Bogatir

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tri najpoznatija bogatira, Dobrinja Nikitič, Ilija Muromec i Aljoša Popović, pojavljuju se zajedno na slici Viktora Vasnjecova iz 1898.

Bogatir (rus. богатырь) je osnovni lik u srednjovekovnim istočnoslovenskim legendama, sličan zapadnoevropskom lutajućem vitezu. Bogatiri se javljaju uglavnom u ruskim epskim pesmama — biljinama. Istorijski gledano, nastali su za vreme vladavine Vladimira Velikog (Veliki knez Kijevski od 980. do 1015) kao deo njegovih elitnih ratnika (družina[1]), srodnih vitezovima Okruglog stola.[2] Tradicija opisuje bogataše kao ratnike ogromne snage, hrabrosti i junaštva, koji retko koriste magiju dok se bore protiv neprijatelja[2] kako bi održali aspekt biljina „labavo zasnovan na istorijskim činjenicama“. Karakterišu ih jaki glasovi, patriotskih i religioznih težnji, branili su Rusiju od stranih neprijatelja (naročito nomadskih turskih stepskih naroda ili ugro-finskih plemena u periodu pre mongolskih invazija) i njihove vere.[3] U savremenom ruskom jeziku reč bogatir označava hrabrog heroja, sportistu ili fizički snažnog čoveka.[4]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč bogatir nije slovenskog porekla.[5] Termin je zabeležen najmanje od 8. veka,[4] Prema etimološkom rečniku M. Fasmera, reč „bogatыrь” je pozajmljena od starih Turaka. „baɣatur” (otuda mađ. bátor „smelый“), bulg. βαγατουρ; čagat. batur "hrabar, vojskovođa"; kirg. baatыr "heroj", "hrabar"; šor. paɣattyr "heroj"; mong. bagatur; kalm. bātr̥; kao i počasni nadimak bagatur za posebne vojne zasluge u vojsci još od vremena Džingis-kana i Tamerlana. Objašnjenje porekla od iranskog ili indoarijevskog „baɣapuϑra” je veoma sumnjivo. Mnogi stručnjaci teže (drevnoj) turskoj etimologiji pojma.[6]

Prema istorijskom i etimološkom rečniku P. Ja. Černiha, reč je istočnog porekla i zabeležena je u mnogim jezicima: turskom, mongolskom, burjatskom, iranskom, hindskom.[7]

Prema Lavu Gumiljovu, „bagadur” je reč mongolskog porekla, koja je u turski jezik ušla u 6. veku. Mnogi zapadni istraživači takođe podržavaju mongolsko-tursku verziju porekla. Izvori poznaju različite pravopisne verzije: bahadar, bahadir, bahadur, batur, batyr, bator.

Ovaj termin je pozajmljen ne samo u staroruski jezik, već i na druge jezike: poljski, persijski, mađarski. Neki etimolozi veruju da su slične reči u nepovezanim jezicima nastale nezavisno i da ih mogu smatrati izvorom ruske reči.

Sama reč „bogatыrь“ se prvi put pojavljuje u knjizi Sarnickog, objavljenoj bez navođenja mesta 1585. „Descriptio veteris et novae Poloniae cum divisione ejusdem veteri et nova“, gde se kaže: „Rossi… de heroibus suis, quos Bohatiros id est semideos vocant, aliis persuadere conantur“.

Reč vitяzь je germanskog porekla, od *víking-, što je dalo, između ostalog, i drugi skand. víkingr, prvobitno pozajmljen u zapadnoslovenske jezike (up. češ. vítěz, glsrp. wićaz „heroj“). Prema nekim naučnicima, reč može da potiče od glagola vitatь ili zajedničkog slovenskog *vitь „plen“.

U ruskim izvorima reč vitяzь se javlja jednom u Perejaslavskoj hronici, nakon čega se pojavljuje tek u 16. veku.

U drevnoj Rusiji, umesto kasnije pozajmljenog „bogatыrь“, reč „hrabr“ je svuda korišćena za označavanje elitnog ratnika i borca.

Uprkos lingvističkim istraživanjima savremenih naučnika, popularna etimologija vezuje reč bogatir sa ruskim: 'Bog'.[8][9]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Vitez na raskršću, Viktor Vasnjecov (1882)

U mnogim ruski, epski, pesmama, nazvanim Biljine, istaknute su priče o ovim junacima, kao i nekoliko hronika, uključujući Galicijsko-Volinsku hroniku iz 13. veka. Pretpostavlja se da su neki bogatiri istorijske ličnosti, dok su drugi, poput diva Svjatogora, čisto izmišljeni i verovatno potiču iz slovenske paganske mitologije. Epske pesme se obično dele u tri zbirke: mitološki epovi, starije priče koje su se pričale pre osnivanja Kijevske Rusije i prenošenja hrišćanstva u region, a obuhvatale su magiju i natprirodno; kijevski ciklus, koji sadrži najveći broj bogatira i njihovih priča (Ilija Muromec, Dobrinja Nikitič i Aljoša Popovič); i novgorodski ciklus, fokusiran na Sadka i Vasilija Buslajeva, koji oslikava svakodnevni život Novgoroda.[2]

Andrej Rjabuškin . Sadko, bogati novgorodski trgovac, 1895.

Mnoge priče o bogatirima vrte se oko dvora Vladimira I Kijevskog (958–1015) i nazivaju se Kijevskim ciklusom. Na njegovom dvoru su služili najistaknutiji bogataši ili vitjaze: trio Aljoša Popović, Dobrinja Nikitič i Ilija Muromec. Svaki od njih ima tendenciju da bude poznat po određenoj karakternoj osobini: Aljoša Popović po svojoj pameti, Dobrinja Nikitič po hrabrosti, a Ilija Muromec po fizičkoj i duhovnoj snazi i integritetu, i po posvećenosti zaštiti svoje otadžbine i naroda. Većina tih bogataških avantura su izmišljene i često uključuju borbene zmajeve, divove i druga mitska bića. Međutim, sami bogatiri su se često zasnivali na stvarnim ljudima. Dokazano je da su postojali istorijski prototipovi Dobrinje Nikitiča (vojskovođe Dobrinje ) i Ilije Muromeca.

Novgorodska republika je proizvela specifičnu vrstu heroja, avanturiste, a ne plemenitog ratnika. Najistaknutiji primeri bili su Sadko i Vasilij Buslajev koji su postali deo Novgorodskog ciklusa narodne epike.[2]

Mitološki epovi su ukorenjeni u natprirodnom i šamanizmu, a vezani su za paganizam.[2] Najistaknutiji junaci u ovim epovima su Svjatogor i Volh Vseslavjevič; oni se obično nazivaju „Stariji Bogatiri“.

Kasniji značajni bogatiri takođe uključuju one koji su se borili na strani Aleksandra Nevskog, uključujući Vasilija Buslajeva i one koji su se borili u Kulikovskoj bici.

Bogatiri i njihove herojske priče uticali su na mnoge ličnosti u ruskoj književnosti i umetnosti, poput Aleksandra Puškina, koji je napisao epsku bajku iz 1820. godine Ruslan i Ljudmila, Viktora Vasnjecova i Andreja Rjabuškina, čija umetnička dela prikazuju[10] mnoge bogatire iz različitih ciklusa narodne epike. Bogatiri se takođe pominju u pričama o čudima u razigranijem svetlu, kao u Fomi Berenikovu, priči u zbirci priča Aleksandra Afanasjeva pod nazivom Ruske bajke sa Aljošom Popovićem i Ilijom Muromecom.

Animacioni studio Red Medusa,[11] sa sedištem u Rusiji, napravio je animiranu parodiju na bogatire pod nazivom „Tri ruska Bogatira“, u kojoj naslovni likovi — snažni i uporni, ali ne preterano bistri — nadjačavaju različite protivnike iz bajki, pop kulture i modernog života.[12]

Ženski bogatir[uredi | uredi izvor]

S. S. Solomko. Ruski bogatir, Nastasja Koroljevična.
Nastasja Mikulična, ćerka Mikule Seljaninoviča (umetnost A. Rjabuškina, 1898)

Iako nije toliko istražen, ženski bogatir ili poljanica je žena ratnica srodna Amazonkama. Mnoge od poznatijih poljanica su žene poznatih muških bogatira, kao što je Nastasja Nikulična,[13] žena Dobrinje Nikitiča. Žena bogatirka parira muškarcima u snazi i hrabrosti sa pričama u kojima su detaljno opisani slučajevi u kojima su spasavali svoje muževe i nadmudrili neprijatelja.[13] Često se vide kako rade sa junacima u pričama koje pominju njihovo prisustvo.

Poznati bogatiri[uredi | uredi izvor]

Većina bogataša je izmišljena, ali se veruje da je zasnovana na istorijskim prototipovima:

Neki od istorijskih ratnika su takođe ušli u folklor i postali poznati kao bogatiri:

Bogatiri u filmovima[uredi | uredi izvor]

Viktor Vasnjecov. Dobrinja Nikitič i zmaj, 1913–1918.

Bogatiri u knjigama[uredi | uredi izvor]

  • Knjige Dženifer Estep
    • Crimson Frost (2013)
    • Midnight Frost (2013)
    • Killer Frost (2014)
  • Knjige Robina Bridžsa
    • The Katerina Trilogy (The Gather Storm (2012), The Unfailing Light (2012), The Morning Star (2013))
  • Knjige Džona Konroa
    • Summer Reign (2018)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pronin, Alexander (1719). Byliny; Heroic Tales of Old Russia. Possev. str. 26. Pristupljeno 2019-01-05. „Stay in my druzhina and be my senior bogatyr, chief above all the others.” 
  2. ^ a b v g d Bailey, James; Ivanova, Tatyana (1998). An Anthology of Russian Folk Epics. New York: M.E. Sharpe. 
  3. ^ „Bogatыri”. www.vehi.net. Arhivirano iz originala 2013-02-06. g. Pristupljeno 2018-03-21. 
  4. ^ a b Translators, interpreters, and cultural negotiators : mediating and communicating power from the Middle Ages to the Modern Era. Federici, Federico M.,, Tessicini, Dario. New York, NY. 2014-11-20. ISBN 9781137400048. OCLC 883902988. 
  5. ^ C. Fleischer, "Bahādor", in Encyclopædia Iranica
  6. ^ „"Bogatыri", Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona”. www.vehi.net. Pristupljeno 2018-03-21. 
  7. ^ Markova, Elena (2020). „Učebnый slovarь univerbatov sovremennogo russkogo яzыka: novizna, struktura, principы opisaniя”. Slavistika. 24 (2): 291—298. ISSN 1450-5061. doi:10.18485/slavistika.2020.24.2.19. 
  8. ^ Compare Alexander Nikolayevich Afanasyev's introduction to his Narodnыe russkie skazki [Russian popular folk-tales], first published in 1873.
  9. ^ Saskia Pronk-Tiethoff (2013). The Germanic Loanwords in Proto-Slavic. Brill. str. 96—98. ISBN 978-94-012-0984-7. doi:10.1163/9789401209847. 
  10. ^ Afanasʹev, A.N.; Guterman, Norbert; Jakobson, Roman; Alexeieff, Alexandre (2006). Russian fairy tales. [New York]. ISBN 0394730909. OCLC 166025. 
  11. ^ „Red Medusa”. 
  12. ^ About Three Russian Bogaturs, YouTube.com. Retrieved 2 September 2020.
  13. ^ a b Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian & Slavic myth and legend. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 1576070638. OCLC 39157488. 
  14. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. str. 28. ISBN 978-0-873-32641-4. 
  15. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. str. 81. ISBN 978-0-873-32641-4. 
  16. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. str. 123. ISBN 978-0-873-32641-4. 
  17. ^ Vseslav Brяčislavič // Biografičeskiй spravočnik — Mn.: «Belorusskaя sovetskaя эnciklopediя» im. Petrusя Brovki, 1982. — T. 5. — S. 129. — 737 s.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богатир&oldid=27721262”