Dom Mike Alasa
.jpg)
Dom Mike Alasa je građevina koja se nalazi u Beogradu, a projektovao ju je znameniti srpski arhitekta Petar Bajalović. Kuća je važan i jedinstven predstavnik secesijskog stila u Srbiji sa svim floralnim i prirodnim elementima inspirisanim vodenim svetom - trska, lokvanji, šarani. Uz dekorativne elemente secesije takođe ima i elemente moravske škole - crveno bele pločice u obliku šahovskog polja, te predstavlja uspešnu simbiozu secesije i modernog srpsko-vizantijskog stila.[1][2]
Izgradnja kuće[uredi | uredi izvor]
Kuća na Kosančićevom vencu podignuta je 1910. godine za Mihaila Petrovića, popularno zvanog Mika Alas, koji je ovde živeo, radio i umro. Izgrađena je na mestu srušene kuće njegovog dede Novice Lazarevića, beogradskog prote, tako da je čuveni matematičar, naučnik i ribolovac na ovom mestu proveo gotovo čitav svoj život i upravo u ovoj kući stvorio svoja najznačajnija dela.
Projekat nove kuće, u vreme šireg osavremenjivanja Kosančićevog venca, izradio je arhitekta Petar Bajalović, tada docent na Beogradskom univerzitetu. Po završenoj tehničkoj visokoj školi u Karlsrueu, ovaj nemački đak vratio se u Srbiju, gde je realizovao niz značajnih projekata. Mada se našla na početku projektantske karijere arhitekte Bajalovića, kuća Mike Alasa i tada je otkrivala umešnost svog autora. U osnovnoj shemi bila je to tipična beogradska stambena jednoporodična spratna kuća, s glavnim delom prema ulici i krilom u dvorištu. Glavna fasada nosila je svežiji duh. Premda akademski koncipirana s naglašenim horizontalnim pojasevima, fasada ima plitki bočni rizalit s ulaznim vratima, balkonom, slikanom i plastičnom dekoracijom i završnim zabatom, koji predstavljaju glavni motiv čitave fasade. Iznad vrata balkona je kružno polje sa šahovski poređanim crvenim i belim pločicama u čijem temenu je ženska glava iz čije kose se razvija floralni ornament. Floralni oblici preuzeti su iz tada u Evropi aktuelne secesije, dok geometrijski ornament šahovskih polja ima svoje poreklo u srpsko-vizantijskoj arhitekturi. Mada pripadaju različitim vremenima, područjima i stilovima, ovi motivi dobili su jedinstveni tretman kojim je kuća Mike Alasa postala veoma uspelo arhitektonsko ostvarenje. Rešenje fasade kao da i danas otkriva topao i srdačan odnos ovog izuzetnog naučnika i ostalih, sasvim običnih Beograđana.
Mika Alas je u znatnoj meri uticao na arhitekturu svog novog doma. Njegov način života i sklonosti odredili su određena prostorna i likovna rešenja kuće. Podrum je građen s planom da služi većim delom kao vinarski podrum u koji je Mika Alas smeštao vino iz svog vinograda na Topčiderskom brdu. Na podestu stepeništa ulaznog hodnika nekada su se nalazile niše s figurama Napoleona i Paskala koje je ovaj francuski đak izuzetno cenio. Balkon koji gleda na ušće Save u Dunav iz radne sobe takođe je bila želja velikog matematičara, kao i šarani u drvorezu ulaznih vrata.
O Miki Alasu[uredi | uredi izvor]
Mika Alas jedno je od najznačajnijih imena srpske matematičke nauke. Rođen je na Kosančićevom vencu 6. maja 1868. godine. Đak Prve beogradske gimnazije i svršeni student Prirodno-matematičkog odseka Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu, studije je 1889. godine nastavio u Parizu. Doktorirao je na Sorboni 1894. godine s tezom „O nulama i beskonačnostima integrala algebarskih diferencijalnih jednačina“. Iste godine vratio se u Beograd gde je postao profesor za matematičku grupu predmeta. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet među prvih osam redovnih profesora koji su dalje birali ceo nastavni kadar bio je i Mika Alas.
Kao naučni radnik i profesor Mihailo Petrović delovao je do svoje smrti. Doktor matematičkih nauka, istraživač, teoretičar i nastavni radnik, on je krajem 19. veka uveo u nastavu matematike naučno-istraživački metod potisnuvši time dotadašnji predavačko-udžbenički način. Pod njegovim uticajem formiran je čitav niz naučnih radnika na matematičkom polju. Bio je inicijator pokretanja posebnog matematičkog časopisa, a sam je napisao oko 300 naučnih radova. Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1899. godine kada je imao samo 31. godinu. Bio je i član više stranih akademija nauka, u Pragu, Bukureštu, Varšavi i Krakovu, kao i član više naučnih društava.
Mika Alas je bio i veliki pronalazač: konstruisao je hidrointegrator i s njim osvojio medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine; bavio se kriptografijom a njegovi šifarski sistemi korišćeni su u vojsci sve do Drugog svetskog rata; konstruisao je zupčanik prenosnik, preteču današnjim automatskim menjačima u automobilima.
Jedan od najčuvenijih Beograđana bio je i strastveni putnik i pasionirani i stručni ribolovac. Godine 1882. postao je ribarski šegrt, 1888. ribarski kalfa, a 1895. položio je ispit za ribarskog majstora. Obišao je Severni i Južni pol, napisao više zanimljivih putopisa i mnogo članaka o ribama i ribarstvu. Dela koja je ostavio za sobom su Roman Jegulje, Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti, Kroz polarnu oblast, U carstvu gusara, Sa okeanskim ribarima, Po zabačenim ostrvima. Učestvovao je donošenju prvog „Zakona o slatkovodnom ribolovu“ na jezerima i rekama Srbije 1898. godine, kao i u pregovorima za zaključenje konvencije o ribolovu sa Rumunijom, i zaštiti ribolova na Savi, Dunavu i Drini sa Austrougarskom. Na međunarodnoj izložbi u Torinu 1911. dobio je zlatnu medalju za izložene eksponate iz ribarstva. Rekordan ulov je imao 1913. kada je ulovio soma od 124 kg.
Mika Alas je svirao violinu i 1896. osnovao je sviračko društvo pod nazivom „Suz“.
Umro je 8. juna 1943. godine u svom domu na Kosančićevom vencu.
Istorijat i značaj kuće[uredi | uredi izvor]
Pored Mihaila Petrovića u kući je stanovala i njegova sestra Mara sa suprugom Živojinom Perićem, takođe francuskim đakom, značajnim beogradskim pravnikom i aktivnim političarem. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Haške akademije za međunarodno pravo, predavač u Lionu, Parizu i Briselu Živojin Perić bio je i do kraja svog života ostao veliki zastupnik evropskih integracija. Jedan od lidera Srpske napredne stranke, ubeđeni legalista i pacifista, mada u opoziciji protiv kralja Aleksandra Obrenovića, nakon prevrata javno je istupao protiv zaverenika optužujući ih za ubistvo. Protiv njih je podnosio sudsku prijavu za delo ubistva svake godine, sve do 1930, kada je Krivični zakonik uveo apsolutnu zastarelost. Pored toga, pisao je članke u kojima je napadao radikale zbog njihove uloge u prevratu i pogubnih posledica koje su iz toga proizašle po ugled naroda i države u zapadnim zemljama.
Kuća je tako sa svojim stanarima, velikim naučnicima svoga vremena, predstavljala stecište domaćeg i stranog naučnog sveta. Ovde su se sastajali visoki intelektualci iz zemlje i inostranstva, čije su se ideje i zalaganja reflektovali na različite aspekte dalje istorije. Istovremeno, ova kuća predstavljala je primer bliskosti i pozitivnog odnosa ljudi visokog društvenog položaja prema sasvim običnom svetu.
Kuća danas u sebi objedinjuje više vrednosti, ali najznačajnija je činjenica da ona predstavlja memorijal kao kuća života, rada i stvaranja jedne od najpopularnijih ličnosti starog Beograda.
Ispred kuće, s druge strane ulice, postavljena je bista Mike Alasa, rad vajara Aleksandra Zarina iz 1969. godine.
Dom Mike Alasa proglašen je za spomenik kulture.
Naš Mika Alas, kako su ga svi zvali, neustrašiv ribar koji je svoj život proveo na Savi i Dunavu, i morskom lađom, a između oba pola Zemljina, prokrstario Atlantski i Indijski okean, nije umeo da pliva i zato se jedanaest puta davio u Savi i Dunvau, i uvek se jedva spaso. Zato ga pozvah da mi dođe u Dalj da ga naučim plivanju, a on se rado odazva mom pozivu. U Dalju je bilo sve pripremljeno za Mikin kurs plivanja: lep nov čamac, sagrađen u Vukovaru, plivao je, lancem privezan uz obalu, ispod naše bašte. Njime sam sa bratom Bogdanom svakodnevno krstario po Dunavu, kupao se u njegovim talasima i sunčao se na njegovim sprudovim. Na takav jedan lep čist sprud, koji se blagim nagibom spuštao u reku, odvedoh svoga đaka da ga naučim veštini plivanja. Mika uđe hrabro u vodu, ali samo do kolena, ja kleknuh u vodu, ispružih levu ruku i rekoh mu da legne preko nje. On pokaza, iako zabrinuta lica, nameru da me posluša, no čim okvasi trbuh i grudi, pobeže glavom bez oblizra. Sav moj trud da ga vratim u reku ostade bezuspešan. Obrukasmo se obojica: ja, kao učitelj; a on, kao đak. [3] Milutin Milanković
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ http://www.politika.co.rs/sr/clanak/394640/Novo-odelo-Doma-Mike-Alasa
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 25. 05. 2019. g. Pristupljeno 25. 05. 2019.
- ^ M.Milanković, Uspomene, doživljaji i saznanja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dokumentacija ZZSKGB, SK 85
- Dragan Trifunović, Bard srpske matematike Mihailo Petrović Alas, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1991.
- Enciklopedija Jugoslavije 6, Zagreb 1965.
- K.Ćirić, Dom Mike Alasa, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd, 2012.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, katalozi 2012, Dom Mike Alasa, autor Ksenija Ćirić,beogradskonasledje.rs, 10.10.2013.
- Novo odelo Doma Mike Alasa („Politika”, 16. decembar 2017)
- Matematičari bi da Alasova kuća postane legat („Politika”, 14. novembar 2018)
_-_Kula_Sibinjanin_Janka.jpg)
