14. август

14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години). До краја године има још 139 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1248. — Отпочела је изградња катедрале у Келну.
• 1385. — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала.
• 1457. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.
• 1784. — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.
• 1805. — На Скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији, а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама тежњи да се њиме донекле ограничи Карађорђева власт.
• 1867. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
• 1878. — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине.
• 1893. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
• 1900. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача.
• 1920. — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.
• 1934. — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом светском рату, у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.
• 1941. — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Розевелт потписали су "Атлантску повељу", којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН.
• 1945. — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други светски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду „Мисури“ у Токијском заливу.
• 1947. — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подељен на два дела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш.
• 1949. — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
• 1969. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
• 1970. — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
• 1980. — Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе.
• 1986. —
  • У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
  • У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.
• 1996. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
• 2000. —
  • Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.
  • Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.

Рођења

• 1777. — Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар.
• 1867. — Џон Голсворди енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932
• 1876. — Александар Обреновић, краљ Србије. (†1903.)
• 1924. — Драго Маловић, црногорски глумац.
• 1933. — Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар.
• 1966. — Хали Бери, афроамеричка глумица.
• 1973. — Владимир Вујасиновић, српски ватерполиста.

Смрти

• 1941. — Пол Сабатје, франсуски хемичар, добитник Нобелове награде
• 1956. — Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар
• 1988. — Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила.
• 1930. — Јосип Колумбо, један од седам секртара СКОЈ-а

Перо Поповић Ага обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а

• 2004. — Чеслав Милош, пољски писац и нобеловац.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума