Љубомир Михаиловић
| Љубомир Михаиловић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 14. август 1874. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 23. јануар 1957. (82 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Београд, Федеративна Народна Република Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Љубомир Михајловић или Михаиловић (Београд, 14. август 1874 — Београд, 23. јануар 1957) био је српски дипломата.[1] Током рада у Македонији његова главна активност као конзула и дипломате била је национална пропаганда и буђење националне свести.
Биографија
[уреди | уреди извор]У Београду је завршио средњу школу и правни факултет, а након тога студирао је право и у Паризу.[1] У дипломатској служби био је од 1889. до 1918.[1] Био је чиновник при посланству у Цариграду.[1] Радио је у конзулату у Скопљу од 1906. до 1907, најпре као вицеконзул, а онда и као конзул.[2] Током његовога боравка у Скопљу долази до сукоба две струје међу српским националним радницима, а радило се о тзв. митрополитској и конзулској струји.[2] Митрополитску струју предводио је скопски владика Вићентије Крџић, који је настојао је да од конзулске струје потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.[2] До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Љубомир Михајловић се показао као неодлучан конзул, односно недовољно добар за конзулску струју, па је премештен из Скопља у Битољ.[2] Конзул у Скопљу био је кратко време (29.6. 1907 – 10.9. 1907). Био је премештен 1907. за конзула у Битољу. Од 1912. до краја 1914. био је отправник послова у Риму.[1] Од 1915. до 1916. био је посланик код краља Николе у Црној Гори, а од 1917. до 1918. био је посланик у САД.[1] Током 1925. био је изабран за народнога посланика.
Његова супруга била је лекар Божана Бартош Михаиловић, а син хемичар и академик Михаило Михаиловић.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Писмо Богдана Раденковића конзулу у Битољу Михаиловићу у којем се говор о смрти бугарског борца Васила Ајаларског, 11. новембар 1909. године. -
Писмо Михајловића као конзула у Битољу о слању две војне јединице за гушење албанских немира у Дебру, 6. марта 1910. године. -
Писмо Михајловића као конзула у Битољу о слању хришћанских обвезника из Прилепа у Цариград, 6. марта 1910. године. -
Писмо Михајловића као конзула у Битољу да у вилајетима постоји тенденција откупа ратарских површина, посебно од исељеника, 15. март 1910. године. -
Писмо Михајловића као конзула у Битољу о доласку многих добровољаца на Крит, 21. мај 1910. године. -
Српска делегација на источном излазу Беле куће, 1917. На фотографији су: др Сима Лозанић, посланик Љуба Михајловић, Јелена Лозанић, др Миленко Веснић, пуковник Михаило Ненадовић, др Михајло Пупин, генерал Михаило Рашић и капетан Милан Јовичић
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Драгош Петровић, Предраг Крејић, Српски и југословенски дипломатски представници у Сједињеним Америчким Државама 1917–1945 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2018)
