Пређи на садржај

Зрењанин

Координате: 45° 22′ 40″ С; 20° 23′ 10″ И / 45.377778° С; 20.386111° И / 45.377778; 20.386111
С Википедије, слободне енциклопедије
Зрењанин
Трг слободе са градском кућом и римокатоличком катедралом
Застава Зрењанина
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски округ
Стара именаБечкерек, Велики Бечкерек, Петровград
Становништво
Становништво‍
 — Пад 76.511
 — густина418 ст./km2
Агломерација132.051
Географске карактеристике
Координате45° 22′ 40″ С; 20° 23′ 10″ И / 45.377778° С; 20.386111° И / 45.377778; 20.386111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина190,9 km2
Зрењанин на карти Србије
Зрењанин
Зрењанин
Зрењанин на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникЧедомир Јањић (СНС)
Поштански број23000
Регистарска ознакаZR
Веб-сајт
www.zrenjanin.org.rs

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа.

Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2011. године било је 76.511 становника (према попису из 2002. било је 79.773 становника).

Називи

Стари називи града били су Петровград и Велики Бечкерек 1935–1941. и 1944–1946. Садашње име град је добио 1946. по народном хероју Жарку Зрењанину. Зрењанин је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, рум. Becicherecu Mare.

Историја

Град се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Каталонци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.

На Батки се налазе остаци неолитске Старчевачке културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. У Ечки се налази Српска православна црква Свети Никола, са дрвеним торњем, подигнута (1711). Она представља најстарију православну цркву у Банату и Војводини. Првобитни иконостас ове цркве је направио је (1744) Недељко Шербан Поповић. Овај иконостас данас је делом изложен у Народном музеју у Зрењанину, па је иконостас у цркви (1786) замењен новим, чији је аутор непознат. Најстарије грађевине у самом граду су православне цркве — Успенска црква у Светосавској улици (1746) и Храм Ваведења Пресвете Богородице у улици Цара Душана (1777) ; затим, католичка катедрала (1868); зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.

Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустроугарске био је седиште угарске Торонталске жупаније, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.

Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.

Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија статус града.[1]

  • Град Бечкерек (Зрењанин) 1697-98. године, укључујући џамију са минаретом која доминира над градом
    Град Бечкерек (Зрењанин) 1697-98. године, укључујући џамију са минаретом која доминира над градом
  • Споменик Жарку Зрењанину
    Споменик Жарку Зрењанину

Градска насеља

Месне заједнице у Зрењанину

Религија

Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа Зрењанина су Православне вере (77,28 %). Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство (12,01 %), Протестантизам (2,13 %), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.

Култура

Народни Музеј

У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе. Банатско удружење књижевника додељује годишњу награду "Најбоље из Баната сваке године 27. јануара на Савиндан. Часопис за књижевност и уметност "НаТрон" излази месечно. Постоји и основна и средња музичка школа "Јосиф Маринковић", као и активна рок сцена.

Архитектонски споменици

Протестантска црква, зграда Суда и Мали мост
Буковчева палата
  • Успенска црква, Храм Успења пресвете Богородице, „Успенска“ или „Варошка црква“, једна је од најстаријих, у целини сачуваних грађевина у Петровграду. Подигнута је 1746. године у Светосавској улици и била је једина црква у Темишварској епархији покривена црепом. Захваљујући тој чињеници, и што је био изграђен од цигала, храм је поштеђен великог пожара 1807. године у ком су изгореле готово све дрвене куће у граду. Црква је подигнута као једнобродна граћевина са полукружном апсидом на истоку и високим звоником на западној страни. Иконостас цркве урадио је 1815. године српски сликар Георгије Поповић. На иконама су, у три зоне, представљене сцене из Старог и Новог завета. Претпоставља се да је Поповић урадио и седам целивајућих икона уљаном техником на дрвеној подлози.

Од 1951. године ове су иконе под заштитом Закона o споменицима културе. Зидну декорацију храма извео је 1924. године академски сликар и минхенски ђак Александар Секулић. Престо на хору цркве посвећен је преносу поштију Св. Николе. Иконе су у резбареним оквирима и сличне су онима на иконостасу. Осим сликарских радова, у храму је сачуван читав низ драгоцених предмета примењене уметности — богослужбених књига са вредним кожним повезом, свештеничке одеће финог ткања са златовезом, предмета из олтарског простора намењених литургијским обредима, итд.

  • Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом, изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у барокно-касицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914.

Црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Србије),

Спорт

Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан од 1947. до 2005. године.

Данас постоји клуб „ФК Банат“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.

Рукометни клуб Пролетер је основан 11. јануара 1949, био је два пута првак државе и једном је играо финале Купа Југославије. Играо је финале ЕХФ купа 1990. и финале Купа европских шампиона 1991. када је поражен од Барселоне.

Кошаркашки клуб Пролетер је основан 27. јуна 1949, а био је првак Југославије 1956. Своје утакмице игра у Спортској хали Медисон, капацитета 2.800 места.

Привреда

Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара, основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен је риболов.

У Зрењанину постоји и хемијска индустрија и термоелектрана-топлана.

Вода из водовода у Зрењанину од 2003. године није исправна за пиће због повећане количине арсена. До 2011. године није урађено ни једно истраживање о томе колико утиче затрована Зрењанинска вода на здравље људи, иако је свакодневно користи око три четвртине становника града.[3]

Прва апотека у Зрењанину основана је 1784. године и звала се „Код спаситеља“. Пре тога се спомиње војна апотека 1716. године када су у граду боравиле трупе Еугена Савојског.[4]

Туризам

Храм Успења Пресвете Богородице, изграђен 1746
Римокатоличка катедрала светог Ивана Непомука, грађена 1864—1868

Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).

Међународна сарадња

Познате личности

Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:

Почасни грађани Зрењанина су: Јокаи Мор (1825—1904), Михајло Пупин (1854—1935), Едуард Ерио (1872—1957), Петар Живковић (1879—1947), Милан Стојадиновић (1888—1961), Јосип Броз Тито (1892—1980), Јован Веселинов Жарко (1906—1982), Драгослав Аврамовић (1919—2001).[5]

Демографија

Главни чланак: Демографска историја Зрењанина

У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77. (попис 2002)

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 38.564
1953. 44.168
1961. 55.539
1971. 71.424
1981. 81.270
1991. 81.316 80.333
2002. 79.773 81.390
2011. 76.511
Етнички састав према попису из 2011.[6]‍
Срби
  
 54.648 71,42%
Мађари
  
 10.000 13,07%
Роми
  
 2.109 2,75%
Румуни
  
 635 0,83%
Југословени
  
 467 0,61%
Хрвати
  
 373 0,48%
Словаци
  
 329 0,43%
Македонци
  
 315 0,41%
Црногорци
  
 225 0,29%
Немци
  
 108 0,14%
Албанци
  
 82 0,10%
Бугари
  
 77 0,10%
Муслимани
  
 66 0,08%
Словенци
  
 61 0,08%
Руси
  
 59 0,07%
Бошњаци
  
 29 0,03%
Горанци
  
 19 0,02%
Буњевци
  
 18 0,02%
Русини
  
 16 0,02%
Украјинци
  
 15 0,02%
Власи
  
 3 0,00%
Остали
  
 176 0,23%
Регионална припадност
  
 2.338 3,05%
Неизјашњени
  
 3.669 4,79%
Непознато
  
 674 0,88%
укупно: 76.511


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 98
  
  
 98
80+ 425
  
  
 945
75—79 660
  
  
 1.532
70—74 1.356
  
  
 2.114
65—69 1.991
  
  
 2.521
60—64 2.150
  
  
 2.602
55—59 2.075
  
  
 2.430
50—54 3.227
  
  
 3.606
45—49 3.400
  
  
 3.602
40—44 2.710
  
  
 3.057
35—39 2.657
  
  
 2.757
30—34 2.547
  
  
 2.527
25—29 2.873
  
  
 2.768
20—24 2.997
  
  
 2.897
15—19 2.622
  
  
 2.503
10—14 2.305
  
  
 2.254
5—9 1.971
  
  
 1.913
0—4 1.851
  
  
 1.732
Просек : 38,1 41,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 12.525 14.517 18.736 23.809 28.529 28.608 28.710
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 6.175 7.213 6.385 6.392 1.668 625 160 48 22 22 2,77
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 31.788 9.439 19.673 1.320 1.306 50
Женски 35.959 7.374 19.835 6.365 2.344 41
УКУПНО 67.747 16.813 39.508 7.685 3.650 91
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 15.091 568 43 361 4.723
Женски 12.561 253 11 78 3.491
УКУПНО 27.652 821 54 439 8.214
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 539 2.192 1.987 306 1.146
Женски 167 373 2.456 342 361
УКУПНО 706 2.565 4.443 648 1.507
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 201 457 869 474 550
Женски 481 394 663 1.188 1.845
УКУПНО 682 851 1.532 1.662 2.395
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 481 0 1 193
Женски 386 5 0 67
УКУПНО 867 5 1 260

Подела насеља према етничком саставу становништва

  • Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
  • Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
  • Са румунском већином је Јанков Мост.
  • Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело Блато (са релативном словачком већином).

Галерија

  • Градска кућа, испред споменик краљу Петру I
    Градска кућа, испред споменик краљу Петру I
  • Катедрала и Градска кућа
    Катедрала и Градска кућа
  • Мали мост, зграда суда и калвинистичка црква
    Мали мост, зграда суда и калвинистичка црква
  • Река Бегеј у Зрењанину
    Река Бегеј у Зрењанину
  • Зрењанин, река Бегеј
    Зрењанин, река Бегеј

Види још

Референце

  1. ^ Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
  2. ^ У Бечкереку изнели жито, уселили глумце („Вечерње новости“, 7. април 2016)
  3. ^ РТС: Зрењанинци осам година пију затровану воду (16.10.2011), Приступљено 5. 5. 2013.
  4. ^ Мољац алхемичар са Бегеја („Вечерње новости“, 9. август 2015)
  5. ^ Grad Zrenjanin — Počasni građani, Приступљено 7. 4. 2013.
  6. ^ а б Етничка структура након пописа 2011.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

Спољашње везе

Зрењанин на Википутовању.

Шаблон:Списак великих насеља у Војводини

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зрењанин&oldid=15584011”