Зграде Генералштаба (Београд)
Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Савски венац |
Држава | Србија |
Време настанка | 1955—1965. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Зграде Генералштаба се налазе у Београду, у улици Кнеза Милоша 33-41.
Зграде су подигнуте су између 1955. и 1965. према пројекту архитекте Николе Добровића, као двочлани ансамбл, који се у време грађења називао Државни секретаријат за народну одбрану. Током НАТО агресије на Југославију 1999. године, зграде због свог значаја у одбрани земље, биле су погођане и оштећене. Као значајно остварење послератне српске и југословенске архитектуре, зграде су заштићене као непокретно културно добро, споменик културе Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране.[1]
Комплекс се састоји из два монументална, степенасто завршена тракта који се каскадно спуштају ка Немањиној улици, креирајући на тај начин урбани симбол градске капије. Прилаз ка овим трактовима, благо повученим у односу на регулациону линију улице Кнеза Милоша остварен је кроз два монументална портика. Осим експресивних каскадних форми, фасаде одликује примена контрастних материјала — робусног, мрко-црвеног камена из Косјерића и белих мермерних плоча са острва Брача. Најупечатљивији визуелни мотив представљају прозорске траке на фасадама, обликоване у духу позног модернизма.
Најава уступања
[уреди | уреди извор]Влада Милоша Вучевића je најавила могућност да се земљиште уступи на 99 година америчким корпорацијама Kushner Realty и Incubation Partners LLC, чему се изразито противи стручна јавност, која се залаже за реконструкцију зграде.[2][3][4]
Директорка Републичког завода за заштиту споменика културе поднела је оставку почетком јуна 2024. Тврдила да су јој на састанку са предсатавницима извршне власти понуђено да скине заштиту са Генералштаба или да поднесе оставку.[5] Десетине конзерватора Републичког завода за заштиту споменика културе је изашло у јавност са ставом да четири здања око Генералштаба нису изгубила својства и вредности због којих су задобили статус заштите.[6]
Џерар Кушнер, већински власник Kushner Realty посетио је Београд 20. јуна 2024, где се састао са председником Србије Александром Вучићем.
"Овај пројекат ће унапредити Београд на његовом путу у веома светлу будућност", написао је Kушнер на Инстаграму, уз слике две високе модерне куле које се уздижу на месту некадашњег Генералштаба. Вучић је истакао да је са америчким бизнисменом имао "инспиративну размену идеја" и да је Kушнеру "изложио неке од планова за још бржи раст Београда", док је он њему представио пројекат за "велелепни хотел у Београду". Уговор о ревитализацији комплекса Генералштаба потписао је 15. маја министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Србије Горан Весић са компанијом Kушнеровом компанијом "Афинитy Глобал Девелопмент"[7].
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Оштећена зграда „A”
(2006) -
Оштећена зграда „A”"
(2012) -
Оштећена зграда „A”
након делимичног сређивања
(2019) -
Оштећена зграда „Б”
(2013) -
Оштећена фасада зграде
(2013)
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Приступљено 8. 10. 2016.
- ^ „Od hotela, preko muzeja Nemanjića, do Amerikanaca: Šta će biti sa Dobrovićevim Generalštabom?”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-14. Приступљено 2024-03-15.
- ^ „Tri kule umesto Generalštaba: Američko markiranje starog jezgra Beograda”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-19. Приступљено 2024-03-20.
- ^ d.o.o, cubes. „Poklanjanje Generalštaba je protiv zakona - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-03-20. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ „Mediji: Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnela ostavku zbog Generalštaba”. beta.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-09.[мртва веза]
- ^ Vasiljević, B. „Konzervatori ne odobravaju skidanja zaštite Generalštabu”. Politika Online. Приступљено 2024-06-09.
- ^ Komarčević, Dušan (2024-06-21). „Država prepušta Generalštab privatnoj firmi uprkos kritikama struke”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-09-05.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- Листа споменика
- Нестанак Генералштаба био би велика срамота (Б92, 12. март 2017)