Фенетиламин

С Википедије, слободне енциклопедије
Фенетиламин
IUPAC име
фенилетан-2-амин
Клинички подаци
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • Није контролисана супстанца
Фармакокинетички подаци
МетаболизамМАО-А, МАО-Б, АЛДХ, ДБХ, CYP2D6
Полувреме елиминације~5-10 минута
Идентификатори
CAS број64-04-0 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 1001
IUPHAR/BPS2144
ChemSpider13856352 ДаY
UNII327C7L2BXQ ДаY
ChEBICHEBI:18397 ДаY
ChEMBLCHEMBL610 ДаY
NIAID ChemDB018561
Синоними2-пхенyлетхyламине, β-пхенyлетхyламине, 1-амино-2-пхенyлетхане
Хемијски подаци
ФормулаC8H11N
Моларна маса121,18 g/mol
  • c1ccc(cc1)CCN
  • InChI=1S/C8H11N/c9-7-6-8-4-2-1-3-5-8/h1-5H,6-7,9H2 ДаY
  • Key:BHHGXPLMPWCGHP-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка кључања195 °C (383 °F)
Фенетиламин

Фенетиламин (β-фенетиламин, фенетиламин, ПЕА) је природни моноамински алкалоид, траг амин, а исто тако и име класе хемикалија чији многи чланови су познати психоактивни лекови и стимуланси.[1] Фенилетиламин функционише као неуромодулатор или неуротрансмитер у централном нервном систему сисара.[2] Његова биосинтеза се одвија почевши од аминокиселине фенилаланина путем ензиматске декарбоксилације. Осим сисара, фенетиламин је присутан код многих других организама и у храни, нпр. у чоколади, посебно након микробне ферментације. Он је у продаји као дијетарни суплемент. Орално унесен фенетиламин је обично неактиван због екстензивног метаболизма првог пролаза, при чему се дејством моноаминских оксидаза претвара у фенилацетатну киселину. То спречава његово доспеће до мозга у довољним концентрацијама.[3][4]


Биосинтетички путеви за катехоламине и траг амине у људском мозгу[5][6][7]
Грапхиц оф траце амине анд цатецхоламине метаболисм
Фенетиламин
примарни
пут
мање
заступљени
пут
Тхе имаге абове цонтаинс цлицкабле линкс
Код људи, катехоламини и фенетиламинергички траг амини су изведени из аминокиселине L-фенилаланин.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Глен Р. Хансон; Петер Ј. Вентурелли; Аннетте Е. Флецкенстеин (3. 11. 2005). „Другс анд социетy (Нинтх Едитион)”. Јонес анд Бартлетт Публисхерс. ИСБН 978-0-7637-3732-0. Приступљено 19. 4. 2011. 
  2. ^ Сабелли ХЦ, Моснаим АД, Вазqуез АЈ, Гиардина WЈ, Борисон РЛ, Педемонте WА (11. 8. 1976). „Биоцхемицал пластицитy оф сyнаптиц трансмиссион: а цритицал ревиеw оф Дале'с Принципле.”. ПубМед. Приступљено 19. 4. 2011. 
  3. ^ Yанг ХY, Нефф НХ (1973). „Бета-пхенyлетхyламине: а специфиц субстрате фор тyпе Б моноамине оxидасе оф браин”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 187 (2): 365—71. ИССН 0022-3565. ПМИД 4748552. 
  4. ^ Сузуки О, Катсумата Y, Оyа M (1981). „Оxидатион оф бета-пхенyлетхyламине бy ботх тyпес оф моноамине оxидасе: еxаминатион оф ензyмес ин браин анд ливер митоцхондриа оф еигхт специес”. Тхе Јоурнал оф Неуроцхемистрy. 36 (3): 1298—301. ИССН 0022-3042. ПМИД 7205271. дои:10.1111/ј.1471-4159.1981.тб01734.x. 
  5. ^ Броадлеy КЈ (2010). „Тхе васцулар еффецтс оф траце аминес анд ампхетаминес”. Пхармацол. Тхер. 125 (3): 363—375. ПМИД 19948186. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2009.11.005. 
  6. ^ Линдеманн L, Хоенер MC (2005). „А ренаиссанце ин траце аминес инспиред бy а новел ГПЦР фамилy”. Трендс Пхармацол. Сци. 26 (5): 274—281. ПМИД 15860375. дои:10.1016/ј.типс.2005.03.007. 
  7. ^ Wанг X, Ли Ј, Донг Г, Yуе Ј (2014). „Тхе ендогеноус субстратес оф браин ЦYП2Д”. Еур. Ј. Пхармацол. 724: 211—218. ПМИД 24374199. дои:10.1016/ј.ејпхар.2013.12.025. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fenetilamin&oldid=26742295”