Зрењанин
Зрењанин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Средњобанатски округ |
Стара имена | Бечкерек, Велики Бечкерек, Петровград |
Становништво | |
Становништво | |
— | 76.511 |
— густина | 418 ст./km2 |
Агломерација | 132.051 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 22′ 40″ С; 20° 23′ 10″ И / 45.377778° С; 20.386111° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 190,9 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Чедомир Јањић (СНС) |
Поштански број | 23000 |
Регистарска ознака | ZR |
Веб-сајт | |
www.zrenjanin.org.rs |
Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа.
Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2011. године било је 76.511 становника (према попису из 2002. било је 79.773 становника).
Називи
Стари називи града били су Петровград и Велики Бечкерек 1935–1941. и 1944–1946. Садашње име град је добио 1946. по народном хероју Жарку Зрењанину. Зрењанин је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, рум. Becicherecu Mare.
Историја
Град се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Каталонци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.
На Батки се налазе остаци неолитске Старчевачке културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. У Ечки се налази Српска православна црква Свети Никола, са дрвеним торњем, подигнута (1711). Она представља најстарију православну цркву у Банату и Војводини. Првобитни иконостас ове цркве је направио је (1744) Недељко Шербан Поповић. Овај иконостас данас је делом изложен у Народном музеју у Зрењанину, па је иконостас у цркви (1786) замењен новим, чији је аутор непознат. Најстарије грађевине у самом граду су православне цркве — Успенска црква у Светосавској улици (1746) и Храм Ваведења Пресвете Богородице у улици Цара Душана (1777) ; затим, католичка катедрала (1868); зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.
Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустроугарске био је седиште угарске Торонталске жупаније, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.
Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.
Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија статус града.[1]
-
Град Бечкерек (Зрењанин) 1697-98. године, укључујући џамију са минаретом која доминира над градом
-
Споменик Жарку Зрењанину
Градска насеља
- Багљаш
- Буџак
- Граднулица
- Доља
- Дуваника
- Зелено Поље
- Леснина
- Мала Америка
- Мужља
- Центар
- 4. јул
- Чонтика
- Шумица
- Нова Колонија
- Ружа Шулман
- Житни Трг, Зрењанин
- Бригадира Ристића
- Берберско
- Болница
- Буџин булевар
Религија
Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа Зрењанина су Православне вере (77,28 %). Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство (12,01 %), Протестантизам (2,13 %), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.
Култура
У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе. Банатско удружење књижевника додељује годишњу награду "Најбоље из Баната сваке године 27. јануара на Савиндан. Часопис за књижевност и уметност "НаТрон" излази месечно. Постоји и основна и средња музичка школа "Јосиф Маринковић", као и активна рок сцена.
Архитектонски споменици
- Успенска црква, Храм Успења пресвете Богородице, „Успенска“ или „Варошка црква“, једна је од најстаријих, у целини сачуваних грађевина у Петровграду. Подигнута је 1746. године у Светосавској улици и била је једина црква у Темишварској епархији покривена црепом. Захваљујући тој чињеници, и што је био изграђен од цигала, храм је поштеђен великог пожара 1807. године у ком су изгореле готово све дрвене куће у граду. Црква је подигнута као једнобродна граћевина са полукружном апсидом на истоку и високим звоником на западној страни. Иконостас цркве урадио је 1815. године српски сликар Георгије Поповић. На иконама су, у три зоне, представљене сцене из Старог и Новог завета. Претпоставља се да је Поповић урадио и седам целивајућих икона уљаном техником на дрвеној подлози.
Од 1951. године ове су иконе под заштитом Закона o споменицима културе. Зидну декорацију храма извео је 1924. године академски сликар и минхенски ђак Александар Секулић. Престо на хору цркве посвећен је преносу поштију Св. Николе. Иконе су у резбареним оквирима и сличне су онима на иконостасу. Осим сликарских радова, у храму је сачуван читав низ драгоцених предмета примењене уметности — богослужбених књига са вредним кожним повезом, свештеничке одеће финог ткања са златовезом, предмета из олтарског простора намењених литургијским обредима, итд.
- Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом, изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у барокно-касицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914.
Црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Србије),
- Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
- Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван Киш.
- Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.[2]
- Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
- Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
- Буковчева палата, изграђена 1905, неоренесанса.
- Стара „Војводина“, изграђена 1886, неоренесанса, Бела Пекло.
- Гимназија, изграђена 1846, реконструисана 1937. и касније.
- Успенска црква, изграђена 1746, барок, најстарија црква у граду.
- Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.
- Мост на сувом, изграђен 1962, без реке од 1985.
- Зграда бившег логора у Зрењанину има статус знаменитог места.
Спорт
Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан од 1947. до 2005. године.
Данас постоји клуб „ФК Банат“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.
Рукометни клуб Пролетер је основан 11. јануара 1949, био је два пута првак државе и једном је играо финале Купа Југославије. Играо је финале ЕХФ купа 1990. и финале Купа европских шампиона 1991. када је поражен од Барселоне.
Кошаркашки клуб Пролетер је основан 27. јуна 1949, а био је првак Југославије 1956. Своје утакмице игра у Спортској хали Медисон, капацитета 2.800 места.
Привреда
Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара, основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен је риболов.
У Зрењанину постоји и хемијска индустрија и термоелектрана-топлана.
Вода из водовода у Зрењанину од 2003. године није исправна за пиће због повећане количине арсена. До 2011. године није урађено ни једно истраживање о томе колико утиче затрована Зрењанинска вода на здравље људи, иако је свакодневно користи око три четвртине становника града.[3]
Прва апотека у Зрењанину основана је 1784. године и звала се „Код спаситеља“. Пре тога се спомиње војна апотека 1716. године када су у граду боравиле трупе Еугена Савојског.[4]
Туризам
- Дани пива
- Царска бара
- Музички фестивал Soundlovers
- Бања Русанда
Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).
Међународна сарадња
Познате личности
Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:
- Евстатије Михајловић (1802-1888) правник, књижевник
- Антон Болесни (1828-1896) свештеник и писац научних и археолошких радова
- Милорад Владив архивист, публицист
- Драгољуб Чолић архивист, публицист
- др Емил Гаврила (1861-1932) правник, писац, политичар
- Нестор Димитријевић (1782-1856) велики црквено-народни и просветни добротвор
- Тоша Јовановић (1846-1892) позоришни глумац
- Марко Јелисијевић (рођен у Футогу), књижевник, позоришни радник
- Георгије Поповић молер (1784-1847) иконописац
- Димитрије Поповић (1738-1796) иконописац
- Јефтимије Поповић (1792-1876) иконописац
- Александар Секулић (1877-1942) академски сликар
- Петар Смедеревац, кујунџија из 16. века
- Александар Сандић (1836-1908) професор, књижевник
- Георгије от Бечкеречки, монах, филозоф, књижевник
- Константин Данил (1798 или 1802—1873), сликар
- Ђура Јакшић (1832—1878), сликар, песник, приповедач ...
- Тодор Манојловић (1883—1968), књижевни критичар и писац
- др Војин Матић оснивач дечје клиничке психијатрије у Србији
- Слободан Бурсаћ (1941—1993), диригент
- Иван Ивањи (*1929), књижевник и преводилац
- Тибор Варади, (*1939), адвокат и професор, члан САНУ, министар правде 1992. у влади Милана Панића
- Жељко Лучић (*1968), оперски певач
- Звонимир Вујин (*1943), боксер, освајио две олимпијске медаље.
- Милорад Станулов (*1953), веслач, освојио две олимпијске медаље
- Дејан Бодирога (*1973), кошаркаш
- Владимир Грбић (*1970), одбојкаш
- Никола Грбић (*1973), одбојкаш
- Бранимир Брстина (*1960), глумац
- Бранимир Бојић (*1983), књижевник
- Тодор Куљић (*1949), професор Филозофског факултета у Београду
- Миле Лојпур (1930—2005), гитариста
- Чедомир Попов (1936—2012), академик
- Иван Даников (*1962-2013), књижевник
- Дејан Говедарица (*1969), фудбалер
- Владимир Ивић (*1977), фудбалер
- Жарко Чабаркапа (*1981), кошаркаш
- Тивадар Вањек академски сликар
- Нада Шаргин, глумица
- Даница Вучинић, новинарка
- Оливера Ковачевић, новинарка
- Ивана Шпановић, атлетичарка
- Иван Ленђер, пливач
- Анђелко Стојанов (1938-2002) свештеник — обновитељ Руске цркве у Зрењанину
- Бранислав Симић рвач носилац олимпијске медалје из Токија и Мексика
Почасни грађани Зрењанина су: Јокаи Мор (1825—1904), Михајло Пупин (1854—1935), Едуард Ерио (1872—1957), Петар Живковић (1879—1947), Милан Стојадиновић (1888—1961), Јосип Броз Тито (1892—1980), Јован Веселинов Жарко (1906—1982), Драгослав Аврамовић (1919—2001).[5]
Демографија
У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77. (попис 2002)
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године).
|
м | ж |
|||
? | 98 | 98 | ||
80+ | 425 | 945 | ||
75—79 | 660 | 1.532 | ||
70—74 | 1.356 | 2.114 | ||
65—69 | 1.991 | 2.521 | ||
60—64 | 2.150 | 2.602 | ||
55—59 | 2.075 | 2.430 | ||
50—54 | 3.227 | 3.606 | ||
45—49 | 3.400 | 3.602 | ||
40—44 | 2.710 | 3.057 | ||
35—39 | 2.657 | 2.757 | ||
30—34 | 2.547 | 2.527 | ||
25—29 | 2.873 | 2.768 | ||
20—24 | 2.997 | 2.897 | ||
15—19 | 2.622 | 2.503 | ||
10—14 | 2.305 | 2.254 | ||
5—9 | 1.971 | 1.913 | ||
0—4 | 1.851 | 1.732 | ||
Просек : | 38,1 | 41,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 31.788 | 9.439 | 19.673 | 1.320 | 1.306 | 50 |
Женски | 35.959 | 7.374 | 19.835 | 6.365 | 2.344 | 41 |
УКУПНО | 67.747 | 16.813 | 39.508 | 7.685 | 3.650 | 91 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 15.091 | 568 | 43 | 361 | 4.723 |
Женски | 12.561 | 253 | 11 | 78 | 3.491 |
УКУПНО | 27.652 | 821 | 54 | 439 | 8.214 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 539 | 2.192 | 1.987 | 306 | 1.146 |
Женски | 167 | 373 | 2.456 | 342 | 361 |
УКУПНО | 706 | 2.565 | 4.443 | 648 | 1.507 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 201 | 457 | 869 | 474 | 550 |
Женски | 481 | 394 | 663 | 1.188 | 1.845 |
УКУПНО | 682 | 851 | 1.532 | 1.662 | 2.395 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 481 | 0 | 1 | 193 | |
Женски | 386 | 5 | 0 | 67 | |
УКУПНО | 867 | 5 | 1 | 260 |
Подела насеља према етничком саставу становништва
- Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
- Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
- Са румунском већином је Јанков Мост.
- Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело Блато (са релативном словачком већином).
Галерија
-
Градска кућа, испред споменик краљу Петру I
-
Катедрала и Градска кућа
-
Мали мост, зграда суда и калвинистичка црква
-
Река Бегеј у Зрењанину
-
Зрењанин, река Бегеј
Види још
Референце
- ^ Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
- ^ У Бечкереку изнели жито, уселили глумце („Вечерње новости“, 7. април 2016)
- ^ РТС: Зрењанинци осам година пију затровану воду (16.10.2011), Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ Мољац алхемичар са Бегеја („Вечерње новости“, 9. август 2015)
- ^ Grad Zrenjanin — Počasni građani, Приступљено 7. 4. 2013.
- ^ а б Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
Спољашње везе
- Службена презентација града Зрењанина
- Информације о Зрењанину
- Привредни портал града Зрењанина
- Званична презентација Туристичке организације Зрењанина
- Серво Михаљ — комбинат који је нестао („Политика“, 9. јануар 2012)
- Шпанци су у 18. веку живели на подручју данашњег Зрењанина у „Новој Барселони“ („Блиц“, 24. јануар 2012)
- Прекршајни суд у Зрењанину
- Индустрија се нашла у архиву („Политика”, 2. октобар 2016)