Нобелова награда за хемију — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
м + |
||
Ред 583: | Ред 583: | ||
|} |
|} |
||
== |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Спољашње |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Nobel laureates in Chemistry}} |
{{Commonscat|Nobel laureates in Chemistry}} |
||
* http://www.nobel.se/chemistry/laureates/index.html |
* http://www.nobel.se/chemistry/laureates/index.html |
||
* [http://www.nobel-winners.com/Chemistry/ Временска линија добитника Нобелове награде] |
* [http://www.nobel-winners.com/Chemistry/ Временска линија добитника Нобелове награде] |
||
* [http://www.nobelprizes.com/nobel/chemistry Добитници Нобелове награде за хемију] |
* [http://www.nobelprizes.com/nobel/chemistry Добитници Нобелове награде за хемију] |
||
{{-}} |
|||
{{Нобелова награда}} |
{{Нобелова награда}} |
||
{{Нобелова награда за хемију}} |
{{Нобелова награда за хемију}} |
Верзија на датум 12. октобар 2016. у 21:22
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Списак Нобелових награда из области хемије од 1901. па до данас.
1900е - 1910е - 1920е - 1930е - 1940е - 1950е - 1960е - 1970е - 1980е - 1990е - 2000е - 2010е
1900-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1901 | Јакобус Хенрикус ван'т Хоф | „за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима” |
1902 | Херман Емил Фишер | „за рад на синтези шећера и пурина” |
1903 | Сванте Август Аренијус | „за електролитичку теорију дисоцијације” (погледајте јон) |
1904 | сер Вилијам Ремзи | „за откриће елемената инертних гасова у ваздуху” |
1905 | Адолф фон Бајер | „за рад на органским бојеним растворима и хидроароматичним једињењима” |
1906 | Анри Моасан | „за истраживање и изоловање елемента флуора и за проналазак електричне пећи која носи његово име” (погледајте: Моасанова електрична пећ) |
1907 | Едуард Бухнер | „за биохемијско истраживање и откриће ферментације без присуства ћелија” |
1908 | сер Ернест Радерфорд | „због истраживања дезинтеграције елемената и хемије радиоактивних супстанци” |
1909 | Вилхелм Оствалд | „за рад на катализи и истраживање основних принципа хемијске равнотеже и брзине реакција” |
1910-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1910 | Ото Валах | „за рад на пољу алицикличних једињења” |
1911 | Марија Кири | „за откриће радијума и полонијума и за истраживање радијуима” |
1912 | Виктор Грињар | „за откриће Грињаровог реагенса” |
Пол Сабатје | „за методу хидрогенизације органских једињења” | |
1913 | Алфред Вернер | „за рад на везивању атома у молекуле” |
1914 | Теодор Вилијам Ричардс | „за одређивање атомских тежина великог броја елемената” |
1915 | Рихард Мартин Вилштетер | „за истраживања на пољу биљних пигмената” |
1918 | Фриц Хабер | „за синтезу амонијака” |
1920-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1920 | Валтер Херман Нернст | „за рад на пољу термохемије" |
1921 | Фредерик Соди | „за рад на хемији радиоактивних супстанци и истраживања изотопа" |
1922 | Франсис Вилијам Астон | „за откриће изотопа у великом броју нерадиоактивних елемената и за његово правило целог броја” |
1923 | Фриц Прегл | „за откривање методе микроанализе органских супстанци” |
1925 | Рихард Адолф Жигмонди | „за демонстрацију хетерогене природе колоидних раствора и због метода које је за то користио” |
1926 | Теодор Сведберг | „за рад на дисперзним системима” |
1927 | Хајнрих Ото Виланд | „за истраживање жучне киселине и сличних супстанци” |
1928 | Адолф Ото Рајнхолд Виндаус | „за истраживања стерола и његове везе са витаминима” |
1929 | Артур Харден, Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин | „за истраживања ферментације шећера и ензима ферментације” |
1930-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1930 | Ханс Фишер | „за истраживања хемина и хлорофила” |
1931 | Карл Бош, Фридрих Бергијус | „за доприносе хемијским методама високог притиска” |
1932 | Ирвинг Лангмјур | „за рад на хемији површина” |
1934 | Харолд Клејтон Јури | „за откриће тешког водоника" |
1935 | Фредерик Жолио, Ирена Жолио-Кири | „за синтезу нових радиоактивних елемената” |
1936 | Петрус Јозефус Вилхелмус Деби | „за рад на молекулској структури кроз истраживање диполног момента и дифракције X-зрака и електрона у гасовима” |
1937 | Волтер Норман Хауорт | „за рад на угљеним хидратима и витамину Ц" |
Паул Карер | „за рад на каротеноидима, флавину и витаминима А и Б2" | |
1938 | Ричард Кун | „за рад на каротеноидима и витаминима” |
1939 | Адолф Фридрих Јохан Бутенант | „за рад на полним хормонима" |
Леополд Ружичка | „за рад на полиметиленима и вишим терпенима” |
1940-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1943 | Ђерђ де Хевеш | „за рад на коришћењи изотопа као показивача ради изучавања хемијских процеса” |
1944 | Ото Хан | „за откриће фисије тешких језгара" |
1945 | Артури Илмари Виртанен | „за истраживање у пољопривредној и хемији исхране" |
1946 | Џејмс Бачелер Самнер | „за откриће да ензими могу бити кристализовани” |
Џон Хауард Нортроп, Вендел Мередит Стенли | „за препарацију ензима и протеина вируса у чистој форми” | |
1947 | сер Роберт Робинсон | „за истраживања биљних производа, посебно алкалоида” |
1948 | Арне Вилхелм Каурин Тизелијус | „за истраживање електрофорезе и анализу адсорпције” |
1949 | Вилијам Франсис Џиок | „за допринос на пољу хемијске термодинамике" |
1950-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1950 | Ото Паул Херман Дилс, Курт Алдер | „за откриће и развој синтезе диена. Дилс-Алдерова реакција." |
1951 | Едвин Матисон Макмилан, Глен Теодор Сиборг | „за открића у хемији трансуранијумских елемената" |
1952 | Арчер Џон Портер Мартин, Ричард Лоренс Милингтон Синг | „за откриће партиционе хроматографије" |
1953 | Херман Штаудингер | „за открића на пољу хемије макромолекула” |
1954 | Лајнус Карл Полинг | „за истраживања природе хемијске везе" |
1955 | Винсент ду Винјо | „за рад на једињењима сумпора, посебно због прве синтезе полипептидног хормона” |
1956 | сер Сирил Норман Хиншелвуд, Николај Николајевич Семјонов (Никола́й Никола́евич Семёнов) | „за истраживања механизма хемијских реакција” |
1957 | сер Александар Тод | „за рад на нуклеотидима и нуклеотидним коензимима” |
1958 | Фредерик Сангер | „за рад на структури протеина, посебно инсулина” |
1959 | Јарослав Хејровски | „за откриће и развој поларографских метода анализе” |
1960-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1960 | Вилард Френк Либи | „за методу коришћења угљеника-14 за одређивање старости” |
1961 | Мелвин Калвин | „за истраживање усвајања угљеник диоксида у биљкама” |
1962 | Макс Фердинанд Перуц, Џон Каудери Кендру | „за истраживања структуре глобуларних протеина” |
1963 | Калр Зиглер, Ђулио Ната | „за открића у вези виших полимера” |
1964 | Дороти Кроуфут Хоџкин | „за утврђивање техникама X-зрака структура важних биохемијских супстанци” |
1965 | Роберт Бернс Вудвард | „за достигнућа у органској синтези” |
1966 | Роберт Сандерсон Маликен | „за рад у вези хемијских веза и електронске структуре молекула” |
1967 | Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, Џорџ Портер | „за истраживања екстремно брзих хемијских реакција” |
1968 | Ларс Онсагер | „за откриће реципрочних односа који носе његово име” |
1969 | Дерек Харолд Ричард Бартон, Од Хасел | „за доприносе развоју концепта конформације” |
1970-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1970 | Луис Ф. Лелоир | „за откриће шећерних нуклеотида и њихове улоге у биосинтези угљених хидрата” |
1971 | Герхард Херцберг | „за доприносе електронској структури и геометрији молекула, посебно слободних радикала” |
1972 | Кристијан Б. Анфинсен | „за рад на рибонуклеази" |
Станфорд Мур, Вилијам Стајн | „за доприносе разумевању везе између хемијске структуре и каталитичке активности молекула рибонуклеазе” | |
1973 | Ернст Ото Фишер, Џефри Вилкинсон | „за рад на хемији органометалних једињења" |
1974 | Пол Џ. Флори | „за целокупни рад, и теоретски и експериментални, на пољу физичке хемије макромолекула” |
1975 | сер Џон Воркап Корнфорт | „за рад на стереохемији ензимски катализованих реакција” |
Владимир Прелог | „за истраживања стереохемије органских молекула и реакција” | |
1976 | Вилијам Нан Липском, млађи | „за истраживања структуре борана” |
1977 | Иља Пригогин | „за доприносе неравнотежној термодинамици” |
1978 | Питер Д. Мичел | „за формулацију хемиосмотске теорије" |
1979 | Херберт Си Браун, Џорџ Витиг | „за развој коришћења једињења која садрже бор и фосфор, респективно, као реагенаса у органској синтези” |
1980-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1980 | Пол Берг | „за целокупна истраживања биохемије нуклеинских киселина, са посебном пажњом на рекомбинантну-ДНК” |
Волтер Гилберт, Фредерик Сангер | „за доприносе у вези са одређивањем секвенце база у нуклеинским киселинама” | |
1981 | Кеничи Фукуи (福井謙一), Роалд Хофман | „за теорије у вези са током хемијских реакција” |
1982 | Арон Клуг | „за развој кристалографске електронске микроскопије” |
1983 | Хенри Тауб | „за истраживање механизама реакција са преносом електрона” |
1984 | Роберт Брус Мерифилд | „за развој методологије за хемијску синтезу на чврстој подлози” |
1985 | Херберт А. Хауптман, Џером Карл | „за достигнућа у развоју директних метода за одређивање кристалних структура” |
1986 | Дадли Р. Хершбак, Јуан Т. Ли (李遠哲), Џон К. Полањи | „за доприносе у вези са динамиком хемијских елементарних процеса” |
1987 | Доналд Џ. Крам, Жан-Мари Лен, Чарлс Џ. Педерсен | „за развој и коришћење молекула са структурно специфичним интеракцијама велике селективности” |
1988 | Јохан Дајзенхофер, Роберт Хубер, Хартмут Михел | „за одређивање тродимензионалне структуре фотосинтезног реакционог центра” |
1989 | Сидни Алтман, Томас Р. Чек | „за откриће каталитичких својстава РНК” |
1990-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1990 | Елајас Џејмс Кори | „за развој теорије и методологије органске синтезе” |
1991 | Рихард Р. Ернст | „за доприносе развоју нуклеарно магнетно резонантне (НМР) спектроскопије високог разлагања” |
1992 | Рудолф А. Маркус | „за доприносе теорији реакција преноса електрона у хемијским системима” |
1993 | Кари Б. Малис | „за допринос развоју полимеразне ланчане реакције" |
Мајкл Смит | „за допринос развоју 'site-directed' мутагенезе засноване на олигонуклеотидима и њеном развоју за испитивање протеина” | |
1994 | Џорџ А. Ола | „за допринос хемији угљеничног катјона” |
1995 | Паул Ј. Круцен, Марио Х. Молина, Ф. Шервуд Роуланд | „за рад на атмосферској хемији, посебно у вези са стварањем и разградњом озона” |
1996 | Роберт Керл, сер Харолд Крото, Ричард Смоли | „за откриће фулерена" |
1997 | Пол Д. Бојер, Џон Е. Вокер | „за расветљавање ензимских механизама у синтези аденозин трифосфата” |
Јенс К. Скоу | „за откриће јон транспортног ензима, Na+K+-ATPаза" | |
1998 | Волтер Кон | „за развој функционалне теорије густина" |
Џон А. Попл | „за развој рачунарских метода у квантној хемији" | |
1999 | Ахмед Зеваил | „за истраживања прелазних стања хемијских реакција помоћу фемтосекундне спектроскопије" |
2000-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
2000 | Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹) | „за откриће и развој проводних полимера” |
2001 | Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治) | „за рад на хирално катализованим хидрогенационим реакцијама” |
К. Бари Шарплес | „за рад на хирално катализованим оксидативним реакцијама” | |
2002 | Курт Витрих | „за развој нуклеарно магнетно резонантне спектроскопије за одређивање тродимензионалне структуре биолошких макромолекула у раствору” |
Џон Б. Фен, Коичи Танака (田中耕一) | „за развој методе мекане десорпционе јонизације за масено-спектрометријску анализу биолошких макромолекула” | |
2003 | Питер Агри | „за проналазак канала воде у ћелијским мембранама” |
Родерик Макинон | „за структурна и менанистичка испитивања јонских канала у ћелијским мембранама” | |
2004 | Арон Чихановер, Аврам Хершко, Ирвин Роуз | „за откриће убиквитином посредоване разградње протеина” |
2005 | Роберт Грабс, Ричард Шрок, Ив Шовен | „за развој методе метатезе у органској синтези” |
2006 | Роџер Д. Корнберг | „за истраживање молекуларне основе еукариотске транскрипције” |
2007 | Герхард Ертл | „за истраживање хемијских процеса на чврстим површинама” |
2008 | Осаму Шимомура, Мартин Чалфи и Роџер Чен | „за откриће и развој зеленог флуоресцентног протеина” |
2009 | Венкатраман Рамакришнан, Томас Стајц и Ада Јонат | „за студије структуре и функције рибозома” |
2010-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
2010 | Ричард Хек, Еј-ичи Негиши и Акира Сузуки | „због рада на стварању нових органских једињења уз коришћење паладијума као катализатора” |
2011 | Данијел Шехтман | „за откриће квазикристала” |
2012 | Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка | „за проучавање Г протеин спрегнутих рецептора” |
2013 | Мартин Карплус, Мајкл Левит и Аријех Варшел | „за рад на развоју модела комплексних хемијских система” |
2014 | Ерик Бециг, Штефан Хел и Вилијам Мернер | „за унапређење резолуције модерних микроскопа” |
2015 | Томас Линдал, Пол Модрич и Азиз Санкар[1] | „за механистичке студије о обнови ДНК” |
2016 | Жан-Пјер Соваж, Фрејзер Стодарт и Бен Феринга[2][3][4][5] | „за дизајн и синтезу молекуларних машина” |
Референце
- ^ Три научника деле Нобелову награду за хемију (Б92, 7. октобар 2015)
- ^ Staff (5. 10. 2016). „The Nobel Prize in Chemistry 2016”. Nobel Foundation. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ Chang, Kenneth; Chan, Sewell (5. 10. 2016). „3 Makers of ‘World’s Smallest Machines’ Awarded Nobel Prize in Chemistry”. New York Times. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ „The 2016 Nobel Prize in Chemistry - Press Release”. Royal Swedish Academy of Sciences. 5. 10. 2016. Приступљено 9. 10. 2016.
- ^ Davis, Nicola; Sample, Ian (5. 10. 2016). „live”. the Guardian. Приступљено 5. 10. 2016.