Социјалистички народни дом у Београду
Социјалистички народни дом у Београду | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Врачар |
Држава | Србија |
Време настанка | 1888. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Социјалистички народни дом у Београду је саграђен 1888. године. Подигао је Шкотланђанин Франсис Макензи, хуманист и добротвор, под називом „Сала мира“ на имању „Симићев мајур“ које је купио 1880. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Историјат и намена
[уреди | уреди извор]Грађевина која се налазила на Славији имала је кроз историју разноврсне намене, био је центар за окупљање и просвећивање (једно време је ту била и Сликарска школа Кирила Кутлика). Најзначајнија делатност у „Сали мира“ почиње 1910. године када су имање купили Српска социјалдемократска странка и Главни раднички савез и када ова зграда постаје Социјалистички народни дом – стециште радничког покрета.[2]
У згради су организоване првомајске радничке манифестације, одржавани конгреси и скупови, вођена борба за опште право гласа, као и борба против ратних припрема и наоружања. У згради је била смештена управа Српске социјалдемократске странке, Главни раднички савез, деловала Социјалистичка радничка партија (комуниста), Раднички савез из Београда, редакције листа „Радничке новине“ и часописа „Борба“, „Социјалистичка књижара“ и штампарија „Туцовић“ и „Народни биоскоп“.
Зграда је порушена с намером да се реконструише у оквиру новог објекта на Славији.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Социјалистички народни дом
- ^ „Turizam u Beogradu / Slavija”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2016. г. Приступљено 28. 01. 2016.