Azot-monoksid

Azot-monoksid
Identifikacija
CAS broj	10102-43-9 ;
ChEBI	CHEBI:16480;
DrugBank	DB00435;
ECHA InfoCard	100.030.233
KEGG	C00533;
MeSH	Nitric+oxide
PubChem C ID	145068;
RTECS	QX0525000
UN broj	1660
	InChI InChI=1/NO/c1-2 Ključ: MWUXSHHQAYIFBG-UHFFFAOYAI;
Svojstva
Hemijska formula	NO
Molarna masa	30,006 g/mol
Agregatno stanje	bezbojan gas ; paramagnetičan
Gustina	1,269 g/cm³ (течност); 1.3402 g/l (гас)
Tačka topljenja	−1.636 °C (−2.913 °F; −1.363 K)
Tačka ključanja	−1.508 °C (−2.682 °F; −1.235 K)
Rastvorljivost u vodi	7.4 ml/100 ml (STP)
Rastvorljivost	rastvoran u alkoholz, CS2
Indeks refrakcije (nD)	1.0002697
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Lineraran, C∞v
Termohemija
Standardna molarna ; entropija (So298)	210.76 J K−1 mol−1
Standardna entalpija; stvaranja (ΔfHo298)	+90.29 kJ/mol
Farmakologija
Načini upotrebe	Inhalacija
	Farmakokinetika:
Bioraspoloživost	dobra
Metabolizam	plućne kapilare
Poluvreme eliminacije	2–6 sekundi
Opasnosti
Glavne opasnosti	Toksičan
R-oznake	R26, R34
S-oznake	(S1), S9, S26, S36, S45
NFPA 704	0 3 0 OX
Tačka paljenja	ne-zapaljiv
Srodna jedinjenja
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Azot-oksid ili azot-monoksid je a hemijsko jedinjenje sa hemijskom formulom N O. Ovaj gas je važni signalni molekul u organizmu sisara, uključujući i čoveka i izuzetno važan intermedijer u hemijskoj industriji. On je takođe i toksični produkt u vazduhu, koji nastaje kao izduvni gas automobila i fabrika.

NO je važan prenosilac informacija u molekulima, koji uključuje mnoge fiziološke i patološke procese u organizmu sisara, on je i koristan i štetan.^[4]Odgovarajući nivoi NO produkcije su važni u zaštiti organa od oštećenja, npr. zaštita jetre od ishemije. Međutim odražavajući nivoi NO produkcije odražavaju se direktno kao otrov u tkivu i doprinose vaskularnim kolapsima, udruženim sa septičkim šokom, dok god je hronični oblik azot-monoksida udružen sa različitim karcinomoma u inflamatornim uslovima, uključujući početne stadijume dijabetesa, multiple skleroze, artritisa i ulceroznog kolitisa.^[5]

Azot oksid ne treba mešati sa azot-suboksidom (N₂O), opštim anestetikom ili sa azot-dioksidom (NO₂) koji predstavlja još jedan oblik zagađivača vazduha. NO molekul je slobodni radikal, što je od velike važnosti za razumevanje njegove velike aktivnosti. U reakciji sa kiseonikom u vazduhu, prepoznaje se po crvenkasto-braon boji.^[6]^[7]

Uprkos tome što je u početku bio običan molekul, NO je osnovni molekul za razumevanje brojnih procesa u neurologiji, psihologiji, i imunologiji, pa je i proglašen za “Molekul godine” 1992.^[8]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Hou Y.C., Janczuk A. and Wang P.G. (1999): Current trends in the development of nitric oxide donors. Curr. Pharm. Des. June, 5 (6): 417- 471
^ Tylor B.S., Kion Y.M., Wang Q.I., Sharpio R.A., Billiar T.R. and Geller D.A. (1997): Nitric oxide down regulates hepatocyte-inducible nitric oxide synthase gene expression. Arch. Surg. 1, (32). Nov.; 1177-1182.
^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
^ Elizabeth Culotta and Daniel E. Koshland Jr (1992). „NO news is good news. (nitric oxide; includes information about other significant advances & discoveries of 1992) (Molecule of the Year).”. Science. 258 (5090): 1862—1864.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Hou Y.C., Janczuk A. and Wang P.G. (1999): Current trends in the development of nitric oxide donors. Curr. Pharm. Des. June, 5 (6): 417- 471

[5] Tylor B.S., Kion Y.M., Wang Q.I., Sharpio R.A., Billiar T.R. and Geller D.A. (1997): Nitric oxide down regulates hepatocyte-inducible nitric oxide synthase gene expression. Arch. Surg. 1, (32). Nov.; 1177-1182.

[CRC-6] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.

[Merck13th-7] Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

[undefined-8] Elizabeth Culotta and Daniel E. Koshland Jr (1992). „NO news is good news. (nitric oxide; includes information about other significant advances & discoveries of 1992) (Molecule of the Year).”. Science. 258 (5090): 1862—1864.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

p r u Neurotransmiteri
Aminokiseline	Alanin • Aspartat • Cikloserin • DMG • GABA • Glutamat • Glicin • Hipotaurin • Kinurenska kiselina (Transtorin) • NAAG (Spaglumska kiselina) • NMG (Sarkozin) • Serin • Taurin • TMG (Betain)
Endokanabinoidi	2-AG • 2-AGE (Noladin etar) • AEA (Anandamid) • NADA • OAE (Virodhamin) • Oleamid
Gasotransmiteri	Ugljen-monoksid • Vodonik-sulfid • Azot-monoksid • Azotsuboksid
Monoamini	Dopamin • Epinefrin (Adrenalin) • Melatonin • NAS (Normelatonin) • Norepinefrin (Noradrenalin) • Serotonin (5-HT)
Purini	Adenozin • ADP • AMP • ATP
Trag amini	3-ITA • 5-MeO-DMT • Bufotenin • DMT • NMT • Oktopamin • Fenetilamin • Sinefrin • Tironamin • Triptamin • Tiramin
Drugi	1,4-BD • Acetilholin • GBL • GHB • Histamin
Vidi isto Neuropeptidi

Normativna kontrola
Državne	Nemačka Izrael Sjedinjene Države Japan Češka
Ostale	Enciklopedija Britanika