Хидрохлоротиазид
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
6-хлоро-1,1-диоксо-3,4-дихидро-2H-1,2,4-бензотиадиазин-7-сулфонамид | |
| Клинички подаци | |
| Продајно име | Apo-hydro, Aquazide h, Dichlotride |
| Drugs.com | Монографија |
| MedlinePlus | a682571 |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално (капсуле, таблете, орални раствор) |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | Варијабилно се апсорбује из ГИ тракта. Биодоступност ~ 70% |
| Метаболизам | не подлеже знатном метаболизму[1] |
| Полувреме елиминације | 5,6-14,8 х |
| Излучивање | >95% се излучује непромењено урином |
| Идентификатори | |
| CAS број | 58-93-5  |
| ATC код | C03AA03 (WHO) |
| PubChem | CID 3639 |
| DrugBank | DB00999 |
| ChemSpider | 3513 |
| UNII | 0J48LPH2TH |
| KEGG | D00340 |
| ChEMBL | CHEMBL435 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C7H8ClN3O4S2 |
| Моларна маса | 297,74 |
| |
| |
Хидрохлоротиазид (ХЦТЗ, ХЦТ, ХЗТ) је диуретик и тиазидне класе који делује путем инхибиције способности бубрега да задржавају воду. Тиме се редукују запремина крви, умањује повратак крви у срце и тиме срчани излаз и сматра се да је путем других механизама има способност снижавања периферног васкуларног отпора.[2] Хидрохлоротиазид је диуретик који поштеђује калцијум, тако да може да помогне телу да изгуби сувишну воду без губитка калцијума.
Деловање[уреди | уреди извор]
Он је умерени диуретик и доводи до излучивања 5-10% филтрираног натријума. Инхибирајући реапсорпцију натријума у дисталним бубрежним тубулима хидрохлоротиазид повећава излучивање натријума и воде. Такође убрзава проток тубуларне течности с електролитима дистално до места излучивања водоника и калијума. Због смањења плазматске запремине повећава се излучивање алдостерона што повећава реапсорпцију натријума те губитак калијума и водоника. Након пероралне примене хидрохлоротиазида, диуреза наступа током 2 сата, достиже максимум након 4 сата и траје око 6 до 12 сати.
Примена[уреди | уреди извор]
Он се мало кад користи самостално, али се зато врло често комбинује с бројним антихипертензивним лековима као што су АЦЕ инхибитори, АТИИ инхибитори, бета-блокатори, а користи се и у комбинацији с диуретицима који штеде калијум (амилорид, триамтерен). Наиме, хидрохлоротиазид доводи до повећаног губитка калијума, па стога може изазвати опасну хипокалемију. Али, у комбинацији с диуретицима који поштеђују калијум, амилоридом и триамтереном такав учинак на концентрацију калијума знатно се ублажава. Такође, АЦЕ инхибитори повећавају серумски калијум, па комбинација с хидрохлоротиазидом доводи до уравнотежења концентрације калијумових јона у серуму. Његова дефинисана дневна доза износи 25 мг, али у комбинацијама с другим антихипертензивним лековима долази у мањим дозама.
Нуспојаве[уреди | уреди извор]
Најчешће могуће нуспојаве хидрохлоротиазида су слабост, хипотензија, неравнотежа електролита, хипокалемија, хипергликемија, хиперурицемија, импотенција, панкреатитис, вртоглавица, затајење бубрега, интерстицијски нефритис, еритема мултиформе те мишићни спазам.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Беерманн Б, Гросцхинскy-Гринд M, Росéн А (1976). „Абсорптион, метаболисм, анд еxцретион оф хyдроцхлоротхиазиде”. Цлин Пхармацол Тхер. 19 (5 (Пт 1)): 531—7.
- ^ Дуарте ЈД, Цоопер-ДеХофф РМ (2010). „Мецханисмс фор блоод прессуре лоwеринг анд метаболиц еффецтс оф тхиазиде анд тхиазиде-лике диуретицс”. Еxперт Рев Цардиовасц Тхер. 8 (6): 793—802. ПМЦ 2904515
. ПМИД 20528637. дои:10.1586/ерц.10.27.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
