Зграда Соколског дома „Матица“
| Зграда Соколског дома „Матица” | |
|---|---|
 Зграда Соколског дома „Матица” | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Савски Венац |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1929–1935. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Зграда Соколског дома „Матица” је саграђена у периоду од 1929. до 1935. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, великог поборника соколског покрета. У њој се до 1968. године налазио Државни институт за фискултуру (популарано ДИФ). Проглашена је за споменик културе 2007. године.[1] Налази се у Делиградској 27. Институт се 1968. године сели у нову зграду у Кошутњаку (данас Факултет спорта и физичког васпитања), а стара зграда се и даље користи као спортски објекат (популарно Стари ДИФ).
Историјат[уреди | уреди извор]
Зграда Соколског дома „Матица” је саграђена у периоду од 1929. до 1935. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, док је аутор главног портала био Николај Краснов. Према првобитном пројекту објекат је замишљен као величанствени храм соколства и требало је да буде најлепши украс Врачара и целог Београда. Највећи донатор био је Краљ Александар Карађорђевић.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Током градње је дошло до већих измена у односу на првобитну и планирана богата скулпторална декорација је изостала. Присутна је наглашена симетрија и у вези са њом академска строгост грађевине, али је аутор успео да очува романтичарски карактер изгледа грађевине. Око објекта је подигнут комплекс спортских терена и он је више деценија био централни спортски објекат у Београду. У Великој дворани Живорад Настасијевић је 1941. године, на површини од 43 m² , насликао у фреско-техници композицију „За част отаџбине”. На њој је приказан један од најпознатијих догађаја из националне историје - прелазак српске војске преко Албаније. После Другог светског рата фреска је прекречена, али су чишћење и рестаурација извршени 1970-1971. године. Зграда Соколског дома „Матица“ је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Представља најзначајније Коруновићево остварење јавне намене у његовом опусу везаном за Београд.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Службени гласник РС бр. 30/07
- ^ „Зграда Соколског дома „Матица””. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 21. 4. 2018.
_-_Kula_Sibinjanin_Janka.jpg)
