Генчићева кућа у Београду
| Генчићева кућа у Београду | |
|---|---|
 Генчићева кућа | |
| Опште информације | |
| Место |  Београд |
| Општина | Врачар |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1929. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Београда |
| beogradskonasledje | |
Генчићева кућа у Београду, налази се у Крунској улици 51 и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Кућа је подигнута као породична кућа Ђорђа Генчића, индустијалца и политичара, сведока и актера у политичком животу Србије у последњим деценијама 19. века.
Подигнута је између 1927. и 1929. године, према пројекту архитекте Драгише Брашована[2] који је почетком двадесетих година 20. века прешао из Будимпеште у Зрењанин и Београд. Са колегама Миланом Секулићем и М. Петровићем - Обућином основао је пројектантско-извођачки биро „Архитект“. Брашован је пре ове виле пројектовао и реализовао неколико запажених објеката који су га учинили веома познатим градитељем приватних кућа у Београду, а и шире.
Генчићева вила налази се на углу улица Проте Матеје и Крунске улице. Зидање зграде започето је у јуну 1927. године, а завршено је децембра 1929. Зграда је конципирана је као грађевина кубичног волумена, са академски рашчлањеном фасадом, којом доминира улазни део, решена у форми тријумфалног лука. По својим карактеристикама, зграда припада групи објеката на којима је архитекта Брашован започео процес постепеног модернизовања академских форми, који се пре свега огледа у истом третману свих фасада грађевине. Фасада је оживљена правилним распоредом прозорских ниша и паровима удвојених стубова са јонским капителима. Равнотежом маса и сведеношћу декорације наговештено је приближавање модерном архитектонском изразу.
Када је реч о ентеријеру, у приземљу се налазила трпезарија, кухиња, салон и други простори за пријем гостију. На спрату су биле собе за спавање, кабинет за рад и купатило. Све просторије су груписане око централног хола окренутог ка улици Проте Матеје, а својом висином обухватао је и први спрат.[3] Извођење радова било је поверено бироу инж. Милана Јовановића и Радомира Златичанина.[4] Првобитни пројекат је у току грађења мењан, највише због тога што је локација објекта била у извесном нескладу са улазним партијама које су захтевале већу предбашту. Зграда је до пред Други светски рат била приватна породична кућа. У фебруару 1940. у њој је отворен Институт за италијанску културу, са јавно доступном библиотеком[5][6], предавањем га је отворио италијански министар образовања Ђузепе Ботаи.[7]
- Архитектонски детаљи Генчићеве куће
-
-
-
-
-
-
-
Музеј Николе Тесле[уреди | уреди извор]
Од 1952. године у згради је смештен Музеј Николе Тесле, посвећен животу и делу чувеног светског научника. Музеј чува обимну Теслину научну и личну заоставштину.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
- ^ С.Г.Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005; З.Маневић, Пионири модерне архитектуре Београда, Архитектура и урбанизам 16, Београд 1962.
- ^ М.Р.Благојевић, Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века, Архитектонски факултет, Београд 2006.
- ^ Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
- ^ Организација и рад Института за италијанску културу који се отвара 22 фебруара у Београду. "Време", 19. феб. 1940, стр. 11. digitalna.nb.rs
- ^ "Време", 23. феб. 1940, стр. 5. digitalna.nb.rs
- ^ "Политика", 21. феб. 1940
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Александар Кадијевић, Драгиња Маскарели: О архитектури Генчићеве куће, Наслеђе, број 5, 2004. године
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Генчићев дворац споменар („Вечерње новости“, 19. септембар 2014)
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
