Industrijska revolucija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Industrijska revolucija je pojam vezan za nagli društveni razvoj koji se dogodio u kratkom vremenskom periodu. U drugoj polovini XVIII veka ručna proizvodnja počela se zamenjivati parnim mašinama. Time je počeo razvoj koji je od kraja 18. do sredine 19. veka temeljno izmenio ranije političke, privredne i društvene sisteme u većem delu sveta. Počela je Prva industrijska revolucija.

Parna mašina i njeno značenje[uredi]

Parna mašina Džejmsa Vata

U 18. veku je najveću manufakturnu proizvodnju imala Engleska. U njoj se povećavala potreba za tkaninama pa su proizvođači tkanina, radi povećavanja i ubrzavanja proizvodnje, primenjivali izume u preduzećima.

U Engleskoj su proizvođači sve više ulagali novac u stvaranje novih izuma. No, najpoznatiji je bio izum parne mašine. Njega je 1764. godine usavršio Škot Džejms Vat. Pronalazak parne mašine izazvao je veliki preokret u proizvodnji, odnosno revoluciju u preređivačkim delatnostima ili industriji. Manufakturna proizvodnja zemenjena je fabričkim radom. Promene izazvane primenom parne mašine nazivaju se prva industrijska revolucija.

Primena parne mašine[uredi]

Stivensonova Raketa

Nove parne mašine su vrlo brzo pronašle primenu u fabrikama, rudnicima i saobraćaju. Mašine koje su koristile vodenu paru kao pogonsko sredstvo morale su biti od čvrstog materijala - gvožđa. Zbog toga se naglo povećala potražnja za gvozdenom rudom i ugljem.

Amerikanac Robert Fulton je 1807. sagradio prvi parobord koji je sa strane imao točkove s lopatama, a zvao je Klermont. Već 1819. godine američki je parobrod Sevana preplovio Atlantski okean za 26 dana.

Godine 1814. Englez Džordž Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. U početku je išla 20 km/h, a kasnije i brže.

Zvala se Raketa (engl. Rocket). Već 1825. u Engleskoj sagrađena je prva železnička pruga na svetu. Povezivala je gradove Stokton i Darlington.

Ostali važniji izumi i dela[uredi]

Morzeov telegraf

U doba prve industrijske revolucije pojavili su se mnogi važni izumi koji se i danas koriste. Amerikanac Bendžamin Frenklin izumeo je 1752. gromobran, delotvornu zaštitu objekata od udara groma. Englez Sir Hamfri Dejvi načinio je 1815. Dejvijevu svetiljku koju su koristili rudari. Time je znatno smanjen broj nesreća u rudnicima. Slepi francuski učitelj Luj Braj izumeo je 1829. pismo za slepe, poznatije kao Brajovo pismo: slova brojevi i drugi znakovi na papiru označavaju se posebnim rasporedom ispupčenih tačaka.

Amerikanac Semjuel Morze izumeo je 1837. telegraf i posebnu azbuku nazvanu Morzeova azbuka koja se sastojala od dugih i kratkih signala za prenošenje poruka na velike udaljenosti.

Godine 1858. položen je prvi podmorski telegrafski kabl između Amerike i Evrope. Francuz Luj Dager usavršio je 1839. fotografski aparat, a Amerikanac Čarls Gudjir otkrio je vulkanizaciju, tj. način za dobijanje gume iz kaučuka.

Sledeće godine zalepljena je na pismo prva poštanska marka na svetu. Ideju je sproveo Englez Roland Hil. Godine 1854. pojavio se prvi bicikl s pedalama.

Građansko društvo[uredi]

Tokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka odvijao se postupni prelaz iz starog feudalnog u moderno građansko društvo. Na oblikovanje građanskog društva naročito je uticala primena parne mašine u industriji, rudarstvu i saobraćaju. Došlo je do povećanja broja fabrika. U njima je bilo zaposleno sve više radnika. Poslodavci su većinom pripadali građanskom sloju. U većini zapadnih evropskih zemalja, osim Holandije i Engleske, građanstvo se do 19. veka razvijalo unutar feudalnog sistema, ali nije učestvovalo u upravljanju državom. Građansko društvo razvilo se i u SAD, gde je učestvovalo u političkom životu jer u Severnoj Americi nije bilo feudalaca.

Promene na selu[uredi]

U vreme prve industrijske revolucije došlo je do promena na selu. Seljaci su ranije sve poslove radili ručno, a od početka 19. veka u poljoprivrednu se proizvodnju počinju uvoditi mašine. U poljoprivredi zapadnih evropskih zemalja i SAD polako se primenjuju naučne spoznaje - posebno dostignuća hemije (npr. izum mineralnog veštačkog đubriva), a obavlja se i odabir boljeg semena i stoke. Time je došlo do višestrukog povećanja proizvodnje hrane. Sve te promene u poljoprivredi nazivamo agrarnom revolucijom. Uz to je u većini država tokom 19. veka došlo do ukidanja feudalnih odnosa na selu i jačanja privatnih preduzetnika u poljoprivredi. Mnogi se seljaci nisu uspeli održati u novim tržišnim uslovima pa su ostali najamna radna snaga na velikim posedima. Neki su se seljaci preseljavali u gradove i zapošljavali kao radnici u fabrikama.

Spoljašnje veze[uredi]