Љубиша Смиљанић
| љубиша смиљанић | |||
|---|---|---|---|
 Љубиша Смиљанић | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 14. новембар 1890. | ||
| Место рођења | Љубиш, општина Чајетина, Краљевина Србија | ||
| Датум смрти | 1969. (78/79 год.) | ||
| Место смрти | Пожега, СФРЈ, Југославија | ||
| Професија | земљорадник | ||
| Деловање | |||
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат | ||
| Служба | Војска Краљевине Србије | ||
| Чин | војник | ||
| Одликовања |
| ||
Љубиша Смиљанић (Љубиш, 1890—Пожега, 1969), био је земљорадник, учесник Балканских ратова и Првог светског рата и носилац Карађорђеве звезде са мачевима.
Рођен је 14. новембра 1890. године у Љубишу, у породици земљорадника осредљег имовног стања Радојице и Марије, који су имали могућности да сину обезбеде основно образовање. До почетка ослободилачких ратова 1912—1918. живео је са родитељима и бавио се земљорадњом. У ратовима је показао је изразиту храброст, па је по препоруци старешина и избору Војводе Вука постао комита у Добровољачком одреду. Прошао је кроз кајмакчалански пакао, Црне чуке, Груниште, да би на положају Сива стена био тешко рањен. Поред највишег ратног одликовања Љубиша је носилац и два Ордена за храброст Милош Обилић и Албанске споменице.
После повратка из рата оженио се Милицом Смиљанић са којом је имао десеторо деце. У јесен 1943. године бугарске окупационе власти су дознале за Љубишину ратну прошлост, насилно су га одвели и дивљачки тукли до бесвести. Такво измрцваљеног и претученог, окућани су га усппели да пронађу и спасу му живот.
Живео је у Љубишу до 1945. године, када се одселио у Пожегу, где је до 1969. године живео.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђенић, Милисав Р. (2014). Споменица знаменитих и заслужних Златибораца. Чајетина: Библиотека Љубиша Р. Ђенић Чајетина. стр. 100. ISBN 978-86-84219-41-3.
