Пређи на садржај

Хала 1 Београдског сајма

С Википедије, слободне енциклопедије
Хала 1 Београдског сајма
Хала 1 Београдског сајма (2024)
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Врста споменикаизложбена хала
Време настанка1954—1957.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда
beogradskonasledje.rs

Хала 1 Београдског сајма је једна од хала у оквиру комплекса Београдски сајам. Грађена је у периоду између 1954. и 1957. године. Због својих архитектонских решења и начина изградње проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.

Хала је грађена по пројекту тима у којем су били архитекта Милорад Пантовић и грађевински инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Кружног је облика и покривена је ребрастом куполом направљеном од преднапрегнутог бетона. Ова купола има распон од 109 метара и до 1965. године је била и највећа на свету. Данас је највећа купола направљена од преднапрегнутог бетона на свету. Максимална висина у темену хале износи 30,78 метара. Хала има више нивоа: сутерен, арену, партер и две галерије. У сутерену се налазе помоћне просторије, магацини и канцеларије, док остали нивои служе као изложбени простор. Укупна површина хале је 21.280 m2, од чега изложбени простор заузима 15.030 m2.[1][2][3][4]

Београдски сајам је једно од највреднијих дела српске послератне архитектуре и представља сведочанство техничког, технолошког, научног и креативног узлета друштва крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века. Својим урбанистичким и архитектонским решењем, димензијама, складношћу облика и општом импозантношћу, сврстава се међу најуспелија остварења домаће архитектуре.

Влада Републике Србије је у јануару 2009. прогласила цео комплекс Београдског сајма за споменик културе. Одлука је донета на иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда, чија је намера била да се Сајам, који је тада био у поступку приватизације, заштити од евентуалне самовоље нових власника. Међутим, овој одлуци се оштро успротивио Анђелко Трпковић, тадашњи директор Београдског сајма, који је сматрао да су такве мере заштите претеране и да би могле да отерају заинтересоване купце. Влада Србије је одлуку повукла свега недељу дана након што ју је донела. Укидање заштите критиковала је архитектонска јавност, првенствено Академија архитектуре Србије.[5][6] Деветнаестог фебруара исте године, овога пута на предлог Министарства културе Републике Србије и Републичког завода за заштиту споменика културе, усвојена је одлука којом је за заштићено културно добро проглашена само Хала 1. У плану је било да се статус споменика културе додели и Халама 2 и 3, али то се до данас није десило.[7][8][9]

Концерти

[уреди | уреди извор]
Датум Извођачи Напомене Изв.
9. април 1983. Рибља чорба
(предгрупе: Силуете, Dʼ Boys и Дивљи анђели)
концерт Хлеба и игара [10]
посета: 10.000
10. април 1987. Рибља чорба посета: 20.000 [11]
3. децембар 1988. Рибља чорба посета: 15.000 [12]
4. јун 1997. Сједињене Америчке Државе Kiss посета: 3.500 [13]
12. октобар 2002. Аца Лукас концерт Може и без Пинка [14]
20. јул 2004. Сједињене Америчке Државе Пинк посета: 2.000 [15][16]
21. јануар 2005. Сједињене Америчке Државе R.E.M.
(предгрупа: Летонија Brainstorm)
посета: 12.000 [17][18]
29. мај 2005. Darkwood Dub, E-Play, Vrooom, Уједињено Краљевство Faithless, Сједињене Америчке Државе Thievery Corporation, Исланд GusGus, Уједињено Краљевство X-Press 2 Belgrade Vybe Festival [19]
21. јун 2005. Уједињено Краљевство Jamiroquai [20]
27. фебруар 2006. Уједињено Краљевство Deep Purple посета: 8.000 [21][22]
17. октобар 2006. Уједињено Краљевство Duran Duran
(предгрупа: Лаки пингвини)
посета: 10.000 [23][24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Хала 1 Београдског сајма на сајту Завод за заштиту споменика културе Београд”. beogradskonasledje.rs. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 9. 12. 2013. 
  2. ^ „Београдски сајам / Хала 1”. sajam.co.rs. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2013. 
  3. ^ „Непристојно, увредљиво, друштвено и државно”. vreme.com. 29. 7. 2009. Архивирано из оригинала 17. 3. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  4. ^ „Бранко Жежељ Човек који је укротио бетон”. novosti.rs. 15. 7. 2013. Архивирано из оригинала 18. 7. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2013. 
  5. ^ „Сајам изгубио статус споменика културе”. politika.rs. 23. 1. 2009. Архивирано из оригинала 19. 3. 2024. г. Приступљено 17. 3. 2024. 
  6. ^ „Београдски сајам – између културног споменика и пословног центра”. politika.rs. 27. 1. 2009. Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 17. 3. 2024. 
  7. ^ „Хала 1 Београдског сајма споменик културе”. politika.rs. 20. 2. 2009. Архивирано из оригинала 20. 3. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2024. 
  8. ^ „Хала 1 Београдског сајма, одлуком Владе Србије, постала заштићено културно добро”. ekapija.com. 20. 2. 2009. Архивирано из оригинала 17. 3. 2024. г. Приступљено 9. 12. 2013. 
  9. ^ „Академија архитектуре Србије: зауставити уклањање хала два и три Сајма”. politika.rs. 3. 11. 2023. Архивирано из оригинала 21. 3. 2024. г. Приступљено 17. 3. 2024. 
  10. ^ „Хронологија — 1983.”. riblja-corba.com. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г. Приступљено 7. 9. 2024. 
  11. ^ „Хронологија — 1987.”. riblja-corba.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 7. 9. 2024. 
  12. ^ „Хронологија — 1988.”. riblja-corba.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 7. 9. 2024. 
  13. ^ „Са концерта групе Kiss у Београду: Циркус у рокенролу”. yurope.com. 6. 6. 1997. Архивирано из оригинала 9. 10. 2008. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  14. ^ „Концерт — Аца Лукас: Са лук(ас)ом и стрелама”. vreme.com. 17. 10. 2002. Архивирано из оригинала 7. 9. 2024. г. Приступљено 7. 9. 2024. 
  15. ^ „Пинк сутра долази у Београд”. blic.rs. 19. 7. 2004. Архивирано из оригинала 16. 3. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  16. ^ „Пинк певала у празној хали”. blic.rs. 22. 7. 2004. Архивирано из оригинала 16. 3. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  17. ^ „R.E.M. у Београду: Песме које припадају свима”. popboks.com. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  18. ^ „Концерт — R.E.M: Експлозија сна”. vreme.com. 27. 1. 2005. Архивирано из оригинала 1. 5. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  19. ^ „Belgrade Vybe Festival: Транс у очима запоседнутих”. popboks.com. 1. 6. 2005. Архивирано из оригинала 18. 3. 2018. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  20. ^ „Jamiroquai: Неухватљиви мали баја”. popboks.com. 23. 6. 2005. Архивирано из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  21. ^ „Deep Purple тражили комби и гомилу пешкира”. blic.rs. 23. 2. 2006. Архивирано из оригинала 30. 4. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  22. ^ „Deep Purple за стару гарду”. blic.rs. 1. 3. 2006. Архивирано из оригинала 15. 3. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  23. ^ „Duran Duran у Београду 17. октобра”. b92.net. 17. 10. 2006. Архивирано из оригинала 16. 3. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 
  24. ^ „Duran Duran на Сајму: Више од моде”. popboks.com. 18. 10. 2006. Архивирано из оригинала 15. 3. 2024. г. Приступљено 9. 3. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]