Пређи на садржај

Спиртина кућа у Земуну

С Википедије, слободне енциклопедије
Спиртина кућа
Спиртина кућа у Земуну улица Главна бр.9
Спиртина кућа у Земуну улица Главна бр.9
Спиртина кућа у Земуну улица Главна бр.9
Информације
Локација Србија Земун-Београд, Србија
Координате 44° 50′ 35″ N 20° 24′ 44″ E / 44.84306° С; 20.41222° И / 44.84306; 20.41222
Статус Споменик културе
Саграђена 1855.
Коришћење Завичајни музеј Земуна
Број спратова високи партер
Компаније
Архитекта непознат
Власник Град Београд

Спиртина кућа је споменик културе, налази се у Земуну у улици Главна бр.9.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]
Повеља цара Франца Јозефа I о додели племићке титуле Павлу Георгију Спирти, 1856, Историјски архив Београда

Спиртина кућа се налази у Земуну у Главној улици бр. 9. Подигнута је средином 19. века према пројекту Хајнриха Фрајхера фон Ферстела (Heinrih Freiher von Ferstel, 1828-1883).[1] Обликована је у стилу неоготике. Једна је од првих високопартерних породичних кућа Старог језгра Земуна. Припадала је богатој и утицајној земунској породици Спирта.

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Архитектонским одликама издваја се од земунских кућа, чиме сведочи о посебном социјалном положају и укусу некадашњих власника[2]. Главни део зграде висином досеже суседне једноспратне куће. Тротрактног је типа, са бочним крилом у дворишту и асиметрично постављеним колским улазом. Има богато опремљен ентеријер карактеристичан за богате грађанске куће. Посебно се издвајају декоративне тапете, стилски плафони, керамичке пећи, камини и раскошан стилски интарзирани паркет.[1]

Главна фасада компонована је у шеми непарних бројева, карактеристичној за период романтизма. У декоративној плиткој пластици фасада, у обради грађевинске столарије и обради и орнаментици подова, зидова и таваница зграде изражен је еклектични дух епохе и укуса власника. Зграда је зидана у тврдом материјалу. Својом грађевинском линијом документује стару регулацију формирану у 18. веку. Део је главне земунске улице, њеног профила и њене трасе.[1]

Споменик културе

[уреди | уреди извор]

У кући је по ослобођењу Србије у Првом светском рату била смештена Школа за ученике оштећеног вида од априла 1919. до априла 1920. године након њеног пресељења из Бизерте у Земун. Те године у овој згради су боравиле и школовале се 2 девојчице и 4 дечака.[3] Потом је у њој био смештен хотел „Гарни“.

Од 1971. у кући се налази стална поставка Завичајног музеја Земуна која приказује прошлост Земуна од времена његовог настанка до 1945.[4][5] Музеј је затворен за посетиоце од 2002. до данас.

Објекат је проглашен за споменик културе (Решење Завода бр.182/4 од 12.03.1965). Објекат је лоциран у оквиру просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна која је проглашена за културно добро од великог значаја за Републику Србију.[6]

  1. ^ а б в г Кораћ Гордана, Кућа породице Спирта, МГБ, Београд 2007
  2. ^ Дабижић, Александра. Споменичко наслеђе Старог језгра Земуна, CD издање, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2006.
  3. ^ Школа за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” Земун. Архивирано из оригинала 04. 03. 2017. г. Приступљено 04. 03. 2017. 
  4. ^ Шкаламера, Жељко. Старо језгро Земуна II, Београд: ЗЗСКГБ: 1967
  5. ^ Шкаламера, Ж. Старо језгро Земуна I, Београд: ЗЗСКГБ: 1966.
  6. ^ Одлука, „Сл.гласник СРС“ бр.14/79.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]