8. септембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена 21129937 корисника 109.93.204.102 (разговор) ознака: поништење |
Додатак ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
* [[1951]]. — У [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је потписан [[Споразум у Сан Франциску|мировни уговор]] између [[Јапан]]а и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година. |
* [[1951]]. — У [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је потписан [[Споразум у Сан Франциску|мировни уговор]] између [[Јапан]]а и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година. |
||
* [[1954]]. — У [[Манила|Манили]] су [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Филипини]], [[Аустралија]], [[Нови Зеланд]], [[Тајланд]], [[Пакистан]], [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска]], основали [[СЕАТО пакт]], замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај. |
* [[1954]]. — У [[Манила|Манили]] су [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Филипини]], [[Аустралија]], [[Нови Зеланд]], [[Тајланд]], [[Пакистан]], [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска]], основали [[СЕАТО пакт]], замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај. |
||
* [[1995]]. — Република Српска је међународно призната. |
|||
* [[1995]]. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата. |
|||
* [[1997]]. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале [[Хаити]]ја кад је потонуо претрпани ферибот -{„La Fierte Gonavienne“}- (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава. |
* [[1997]]. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале [[Хаити]]ја кад је потонуо претрпани ферибот -{„La Fierte Gonavienne“}- (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава. |
||
* [[1999]]. — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи. |
* [[1999]]. — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи. |
||
Верзија на датум 22. децембар 2018. у 17:14
8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.
Догађаји
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- 1331. — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља.
- 1380. — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
- 1565. — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци.
- 1664. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
- 1760. — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
- 1831. — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.
- 1856. — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније.
- 1900. — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
- 1934. — Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934 на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
- 1926. — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
- 1941. — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
- 1943. — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
- 1944. — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.
- 1951. — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
- 1954. — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања Совјетског Савеза. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај.
- 1995. — Република Српска је међународно призната.
- 1997. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
- 1999. — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
- 2001. — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.
- 2002. — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.
Рођења
- 1157. — Ричард I Лавље Срце, енглески краљ († 1199).
- 1621. — Луј II Бурбонски, француски војсковођа.
- 1778. — Клеменс Брентано, њемачки књижевник.
- 1779. — Мустафа IV, султан Османлијског царства.
- 1799. — Јован Хаџић, српски писац, преводилац и политичар, познат и као Милош Светић.
- 1830. — Фредерик Мистрал, француски књижевник и филолог, добитник Нобелове награде за књижевност 1904.
- 1841. — Антоњин Дворжак, чешки композитор. († 1904.)
- 1878. — Алфред Жари, француски драматург и књижевник († 1907).
- 1887. — Ђорђе П. Карађорђевић, српски краљевић, најстарији син краља Петра I и кнегиње Зорке, кћери црногорског краља Николе I († 1972).
- 1904. — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. († 1989.)
- 1925. — Питер Селерс, енглески глумац. († 1980.)
- 1930. — Марио Адорф, њемачко-италијански глумац.
- 1942. — Желимир Жилник, српски редитељ и сценариста.
- 1944. — Али Бенфлис, алжирски политичар и државник.
- 1945. — Винко Пуљић, босанскохерцеговачки кардинал.
- 1946. — Бериз Белкић, босанскохерцеговачки политичар.
- 1946. — Кшиштоф Кравчyк, пољски певач.
- 1956. — Морис Чикс, амерички кошаркаш и тренер.
- 1970. — Латрел Спривел, бивши амерички кошаркаш.
- 1976. — Јелена Лијашенко, украјинска клизачица.
- 1984. — Радован Вујовић, српски глумац.
- 1987. — Иља Марченко, украјински тенисер.
- 1989. — Тим Берлинг Авичи, шведски ди-џеј, музички продуцент и миксер звука († 2018.)
- 1990. — Метју Делаведова, аустралијски кошаркаш.
Смрти
- 780. — Лав IV Хазар, византијски цар.
- 1645. — Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, шпански писац.
- 1933. — Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ
- 1949. — Рихард Штраус, немачки композитор и диригент.
- 2017. — Љубиша Самарџић, југословенски и српски глумац, редитељ и продуцент.
Празници и дани сећања
- Међународни празници
- 1731. — Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
- 1991. — Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.
