Пређи на садржај

Списак угарских владара

С Википедије, слободне енциклопедије
Свети Иштван, први хришћански краљ Угарске

Ово је списак угарских владара од Арпадовића до 1918.

За списак после 1918. види Мађарски шефови државе.

Успон државе (896—1000) и Угарска краљевина (1000—1918)

[уреди | уреди извор]
Династија Владар Портрет Раздобље Напомене
Арпади Алмош око 954. – око 995. Алмош је био први историјски забележени вођа велики везир Мађара, отац Арпада. Он је ојачао врховну власт над свим од седам тада постојећих мађарских племена.
Арпади Арпад око 895. – око 907. Арпад је довео Мађаре у средњу Европу; владао је заједно са Курсаном (Kurszán). То је било због хазарског начина деобе власти, стварне ђула (Gyula) чији је носилац био Арпад и духовне кенде (kende) чији је носилац био Курсан.
Арпади види напомене око 907. – око 955. У овом раздобљу мађарски народ је био подељен на више племена, које су водиле различите вође. Најчешће је најјаче племе владало осталим племенима или су у другим случајевима користили савет племенских владара. Мада је већ тада увелико постојала наследна лоза Арпадових потомака. Владар за кога се зна да је владао око 950. године је био Фајс (Fajsz). Остали из тог периода који су следили и смењивали, са датумима оријентационе природе, један другог су:
Арпади Такшоњ 955—972 син Золтана
Арпади Геза 972—997 Син Такшоња;
Арпади Свети Стефан (Szent István) 997—1038 Гезин син, последњи велики везир Мађара (997—1000) и први краљ Угарске (1000—1038)
  • првобитно познат под именом Вајк, на крштењу добио име Стефан (мађ. Иштван)
  • на почетку владавине сломио отпор паганске аристократије;
  • помагао христијанизацију Угарске и основао десет бискупија међу којима је прво место по рангу имала Острогонска надбискупија;
  • 1000 — крунисан за краља круном коју је послао папа Силвестар II;
  • присајединио Угарској Банат, Ердељ и Славонију (?);
  • поделио државу на жупаније (мађ. вармеђе);
  • донео прве писане законе у Угарској;
  • сукобио се са царем Конрадом II око крајева између Фише и Лајте;
  • пошто су синови поумирали, одредио за наследника сестрића Петра Орсеола
  • проглашен за свеца римокатоличке цркве 1083, за свеца православне цркве 2000. године [2];
Борбе између династија 1038—1046
Орсеоло Петар I (Orseolo Péter) 1038—1041. Стефанов сестрић, син млетачког дужда Отона Орсеола;
  • 1041 — протеран из Угарске [3]
Аба Самуило 1041—1044 Стефанов сестрић;
  • 1044 — Петар Орсеоло протерује Самуила уз помоћ цара Светог римског царства Хајнриха III[4];
Орсеоло Петар I (Orseolo Péter) друга владавина: 1044—1046,
Устанак Вата 1046—1047. Повратак протераних представника династије Арпада из Пољске и Русије
Арпадовићи Андреј I (András / Endre) 1047—1061 Вазулов син,
  • страдао у сукобу са братом Белом покушавајући да престо обезбеди својим синовима Саломону и Давиду [6].
Арпадовићи Бела I (Béla) 1061—1063 Вазулов други син
  • угушио побуну Ватиног сина Јануша, последњу побуну пагана против христијанизације Угарске;
  • умро, наводно, после хиљаду дана владавине [7].
Арпади Саломон (Salamon) 1063—1074 син Андреја I
Арпади Геза I 1074—1077 син Беле I
Арпади Ладислав I Свети (László) 1077—1095 син Беле I
Арпади Коломан (Kálmán) 1095—1116 син Гезе I;
  • првобитно школован за бискупа те је због учености био познат под надимком Књижар;
  • 1097 — Битка на Гвозду: погибија последњег хрватског народног краља Петра Свачића; Коломан у Биограду крунисан за краља Хрватске;
  • 1102 — присаједињење Хрватске после Коломановог споразума са хрватским племством;
  • 1108 — освајање Далмације;
  • почетак угарско-млетачког супарништва око Далмације;
  • стални сукоби краља и његовог брата Алмоша који је на крају ослепљен са малолетним сином Белом[11].
Арпади Стефан II 1116—1131 син краља Коломана;
  • 1116—1123. - рат са Чешком
  • 1127—1129. - рат са Византијом око Београда и јужне границе Угарске
  • одредио за наследника сестрића Шаула[12];
Арпади Бела II Слепи 1131—1141 син Алмоша и синовац Стефана II;
Арпади Геза II 1141—1162 син Беле II;
  • током његовог малолетства државом је управљала краљица-мајка Јелена и њен брат Белош;
  • сукоби са Византијом око Срема (1150—1155) током којих Геза војно помаже свог ујака Уроша II[14];
Арпади Стефан III 1162—1172 син Гезе II;
Арпади Ладислав II. 1162—1163 син Беле II;
  • византијски штићеник и противкраљ;
  • наводно отрован по налогу острогонског надбискупа;
Арпади Стефан IV 1163—1165. син Беле II;
Арпади Бела III 1172—1196 син Гезе II;
Арпади Емерих (Imre) 1196—1204 син Беле III;
Арпади Ладислав III 1204—1205 син Емериха и Констанце Арагонске;
  • 1204 — наследио престо као четворогодиши дечак;
  • 1205 — умро у прогонству у Бечу;
Арпади Андреј II (András) 1205—1235 син Беле III;
Арпади Бела IV 1235.–1270 син Андреја II;
  • као принц ердељски кнез;
  • освојио Олтенију и 1233. је уврстио као Куманију у краљевску титулу;
  • Угарска претрпела навалу Монгола 1241. године;
  • остатак владавине краљ је подстицао подизање утврђених насеља;
  • населио Кумане између Пеште и Суботице;
  • од 1261. у повременим сукобима са сином Стефаном V коме је морао да препусти источну и јужну Угарску;
  • 1267/1268. - поразио и заробио српског краља Стефана Уроша I током борби око Мачванске бановине[16];
Арпади Стефан V 1270–1272. син Беле IV;
  • од 1245. године млади краљ ;
  • од 1261. године владар источне и јужне Угарске;
  • 1266 — освојио Видин и додао Бугарску угарској краљевској титули;
  • 1272 — умро током рата са славонским баном Јоакимом који је отео престолонаследника Ладислава IV[17];
Арпади Ладислав IV Куманац 1272.–1290 син Стефана V и Јелисавете, ћерке куманског поглавара Сајана;
  • током малолетства Ладислава IV државом управљала његова мајка Јелисавета;
  • доба феудалне анархије у Угарској;
  • 1280/1281. - битка код Ходског језера: поразио побуњене Кумане који затим напуштају Угарску[18];
Арпади Андреј III Млечанин 1290–1301. унук Андреја II и последњи владар из династије Арпада;
  • неуспели покушаји обнове краљевске власти[19];
Почетак владавине немађарских династија
Пшемисловићи Ладислав V Пшемисл (Václav III. Přemysl) 1301—1305 Вацлав, чешки престолонаследник, чукунунук Беле IV;
  • 1301 — крунисан као Ладислав V.
  • 1305 — одрекао се угарске круне у корист свог рођака баварског војводе Отона III[20].
Вителсбах Бела V (Wittelsbach Ottó, Béla V) 1305—1307 Отон III, баварски војвода 1290.–1312, унук Беле IV;
  • 1305. - крунисан као Бела V.
  • 1307 — заробио га и протерао ердељски војвода[21];
Анжујци Карло I Роберт (Károly Róbert) 1301—1342 унук напуљског краља Карла II по оцу, праунук Стефана V;
  • родоначелник угарских Анжујаца;
  • 1301 — крунисан у Острогону уз подршку папства и католичке цркве у Угарској;
  • 1301—1310. - борба са другим претендентима на престо;
  • 1310—1322. - борба против осамостаљених великаша и снажење краљевске власти;
  • 1330 — Битка код Посаде: угарски краљ тешко поражен у покушају да вазалну послушност наметне влашком војводи Басарабу I;
  • 1335. и 1342. - походи против српског краља Стефана Душана са променљивим успехом[22];
Анжујци Лајош I Велики (Nagy Lajos) 1342—1382

син Карла I Роберта; краљ Пољске (1370—1382);

Анжујци Марија 1382—1385 ћерка Лајоша I Великог и Јелисавете, ћерке босанског бана Стефана II Котроманића;
  • 1372. верена са Жигмундом, сином цара Светог римског царства Карла IV Луксембуршког;
  • 1382 — крунисана, по очевој опоруци, за краља Угарске.
  • 1384 — Јадвига, Маријина млађа сестра, крунисана за краљицу Пољске; формални распад угарско-пољске персоналне уније;
  • 1385 — свадба Жигмунда и Марије у Будиму, после које младожења одлази у Чешку да тражи војну помоћ од брата, чешког краља Вацлава IV
  • један део племства круну нуди напуљском краљу Карлу III; по Карловом доласку у Угарску Марија се званично одриче круне[24];;
Анжујци Карло II Драчки 1385—1386 Карло III Драчки, напуљски краљ (1382—1386), праунук Стефана V;
  • 1385 — стигао у Угарску и крунисан за краља 31. децембра као Карло II;
  • 1386 — умро од последица атентата који је организовала краљица-мајка Јелисавета[25];
Анжујци Марија друга владавина: 1386—1395
  • 1386 — заробљена са мајком код Горјана од присталица напуљских Анжујаца;
  • 1387 — Јелисавета убијена у Новиграду у Далмацији; присталице напуљаца напуштају Угарску; Марија се придружује Жигмунду;
  • 1387—1395. - заједничка владавина Жигмунда и Марије;
  • 1395 — Марија умире после несрећног пада са коња[26];
Луксембурзи Жигмунд Луксембуршки 1387—1437 супруг краљице Марије; син цара Светог римског царства Карла IV Луксембуршког; био је и цар Светог римског царства и краљ Чешке
Хабзбурзи Алберт 1437—1439 Алберт V, надвојвода Аустрије и краљ Немачке (као Алберт II); муж Јелисавете, ћерке краља Жигмунда Луксембуршког.
Међувлада Борба за власт између Владислава I и Ладислава V
Хабзбурзи Ладислав V Посмрче 1440—1457 син краља Алберта и Јелисавете, ћерке краља Жигмунда; аустријски војвода (1440—1457) и краљ Чешке (1440—1457).
Јагелонци Владислав I 1440–1444. Владислав III Јагелонац, краљ Пољске (1434—1444);
Хуњади Матија I Корвин (Igazságos Mátyás) 1458—1490 син Јаноша Хуњадија, регента Угарске (1446—1453);
Јагелонци Владислав II Јагелонац 1490–1516. Владислав II Јагелонац Млађи, краљ Чешке (1471—1516), син пољског краља Казимира IV и синовац краља Угарске и Пољске Владислава I.
  • тајно се оженио Матијином удовицом Беатрисом Арагонском.
  • приликом ступања на престо обећава да ће укинути краљевску стајаћу војску (Црна армада) и убирање сталног пореза.
  • Максимилијан Хабзбуршки, син цара Фридриха III, без борбе заузима Беч и аустријске територије које је претходно освојио Матија Корвин.
  • 1492 — мир са Максмилијаном Хабзбуршким и потврда уговора о међусобном наслеђивању.
  • 1493 — Битка на Крбавском пољу: хрватски бан Емерих Деренчењи гине у сукобу са Османлијама.
  • 1495 — примирје између Угарске и Османлија.
  • 1500 — Папа Александар VI одобрава развод Владислава II и Беатрисе Арагонске;
  • 1505 — Сабор на Ракошком пољу: Племство забрањује избор странца за краља после смрти Владислава II;
  • 1516 — Припреме за крсташки рат против Турака се претварају у сељачки устанак под вођством Ђерђа Доже[31];
Јагелонци Лајош II Јагелонац 1516—1526 Био је и краљ Чешке;
Фердинанд Хабзбуршки и Јанош Запоља су били истовремено владари различитих делова Угарске
Хабзбург Фердинанд I. (Ferdinánd) 1526—1564 шурак Лајоша II.; био је и цар Светог римског царства.
Запоље Јован I Запоља (Zápolya János) 1526.–1540 Вођа мађарских племића, који су се залагали за домаћег владара (краља). Признат за краља од стране мађарског племства и Сулејмана I Величанственог.(Szapolyai.)
Запоље Јован II Жигмунд Запоља (János Zsigmond) 1540—1571. Син Јована I Запоље. Краљ Мађарске и кнез Трансилваније (Ердељ) по одобрењу османског султана.
Угарска - подељена на три дела: хабзбуршки део који је обухватао северни и западни део државе, османски у средини, и полувазалну Трансилванију на истоку, после 1562.
Хабзбузи Максимилијан II 1563—1576  
Хабзбурзи Рудолф II 1572—1608  
Хабзбурзи Матија II 1608—1619  
Хабзбурзи Фердинанд II 1618—1637  
Хабзбурзи Фердинанд III 1625—1657  
Хабзбурзи Фердинанд IV 1647—1654  
Хабзбурзи Леополд I 1655—1705  
Покрет за ослобађање Мађара од Турака. Хабзбурзи насељавају Србе (1690) и Немце (1682—1699) у Јужну Угарску.
Хабзбурзи Јозеф I (József) 1687—1711  
Хабзбурзи Карло III 1711—1740  
Велике сеобе Немаца у Угарску (1720—1800)
Хабзбурзи Марија Терезија (Mária Terézia) 1740—1780  
Хабзбурзи Јозеф II (II. József) 1780—1790  
Хабзбурзи Леополд II (II. Lipót) 1790—1792.  
Хабзбурзи Франц (Ferenc) 1792—1835  
Хабзбурзи Фердинанд V (V. Ferdinánd) 1835—1848  
Хабзбурзи Франц Јозеф I (Ferenc József) 2. децембар 1848 — 21. новембар 1916.  
Хабзбурзи Карло IV (IV. Károly) 21. новембар 1916 — 13. новембар 1918.  

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Историја Мађара. стр. 22-23.
  2. ^ Историја Мађара, стр. 23–32.
  3. ^ Историја Мађара, стр. 34.
  4. ^ исто.
  5. ^ Историја Мађара, стр. 34–35.
  6. ^ Историја Мађара, стр. 35.
  7. ^ Историја Мађара, стр. 35–36.
  8. ^ Историја Мађара, стр. 36–38.
  9. ^ Историја Мађара. стр. 36-37.
  10. ^ Историја Мађара. стр. 36-41, 44.
  11. ^ Историја Мађара. стр. 41-45
  12. ^ Историја Мађара. стр. 45, 47-50
  13. ^ Историја Мађара. стр. 49-50
  14. ^ Историја Мађара. стр. 50-53
  15. ^ Историја Мађара. стр. 53-55,
  16. ^ Историја Мађара. стр. 68-79,84-87, 621
  17. ^ Историја Мађара. стр. 87-88, 621
  18. ^ Историја Мађара. стр. 88-90, 621-622
  19. ^ Историја Мађара. стр. 90-92
  20. ^ Историја Мађара. стр. 93-94, 622
  21. ^ Историја Мађара. стр. 94, 622
  22. ^ Историја Мађара. стр. 92-107
  23. ^ Историја Мађара. стр. 108-122, 623-625
  24. ^ Историја Мађара. стр. 122-124, 625
  25. ^ Историја Мађара. стр. 123-124, 625
  26. ^ Историја Мађара. стр. 124-127, 625-626
  27. ^ Историја Мађара. стр. 122-150, 625-628
  28. ^ Историја Мађара. стр. 152-159, 629
  29. ^ Историја Мађара. стр. 152-155, 629
  30. ^ Историја Мађара. стр. 159-175, 629-631
  31. ^ Историја Мађара. стр. 175-182, 631-632
  32. ^ Историја Мађара. стр. 178,182-183,185-187, 632

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_угарских_владара&oldid=27739348”