Гимназија Смедерево
| Гимназија | |
|---|---|
Гимназија данас | |
| Тип | гимназија |
| Основана | 1871. |
| Локација | Слободе 3 11300, Смедерево Смедерево |
| Држава | Србија |
| Директор | Александар Маринковић |
| Веб-сајт | Сајт школе |

Гимназија је једина гимназија у Смедереву. Рад је започела као мала гимназија 1871. године.[1] Те године у прву генерацију се уписује 35 ученика. Милан Максимовић, који је предавао српску граматику и земљопис је имао дужност првог заступника директора. Наредне 1872. године се уводи други разред, трећи се уводи 1878. године, а четврти разред се уводи 1879.[1] Школа 1912. постаје шесторазредна мешовита школа, јер јој је тада припојена Приватна нижа женска гимназија.[1] Те године је у школу ишло 340 ученика.[2]
Историјат
[уреди | уреди извор]
Школа није радила за време Првог светског рата, а после ослобођења 1918. наставља с радом, као петоразредна, а убрзо постаје шесторазредна школа.[1] За време тог периода се звала Краљевска српска гимназија.[1] Због ратних неприлика школска година је била скраћена, а неки ученици су похађали течајеве и после тога полагали испите. Учење по програму пуне школске године је започето 1920. када је гимназија постала потпуна осморазредна школа и добила име Смедеревска гимназија.[1] Школа је тада имала 426 ученика од којих је у нижим разредима, до мале матуре, било 295 ученика. Од 1929. је уведена обавеза полагања пријемних испита.[1]
Отварањем пуне гимназије је настао проблем недовољног простора. Гимназија је тада користила учионице Основне школе, данашње Гимназије, и неке адаптиране просторе у другим зградама. Банска управа је 1930. за школу откупила зграду тадашње Основне школе и суседно имање.[1] Надоградња је завршено 1935. Тада су се отворили први кабинети и школска библиотека. У том периоду настаје и Гимназијска збирка старина, која је 1950. предата Народном музеју у Смедереву.[1]
За време Другог светског рата, зграду су за заузели Немци, а школа је радила у просторијама Основне школе и приватним зградама. Прве окупационе године ученици су имали 44 радних дана. Експлозија муниције у Смедеревској тврђави је знатно оштетила и зграду Гимназије. Гимназијска зграда је оспособљена за наставу 1943.[1] Међутим, два месеца након тога је формирана болница за рањенике у згради. Ученици су тада похађали наставу у просторијама Окружног суда и сали биоскопа. У априлу 1944. у школи је почела редовна настава, али убрзо долази до савезничког бомбардовања Смедерева, због чега је рад поново прекинут.[1]
Након рата у јануару 1945. је сазван састанак родитеља и формиран је Школски савет.[1] Задатак савета је био да очисти школу и да је оспособи за рад, али је то потрајало. Настава је почела те исте године у јануару у десет учионица Горње основне школе. Школске 1945/46. је било уписано 1.099 ученика.[1] За ученика са села је организован интернат на Дунаву. Зграда Гимназије је поправљена тек 1947.
Реорганизацијом образовног система 1951. у Гимназији је почело постепено укидање нижих разреда и од школске 1954/55. постаје четворогодишња средња школа.[1] Од 1956. је уведен пријемни испит за упис у школу.[1] Од школске 1966/67. школа носи име „Јован Јанићијевић“, по бившем ученику.[1]
Да би се омогућио савременији рад 1972. се дограђују четири нове учионице, сала за физичко васпитање, спортски терени у дворишту, нови кабинети за физику, хемију, биологију, одбрану и заштиту, фонолабораторија за стране језике и радионица за техничко образовање.[1]
Школа данас
[уреди | уреди извор]Од школске 1990/91. у школи има 2 смера, друштвено-језички и природно-математички, а од 1998/99. у школи има и једно филолошко одељење. Све до школске 2016/17. се у школу уписивало 2 одељења друштвено-језичког смера, 4 одељења природно-математичког смера и 1 одељење филолошке гимназије. Од 2016. се ово мења и у школу се уписују 3 одељења друштвено-језичког смера (90 ученика) и 4 одељења природно-математичког смера (120 ученика).
Школа је опремљена са 16 учионица опште намене, 8 кабинета: физичким са лабораторијом, хемијским са припремном просторијом, биолошким, кабинетом за стране језике, фотолабораторијом и 3 кабинета за информатику и рачунарство. Осим тога, школа има богату библиотеку-медијатеку, блок просторија за физичко васпитање, свечану салу, просторију за документацију о раду школе и канцеларије директора, наставника, стручних сарадника и администрације.
Школска година
[уреди | уреди извор]| Распоред звоњења | ||
|---|---|---|
| Час | Преподне | Поподне |
| 1 | 7:00—7:45 | 13:30—14:15 |
| 2 | 7:50—8:35 | 14:20—15:05 |
| 3 | 8:55—9:40 | 15:25—16:10 |
| 4 | 9:45—10:30 | 16:15—17:00 |
| 5 | 10:40—11:25 | 17:10—17:55 |
| 6 | 11:30—12:15 | 18:00—18:45 |
| 7 | 12:25—13:10 | 18:50—19:35 |
Ученици иду у две смене, преподневу и поподневну, које се смењују сваког месеца. У једну смену иде први и трећи, а у другу други и четврти разред. Као и у свим српским средњим школама, школска година траје од септембра почетне до јуна наредне године. Матуранти годину завршавају месец дана раније, у мају. Школска година је подељена на четири класификациона периода.
Смерови смедеревске "Гимназије"
[уреди | уреди извор]Тренутни смерови "Гимназије" у Смедереву:
- Природно математички смер
- Друштвено-језички смер
- Информатички смер
- Филолошки смер
Секције у школи
[уреди | уреди извор]Осим додатних настава, у школи данас има и доста секција:
- Биолошка секција
- Еколошка секција
- Историјска секција
- Секција за географију
- Секција за психологију
- Филозофска секција „Прометеј“
- Социолошка секција
- Литерарна секција
- Рецитаторска секција
- Драмска секција
- Секција за стране језике
- DELF секција
- Трибине о познатим филозофима
- Ликовна секција
- Музичка секција
- ФИЗИС
- Секција Java Fundamentals
- Секција Database и SQL
- Филозофско позориште
- Секција за израду школског сајта
- Информатичка секција
- Клуб младих математичара Архимедес
- UNESCO клуб
- Планинарско-смучарско друштво „Мироч“
- Организација Црвеног крста
- Спортско друштво са секцијама
Директори
[уреди | уреди извор]- Милан Максимовић (заступници управитеља) 1871 – 1872
- Јован Бадемлић (заступници управитеља) 1872
- Драгољуб Јовановић (заступници управитеља) 1872 – 1875
- Алекса Адамовић (заступници управитеља) 1875 – 1881
- Милош Давидовић 1881 – 1888
- Љубомир Ћирић, Сима Бимбић 1888—1889.
- Спира Станишић (заступник директора) 1889
- Ахило Колман (заступник директора) 1890
- Димирије Довијаниц 1890
- Сретен Пашић 1891
- Сима Бимбић 1892
- Љубомир Ћирић 1892
- Ахило Колман (заступник директора) 1893
- Мита Живковић 1894
- Коста Миленковић 1896
- Светозар Атанацковић 1896 – 1898
- Михаило Бобић 1902 – 1905
- Светозар Обрадовић 1905 – 1906
- Војислав Вуловић 1906 – 1910
- Гаврило Јовановић 1911
- Матија Станојловић 1912
- Драгољуб Јевтић (заступник директора) 1918
- Матија Станојловић 1918
- Драгиша Лазаревић 1918 – 1923
- Рудолф Бекловић 1923 – 1924
- Милан Недељковић 1924 – 1925
- Душан Марјановић 1925 – 1934
- Владимир Лазић 1934 – 1941
- Душан Коњевић 1941
- Љубомир Иванчевић 1941 – 1942
- Вељко Васић 1942 – 1943
- Милош Јоксимовић 1943 – 1944
- Јанко Лишка (в.д.) 1945
- Раденко Савић 1945 – 1946
- Леонардо Косовић 1946 – 1954
- Војка Пироћанац 1954 – 1958
- Радомир Степић 1958 – 1974
- Предраг Станковић в.д. 1974—1975.
- Зорка Митић 1976 – 1985
- Душица Пауновић 1985 – 1990
- Милутин Вучковић 1990 – 2015
- Александар Маринковић 2015 –
Зграда
[уреди | уреди извор]
Зграда Гимназије у Смедереву је подигнута по пројекту архитекте Милорада Рувидића из 1904. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]Гимназија је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом, добитник је престижне Вукове награде (КПЗ Србије, 1983) и Светосавске повеље (Смедерево, 1995).[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сајт школе
- Блог ученика
- "Време", 19. феб. 1938, стр. 9 и 20. феб., стр 7. digitalna.nb.rs
- Милошевић, Оливера (28. 12. 2019). „Гимназији Смедерево враћена лепота”. Политика. Приступљено 2. 7. 2020.