1982 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Октобар: Хосе Акасусо - датум рођења |
м Разне исправке |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
=== Јануар === |
=== Јануар === |
||
{{...}} |
{{...}} |
||
<!--* [[1. Јануар]] ---> |
|||
=== Фебруар === |
=== Фебруар === |
||
* [[2. фебруар]] — Догодио се [[масакр у Хами]], у [[Сирија|Сирији]]. |
* [[2. фебруар]] — Догодио се [[масакр у Хами]], у [[Сирија|Сирији]]. |
||
Верзија на датум 21. октобар 2018. у 05:37
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1982 на Викимедијиној остави.
| |
1982. је била проста година.
Догађаји
Јануар
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Фебруар
- 2. фебруар — Догодио се масакр у Хами, у Сирији.
Март
- 19. март — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством.
- 29. март — Краљица Елизабета II је дала краљевски пристанак на Акт о Канади 1982, чиме су оконачне све преостале зависности Канаде од Уједињеног Краљевства.
Април
- 2. април — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у јужном Атлантику коју су чувала 84 британска маринца.
- 17. април — Краљица Елизабета II и премијер Канаде Пјер Трудо потписали су проглас о Уставном акту из 1982, чиме су формално престале колонијалне везе Канаде са Уједињеним Краљевством.
- 25. април — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва.
Мај
- 2. мај — ХМС Конкерор је током Фолкландског рата потопио аргентинску лаку крстарицу Генерало Белграно, једини брод који је у борби потопила нуклеарна подморица.
- 15. мај — Петар Стамболић изабран за председника Председништва СФРЈ.
- 21. мај — Британске трупе се искрцале на острво Источни Фокланд током Фокландског рата.
- 24. мај — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци.
Јун
- 6. јун — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације.
- 15. јун — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.
- 17. јун — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва.
- 26. јун — У Београду почео са радом 12. конгрес СКЈ, први конгрес после Титове смрти.
Јул
Август
- 12. август — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске Америке.
Септембар
- 16. септембар — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у ком је убијено најмање 800 људи.
Октобар
Децембар
- 2. децембар — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана.
Рођења
Јануар
- 12. јануар — Пол-Анри Матје, француски тенисер
- 15. јануар — Бенџамин Агосто, амерички клизач
- 15. јануар — Емина Јаховић, српска поп-фолк певачица
- 17. јануар — Двејн Вејд, амерички кошаркаш
- 21. јануар — Никола Маи, француски тенисер
- 31. јануар — Елена Папаризу, грчка певачица
Фебруар
- 6. фебруар — Бојан Ђорђић, шведски фудбалер српског порекла
Март
- 15. март — Мухамад Куџа, фудбалер Саудијске Арабије
- 20. март — Томаш Кужак, пољски фудбалер
Април
- 2. април — Давид Ферер, шпански тенисер
- 5. април — Лејси Дувал, америчка порно глумица
Мај
- 1. мај — Томи Робредо, шпански тенисер
- 15. мај — Сегундо Кастиљо, еквадорски фудбалер
- 16. мај — Лукаш Кубот, пољски тенисер
- 17. мај — Тони Паркер, француски кошаркаш
Јун
- 1. јун — Жистин Енен, белгијска тенисерка
- 22. јун — Хамад ел Монташари, фудбалер Саудијске Арабије
- 25. јун — Михаил Јужни, руски тенисер
Јул
- 10. јул — Хектор Паез, колумбијски бициклиста
- 31. јул — Марк Лопез, шпански тенисер
Август
- 6. август — Кевин Ван Дер Перен, белгијски клизач
- 22. август — Живко Гоцић, српски ватерполиста
- 29. август — Карлос Делфино, аргентински кошаркаш
Септембар
Октобар
- 7. октобар — Роби Џинепри, амерички тенисер
- 10. октобар — Јасер ел Катани, фудбалер Саудијске Арабије
- 20. октобар — Хосе Акасусо, аргентински тенисер
- 28. октобар — Чедомир Витковац, српски кошаркаш
Новембар
- 2. новембар — Предраг Прокић, српски бициклиста
- 3. новембар — Борис Пашански, српски тенисер
- 11. новембар — Асафа Пауел, јамајкански атлетичар (спринтер)
- 28. новембар — Леандро Барбоса, бразилски кошаркаш
Децембар
- 6. децембар — Алберто Контадор, шпански бициклиста
- 9. децембар — Тамила Абасова, британска бициклисткиња
- 12. децембар — Дмитриј Турсунов, руски тенисер
- 17. децембар — Стефан Лазме, габонски кошаркаш
Смрти
Јануар
- 2. јануар — Виктор Фонтан, француски бициклиста (*1892)
- 25. јануар — Михаил Суслов, совјетски политичар
Фебруар
Март
Април
- 11. април — Александар М. Леко, српски хемичар (*1890)
Мај
- 2. мај — Василиј Чујков, маршал Совјетског Савеза
- 17. мај — Јован Мариновић, црногорски и југословенски револуционар (*1908)
Јун
Јул
- 11. јул — Меша Селимовић, српски и босански књижевник (*1910)
Август
- 12. август — Хенри Фонда, амерички глумац (*1905)
- 21. август — Мирко Рачки, хрватски сликар (*1879)
- 29. август — Ингрид Бергман, америчка глумица (*1915)
Септембар
- 11. септембар — Јован Миладиновић, југословенски фудбалер (*1939)
- 14. септембар — Грејс Кели, принцеза од Монака и америчка глумица (*1929)
- 21. септембар — Иван Баграмјан, маршал Совјетског Савеза
Октобар
- 16. октобар — Јаков Готовац, хрватски композитор (*1895)
Новембар
Децембар
Дани сећања
Нобелове награде
- Физика — Кенет Г. Вилсон
- Хемија — Арон Клуг
- Медицина — Сун Бергстром, Бенгт И. Самуелсон и Џон Р. Вејн
- Књижевност — Габријел Гарсија Маркес
- Мир — Алва Мирдал (Шведска) и Алфонсо Гарсија Роблес (Мексико)
- Економија — Џорџ Стиглер (САД)