 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Српске државе Лазаревића којом испрва управља кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426, пред смрт деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Османлије га коначно поробљавају 1454. године. Те године је турски султан, путујући за Средец (данас Софија) из Крушевца одвео 50.000 Срба, од којих је 4000 упутио у Истанбул.[3] У то време носи османско име Алаџа Хисар (Шарени град)[2] и седиште је истоименог санџака.

Време мира под Турцима било је од 1480. до 1670. У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791, Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих обласних средишта књажевине Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).[4]

Зграда Берзе рада је подигнута 1940.[5]

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом Слободиште.

У Крушевцу је током 2013. године реконструисано пет средњовековних чесама.[6]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хајнкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе

[уреди | уреди извор]

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. До 2002. године у спомен парку Слободиште одржавала се манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Нахија Крушевац 1516. имала је 216 села са популацијом око 320.000 становника, која се је пред крај века свела на 160000. Сам град је имао 204 муслиманске и 84 хришћанске куће.[3]

Према најновијем попису из 2022 године, Град Крушевац имао је 113.582 становника, док је градско насеље Крушевац имало 68.119 становника (према попису из 2011. године било је 73.316 становника, а према оном из 2002. године - 75.256 становника).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[7]
Година Становника
1948. 13.862
1953. 16.638
1961. 21.957
1971. 29.509
1981. 53.071
1991. 58.808 57.971
2002. 57.347 59.036
2011. 58.745
2022. 53.746
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
54.690 95,36%
Роми
  
1.021 1,78%
Црногорци
  
427 0,74%
Југословени
  
159 0,27%
Македонци
  
135 0,23%
Хрвати
  
92 0,16%
Словенци
  
26 0,04%
Бугари
  
17 0,02%
Руси
  
16 0,02%
Мађари
  
16 0,02%
Горанци
  
12 0,02%
Чеси
  
10 0,01%
Муслимани
  
10 0,01%
Румуни
  
6 0,01%
Бошњаци
  
6 0,01%
Украјинци
  
4 0,00%
Немци
  
4 0,00%
Албанци
  
2 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
435 0,75%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Медији у Крушевцу

[уреди | уреди извор]

Телевизијске станице:

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

  • Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

  • РТК.

Градске телевизије:

  • ТВ Плус,
  • ТВ Јефимија

Радио-станице:

Регионални радио:

  • РТК

Градске радио-станице:

  • Радио ФИМС,
  • Радио ОК студио,
  • Радио Плус,
  • Радио Невен,
  • Радио Чигра,
  • Радио Антена,
  • Радио Јефимија.

Градске новине:

  • Град.
Стадион Младост.

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

Познати Крушевљани

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Turizam Kruševac, Архивирано из оригинала 27. 12. 2017. г., Приступљено 23. 7. 2017 
  2. ^ а б Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбеника и наставна средства. стр. 113. 
  3. ^ а б Ђидић, Љубиша. Крушевац (Посебна издања изд.). Крушевац: Багдала. стр. 70—71. ISBN 86-7087-067-3. 
  4. ^ „Крушевац: Сећање на првог фармацеута („Вечерње новости“)”. 9. децембар 2012. Приступљено 9. 4. 2013. 
  5. ^ "Политика", 16. авг. 1940, стр. 13
  6. ^ „Крушевљанин реконструисао пет средњовековних чесама („Вечерње новости“, 28. новембар 2013)”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2013. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]