Пређи на садржај

Љубомир Михаиловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Михаиловић
Лични подаци
Датум рођења(1874-08-14)14. август 1874.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти23. јануар 1957.(1957-01-23) (82 год.)
Место смртиБеоград, Федеративна Народна Република Југославија
29. јун 1907 — 10. септембар 1907.
1907 — 1912.
1912 — 1914.
1915 — 1916.
1917 — 1918.
Наследникпривремени отправник послова Јеврем Симић

Љубомир Михајловић или Михаиловић (Београд, 14. август 1874 — Београд, 23. јануар 1957) био је српски дипломата.[1] Током рада у Македонији његова главна активност као конзула и дипломате била је национална пропаганда и буђење националне свести.

Биографија

[уреди | уреди извор]

У Београду је завршио средњу школу и правни факултет, а након тога студирао је право и у Паризу.[1] У дипломатској служби био је од 1889. до 1918.[1] Био је чиновник при посланству у Цариграду.[1] Радио је у конзулату у Скопљу од 1906. до 1907, најпре као вицеконзул, а онда и као конзул.[2] Током његовога боравка у Скопљу долази до сукоба две струје међу српским националним радницима, а радило се о тзв. митрополитској и конзулској струји.[2] Митрополитску струју предводио је скопски владика Вићентије Крџић, који је настојао је да од конзулске струје потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.[2] До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Љубомир Михајловић се показао као неодлучан конзул, односно недовољно добар за конзулску струју, па је премештен из Скопља у Битољ.[2] Конзул у Скопљу био је кратко време (29.6. 1907 – 10.9. 1907). Био је премештен 1907. за конзула у Битољу. Од 1912. до краја 1914. био је отправник послова у Риму.[1] Од 1915. до 1916. био је посланик код краља Николе у Црној Гори, а од 1917. до 1918. био је посланик у САД.[1] Током 1925. био је изабран за народнога посланика.

Његова супруга била је лекар Божана Бартош Михаиловић, а син хемичар и академик Михаило Михаиловић.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 889
  2. ^ а б в г Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]