Vlastimirovići

Vlastimirovići
Pečat kneza Strojimira, iz 9. veka. Predstavlja najstariji materijalni dokaz o postojanju srpske države na Balkanskom poluostrvu.
Država	Kneževina Srbija
Vladarska titula	knez, arhont (ἄρχων)
Osnivač	Nepoznati knez Višeslav (prvi poznat po imenu) Vlastimir (po kom je dinastija dobila ime)
Poslednji vladar	Časlav († 940-te/960-te)
Vladavina	631—960.
Nacionalnost	srpska
Vera	paganizam, kasnije pravoslavlje
Vojislavljevići

Dinastija Vlastimirović (negde Višeslavići ili Vojislavići) su rana srednjovekovna i prva srpska vladarska dinastija o kojoj postoje istorijske beleške, a koja je vladala Kneževinom Srbijom od 7. do 10. veka.

Jedan vizantijski spis iz 10. veka nabraja srpske zemlje u primorskim krajevima i unutrašnjosti Balkana, od kojih je najznačajnija Srbija (Raška). Kneževina Srbija je zahvatala planinske predele između Ibra, Zapadne Morave i gornjeg toka reke Bosne, kao i oblast Soli (Tuzla). Isti spis nabraja i srpske zemlje u Primorju: Travuniju, Zahumlje i Paganiju. U vezi sa ustankom Ljudevita Posavskog protiv franačke vlasti, u spisima se govori da su "Srbi narod koji drži veliki deo Dalmacije."

Dinastija Vlastimirović dobila je ime po knezu Vlastimiru (vladao oko 831–851), kojeg je priznalo Vizantijsko carstvo, ali se smatra da je uspostavljena sa Nepoznatim Arhontom, koji je vladao za vreme cara Iraklija (610–641). Kneževu vlast su priznavali župani, koji su upravljali župama. Ugled kneza Vlastimira značajno se povećao nakon uspešnog rata sa Bugarima, ali je snaga dinastije opadala unutrašnjim nemirima i borbom za presto među Vlastimirovim potomcima. Ove porodične konflikte koristili su i Bugari i Vizantinci.

Poslednji vladar iz dinastije Vlastimirovića je Časlav Klonimirović, koji je uspeo da pobegne iz zatočeništva u Bugarskoj. U opustašenoj Srbiji je obnovio vlast i okupio stanovništvo koje se razbežalo po okolnim oblastima usled naleta Bugara. Oko 950. godine je poginuo u borbi protiv Mađara, a posle njegove smrti, Srbija je počela da slabi.

Vlastimirovići su vladali kneževinom Srbijom od 7. veka do 940-ih/960-ih godina, kada su neke od srpskih zemalja pripojene Vizantijskom carstvu.

Naziv i značaj

Pečat kneza Strojimira iz 9. veka

Naziv dinastije, Vlastimirovići, stvorili su istoričari prema prvom vladaru iz ove dinastije koji je stvorio nezavisnu državu (do tada je Srbija bila u sastavu Vizantije) knezu Vlastimiru, za razliku od Nemanjića, koji su tako nazivani još u svoje vreme.

Ponekad, mada dosta retko, ova se vladarska porodica naziva Višeslavići ili Višeslavljevići, prema prvom vladaru čije je ime poznato u istorijskim spisima, knezu Višeslavu.

Značaj Vlastimirovića je u tome što su stvorili prvu srpsku nezavisnu državu na Balkanu i što je za vreme njihove vladavine postojala vrhovna vlast nad svim srpskim oblastima na Balkanu. Smrću Časlava Klonimirovića ta vrhovna vlast prestaje da postoji i više nikada neće biti obnovljena, već će se srpske oblasti nakon toga često naći u otvorenom sukobu ili na različitim zaraćenim stranama.

Poreklo

Glavni članak: Srpske zemlje u ranom srednjem veku

Car Konstantin VII Porfirogenit u svom delu De administrando imperio posvećuje osam poglavlja doseljavanju Srba i Hrvata na Balkan. U podnaslovu jednog poglavlja stoji O Srbima i zemlji u kojoj sada obitavaju i govori o poreklu, postojbini i poznatim članovima vladarske porodice. Vrhovni poglavar Srba u Beloj Srbiji je imao dva sina od kojih je jedan uzeo pola naroda i otišao caru Irakliju tražeći od njega da mu podari zemlju na kojoj će se sa svojim narodom naseliti, dok je drugi sin ostao da nakon oca vlada Belom Srbijom. Srbima koji su došli na Balkan nastavili su da vladaju potomci njihovog vođe (sin, potom unuk i tako redom), a prvi vladar koga znamo po imenu je Višeslav (Vojislav) za koga se smatra da je vladao oko 780. godine. Posle njega vlada njegov sin Radoslav, koga nasleđuje njegov sin Prosigoj. Do tog vremena, Srbi su već uveliko ovladali znatnim delom jadranskog zaleđa, a na širi prostorni opseg srpskih zemalja u ranom srednjem veku prvi je ukazao franački hroničar Ajnharda, koji je u svojim Analima Franačkog kraljevstva (lat. Annales Regni Francorum) zabeležio, pod 822. godinom, da su Srbi narod koji drži veliki deo Dalmacije (lat. ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).

Država

Glavni članak: Kneževina Srbija u ranom srednjem veku

Srpske zemlje u 9. veku.

Srpske zemlje u 10. veku.

Nakon dolaska na Balkan, Srbi su formirali nekoliko međusobno povezanih kneževina. Sredinom 9. veka, formira se jako državno središte pod knezom Vlastimirom. Vlastimir (9. vek — 860) je prvi srpski župan (knez) o kome imamo više podataka. On je sin župana Prosigoja, vladao je vrlo uspešno Srbijom. U trogodišnjem ratu (koji je bio u vremenu od 836. do 852. godine) protiv bugarskog kana Presijana Vlastimir je bio pobednik. Da bi i sa zapada osigurao svoju otadžbinu, udao je svoju ćerku Krajinu za trebinjskog župana Belu, podarivši mu titulu kneza („arhonta”). Time je Travuniju vazalno vezao za Srbiju (Rašku), u čijem je sastavu ona ostala kao zavisna oblast, do druge polovine 10. veka. Vlastimira nasleđuje najstariji sin Mutimir. Mutimir je sa svojom braćom Stojimirom i Gojnikom uspešno odbio novi bugarski napad na Srbiju za vreme Borisa (852—888), kada Bugarska počinje da jača, ali je i Srbija (Raška) postala dosta snažna država. U vreme župana Mutimira izvršeno je „Krštenje Srbije” 879. godine. Poslednji Vlastimirović, knez Časlav je, uz pomoć i podršku Vizantije, obnovio i ojačao srpsku državu, tako da je ona mogla da parira tadašnjem Bugarskom carstvu. Smrću cara Simeona (927), on dolazi u Srbiju iz Bugarske (gde je proveo gotovo ceo dotadašnji život), te uz pomoć Vizantije obnavlja svoju državu. Tada je Srbija (Raška), pored centralnih oblasti, obuhvatala Bosnu i Travuniju. Samo je Hum gde su živeli Srbi (kao i u svim prostorima od Cetine do Bojane, kako svedoči Konstantin VII Porfirogenit) ostao nepripojen Srbiji; njime je upravljao Mihajlo Višević. koji se posle poraza Bugara od Vizantije stavio pod njihovu zaštitu. Kako su krajem 9. veka u Panoniju stigli Ugri (Mađari), oni su svojim brzim konjima iz podunavske ravnice (Dunava i Tise) pravili upade u srpske zemlje, naročito u Bosnu, ali ih je suzbio srpski župan (knez) Časlav, pogubivši u jednom okršaju ugarskog kneza Kiza. Da bi se Ugri osvetili, kako nas obaveštava Barski rodoslov (Letopis popa Dukljanina), oni su u noćnom prepadu u današnjoj Mačvi zarobili župana Časlava i sa bliskim rođacima bacili u Savu. U vreme vizantijskog cara Jovana Cimiskije (969—976) Vizantija će pokoriti Bugarsku i Srbiju sve do reke Dunava. Posle njegove smrti, Srbija se raspala.

Nakon pada dinastije

Katepanat Ras je uspostavljen između 971. i 976. godine, za vreme vladavine Jovana Cimiskija (r. 969–976). Pečat stratega Rasa datovan je u Cimiskijevu vladavinu, što je omogućilo da je Cimiskijev prethodnik Nićifor II Foka bude prepoznat u Raškoj. protospatharios i katepano iz Rasa bio je vizantijski namesnik po imenu Jovan. Nedostaju podaci o katepanu Rasa za vreme Cimiskejeve vladavine. Vizantijsko vojno prisustvo je ubrzo nakon toga okončano ratovima sa Bugarskom i ponovo je uspostavljeno tek oko 1018. sa kratkotrajnom temom Sirmijuma, koja se, međutim, nije mnogo proširila na užu Srbiju.

Pet decenija kasnije, Jovan Vladimir se pojavio kao knez Srba, koji je vladao kao bugarski vazal iz svog sedišta u Baru. Mogući potomak, Stefan Vojislav, predvodio je brojne pobune 930-ih protiv vizantijskog cara (gospodara srpskih zemalja), koji se uspešno osamostalio do 1042. Ogranak dinastije Vojislavljevića, Vukanovići, pojavio se kao treća dinastija 1090-ih. Ime je dobila po velikom knezu Vukanu koji je u početku držao Srbiju pod svojim rođakom dukljanskim kraljem Konstantinom Bodinom (oko 1080–1090), ali se odrekao bilo kakvog gospodstva 1091. kada je izvršio prepad na mnoge vizantijske gradove na Kosovu i u Makedoniji. Dinastiju Nemanjića, najmoćniju u srpskoj istoriji, osnovao je Stefan Nemanja, takođe potomak iste loze.

Porodično stablo

• Nepoznati knez (~610–641+), vođa Srba i njihovih vizantijskih sklavinija pod Iraklijem.
  • Nekoliko generacija
    • Višeslav (oko 780)
      • Radoslav (~800–822)
        • Prosigoj (822–836)
          • Vlastimir (836–~850) (osnivač), porazio Bugare u ratu sa Bugarskom.
            • Mutimir (~850 – † 891–893), porazio Bugare u ratu sa Bugarskom.
              • Pribislav Mutimirović, vladao (~891–893).
                • Zaharija Pribislavljević (921–924), na presto ga doveli Vizantinci, uklonili Bugari.
              • Bran Mutimirović, pretendent na presto 895–6.
                • Pavle Branović (~917–921), na presto ga doveli Bugari, srušili Vizantinci.
              • Stefan Mutimirović
            • Strojimir Vlastimirović, vazal Mutimira, kasnije pod bugarskim kanom Borisom.
              • Klonimir,
                • Časlav Klonimirović (933–943/960), oslobodio srpske zemlje pod bugarskom okupacijom, ujedinio Srbiju.
            • Gojnik, vazal bratu Mutimiru, kasnije pod kanom Borisom.
              • Petar Gojniković (~892–918), zarobljen od Bugara, umro u zatočeništvu.
            • Ćerka, udata za Krajinu Belojevića.

Porodično stablo Vlastimirovića

Napomena: Rodoslov dinastije Vlastimirovića je rađen prema delu Porfirogenit, Konstantin VII (950e). De administrando imperio — preko Vikizvornika. 

Vidi još

• Istorija Srba u ranom srednjem veku
• Pečat kneza Strojimira

Izvori i literatura

Izvori

• Moravcsik, Gyula, ur. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. izd.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Ferjančić, Božidar (1959). „Konstantin VII Porfirogenit”. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. str. 1—98. 
• Kunčer, Dragana (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Beograd-Nikšić: Istorijski institut, Manastir Ostrog. 
• Živković, Tibor (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Beograd-Nikšić: Istorijski institut, Manastir Ostrog. 
• Živković, Tibor (2012). De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source. Belgrade: The Institute of History. 
• Živković, Tibor (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Izgubljeni izvor Konstantina Porfirogenita. Beograd: Zavod za udžbenike. 
• Šišić, Ferdo, ur. (1928). Letopis Popa Dukljanina. Beograd-Zagreb: Srpska kraljevska akademija. 
• Pertz, Georg Heinrich, ur. (1845). Einhardi Annales. Hanover. 
• Scholz, Bernhard Walter, ur. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press. 

Literatura

• Blagojević, Miloš (1983). „Pregled istorijske geografije srednjovekovne Srbije”. Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. 20: 45—126. 
• Blagojević, Miloš (1997). „Srpske udeone kneževine”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 36: 45—62. 
• Blagojević, Miloš (2011). Srpska državnost u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Bubalo, Đorđe (2008). „Vlastimirovići”. Enciklopedija srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 187—189. 
• Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (2. izd.). Beograd: Službeni glasnik. 
• Živković, Tibor (1997). „Etničke promene na teritoriji današnje Srbije u periodu od VI do X veka” (PDF). Glasnik Etnografskog instituta SANU. 45 (1996): 89—100. 
• Živković, Tibor (2000). Sloveni i Romeji: Slavizacija na prostoru Srbije od VII do XI veka (PDF). Beograd: Istorijski institut SANU. 
• Živković, Tibor (2001). „O severnim granicama Srbije u ranom srednjem veku”. Zbornik Matice srpske za istoriju. 63—64: 7—17. 
• Živković, Tibor (2002). Južni Sloveni pod vizantijskom vlašću (600-1025). Beograd: Istorijski institut SANU, Službeni glasnik. 
• Živković, Tibor (2004). Crkvena organizacija u srpskim zemljama: Rani srednji vek. Beograd: Istorijski institut SANU, Službeni glasnik. 
• Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX-XII vek). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History, Čigoja štampa. 
• Živković, Tibor (2012). „O takozvanoj „Hronici srpskih vladara” iz spisa De administrando Imperio cara Konstantina VII Porfirogenita”. Vizantijski svet na Balkanu (PDF). 2. Beograd: Vizantološki institut SANU. str. 313—332. 
• Komatina, Predrag (2015). „O srpsko-bugarskoj granici u IX i X veku”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 52: 31—42. 
• Logos, Aleksandar A. (2017). Istorija Srba I (PDF). Beograd. ISBN 978-86-85117-37-4. 
• Maksimović, Ljubomir (1979). „O vremenu pohoda bugarskog kneza Borisa na Srbiju”. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu. 14 (1): 69—76. 
• Maksimović, Ljubomir (1982). „Struktura 32. glave spisa De administrando imperio”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 21: 25—32. 
• Maksimović, Ljubomir (1996). „Pokrštavanje Srba i Hrvata”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 35: 155—174. 
• Maksimović, Ljubomir (2009). Vizantijski svet i Srbi. Beograd: Istorijski institut SANU. 
• Mišić, Siniša (1996). Humska zemlja u srednjem veku. Beograd: DBR International Publishing. 
• Mišić, Siniša (2014). Istorijska geografija srpskih zemalja od 6. do polovine 16. veka. Beograd: Magelan Pres. 
• Mrgić, Jelena (2008). Severna Bosna: 13-16. vek. Beograd: Istorijski institut. 
• Obolenski, D., Vizantijski komonvelt, Beograd 1996.
• Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta. 
• Rokai, Peter (2002). „Istorija Mađara od najstarijih vremena do Mohačke bitke 1526. godine”. Istorija Mađara. Beograd: Clio. str. 7—183. 
• Ćirković, Sima (1964). Istorija srednjovekovne bosanske države. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Ćirković, Sima (1981). „Obrazovanje srpske države”. Istorija srpskog naroda. knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 141—155. 
• Ćirković, Sima (1981). „Srbija između Vizantijskog carstva i Bugarske”. Istorija srpskog naroda. knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 156—169. 
• Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade, ur. (1999). Leksikon srpskog srednjeg veka (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Beograd: Knowledge. 
• Ćorović, Vladimir (1940). Historija Bosne. Beograd: Srpska kraljevska akademija. 
• Ferjančić, B., Vizantija i Južni Sloveni, Beograd 2009.

Vikizvornik

• Konstantin Porfirogenit, „De administrando Imperio” (O upravljanju Carstvom) (glava 32)

Spoljašnje veze

• Tribina „Srpske zemlje pre Nemanjić” — nova otkrića rano-srednjovekovne istorije (TV Bečej — Zvanični jutjub kanal)
• Istorijska biblioteka: Vlastimirovići
• Istorijska biblioteka: Srednjovekovni srpski vladar
• „Gde se nalazila Srbija od VII do XII veka”. Projekat Rasko. Arhivirano iz originala 06. 07. 2013. g. Pristupljeno 2015-02-01. 
• „Usponi i padovi u srednjem veku”. Projekat Rasko. Arhivirano iz originala 01. 02. 2015. g. Pristupljeno 2015-02-01. 
• „Srbi između Vizantije, Hrvatske i Bugarske”. Pristupljeno 2016-05-08.