Спиртина кућа у Земуну
Спиртина кућа | |
Спиртина кућа у Земуну улица Главна бр.9
| |
Информације
| |
---|---|
Локација | Земун-Београд, Србија |
Координате | 44° 50′ 35″ N 20° 24′ 44″ E / 44.84306° С; 20.41222° И |
Статус | Споменик културе |
Саграђена | 1855. |
Коришћење | Завичајни музеј Земуна |
Број спратова | високи партер |
Компаније
| |
Архитекта | непознат |
Власник | Град Београд |
Спиртина кућа је споменик културе, налази се у Земуну у улици Главна бр.9.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Спиртина кућа се налази у Земуну у Главној улици бр. 9. Подигнута је средином 19. века према пројекту Хајнриха Фрајхера фон Ферстела (Heinrih Freiher von Ferstel, 1828-1883).[1] Обликована је у стилу неоготике. Једна је од првих високопартерних породичних кућа Старог језгра Земуна. Припадала је богатој и утицајној земунској породици Спирта.
Архитектура
[уреди | уреди извор]Архитектонским одликама издваја се од земунских кућа, чиме сведочи о посебном социјалном положају и укусу некадашњих власника[2]. Главни део зграде висином досеже суседне једноспратне куће. Тротрактног је типа, са бочним крилом у дворишту и асиметрично постављеним колским улазом. Има богато опремљен ентеријер карактеристичан за богате грађанске куће. Посебно се издвајају декоративне тапете, стилски плафони, керамичке пећи, камини и раскошан стилски интарзирани паркет.[1]
Главна фасада компонована је у шеми непарних бројева, карактеристичној за период романтизма. У декоративној плиткој пластици фасада, у обради грађевинске столарије и обради и орнаментици подова, зидова и таваница зграде изражен је еклектични дух епохе и укуса власника. Зграда је зидана у тврдом материјалу. Својом грађевинском линијом документује стару регулацију формирану у 18. веку. Део је главне земунске улице, њеног профила и њене трасе.[1]
Споменик културе
[уреди | уреди извор]У кући је по ослобођењу Србије у Првом светском рату била смештена Школа за ученике оштећеног вида од априла 1919. до априла 1920. године након њеног пресељења из Бизерте у Земун. Те године у овој згради су боравиле и школовале се 2 девојчице и 4 дечака.[3] Потом је у њој био смештен хотел „Гарни“.
Од 1971. у кући се налази стална поставка Завичајног музеја Земуна која приказује прошлост Земуна од времена његовог настанка до 1945.[4][5] Музеј је затворен за посетиоце од 2002. до данас.
Објекат је проглашен за споменик културе (Решење Завода бр.182/4 од 12.03.1965). Објекат је лоциран у оквиру просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна која је проглашена за културно добро од великог значаја за Републику Србију.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Кораћ Гордана, Кућа породице Спирта, МГБ, Београд 2007
- ^ Дабижић, Александра. Споменичко наслеђе Старог језгра Земуна, CD издање, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2006.
- ^ „Школа за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” Земун”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2017. г. Приступљено 04. 03. 2017.
- ^ Шкаламера, Жељко. Старо језгро Земуна II, Београд: ЗЗСКГБ: 1967
- ^ Шкаламера, Ж. Старо језгро Земуна I, Београд: ЗЗСКГБ: 1966.
- ^ Одлука, „Сл.гласник СРС“ бр.14/79.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Спиртина кућа регистар САНУ
- Спиртина кућа
- План Града-Доњи Град Земун
- Завичајни музеј у Земуну деценију и по под кључем („Политика”, 25. новембар 2017)
- Спиртина кућа – благо доступно следеће године („Политика”, 17. мај 2019)
- Завичајном музеју Земуна паркет „одшкринуо врата” („Политика”, 9. октобар 2020)
- СПИРТИНУ КУЋУ ОТВАРАЈУ ЗА ДВА МЕСЕЦА: Готови радови на обнови унутрашњости земунске палате у главној улици („Вечерње новости”, 20. фебруар 2022)