1930

Milenijum:	2. milenijum
Vekovi:	19. vek; 20. vek ; 21. vek;
Decenije:	1910-e; 1920-e; 1930-e; 1940-e; 1950-e;
Godine:	1927; 1928; 1929; 1930; 1931; 1932; 1933;
	1930 na Vikimedijinoj ostavi.
	[[Datoteka:\|312px]]
	[[Datoteka:\|312px]]

1930. je bila prosta godina.

Događaji

januar
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

februar
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28

mart
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

april
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

maj
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

jun
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

jul
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

avgust
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

septembar
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

oktobar
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

novembar
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

decembar
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Januar

31. januar — otvorena je Londonska pomorska konferencija, koja je završena 22. aprila sporazumom Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, Francuske, Italije i Japana o regulisanju podmorničkog ratovanja.

Februar

18. februar — Klajd Tombo otkrio Pluton dok je proučavao fotografije snimljene u januaru.

Mart

1. mart — Predsjednički izbori u Brazilu: paulista Hulio Prestes pobeđuje kandidata Liberalne alijanse Getulia Vargasa.
2. mart — U "Pravdi" objavljen Staljinov članak "Vrtoglavica od uspeha", upozorava na prebrzu i nasilnu kolektivizaciju - pritisak privremeno popušta.
6. mart — Komunisti izveli međunarodni dan protesta protiv gladi i nezaposlenosti, sukobi sa policijom u Berlinu, Njujorku, Londonu, Parizu, Vašingtonu i dr.
9. mart — 19. april — Proces Savezu oslobođenja Ukrajine u Harkovu: montirano suđenje izmišljenoj organizaciji sa 45 optuženih.
12. mart — 5. april — Marš soli: Mahatma Gandi sa pristalicama na pohodu od 390 km do mora, kako bi protestovao zbog britanskog monopola na sol.
mart - Korneliu Zelea Kodreanu osnovao Gvozdenu gardu kao paravojni ogranak Legije arhanđela Mihajla - kasnije će i Legija biti nazivana Gvozdenom gardom.
27. mart — Nemački kancelar, socijaldemokrata Herman Miler dao ostavku jer se Velika koalicija raspala po pitanju finansiranja osiguranja za nezaposlene a predsednik von Hindenburg mu nije hteo dati vanredna ovlašćenja - kraj poslednje vlade zasnovane na parlamentarnoj većini.
28. mart — Turska vlada traži od međunarodne zajednice da se Konstantinopolj i Angora nazivaju Istanbul odn. Ankara itd.
30. mart — Heinrih Bruning iz Partije Centra je novi kancelar Nemačke (do 1932) - prvi "predsednički kabinet", nema većinu u parlamentu već upravlja putem predsednikovih vanrednih ovlašćenja.
31. mart — Prihvaćen Kodeks proizvodnje filmova (Haysov kodeks) koji daje stroge smernice za tretman seksa, nasilja, religije i kriminala u američkim filmovima (na snazi od 1934. do 1968).
31. mart — Bitka kod Debre Zebita na ravnici Anchem u Etiopiji: snage Tafari Makonnena odnose pobedu nad snagama naklonjenim carici Zauditi, poginuo Gugsa Welle koji je digao pobunu prošlog januara.
31. mart — Objavljen izveštaj Shavove komisije o prošlogodišnjim nemirima u Palestini - kao glavni uzrok se vidi arapski strah od jevrejskog useljavanja.

April

6. april — Umro je srpski patrijarh Dimitrije Pavlović.
12. april — Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je a 1930. godine. Varnava (Rosić).
22. april — Francuska, Italija, Japan, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo su potpisale Londonski pomorski sporazum kojim se regulisalo podmorničko ratovanje i ograničila gradnja ratnih brodova.

Maj

6. maj — Zemljotres jačine 7,1 Mw u Salmasu potresao je severozapadni Iran i jugoistočnu Tursku, sa maksimalnim intenzitetom Merkalijeve skale IX; do 3.000 ljudi je poginulo.
10. maj — U Vašingtonu je osnovan Nacionalni panhelenski savet.
15. maj — Medicinska sestra Elen Čerč postaje prva stjuardesa na svetu, radeći na trimotoru kompanije Boing Er Transport.
16. maj — Rafael Truhiljo izabran za predsednika Dominikanske Republike.
17. maj — Francuski premijer Andre Tardje odlučuje da povuče preostale francuske trupe iz Rajnske oblasti (konačno odlaze do 30. juna).
24. maj — Ejmi Džonson sleće u Darvin, u Australiji, postajući prva žena koja je samostalno letela iz Engleske u Australiju (otputovala je 5. maja na let od 11.000 milja).

Jun

7. jun — Američki predsednik Herbert Huver je potpisao Smut-Haulijev zakon o tarifama.

Jul

12. jul — U Montevideu je počelo prvo svetsko fudbalsko prvenstvo.
30. jul — Urugvaj u Montevideu, pobedom u finalu Svetskog fudbalskog prvenstva, nad Argentinom 4:2, postao Prvi svetski šampion u fudbalu.

Avgust

Avgust — Vulkansko ostrvo Anak Krakatau počinje trajno da se formira u Sundskom moreuzu.
7. avgust — R. B. Benet stupa na dužnost jedanaestog premijera Kanade.
12. avgust — Turske trupe ulaze u Persiju da bi se borile protiv kurdskih pobunjenika.
16. avgust — Prve Britanske imperijalne igre otvorene su u Hamiltonu, Ontario, Kanada.
27. avgust — Vojna hunta preuzima vlast u Peruu.

Septembar

3. septembar — Ogromni uragan San Zenon na Karibima 1930. godine uništava veći deo grada Santo Dominga u Dominikanskoj Republici.
6. septembar — 1930. Argentinski državni udar: Hose Feliks Uriburu izvodi vojni udar, svrgavajući Ipolita Irigojena, predsednika Argentine.
8. septembar — Selotejp, koji je izumeo Ričard Gurli Dru, prvi put prodaje kompanija 3M u Sjedinjenim Državama.
14. septembar — Nemački savezni izbori 1930.: Nacionalsocijalisti osvajaju 107 mesta u nemačkom parlamentu, Rajhstagu (18,3% svih glasova), što ih čini drugom najvećom strankom.
17. septembar — Turci guše kurdsku pobunu na Araratskom poluostrvu.
20. septembar — Formirana je Siro-Malankarska katolička crkva Istočnog katoličkog obreda.
27. septembar — Ismet Inonu formira novu vladu u Turskoj (6. vlada).

Oktobar

5. oktobar — Britanski vazdušni brod R101, najveća do tada letelica na svetu, srušila se u Francuskoj na putu ka Indiji, na svom prvom prekookeanskom letu, što je rezultiralo gubitkom 48 života, sa šest preživelih. Među poginulima je i britanski ministar vazduhoplovstva, Kristofer Tomson, prvi baron Tomson.^[1]
14. oktobar — Otmica Stolberga: Bivši i prvi predsednik Finske, Karlo Juho Stolberg, i njegova supruga, Ester Stolberg, kidnapovani su iz svog doma od strane članova krajnje desničarskog pokreta Lapua, ali su pušteni nepovređeni.^[2]
20. oktobar — Britanska bela knjiga o Pasfildu zahteva ograničenja jevrejske imigracije u mandatnu Palestinu.^[3]
24. oktobar — Brazilska revolucija 1930: Getulio Vargas svrgava Vašingtona Luisa.
27. oktobar — U Londonu su razmenjene ratifikacije prvog Londonskog pomorskog sporazuma potpisanog u aprilu, kojim je izmenjen Vašingtonski pomorski sporazum iz 1922. Njegove odredbe o ograničavanju naoružanja stupaju na snagu odmah, čime se dodatno ograničava skupa trka u pomorskom naoružanju između pet potpisnica (Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države, Japansko carstvo, Francuska i Italija).

Novembar

2. novembar — Hajle Selasije krunisan je za cara Etiopije.
3. novembar — Getulio Vargas postaje predsednik Brazila.
25. novembar:
- Zemljotres na poluostrvu Izu u Japanu ubija 223 osobe i uništava 650 zgrada.
- Sesil Džordž Pejn, patolog u Kraljevskoj bolnici u Šefildu u Engleskoj, postiže prvi zabeleženi lek (od infekcije oka) koristeći penicilin.^[4]

Decembar

Decembar — Sve odrasle turske žene dobijaju pravo glasa na izborima.
19. decembar — Vulkan Merapi u centralnoj Javi, Indonezija, eruptira, uništavajući brojna sela i usmrtivši 1.300 ljudi.
24. decembar — U Londonu, pronalazač Hari Grindel Metjuz demonstrira svoj uređaj za projektovanje slika na oblake.
29. decembar — Predsednički govor Ser Muhameda Ikbala u Alahabadu predstavlja teoriju dve nacije, iznoseći viziju za stvaranje Pakistana.^[5]
31. decembar — Papska enciklika Casti connubii, koju je izdao papa Pije XI, naglašava svetost braka, zabranjuje rimokatolicima upotrebu bilo kog oblika veštačke kontrole rađanja i potvrđuje katoličku zabranu pobačaja.

Rođenja

Januar

11. januar — Rod Tejlor, australijsko-američki glumac (prem. 2015)
13. januar — Franses Sternhejgen, američka glumica (prem. 2023)
19. januar — Tipi Hedren, američka glumica, aktivistkinja za prava životinja i model
20. januar — Baz Oldrin, američki astronaut, inženjer i vojni pilot, drugi čovek koji je kročio na Mesec
30. januar — Džin Hekman, američki glumac i pisac (prem. 2025)

Februar

4. februar — Borislav Pekić, srpski književnik, scenarista i akademik. (prem. 1992)
8. februar — Petar Banićević, srpski glumac (prem. 2006)
10. februar — Robert Vagner, američki glumac
11. februar — Meri Kvant, engleska modna dizajnerka i modna ikona (prem. 2023)
14. februar — Relja Bašić, hrvatski glumac (prem. 2017)
16. februar — Ljiljana Jovanović, srpska glumica (prem. 2012)
27. februar — Petar Bergamo, jugoslovenski kompozitor (prem. 2022)

Mart

1. mart — Sava Antić, srpski fudbaler i fudbalski trener (prem. 1998)
1. mart — Gastone Nenčini, italijanski biciklista (prem. 1980)
1. mart — Majda Potokar, slovenačka glumica (prem. 2001)
7. mart — Stenli Miler, američki hemičar, poznat po istraživanju porekla života (prem. 2007)
17. mart — Džejms Irvin, američki astronaut, vazduhoplovni inženjer i vojni pilot, osmi čovek koji je kročio na Mesec (prem. 1991)
22. mart — Stiven Sondhajm, američki kompozitor i tekstopisac (prem. 2021)
24. mart — Stiv Makvin, američki glumac (prem. 1980)
27. mart — Ernest Ačkun, jugoslovenski i srpski klarinetista (prem. 2001)
30. mart — Džon Astin, američki glumac

April

15. april — Vigdis Finbogadoutir, islandska političarka, predsednica Islanda (1980—1996)
21. april — Silvana Mangano, italijanska glumica (prem. 1989)

Maj

4. maj — Miljan Miljanić, srpski fudbalski trener i funkcioner (prem. 2012)
8. maj — Olga Stanisavljević, srpska glumica (prem. 1987)
28. maj — Jovan Ličina, hrvatski glumac i pisac (prem. 2002)
30. maj — Živorad Kovačević, srpski političar, diplomata i pisac, gradonačelnik Beograda (1974—1982) (prem. 2011)
31. maj — Klint Istvud, američki glumac, reditelj, producent, muzičar i političar

Jun

2. jun — Pit Konrad, američki astronaut i vazduhoplovni inženjer, treći čovek koji je kročio na Mesec (prem. 1999)
12. jun — Stole Aranđelović, srpski glumac (prem. 1993)
14. jun — Bora Kostić, srpski fudbaler (prem. 2011)
24. jun — Klod Šabrol, francuski reditelj, scenarista, producent i glumac (prem. 2010)

Jul

7. jul — Biljana Plavšić, srpska političarka, predsednica Republike Srpske (1996—1998)
14. jul — Dragoljub Mićunović, srpski filozof i političar, predsednik Demokratske stranke (1990—1994). (prem. 2026)
24. jul — Predrag Ivanović, srpski muzičar (pevač i trubač), kompozitor i aranžer (prem. 2010)

Avgust

5. avgust — Nil Armstrong, američki astronaut i vazduhoplovni inženjer, prvi čovek koji je kročio na Mesec (prem. 2012)
13. avgust — Lena Politeo, hrvatska glumica
25. avgust — Šon Koneri, škotski glumac (prem. 2020)
28. avgust — Patrijarh srpski Irinej, 45. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve (prem. 2020)

Septembar

23. septembar — Rej Čarls, američki muzičar i kompozitor (prem. 2004)

Oktobar

1. oktobar — Ričard Haris, irski glumac i pevač (prem. 2002)
10. oktobar — Harold Pinter, engleski dramaturg, scenarista, pisac, pesnik, reditelj i glumac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (2005) (prem. 2008)
18. oktobar — Tomo Kuruzović, srpski glumac, reditelj i književnik (prem. 2017)
22. oktobar — Todor Veselinović, srpski fudbaler i fudbalski trener (prem. 2017)

Novembar

19. novembar — Žiža Stojanović, srpska glumica (prem. 2025)

Decembar

8. decembar — Maksimilijan Šel, austrijsko-švajcarski glumac, reditelj, scenarista i producent (prem. 2014)
11. decembar — Žan-Luj Trentinjan, francuski glumac, reditelj, scenarista i vozač trkačkih automobila (prem. 2022)
17. decembar — Armin Miler Štal, nemački glumac, reditelj, scenarista, slikar i pisac
31. decembar — Aco Jovanovski, makedonski glumac (prem. 2016)

Smrti

Januar

Februar

21. februar — Ahmed-šah Kadžar, persijski kralj

Mart

6. mart — Alfred fon Tirpic, nemački veliki admiral
8. mart — Vilijam Hauard Taft, 27. predsednik SAD
16. mart — Migel Primo de Rivera, španski general i diktator

April

6. april — Srpski patrijarh Dimitrije Pavlović.

Maj

Jun

Jul

7. jul — Artur Konan Dojl, škotski književnik

Avgust

31. avgust — Vladan Đorđević, srpski lekar, književnik i političar (*21. novembar 1844).

Septembar

Oktobar

Novembar

5. novembar — Luiđi Fakta, italijanski političar i novinar.

Decembar

Nobelove nagrade

Fizika — Ser Čandrasekara Venkata Raman
Hemija — Hans Fišer
Medicina — Karl Landštajner
Književnost — Sinkler Luis
Mir — Nadbiskup Lars Ulof Natan Sederblom (Švedska)
Ekonomija — Nagrada u ovoj oblasti počela je da se dodeljuje 1969. godine

Vidi još

Reference

^ The R101 airship on its first test flight over Berkeley Square, Westminster, Greater London 14 October 1929. Liverpool University Press. 2025-03-21. str. 139—139. ISBN 978-1-83624-424-0. Приступљено 2025-09-01.
^ Trotter, William R. (1991). A frozen hell: the Russo-Finnish winter war of 1939 - 1940. Chapel Hill, N.C: Algonquin Books of Chapel Hill. ISBN 978-0-945575-22-1.
^ Palmer, Alan Warwick; Palmer, Veronica (1992). The chronology of British history (1. publ izd.). London: Century. ISBN 978-0-7126-5616-0.
^ Wainwright, Milton; Swan, Harold T. (1986-01-01). „C.G. Paine and the earliest surviving clinical records of penicillin therapy”. Medical History (na jeziku: engleski). 30 (1): 42—56. ISSN 0025-7273. doi:10.1017/S0025727300045026.
^ Wolpert, Stanley A. (2005). Jinnah of Pakistan. Oxford India paperbacks. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-567859-8.

[1] The R101 airship on its first test flight over Berkeley Square, Westminster, Greater London 14 October 1929. Liverpool University Press. 2025-03-21. str. 139—139. ISBN 978-1-83624-424-0. Приступљено 2025-09-01.

[2] Trotter, William R. (1991). A frozen hell: the Russo-Finnish winter war of 1939 - 1940. Chapel Hill, N.C: Algonquin Books of Chapel Hill. ISBN 978-0-945575-22-1.

[3] Palmer, Alan Warwick; Palmer, Veronica (1992). The chronology of British history (1. publ izd.). London: Century. ISBN 978-0-7126-5616-0.

[4] Wainwright, Milton; Swan, Harold T. (1986-01-01). „C.G. Paine and the earliest surviving clinical records of penicillin therapy”. Medical History (na jeziku: engleski). 30 (1): 42—56. ISSN 0025-7273. doi:10.1017/S0025727300045026.

[5] Wolpert, Stanley A. (2005). Jinnah of Pakistan. Oxford India paperbacks. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-567859-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

p r u Datumi i meseci u godini
Danas: 9. avgust 2026.
Januar	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Februar	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Mart	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
April	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Maj	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Jun	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Jul	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Avgust	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Septembar	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Oktobar	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Novembar	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Decembar	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Slično: 0. januar 30. februar

Milenijum:	2. milenijum
Vekovi:	19. vek 20. vek 21. vek
Decenije:	1910-e 1920-e 1930-e 1940-e 1950-e
Godine:	1927 1928 1929 1930 1931 1932 1933
1930 na Vikimedijinoj ostavi.
[[Datoteka:\|312px]]
[[Datoteka:\|312px]]