14. јун

14. јун (14.6.) је 165. дан године по грегоријанском календару (166. у преступној години). До краја године има још 200 дана.

Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

• 1645 — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината.
• 1667 — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји.
• 1775 — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања.
• 1777 — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење.
• 1789 — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве.
• 1800 — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
• 1848 — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.
• 1900 — Хаваји су постали територија САД.
• 1940 — Немци су током битке за Француску заузели Париз.
• 1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.
• 1954 — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
• 1962 — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира.
• 1966 — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига.
• 1985 — Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола.
• 1990 — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.
• 1992 — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.
• 1993 — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске.
• 1995 — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.
• 2000 — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.
• 2001 — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
• 2003 — На референдуму у Чешкој, 81 % грађана гласало за приступање ЕУ.

Рођења

• 1798 — Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар. († 1876)
• 1811 — Херијет Бичер Стоу, америчка књижевница. († 1896)
• 1879 — Артур Дафи, амерички атлетичар. († 1955)
• 1894 — Љубица Јанковић, српска етномузиколошкиња. († 1974)
• 1924 — Владимир Солоухин, руски писац. († 1997)
• 1928 — Че Гевара, аргентински марксистички револуционар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар. († 1967)
• 1930 — Предраг Палавестра, српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности. († 2014)
• 1930 — Бора Костић, српски фудбалер. († 2011)
• 1946 — Доналд Трамп, амерички предузетник и политичар, 45. председник САД.
• 1961 — Бој Џорџ, енглески музичар.
• 1963 — Рамбо Амадеус, српско-црногорски музичар.
• 1963 — Миломир Миљанић, српски певач и гуслар.
• 1966 — Индира Радић, српска певачица.
• 1968 — Јасмин Блит, америчка глумица.
• 1969 — Штефи Граф, немачка тенисерка.
• 1973 — Светлана Ражнатовић, српска певачица.
• 1974 — Саша Дончић, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1975 — Далибор Чутура, српски рукометаш.
• 1976 — Масимо Одо, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1978 — Никола Вујчић, хрватски кошаркаш.
• 1989 — Луси Хејл, америчка глумица и певачица.
• 1989 — Кори Хигинс, амерички кошаркаш.
• 1991 — Костас Манолас, грчки фудбалер.
• 1999 — Ким Мин-Сок, јужнокорејски брзи клизач.
• 2001 — Марио Накић, српско-хрватски кошаркаш.

Смрти

• 1837 — Ђакомо Леопарди, италијански писац. (*1798).
• 1904 — Јован Јовановић Змај, српски писац и лекар. (*1833).
• 1917 — Драгутин Димитријевић Апис, српски официр и један од завереника против краља. (*1876).
• 1928 — Емелин Панкхерст, британска суфражеткиња. (*1858).
• 1936 — Максим Горки, руски писац. (*1868).
• 1936 — Фриц Вит, један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант 12. СС дивизије Хитлерјугенд.
• 1946 — Џон Берд, шкотски инжењер. (*1888).
• 1968 — Салваторе Квазимодо, италијански песник. (*1901).
• 1979 — Благоје Јастребић магистар српског језика и књижевности, књижевник, есејиста.
• 1986 — Хорхе Луис Борхес, аргентински писац. (*1899).
• 2018 — Душан Анђић, српски сценариста, књижевник и редитељ (*1943).

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски дан добровољног давања крви
• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Јустина Филозофа
  • Свете мученике Јустина, Харитона, Харита, Евелписта, Јеракса, Пеона, Валеријана и Јуста
  • Преподобног Агапита Печерског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума