Пређи на садржај

Општина Оџаци

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Оџаци
Зграда СО Оџаци
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки округ
СедиштеОџаци
Становништво
 — 2022.Пад 24.926[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина411 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеДушан Маријан (СНС)
Веб-сајтwww.odzaci.rs

Општина Оџаци је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 411 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.049 ha, а на шумску 1.895 ha).

Општина се граничи са општинама Сомбор, Апатин, Кула, Бачка Паланка и Бач, а на Дунаву се граничи са Хрватском.

Седиште општине је градско насеље Оџаци. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 24.926 становника[1] (према попису из 2011. било је 30.154 становника).[2] У општини се налази 10 основних и 2 средње школе.

Границе општине

[уреди | уреди извор]

Општина Оџаци простире се на западном делу Бачке уз леву обалу Дунава, на 41.112 ha. Чини је девет насељених места (Оџаци, Бачки Брестовац, Бачки Грачац, Богојево, Дероње, Каравуково, Лалић, Ратково и Српски Милетић).

Основни облик овог региона настао је у олигомиоцену петрографским неогеним наслагама. Квартни слојеви истичу континенталну фазу за коју су карактеристичне еолска ерозија и дефлација, као фазе флувио-ерозивних процеса. Из наведеног произилази да су квартни спољашњи процеси најважнији у формирању морфолошких јединица Оџачког краја. Пружа се на крајњем западном делу општине Оџаци и у лучном повијању, тангенционално додирује ток Дунава. Морфолошка издвојеност меридионална оријентација правца пружања, надморска висина на сектору комуне, која југозападно од Богојева износи 82. метра а у области Камаришта на Дунаву свега 80. метара, рељефска неразвијеност, ниски инудациони терени, који су резултовали нижим економским потенцијалом, разнолик биљни и животињски свет, битне су физиометријске особине ове морфолошке јединице испитиваног краја.

Антропогене вредности

[уреди | уреди извор]

На територији општине Оџаци налазе се локалитети „Доња Брањевина“, „Бело Поље'В'Сумарска земља“, „Смрдуша“, Православна (1869) и Римокатоличка црква (1814) Плебанија (XIX) у насељу Дероње, некропола на каналу ДТД, Православна (XVIII) и Римокатоличка црква (XIX) у Српском Милетићу, праисторијско насеље, Православна (XVIII) и Римокатоличка црква, кула (XIX) у Бачком Брестовцу, локалитет код циглане у Бачком Грачацу, „кестхељско гробље“ (VIII), „Селефелд“, Римокатоличка црква (1773) и воденица „Дунавка“ у Богојеву, Евангелистичка црква (1848—1852) у Лалићу, Мост I и II (праисторијско налазиште), код Мостонге и фабрике картонаже, Римокатоличка црква св. Михајла грађена од (1818—1821) у барокном стилу која је уједно и један од најстаријих архитектонских објеката у Оџацима. У њему се налази копија слике италијанског уметника Гвида Ренија која се чува у капуцинској цркви у Риму, 1895. црква проширена и реновирана, због културно-историјске вредности 1969. стављена је под заштиту државе поред ове цркве значајни културно-историјски споменици у општини Оџаци су још и Православна (1775) и Римокатоличка црква (XIX) у Раткову.

Насељена места

[уреди | уреди извор]
Мапа општине Оџаци

Биогеографија

[уреди | уреди извор]
Православна црква у Оџацима

Језеро Штранд

[уреди | уреди извор]

Језеро Штранд се налази у атару Богојева. Налази се у алувијалној равни Дунава и удаљено је 3km од речне обале. Положај језера у односу на друмске и железничке правце задовољава потребе развоја локалног туризма. На свега неколико стотина метара од језера налази се друмска комуникација која повезује гранични прелаз Богојево- Ердут (Хрватска) са саобраћајницом Бачка Паланка - Сомбор. Језеро има површину од 9 хектара и највећу дубину 10-14 метара. Могућност туристичког активирања представља квалитет песка плаже површине 2 хектара.

Биљни и животињски свет

[уреди | уреди извор]

У ловним ревирима има дивљих свиња јелена, срна, зечева, лисица, јаребица, фазана и др. На подручју општине формирано је десет издвојених ловачких организација. С обзиром на број ловаца, ловних површина и капацитета ловишта, основна преокупација је уношење дивљачи у ловишта, забрана одстрела појединих врста дивљачи у одређеним сезонама и побољшање исхране током зиме. На ове моменте, поред осталог, утицао је и повећан интерес страних ловаца-туриста.

Ловиште „Лалинске ливаде”, које обухвата површину од 3900 хектара а којим газдује Ловачки савез Србије преко ловачке управе „Мостонга“ Камариште, и рибњак у Српском Милетићу не спадају под ловно газдинство.

Хидрологија

[уреди | уреди извор]

Заступљеност вода на територији општине Оџаци резултат је утицаја бројних физичко-географских фактора као и антропогеног утицаја. Воде овог дела Бачке можемо разврстати на подземне и површинске. Њихов значај за живот људи био је одвајкада веома важан фактор. У нижим деловима атара подземна вода директно се одражава на услове и могућност искоришћења плодног земљишта на алувијалној и индивидуалној равни где висок ниво фреатске издани у пролећним месецима представља велики проблем при обради. Утицај подземних вода од приоритетног значаја је за биљне заједнице на нижем терену. Артешка издан је главни извор питке воде у свим насељима општине. Повришинске воде Оџачке општине представљене су у разгранатим мрежама канала ДТД и току Дунава.

Дунав је гранична река општине Оџаци према Хрватској у њеном у западном делу. То је је највећа река у нашој земљи и друга по величину у Европи са током дужине 2860 km. Његов ток карактерише обиље воде због огромног сливног подручја и повољног нивалноплувијалног режима на територији општине Оџаци чија је висинска скала осцилаторна. Минималан протицај Дунава код Богојева износио је 300. м³ у секунди 8. јануара 1909. док је апсолутни протицај код овог места забележен 15. јануара. 1956. и износио је 9.290 m³ у секунди. За Дунав су карактеристичне и ниске воде које се јављају у октобра и децембру. Дунав у сектору општине Оџаци има значаја у туристичкој валоризацији њеног природног потенцијала, о томе говори изградња викенд насеља код Богојева као вид боравишно-рекреативног туризма. Поред Дунава се истиче и канална мрежа ДТД на којима се може развити риболовни и наутички туризам

Бистрина и провидност каналске воде износе 50-100 центиметара и креће се, дакле у границама чистоће и бистрине повољне за канале. Боја воде је зелено-жућкаста, односно зеленкасто смеђа. Дубина се креће од 2,5 -5 m.

Етничка структура

[уреди | уреди извор]

Сва насељена места имају српско већинско становништво осим Богојева, који има мађарско, и Лалића, где Словаци чине релативну већину.

Национални састав општине према попису из 2011. године:

Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
25.077 83,16%
Мађари
  
1.188 3,93%
Роми
  
1.035 3,43%
Словаци
  
835 2,77%
Хрвати
  
569 1,36%
Регионална припадност
  
302 1,05%
остали
  
448 1,48%
неизјашњено
  
700 2,32%
укупно: 30.154

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]