Пређи на садржај

Вила Штерић у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Вила Штерић
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1932. године
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Вила Штерић налази се у градској општини Савски венац, у улици Генерала Штурма 4 у Београду. Уврштена је у споменик културе Србије.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Објекат је изграђен 1932. године у духу функционалистичке архитектуре. Вила је слободностојећа, двроспратна а пројектовао ју је српски архитекта Милан Злоковић.[1] Функција објекта и форма су обједињени и уклопљени у природно окружење, што високо вреднује ову грађевину према критеријумима естетског функционализма. Вила представља сведочанство високог домета српске модерне.[1]

Вила је пројектована и изграђена за Драгољуба Штерића, власника фабрике авиона Змај и његову супругу Вукосаву, а представља једно од најзначајнијих остварења Милана Злоковића. Обејкат је изграђен на 220 m2 на десет пута већој парцели, а у време изградње цена куће била је 350.00 динара.[2] Иако је структура куће погодовала примени слободнијег и отворенијег плана, организација унутрашњег простора је решена конвенционалније, с тим да је пажња усмерена спољашњем компоновању волумена и њиховој градацији, и извођењу основног модула отвора (ширине 150 цм) који се варирањем димензија усклађује према геометрији фасадних површина. На ужем делу парцеле, између куће и ограде, пројектовано је издужено подземно склониште од ваздушног напада.[3] Приземни део саме куће састоји се од хола, салона, дневне собе, кухиње, оставе, перионице, гаража, просторија за шофере, купатила и веранда, док се на спрату налази спаваћа соба, соба, дечија соба, гостинска соба, купатило и тераса.[2]

Макета виле чува се у музеју науке и технике Београд.[1]

У јулу 2019. године, Влада Републике Србије прогласила је вилу спомеником културе, како би сачувала основни изглед и спољашњу архитектуру.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]