Зграда Соколског дома „Матица“

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зграда Соколског дома „Матица”
Dкалјдб.JPG
Зграда Соколског дома „Матица”
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски Венац
Држава Србија
Време настанка1929-1935
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан Горњи град 14 11000
Званични веб-сајт

Зграда Соколског дома „Матица” је саграђена у периоду од 1929. до 1935. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, великог поборника соколског покрета. У њој се до 1968. године налазио Државни институт за фискултуру (популарано ДИФ). Проглашена је за споменик културе 2007. године.[1] Налази се у Делиградској 27. Институт се 1968. године сели у нову зграду у Кошутњаку (данас Факултет спорта и физичког васпитања), а стара зграда се и даље користи као спортски објекат (популарно Стари ДИФ).

Историјат[уреди | уреди извор]

Зграда Соколског дома „Матица” је саграђена у периоду од 1929. до 1935. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, док је аутор главног портала био Николај Краснов. Према првобитном пројекту објекат је замишљен као величанствени храм соколства и требало је да буде најлепши украс Врачара и целог Београда. Највећи донатор био је Краљ Александар Карађорђевић.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Током градње је дошло до већих измена у односу на првобитну и планирана богата скулпторална декорација је изостала. Присутна је наглашена симетрија и у вези са њом академска строгост грађевине, али је аутор успео да очува романтичарски карактер изгледа грађевине. Око објекта је подигнут комплекс спортских терена и он је више деценија био централни спортски објекат у Београду. У Великој дворани Живорад Настасијевић је 1941. године, на површини од 43 m² , насликао у фреско-техници композицију „За част отаџбине”. На њој је приказан један од најпознатијих догађаја из националне историје - прелазак српске војске преко Албаније. После Другог светског рата фреска је прекречена, али су чишћење и рестаурација извршени 1970-1971. године. Зграда Соколског дома „Матица“ је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Представља најзначајније Коруновићево остварење јавне намене у његовом опусу везаном за Београд.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Службени гласник РС бр. 30/07
  2. ^ „Зграда Соколског дома „Матица. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 21. 4. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]