Пређи на садржај

Општина Сечањ

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Сечањ
Центар Сечња
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округСредњобанатски управни округ
СедиштеСечањ
Становништво
 — 2022.Пад 10.544
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина523 km2
Остали подаци
Председник општинеНебојша Мељанац (СНС) ()
Веб-сајтsecanj.rs

Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48.995 ha, а на шумску 196 ha).

Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.544 становника[1] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2.691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.

Географија

[уреди | уреди извор]

У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 km источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима:

Мапа општине Сечањ

Демографија

[уреди | уреди извор]

Попис 2002.

[уреди | уреди извор]

Национални састав општине према попису из 2002. године:

Ту су још и Македонци и остали.

Попис 2011.

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
9.195 69,31%
Мађари
  
1.691 12,75%
Роми
  
714 5,38%
Румуни
  
566 4,27%
Хрвати
  
113 0,85%
Бугари
  
87 0,66%
Словаци
  
52 0,39%
Југословени
  
50 0,38%
Македонци
  
39 0,29%
Немци
  
39 0,29%
Црногорци
  
24 0,18%
Руси
  
12 0,09%
Горанци
  
11 0,08%
Муслимани
  
11 0,08%
Словенци
  
7 0,05%
Албанци
  
4 0,03%
Буњевци
  
3 0,02%
Украјинци
  
2 0,02%
Власи
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
остали
  
9 0,07%
Регионална припадност
  
150 1,13%
неизјашњени
  
439 3,31%
непознато
  
47 0,35%
укупно: 13.267

Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска.

Ово су села у којима живе још и Мађари, Роми, Румуни, Хрвати, Македонци и остали.

Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају за становништво Србе, Хрвате, Мађаре, Немце и остале.

Историја

[уреди | уреди извор]

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. 22. јуна 2018. године потписан је споразум о сарадњи и братимљењу између града Азова (Руска Федерација) и општине Сечањ.[3]

У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса.

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]