Портал:Историја

Из Википедије, слободне енциклопедије
ИСТОРИЈА

HistoryBanner sr1.jpg

Историја је друштвена наука која се бави проучавањем развоја људског друштва у прошлости, од настанка цивилизације до данашњег дана. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених процеса. У томе јој помажу и неке друге науке, које зовемо помоћне историјске науке. Историја (хисторија) је грчка реч и значи прошлост.

Историја се дели на два велика периода времена: праисторију и историјско доба. Праисторија се завршава и историјско доба почиње тренутком људског проналаска писма, почетком IV миленијума пре нове ере.

Изабрани чланак
El Tres de Mayo, by Francisco de Goya, from Prado in Google Earth.jpg

Шпански рат за независност је појам који се односи на оружани конфликт који се одиграо на Иберијском полуострву између 1808. и 1814. године у ком су се сукобиле снаге Шпаније заједно са Португалом и Уједињеним Краљевством против Наполеона Бонапарте и његове експанзионистичке политике која се у општијем европском контексту може назвати Наполеоновим ратовима.

Сукоб је избио након муњевите окупације главних шпанских градова од стране Наполеонових трупа које су наводно стигле као појачање заједничкој инвазији Португала, договореној Споразумом из Фонтенблоа, као и тајним збацивањем краља, што је проузроковало спонтане народне побуне широм земље познате под именом Устанак 2. маја 1808. године. Рат који је том устанку следио карактерише се по заједничким акцијама гериле и регуларне војске савезника предвођене војводом од Велингтона које су успеле заједничким снагама да потуку француске трупе и да их натерају на повлачење преко Пиринеја. Каснија инвазија на француску територију је проузроковала Наполеонову абдикацију и дефинитивни пораз у бици код Тулуза, 10. априла 1814. године.

Сукоб је проузроковао настанак националног осећања, мада је шпанско друштво поделио на „патриоте“ и „афрансесадос“ („пофранцужени“). Рат је нанео озбиљне штете индустрији и пољопривреди земље, и изазвао велико заостајање у модернизацији полуострвске економије. На политичком плану, убрзао је процес еманципације колонија у Америци, које ће стећи независност након Рата за независност, док ће рестаурација Бурбонске династије и јачање Католичке цркве отворити период цивилних ратова између апсолутиста и либерала који ће трајати све до друге половине 19. века.


...даље...

Архива

Изабрана слика
Barricade18March1871.jpg

Барикаде у Паризу за време Париске комуне 1871.

Архива

Информације
P history.png
Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) из области историје молимо Вас да користите шаблон {{клица-историја}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из области историје можете наћи у категорији: Клице историја.
Споменице

Овде можете видети опширнији списак чланака који недостају или пак оних које треба средити или проширити.

Уређивачи
Сродни портали
Изабрана биографија
Meister von San Vitale in Ravenna 008.jpg

Теодора (рођена око 497- умрла 28. јуна 548) била је супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој „Тајној историји“ Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

О Теодориној години рођења и пореклу може се само нагађати. У науци се обично узима да је била петнаестак година млађа од супруга Јустинијана I, дакле рођена је око 497. године. Царичина породица била је, по традицији коју је забележио око 1320. историчар цркве Нићифор Калист, пореклом са Кипра. Међутим, различити извори настали после 6. века, бележе као Теодорин завичај Александрију и малоазијску област Пафлагонију. По сиријским изворима Теодора је била ћерка локалног монофизитског свештеника из Дамана код Калиника на Еуфрату.. Међу модерним историчарима је теза о Теодорином пореклу одавно повезана са могућом књижевном тенденцијом да се царица која је успела да заведе средовечног Јустинијана повеже са Кипром, родним местом старогрчке богиње љубави Афродите. Иако извори то не спомињу, Теодорина породица је можда била и из престоног Константинопоља. Највећи број података о Теодориној младости пружа већ поменута Прокопијева „Тајна историја“. По малициозном Прокопију, Теодора је потицала из најнижег сталежа, сталежа који су чинили циркуски забављачи, уличарке и ослобођени робови. По Теодосијевом законику чији су закони још увек били на снази почетком 6. века, такви људи су били трајно обележени ниским пореклом и проказаним занимањима у толикој мери да им је ускраћиван приступ црквама и све до самрти свете тајне крштења и причешћа. Разне сценске уметности попут пантомиме и плеса биле су јако популарне широм Источног римског царства 6. века, али су сами извођачи били приковани за само дно друштвене лествице, док је закон, још од Диоклецијанове владе прописивао да се занимање мора преносити унутар исте породице са колена на колено.

...даље...

Архива

Задаци
Категорије
Сјајни чланци

Cscr-featured.svg Сјајни чланци:
Алмогавери · Блицкриг · Борба за независност Латинске Америке · Гладијатор · Деколонизација Африке · Други светски рат · Ернандо де Сото · Историја Европске уније · Историја Мађарске · Источни фронт у Другом светском рату · Јанош Хуњади · Јован Владимир · Карло V, цар Светог римског царства · Кју-клукс-клан · Ладислав V Посмрче · Масакр у Крагујевцу · Немачки бојни брод Бизмарк · Окупација Луксембурга у Првом светском рату · Опсада Београда (1456) · Ослобођење Врања 1878. године · Пад Београда (1521) · Пад Цариграда (1453) · Партенон · Петар Велики · Праисторија · Први светски рат · Рат Велике алијансе · Рат за Нагорно-Карабах · Свемирска трка · Случај Рачак · Спартаков устанак · Стари Рас · Степа Степановић · Стефан Немања · Стефан Урош II Милутин‎ · Теодора (супруга Јустинијана I) · Црвена армија · Че Гевара

Symbol thumbs upzel.svg Добри чланци:
Адолф ХитлерАненербеБеоградска тврђаваБитка за Едсонов гребенБитка код КурскаБитка код острва СавоВизантијско-персијски рат (602—628)Винчанска култураВојводина у Народноослободилачкој борбиЗападно римско царствоМађарско-румунски рат (1919)Напади 11. септембра 2001.Образовање у ВизантијиОктавијан АвгустОперација СтрелаОрден народног херојаПетар БојовићПрви крсташки ратПроституција у античкој ГрчкојРано хришћанствоРат за шпанско наслеђеРумунска комунистичка партијаСпомен-парк Крагујевачки октобарУида (брод)Франсиско ФранкоЦрква босанскаЧовек са гвозденом маскомШпански рат за независност

Остали портали на википедији
Портал