Пређи на садржај

Зграда Службе друштвеног књиговодства Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда Службе друштвеног књиговодства Југославије
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1969. године
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Зграда Службе друштвеног књиговодства Југославије налази се у београдској општини Стари град у улици Поп Лукина 7-9. За споменик културе града Београда проглашена је 12. фебруара 2020. године.[1]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Зграда је подигнута 1969. године према пројекту архитекте Петра Вуловића. Волумен зграде конципиран је правоугаоно и састоји се од шест спратова. Изнад приземља налази се мезанин који доприноси утиску монументалности и хармоничности.[2] Стубови приземља зграде носе фасадни плашт од правилно модуловане мреже, саћа од низа прозора - по 33 на сваком спрату ка ширем корпусу зграде који је оријентисан ка саобраћајно и по важности споредној улици Поп Лукиној и по 6 прозора на сваком спрату ка главној саобраћајно важнијој Бранковој улици.[1]

Зграда је правилно моделована према постулатима геометрије интернационалне архитектуре и постала је један од најдоследније примењених примера структуралног архитектонског концепта.[3] Аутор зграде бавио се лепотом и могућности геометријске форме па је обликовао фасаду од идентичних правоугаоних прозорских оквира изливених од белог бетона са уграђеним парапетним плочама од природног камена. Динамику фасади дају закошени парапети и наглашени укрсти хоризонтала, као и вертикала фасадне мреже.[3]

Својом архитектонском композицијом, бојом, хроматском обрадом и позицијом зграда стоји као пропилеј на улазу у старо језгро Београда. Ову ауторску архитектуру одликује естетичност, функционалност, квалитетна просторна организација, зналачки пројектована конструкција грађевине, висок домет уклапања у окружење и прилагођеност урбаном контексту.[1] Споменик културе представља функционалистичку архитектуру обликовану у високом ауторском естетском изразу. Поседује и документарну вредност као сведочанство високог достигнућа српске и југословенске савремене архитектуре у токовима европског и светског градитељског израза, а такође и сведочанство економског развоја тадашње СФРЈ.[3]

Зграда је лоцирана на месту уласка на Косанчићев венац чија граница је са леве стране Поп Лукине улице и на месту улска у Београд из правца Новог Београда. Заштићена околина споменика културе обухвата парцелу број 2081, КО Стари град у државној својини.[4][3]

Референце

[уреди | уреди извор]