Пређи на садржај

Митрополит скопски Фирмилијан

С Википедије, слободне енциклопедије
Фирмилијан Дражић
Пуно имеДимитрије Дражић
Датум рођења(1852-08-20)20. август 1852.
Место рођењаШабацКнежевина Србија
Датум смрти7. децембар 1903.(1903-12-07) (51 год.)
Место смртиБеоградКраљевина Србија

Фирмилијан Дражић (световно име Димитрије Дражић; 20. август 18527. децембар 1903) био је скопски митрополит, од 1902. до 1903. године. Први је Србин на челу Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије.[1]

Један од најученијих свештеника

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Шапцу 20. августа 1852. године као Димитрије Дражић. У Шапцу је завршио гимназију, и четири године је био трговац.[2] Замонашио се 1869. године у манастиру Петковици.[3] Богословију је похађао у Београду.[2] Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини.[1] Филозофију је студирао у Прагу, након београдске богословије. Да би се издржавао у Чешкој, радио је и као зидарски помоћник. Од 1876. до 1878. године администрирао је Врањском епархијом.[2] Током 1880. изабран је за професора београдске богословије.[2] Сматрали су га једним од најученијих и најактивнијих представника цркве.[2]

Ректор богословије

[уреди | уреди извор]

Током 1883. године нудили су му тада упражњен положај митрополита Србије, али Фирмилијан је одбио ту част.[1] Након тога постао је архимандрит.[2] Био је учитељ краљевића Александра Обреновића.[1][2] Када је изабран за ректора београдске богословије основао је фонд сиромашних богослова и као новину увео јавна предавања.[2] Једно време уређивао је Весник Српске Цркве. Један је од оснивача Друштва Свети Сава током 1886. године. Отишао је у Чикаго 1891. године на позив америчких Срба и ту је једно краће време био њихов парох.[2]

Борба за Скопску епархију и избор за митрополита

[уреди | уреди извор]
Митрополит Фирмилијан

Након Америке отишао је у Цариград да одатле помогне српској цркви. Било је то тешко време за српску православну цркву унутар Османскога царства, јер су Цариградска патријаршија и Бугарска егзархија имале званичне дозволе турских власти за несметан рад, а српска црква је морала да ради илегално или у оквирима Цариградске патријаршије. Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање Српске православне цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Македонију. Рад Егзархата био је најпре усмерен на преотимање патријаршијских цркава и протеривање њихових свештеника, а затим и на све оне који су се опирали бугаризацији. На удару су се убрзо нашли и српски свештеници, учитељи и народни прваци. Српска црква је имала право да дјелује само у оквиру Цариградске патријаршије, која је била под грчком контролом. У Цариграду је Фирмилијан блиско сарађивао са Стојаном Новаковићем. Пет година је трајала дипломатска борба за скопску митрополијску столицу. Изабран је 1897. за администратора Скопске епархије, а 1899. за митрополита Скопске епархије.[2] Након укидања Пећке патријаршије био је први Србин, који је добио тај положај.[2] Међутим због великих отпора рукоположен је тек 15. јуна 1902.[2]

Пошто је у то време у Турском царству још увек важила подела народности на званичне милете, владику Фирмилијана је забрињавало одсуство званичног признања српског милета, услед чега су Срби били убрајани у "Румски милет" (под доминацојом грчких Фанариота) или у "Бугарски милет" (под доминацијом Бугарске егзархије). У том смислу, владика се 12. августа 1903. године пожалио конзулу Краљевине Србије у Скопљу: "У турској царевини уопште све су народности подељене: 1. на мусломане, 2. на Грке (рүм-милет) и 3. на Бугар-милет, а Срба нема нигде па и ако су ове земље Турци узели само од Срба и Срби су у њима живели и имали своју царевину а данас пред Турцима нема их нигде означених и забележених као Срба као да их никад није ни било!" Тиме је владика указао на потребу да у Турском царству и Срби буду признати под својим народним именом.[4]

Након што је постао митрополит оптуживан је више пута због пијанства и неморала. Био је блиско повезан са озлоглашеним Јованом Ћирковићем, што га је довело на лош глас међу Србима у митрополији. Митрополит Фирмилијан је умро 1903. године у Београду, у 52. години, као гост код свог брата Пере Дражића хотелијера.

Објавио је 10 књига богословско-теолошког садржаја[3]:

  • I-III - "Тумачење јеванђеља са беседама",
  • IV - Парохиалник Требник,
  • V - Догматичко богословље I,
  • VI - Догматичко богословље II,
  • VII - Библијко пастирски део,
  • VIII - Догматичко морални део,
  • IX - Уџбеници и хришћански дом,
  • X - Поучни део,

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Вуковић 1996, стр. 498.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 560
  3. ^ а б "Српски сион", Карловци 1903. године
  4. ^ Документи о спољној политици Краљевине Србије: 1903-1914, књ. 1, св. 1, стр. 366.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]