Konfučije

U kineskoj tradiciji prezime (Kung) prethodi imenu.

Konfučije
Slika prvog učitelja Konfučija, Vu Dao-c’, Tang dinastija, VII vek
Lični podaci
Puno ime	Konfučije
Datum rođenja	28. septembar 551. p. n. e.
Mesto rođenja	Ći-fu, Dinastija Džou
Datum smrti	479. p. n. e.
Mesto smrti	Ći-fu, Dinastija Džou
Filozofski rad
Epoha	Antička filozofija
Regija	Istočna filozofija
Škola filozofije	Osnivač konfučijanizma
Interesovanja	Etika, Socijalna filozofija
Ideje	Konfučijanizam
Uticaji od	Dinastija Džou
Uticao na	Istočni filozofi, Kristijan Volf, Robert Nevil, Ezra Paund

Kung Fu Ce ili latinizovano Konfucije, Konfučije (kin: 孔子, oko 28. septembra 551. p. n. e. – 4. marta 479. p. n. e.) je bio kineski filozof i socijalni reformator čija su učenja bila i ostala veoma značajna širom istočne Azije. Bio je jedan od prvih privatnih učitelja u kineskoj istoriji. Najznačajniji je njegov etički sistem vrednosti, koji je bio temelj kineske državnosti i socijalne misli tokom celog feudalnog perioda. Sa razvojem feudalizma tokom Han dinastije u Kini njegova je filozofija instrumentalizovana u cilju učvršćivanja carske vlasti.

Konfučijeva filozofija, poznata kao konfučijanstvo, naglašava lični i vladin moral, ispravnost društvenih odnosa, pravdu i iskrenost. Njegovi sledbenici su se uspešno nadmetali sa mnogim drugim školama tokom ere Sto škola mišljenja, ali su bili potisnuti u korist legalista tokom dinastije Ćin. Posle pobede Hana nad Čuima nakon kolapsa dinastije Đin, Konfučijeva učenja su dobila zvaničnu podršku i bila su dalje razvijena u sistem poznat na Zapadu kao neokonfučijanizam, i kasnije novi konfučijanizam. Postoje tvrdnje da je Konfučije bio homoseksualac, te da se homoseksualnost u to vreme u Kini smatrala normalnim.

Konfučiju se tradicionalno pripisuju zasluge za pisanje ili dopunu mnogih kineskih klasičnih tekstova uključujući svih Pet klasika, mada su moderni naučnici uglavnom uzdržani pri pripisivanju konkretnih tvrdnji samom Konfučiju. Aforizmi o njegovim učenjima su kompilovani u Razgovorima, mada je to urađeno mnogo godina nakon njegove smrti.

Konfučijevi principi imaju mnogo zajedničkog sa kineskom tradicijom i verovanjima. On je zagovarao snažnu porodičnu lojalnost, poštovanje predaka, poštovanje starijih osoba od strane njihove dece, muževa od strane njihovih žena, preporučujući porodicu kao bazu za idealno vladanje. On je podržao dobro poznati princip „Ne čini drugima ono što ne želiš da bude učinjeno tebi”, kao zlatno pravilo. On je takođe tradicionalno božanstvo u taoizmu.

Tokom istorije, Konfučije se široko smatran jednim od najvažnijih i najuticajnijih pojedinaca koji su uticali na živote čovečanstva. Njegovo učenje i filozofija u velikoj meri su uticali na ljude širom sveta i još uvek su prisutni u današnjem društvu.

Ime

Glavni članak: Kineska imena

U Kini Konfučije se obično naziva: Učitelj Kung (孔子, pinjin: Kǒng Zǐ, srp. Kung C’; ili 孔夫子, pinjin: Kǒng Fū Zǐ, srp. Kung Fu C’). Njegovo je prezime bilo Kung (孔, pinjin: Kǒng), lično ime Ćiju (丘, pinjin: Qiū, bukv. breg), a nadimak Džung-ni (仲尼, pinjin: Zhòngní).

Neka od Konfučijevih posthumnih imena su: Vrhovni učitelj i mudrac (至聖先師, pinjin: Zhìshèng xiānshī), Gospodar propagator kulture, vrhovni mudrac i veliki ostvaritelj (大成至聖文宣王, pinjin: Dàchéng zhìshèng wénxuān wáng) i Uzorni učitelj deset hiljada generacija (万世师表, pinjin: Wànshì shībiǎo)

Srpska transkripcija Konfučije ili Konfucije potiče od latinske transkripcije Confucius koju su načinili jezuiti u XVI veku.

Biografija

Prema tradicionalnom verovanju, Konfučije je rođen 28. septembra 551. godine pre nove ere, u mestu Ći-fu (曲阜, pinjin: Qūfù) u državi Lu (鲁, pinjin: Lǔ), u današnjoj provinciji Šandung.

Konfučijev otac, general Šu-lijang H’ (叔梁纥, pinjin: Shūliáng Hé) bio je poreklom iz plemićke porodice države Sung, koja se po padu države Sung u vreme Konfučijevog oca preselila u državu Lu. General Šu-lijang je imao 66 godina kada se Konfučije rodio, a njegova majka samo petnaest. Ovaj brak nije bio u skladu sa ritualnim propisima tog vremena, po kojima muškarac stariji od 63 godine nije više smeo da stupi u brak. Kada mu je otac umro, Konfučiju je bilo samo tri godine i samohrana majka ga je odgajila u siromaštvu.

Konfučije se u devetnaestoj godini oženio sa Ći Guan-š’ (亓官氏, pinjin: Qí Guānshì) i dobio sina kome je dao ime Li (鲤, pinjin: Lǐ, bukv. šaran) a nadimak Bo-ji (伯鱼, pinjin: Bóyú). Radio je kao činovnik u državi Lu, kao nadzornik kraljevskog blaga i kao nadzornik skladišta kraljevske robe, a proveo je neko vreme i na mestu ministra pravde, tj. vrhovnog sudije države Lu. Mesto ministra napustio je zbog neslaganja sa vladarem, i zbog toga kasnije nije mogao ponovo da napreduje u državnoj službi. U pedesetoj godini, zbog dvorskih spletki napušta u potpunosti državnu službu i kreće na putovanje po kineskim državama, podučavajući i obične ljude i vladare. Pred kraj života, vratio se u državu Lu, gde je nastavio da podučava mnogobrojne učenike. Umro je u 73. godini, 4. marta 479. godine pre nove ere.

Učenje

Glavni članak: Konfučijanstvo

U Razgovorima (Lun-ji ili Konfučijansko štivo), zbirci aforizama Konfučija i njegovih učenika, Konfučije kaže za sebe da je samo prenosilac i reinterpretator starih znanja. U vremenu raspada robovlasničkog društva, mnogobrojnih ratova i stvaranja feudalizma u Kini, on je kao svoju dužnost video reafirmaciju starih društvenih i moralnih vrednosti. Ipak, on se ne može smatrati konzervativnim učiteljem, jer je kroz svoja tumačenja starih spisa davao često sopstvene nove i originalne ideje o politici i moralu.

Takođe, mada se Kinezi često pridržavaju konfučijanskih običaja na religijski način, konfučijanizam se ne posmatra kao religija jer se skoro uopšte ne dotiče teoloških i duhovnih pitanja (o Bogu, zagrobnom životu i slično).

Etika

Konfučijanska etika je strogo racionalna, jasna i beskompromisna u pogledu razlike legaliteta i moraliteta radnje. Direktna je preteča Kantovog kategoričkog imperativa i sadrži istu maksimu u svom temelju. Zasniva se na tri koncepta: rituala, ispravnosti i čovekoljublja.

Konfučijanski hram u Nagasakiju

Po Konfučiju, suština svakog čoveka je čovekoljublje odnosno žen (仁, pinjin: rén). Ono je materijalna suština čovekovih dužnosti prema drugima i ispoljava se preko savesnosti prema drugima, lojalnosti (忠, pinjin: zhōng, džung) ili preko altruizma, obzirnosti (恕, pinjin: shù, šu). Jedino čovek koji se pridržava čovekoljublja može da pravilno i u potpunosti obavlja svoje dužnosti prema drugima.

Aksiom savesnosti prema drugima glasi: Ako želiš sebe da uzdigneš, uzdigni druge (己欲立, 而立人, pinjin: Jǐ yù lì, ér lì rén; Lun-ji 6:30). Aksiom altruizma glasi: Ne čini drugome ono što ne želiš sebi (己所不欲, 勿施于人, pinjin: Jǐ suǒ bú yù, wù shī yú rén; Lun-ji 2:2). Ova dva načela su u Kini poznata kao načelo primenjivanja aršina, gde čovek koristi sebe kao jedino merilo za regulisanje vlastitog ponašanja.

Najbolji je i najmoralniji čovek onaj koji dela iz čovekoljublja, na temelju ispravnosti (义, pinjin: yì, ji). Moralno ispravan (po Kantu: moralan) postupak je onaj koji je učinjen zbog čiste moralnosti i dužnosti, kao jedinog motiva. Svaki drugi postupak, koji je učinjen iz koristi (利, pinjin: lì, li) može vrednosno biti određen kao dobar ili kao loš ali nije u suštini moralan (po Kantu: postupak u skladu sa dužnošću, ali ne radi nje same naziva se legalnim). Konfučije je rekao: Plemeniti čovek razume ispravnost, mali čovek razume korist (君子喻于义, 小人喻于利, pinjin: Jūnzǐ yù yú yì, xiǎorén yù yú lì; Lun-ji 4:16).

Rituali (礼, pinjin: lǐ, li) su materijalni izraz, odnosno pojavni vid čovekoljublja. Iako se njegova manifestacija ograničava ritualima, čovekoljublje ne odbacuje rituale, već traži odgovarajući način da se iskaže.

Politika

Confucius sinarum philosophus, 1687.

Konfučijeva politička misao temelji se na njegovoj etici i ideji o društvenim odnosima.

Konfučije je društvene odnose sveo na pet glavnih, pod koje se mogu podvesti svi drugi: odnos vladara i podanika, oca i sina, muža i žene, starijeg i mlađeg brata i odnos između prijatelja. Prva četiri odnosa karakterišu pravednost i dobronamernost u upravljanju, iskrenost i ispravnost u ponašanju; odnos među prijateljima treba da karakteriše međusobno unapređivanje u vrlini. Stoga je veoma važan uticaj i primer vladara.

U skladu sa ovim, reinterpretiran je i odnos prema mandatu Neba, odnosno poreklu i suštini carske vlasti. Konfučije je podržavao ideju carskog apsolutizma, ali je uveo i razna formalna ograničenja vladarevoj samovolji. Između ostalog, smatrao je da u okviru poštovanja nadređenog, podređeni ima obavezu da ga posavetuje, ukoliko ovaj ne dela pravilno.

Konfučijev učenik Mencije je iz ove misli izveo svoju političku teoriju prema kojoj vladar koji se ne ponaša kako priliči njegovom položaju može da izgubi mandat Neba i bude zbačen sa prestola. Na taj način je opravdano ubistvo tiranina i pružen je formalni legitimitet smeni dinastija.

U drugom veku pre nove ere, učenjak i državnik Dung Džung-šu (董仲舒, pinjin: Dǒng Zhòngshū) iz države Ćin institucionalizovao je konfučijanizam kao državnu ideologiju i ustanovio sistem državnih ispita za buduće činovnike. Ovo stanje se, uz izvesne izmene, zadržalo do proglašenja republike 1911. godine, a konfučijanizam je, kao integralni deo kineske misli, inkorporiran u savremeni socijalizam sa kineskim karakteristikama.

Dela

Tradicionalno, Konfučije se smatra autorom ili komentatorom šest klasičnih dela konfučijanske književnosti. To su:

• Knjiga promene
• Knjiga pesama
• Knjiga istorije
• Knjiga rituala
• Knjiga muzike
• Anali Proleća i jeseni

Danas naučnici smatraju da Konfučije lično nije učestvovao u pisanju ili komentarisanju nijednog od navedenih dela.

Veoma je značajna i zbirka Razgovori (论语, pinjin: Lùnyǔ, Lun-ji) koja se sastoji od aforizama koje su ostavili Konfučije i njegovi učenici.

Konfučijevi učenici

Konfučijeva grobnica.

Glavni članak: Konfučijevi učenici

Konfučijevu misao nastavili su da šire i dorađuju njegovi direktni učenici i potomci. Najznačajniji među njima su: Konfučijev unuk C’-s’ (子思, pinjin: Zǐsī), Mencije (孟子, pinjin: Mèng Zǐ, Meng C’), Sjin C’ (荀子, pinjin: Xún Zǐ) i Jen Hui (颜回, pinjin: Yán Huí).

Konfučijevi potomci

Konfučijevi potomci su tokom celog dinastičkog perioda bili priznavani i dobijali su posebne počasti i titule od vladara. Posebna titula vojvode vrhunske svetosti (衍圣公, pinjin: Yǎnshèng gōng, Jen-šeng gung) davana je najstarijem članu svake generacije. Sadašnji najstariji direktni Konfučijev potomak je Kung D’-čeng (孔德成, pinjin: Kǒng Déchéng), 77. generacija, rođen 1920. godine, profesor na Narodnom univerzitetu na Tajvanu.

Vidi još

• Spomenik Konfučiju u Beogradu

Literatura

• Hugan, Yong (2013). Confucius: A Guide for the Perplexed. A&C Black. str. 3. ISBN 9781441196538. Arhivirano iz originala 16. 4. 2017. g. 

Knjige na srpskom jeziku

• Brkić, Svetozar, Izabrani spisi: Laoce, Konfucije, Čuangce, Prosveta, Beograd 1983.
• Juzef, Keler, Osnivači velikih religija, Radnička štampa, Beograd 1978.
• Konfučije, Veliko učenje, BIGZ, Beograd, 1984.
• Pušić, Radosav, Sin neba, Svetovi, Novi Sad 1996.
• Feng, Ju-lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd 1976.

Bibliografija

• Ahmad, Mirza Tahir (n.d). „Confucianism”. Ahmadiyya Muslim Community. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
• Bonevac, Daniel; Phillips, Stephen (2009). Introduction to world philosophy. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515231-9. 
• Creel, Herrlee Glessner (1949). Confucius: The man and the myth. New York: John Day Company. 
• Dubs, Homer H. (1946). „The political career of Confucius”. Journal of the American Oriental Society. 66 (4): 273—282. JSTOR 596405. doi:10.2307/596405. 
• Hobson, John M. (2004). The Eastern origins of Western civilisation (Reprinted izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-54724-6. 
• Chin, Ann-ping (2007). The Authentic Confucius: A Life of Thought and Politics. New York: Scribner. ISBN 978-0-7432-4618-7. 
• „Confucius Descendants Say DNA Testing Plan Lacks Wisdom”. Bandao. 21. 8. 2007. Arhivirano iz originala 7. 7. 2011. g. 
• „Confucius Family Tree to Record Female Kin”. China Daily. 2. 2. 2007. 
• „Confucius' Family Tree Recorded Biggest”. China Daily. 24. 9. 2009. 
• „Confucius family tree revision ends with 2 mln descendants”. China Economic Net. 4. 1. 2009. Arhivirano iz originala 01. 11. 2012. g. Pristupljeno 17. 03. 2018. 
• Kong, Demao; Ke, Lan; Roberts, Rosemary (1988). The house of Confucius (Translated izd.). London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-41279-4. 
• Legge, James (1887), „Confucius”, Encyclopaedia Britannica, 9th ed., Vol. VI, str. 258—265  .
• „DNA test to clear up Confucius confusion”. Ministry of Commerce of the People's Republic of China. 18. 6. 2006. Arhivirano iz originala 07. 07. 2011. g. Pristupljeno 17. 03. 2018. 
• Parker, John (1977). Windows into China: The Jesuits and their books, 1580–1730. Boston: Trustees of the Public Library of the City of Boston. ISBN 978-0-89073-050-8. 
• Phan, Peter C. (2012). „Catholicism and Confucianism: An intercultural and interreligious dialogue”. Catholicism and interreligious dialogue. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-982787-9. 
• Rainey, Lee Dian (2010). Confucius & Confucianism: The essentials. Oxford: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-8841-8. 
• Riegel, Jeffrey K. (1986). „Poetry and the legend of Confucius's exile”. Journal of the American Oriental Society. 106 (1): 13—22. JSTOR 602359. doi:10.2307/602359. 
• Riegel, Jeffrey (2012). „Confucius”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Stanford University. 
• Qiu, Jane (13. 8. 2008). „Inheriting Confucius”. Seed Magazine. Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 03. 2018. 
• Wilkinson, Endymion (2015). Chinese History: A New Manual (4th izd.). Cambridge, Mass.: Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-08846-7. 
• Yan, Liang (16. 2. 2008). „Updated Confucius family tree has two million members”. Xinhua. 
• Yao, Xinzhong (1997). Confucianism and Christianity: A Comparative Study of Jen and Agape. Brighton: Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-76-9. 
• Yao, Xinzhong (2000). An Introduction to Confucianism. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64430-3. 
• Zhou, Jing (31. 10. 2008). „New Confucius Genealogy out next year”. China Internet Information Center. 
• Clements, Jonathan (2008). Confucius: A Biography. Stroud, Gloucestershire, England: Sutton Publishing. ISBN 978-0-7509-4775-6. .
• Confucius Lun yu, (in English The Analects of Confucius). Translation and notes by Simon Leys. New York: W.W. Norton. . 1997. ISBN 978-0-393-04019-7.  .
• Confucius (2003). Confucius: Analects—With Selections from Traditional Commentaries. Translated by E. Slingerland. Indianapolis: Hackett Publishing. (Original work published c. 551–479 BC). ISBN 978-0-87220-635-9. .
• Creel, Herrlee Glessner (1949). Confucius and the Chinese Way. New York: Harper. .
• Creel, Herrlee Glessner (1953). Chinese Thought from Confucius to Mao Tse-tung. Chicago: University of Chicago Press. 
• Csikszentmihalyi, M. (2005). "Confucianism: An Overview". In Encyclopedia of Religion (Vol. C, pp. 1890–1905). Detroit: MacMillan Reference USA.
• Dawson, Raymond (1982). Confucius. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-287536-5. 
• Fingarette, Hebert (1998). Confucius : the secular as sacred. Long Grove, Ill.: Waveland Press. ISBN 978-1-57766-010-1. 
• Nivison, David Shepherd (1999). „The Classical Philosophical Writings – Confucius”. Ur.: Loewe, Michael; Shaughnessy, Edward. The Cambridge History of Ancient China. Cambridge: Cambridge University Press. str. 752-59. ISBN 978-0-521-47030-8. 
• Nylan, Michael; Wilson, Thomas A. (2010). Lives of Confucius: Civilization's Greatest Sage through the Ages. Doubleday. ISBN 9780385510691. 
• Ssu-ma Ch'ien (1974). Records of the Historian. Yang Hsien-yi and Gladys Yang, trans. Hong Kong: Commercial Press. 
• Van Norden, B.W., ur. (2001). Confucius and the Analects: New Essays. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513396-7. .
• Van Norden, B.W., trans (2006). Mengzi, in Philip J. Ivanhoe & B.W. Van Norden, Readings in Classical Chinese Philosophy (2nd izd.). Indianapolis: Hackett Publishing. ISBN 978-0-87220-780-6. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).

Spoljašnje veze

• „Confucius”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• Confucius on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Multilingual web site on Confucius and the Analects
• The Dao of Kongzi, introduction to the thought of Confucius.
• Riegel, Jeffrey. „Confucius”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Confucius na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Konfučije na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Konfučije na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Confucian Analects
• Core philosophical passages in the Analects of Confucius.