Миртазапин

С Википедије, слободне енциклопедије
Миртазапин
IUPAC име
(±)-2-метил-1,2,3,4,10,14б-хексахидропиразино[2,1-а]пиридо[2,3-ц][2]бензазепин
Клинички подаци
Продајно имеРемерон, Аванза, Зиспин
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa697009
Категорија трудноће
  • C
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • Rx-only
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост50%[1]
Везивање протеина85%[1]
МетаболизамХепатички (CYP1A2, CYP2D6, и CYP3A4)[1][2]
Полувреме елиминације20–40 сата[1]
ИзлучивањеУрин (75%)[1]
Измет (15%)[1]
Идентификатори
CAS број61337-67-5 ДаY
ATC кодN06AX11 (WHO)
PubChemCID 4205
DrugBankDB00370 ДаY
ChemSpider4060 ДаY
UNIIA051Q2099Q ДаY
KEGGD00563 ДаY
ChEBICHEBI:6950 ДаY
ChEMBLCHEMBL654 ДаY
Синоними6-Азамиансерин, Орг 3770
Хемијски подаци
ФормулаC17H19N3
Моларна маса265,35 g/mol
  • n1cccc3c1N4C(c2ccccc2C3)CN(C)CC4
  • InChI=1S/C17H19N3/c1-19-9-10-20-16(12-19)15-7-3-2-5-13(15)11-14-6-4-8-18-17(14)20/h2-8,16H,9-12H2,1H3 ДаY
  • Key:RONZAEMNMFQXRA-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Густина1,22 g/cm3
Тачка топљења114 to 116 °C (237 to 241 °F)
Тачка кључања432 °C (810 °F)
Растворљивост у водиРастворан у метанолу и хлороформу mg/mL (20 °C)

Миртазапин (Ремерон, Аванза, Зиспин) је норадренергички и специфични серотонергички антидепресив (НаССА) који је развила компанија Organon International у Сједињеним Државама 1990. године. Он се првенствено користи за лечење депресије. Он исто такао налази примену као анксиолитик, хипнотик, антиеметик и стимулант апетита. Он је структурно сличан са миансерином, и класификује се као тетрациклични антидепресант (ТеЦА).

Медицинска употреба[уреди | уреди извор]

Миртазапин се првенствено користи за третирање клиничке депресије и других поремећаја расположења.[3][4]

Он исто тако може да буде користан у третирању следећих обољења, мада није одобрен за те примене:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Тиммер ЦЈ, Ситсен ЈМ, Делбрессине ЛП (2000). „Цлиницал пхармацокинетицс оф миртазапине”. Цлиницал Пхармацокинетицс. 38 (6): 461—74. ПМИД 10885584. дои:10.2165/00003088-200038060-00001. [мртва веза]
  2. ^ а б Анттила СА, Леинонен ЕВ (2001). „А ревиеw оф тхе пхармацологицал анд цлиницал профиле оф миртазапине”. ЦНС Друг Ревиеwс. 7 (3): 249—64. ПМИД 11607047. дои:10.1111/ј.1527-3458.2001.тб00198.x. 
  3. ^ Горман ЈМ (1999). „Миртазапине: цлиницал овервиеw”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 60 Суппл 17: 9—13; дисцуссион 46—8. ПМИД 10446735. 
  4. ^ Бењамин С, Дораисwамy ПМ (2011). „Ревиеw оф тхе усе оф миртазапине ин тхе треатмент оф депрессион”. Еxперт Опинион он Пхармацотхерапy. 12 (10): 1623—32. ПМИД 21644844. дои:10.1517/14656566.2011.585459. 
  5. ^ Гоодницк ПЈ, Пуиг А, ДеВане CL, Фреунд БВ (1999). „Миртазапине ин мајор депрессион wитх цоморбид генерализед анxиетy дисордер”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 60 (7): 446—8. ПМИД 10453798. дои:10.4088/ЈЦП.в60н0705. 
  6. ^ а б в г Цроом КФ, Перрy CM, Плоскер ГЛ (2009). „Миртазапине: а ревиеw оф итс усе ин мајор депрессион анд отхер псyцхиатриц дисордерс”. ЦНС Другс. 23 (5): 427—52. ПМИД 19453203. дои:10.2165/00023210-200923050-00006. Архивирано из оригинала 09. 02. 2013. г. Приступљено 18. 08. 2012. 
  7. ^ Муехлбацхер M; Ницкел МК; Ницкел C; et al. (2005). „Mirtazapine treatment of social phobia in women: a randomized, double-blind, placebo-controlled study”. Journal of Clinical Psychopharmacology. 25 (6): 580—3. PMID 16282842. doi:10.1097/01.jcp.0000186871.04984.8d. Архивирано из оригинала 27. 11. 2015. г. Приступљено 18. 08. 2012. 
  8. ^ Koran LM, Quirk T, Lorberbaum JP, Elliott M (2001). „Mirtazapine treatment of obsessive-compulsive disorder”. J Clin Psychopharmacol. 21 (5): 537—9. PMID 11593084. doi:10.1097/00004714-200110000-00016. 
  9. ^ Carpenter LL, Leon Z, Yasmin S, Price LH (1999). „Clinical experience with mirtazapine in the treatment of panic disorder”. Ann Clin Psychiatry. 11 (2): 81—6. PMID 10440525. doi:10.3109/10401239909147053. 
  10. ^ Carli V, Sarchiapone M, Camardese G, Romano L, DeRisio S (2002). „Mirtazapine in the treatment of panic disorder”. Arch. Gen. Psychiatry. 59 (7): 661—2. PMID 12090820. doi:10.1001/archpsyc.59.7.661. 
  11. ^ Hrdlicka M, Beranova I, Zamecnikova R, Urbanek T (2008). „Mirtazapine in the treatment of adolescent anorexia nervosa. Case-control study”. European Child & Adolescent Psychiatry. 17 (3): 187—9. PMID 18357426. doi:10.1007/s00787-007-0670-8. 
  12. ^ Hartmann PM (1999). „Mirtazapine: a newer antidepressant”. Am Fam Physician. 59 (1): 159—61. PMID 9917581. 
  13. ^ Jindal RD (2009). „Insomnia in patients with depression: some pathophysiological and treatment considerations”. CNS Drugs. 23 (4): 309—29. PMID 19374460. Архивирано из оригинала 09. 02. 2013. г. Приступљено 18. 08. 2012. 
  14. ^ Nutt DJ (2002). „Tolerability and safety aspects of mirtazapine”. Human Psychopharmacology. 17 Suppl 1: S37—41. PMID 12404669. doi:10.1002/hup.388. 
  15. ^ а б Li TC, Shiah IS, Sun CJ, Tzang RF, Huang KC, Lee WK (2011). „Mirtazapine relieves post-electroconvulsive therapy headaches and nausea: a case series and review of the literature”. The Journal of ECT. 27 (2): 165—7. PMID 21602639. doi:10.1097/YCT.0b013e3181e63346. Архивирано из оригинала 09. 05. 2013. г. Приступљено 18. 08. 2012. 
  16. ^ Kast RE, Foley KF (2007). „Cancer chemotherapy and cachexia: mirtazapine and olanzapine are 5-HT3 antagonists with good antinausea effects”. Eur J Cancer Care (Engl). 16 (4): 351—4. PMID 17587360. doi:10.1111/j.1365-2354.2006.00760.x. 
  17. ^ Landowski J (2002). „[Mirtazapine--an antidepressant]”. Psychiatria Polska (на језику: Polish). 36 (6 Suppl): 125—30. PMID 12647431. 
  18. ^ Chinuck RS, Fortnum H, Baldwin DR (2007). „Appetite stimulants in cystic fibrosis: a systematic review”. Journal of Human Nutrition and Dietetics : the Official Journal of the British Dietetic Association. 20 (6): 526—37. PMID 18001374. doi:10.1111/j.1365-277X.2007.00824.x. 
  19. ^ Davis MP, Khawam E, Pozuelo L, Lagman R (2002). „Management of symptoms associated with advanced cancer: olanzapine and mirtazapine. A World Health Organization project”. Expert Review of Anticancer Therapy. 2 (4): 365—76. PMID 12647979. doi:10.1586/14737140.2.4.365. 
  20. ^ Twycross R; Greaves MW; Handwerker H; et al. (2003). „Итцх: сцратцхинг море тхан тхе сурфаце”. QЈМ : Монтхлy Јоурнал оф тхе Ассоциатион оф Пхyсицианс. 96 (1): 7—26. ПМИД 12509645. дои:10.1093/qјмед/хцг002. 
  21. ^ Греавес МW (2005). „Итцх ин сyстемиц дисеасе: тхерапеутиц оптионс”. Дерматологиц Тхерапy. 18 (4): 323—7. ПМИД 16297004. дои:10.1111/ј.1529-8019.2005.00036.x. 
  22. ^ Цоломбо Б, Анноваззи ПО, Цоми Г (2004). „Тхерапy оф примарy хеадацхес: тхе роле оф антидепрессантс”. Неурологицал Сциенцес : Оффициал Јоурнал оф тхе Италиан Неурологицал Социетy анд оф тхе Италиан Социетy оф Цлиницал Неуропхyсиологy. 25 Суппл 3: С171—5. ПМИД 15549531. дои:10.1007/с10072-004-0280-x. 
  23. ^ Тајти Ј, Алмáси Ј (2006). „[Еффецтс оф миртазапине ин патиентс wитх цхрониц тенсион-тyпе хеадацхе. Литературе ревиеw]”. Неуропсyцхопхармацологиа Хунгарица : а Магyар Псзицхофармаколóгиаи Егyесüлет Лапја = Оффициал Јоурнал оф тхе Хунгариан Ассоциатион оф Псyцхопхармацологy (на језику: Хунгариан). 8 (2): 67—72. ПМИД 17073214. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стиммел ГЛ, Допхеиде ЈА, Стахл СМ (1997). „Миртазапине: ан антидепрессант wитх норадренергиц анд специфиц серотонергиц еффецтс”. Пхармацотхерапy. 17 (1): 10—21. ПМИД 9017762. 
  • Анттила СА, Леинонен ЕВ (2001). „А ревиеw оф тхе пхармацологицал анд цлиницал профиле оф миртазапине”. ЦНС Друг Рев. 7 (3): 249—64. ПМИД 11607047. дои:10.1111/ј.1527-3458.2001.тб00198.x. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mirtazapin&oldid=27559208”