Девета гимназија "Михаило Петровић Алас"

Из Википедије, слободне енциклопедије
Девета гимназија "Михаило Петровић Алас"

Девета гимназија "Михаило Петровић Алас"
Девета гимназија "Михаило Петровић Алас"

тип државна
седиште Београд ( Србија)
адреса Булевар маршала Толбухина 41
11070 Нови Београд
вебсајт devetagimnazija.edu.rs

Девета гимназија "Михаило Петровић Алас" је средња школа смештена у Новом Београду, на углу Булевара маршала Толбухина (до 2016. под називом Улица Гоце Делчева) и Улице Париске Комуне. Школа је основана 1961. године, а име је добила по најзначајнијем српском математичару Михаилу Петровићу Аласу.

Школа[уреди]

У школи постоје два смера, друштвено-језички и природно-математички. Школу тренутно похађа око 1200 ученика који су распоређени у три одељења друштвено-језичког смера и пет одељења природно-математичког смера, на свакој од четири године школовања. Има 89 запослених, а наставу изводи 72 професора у две смене[1]. Сваке године школа уписује око 250 нових ђака.

Историјат[2][уреди]

Зграда у којој је данас смештена Гимназија изграђена је 1956. године за потребе основне школе "Жикица Јовановић Шпанац" која је у њој остала до 1965. године када се преселила у нову зграду у којој је и данас. Девета гимназија "Михаило Петровић Алас" основана је 1961. године под називом Гимназија "Нови Београд". Одлуку о оснивању потписали су Љубинко Пантелић, тадашњи председник општине Нови Београд и Велимир Милошевић, оснивач и дугогодишњи директор Гимназије. У то време Гимназија је била једина средња школа у општини Нови Београд. Прву школску годину (1961/1962.) започета је у згради основне школе "Владимир Иљич Лењин". Гимназију је уписало 176 ученика распоређених у пет одељења. Настава је започела са две недеље закашњења (15. септембра). Директор Велимир Милошевић је у другом полугодишту конституисао Школски одбор са 13 чланова. У њему су били сви наставници школе. Школске 1962/1963. године школа је имала 537 ученика који су распоређени у 16 одељења: 8 одељења првог, пет одељења другог и три одељења трећег разреда. Одељења трећег разреда су формирана од ученика Земунске гимназије који су по територијалном принципу "припадали" Деветој гимназији. Школске 1963/1964. године Гимназију је завршила прва генерација матураната (њих 58 је завршило разред са позитивним успехом, 21 је упућено на поправни испит и један ученик је понављао четврти разред). Највећи проблем школе је био недостатак простора јер, још увек, није имала своју зграду, па се настава одвијала у две основне школе ("Владимир Иљич Лењин" и "Иван Гундулић"). Наредну школску годину Гимназија започиње у новој згради у улици Гоце Делчева 41, где се и данас налази. Зграда је била опремљена новим намештајем, училима, лабораторијама и радионицом. Ову школску 1964/1965. годину завршило је 968 ученика од којих је на поправне испите упућено 262 ученика, а 162 ученика је поновило разред. Због изузетно високог критеријума оцењивања школа је добила надимак "Бастиља", али то није умањило њену популарност, па све више ученика уписује ову школу. Школска 1965/1966. година је упамћена по изузетним успесима које постижу ученици Гимназије: друга Октобарска награда Београда за литерарни рад (Наташа Радоњић - "Сутра је данас - ту пред нама"), прва награда на Савезном такмичењу из области математике (Јован Вукмировић, касније и друга награда на Светској математичкој олимпијади). Школска 1967/1968. година је обележена још већим успесима: трећа Октобарска награда Београда за прозу и поезију (Душанка Томић), награда на конкурсу Двадесети рођендан мога града (Љиљана Матић - "Коло младости"), друга награда на конкурсу листа "Народна армија" (Снежана Бранковић - "Дах времена шапуће ми заклетву", награђени су, такође, и Бранко Алексић и Гордана Влатковић). На тесту ученика средњих школа, школске 1969/1970. године ученици Гимназије "освајају" шест првих од осам предмета који су тестирани, па је школа по укупним резултатима била прва у Београду. Школске 1970/1971. године ученици Гимназије су заузели екипно друго место (у конкуренцији 19 школа) на Савезном такмичењу из хемија, а треће из биологије, а појединачно Ружица Новак прво место из биологије, Милан Милошевић друго место из астрономије, Драган Инђић, друго место из физике, Биљана Давидовић треже место из физике. На конкурсу "Народне армије" Зоран Ђинђић је добио прву награду, а Вања Жанко је добила Октобарску награду Београда за писмени рад. Од школске 1973/1974. године школа прелази на петодневну радну недељу. Школска 1977/1978. година је година реформи у нашем школству. Уводи се усмерено образовање. Зато је у школској 1979/1980. години Гимназија је спојена са Образовним машинским центром "1. мај" и формирана је радна организација Образовни центар "1. мај", који се простире на три зграде размештене на Новом Београду. Ученици треће године образовног центра су школовање настављали на једном од два усмерења, машинству, у згради Машинске школе или математичко-технички смер, које се изучавало у згради гимназије. У оквиру смера, у Гимназији постоје занимања: математички техничар, програмер, статистичар и оператер на рачунару. Године 1985. Образовни центар се раздваја на Математичко техничку средњу школу „Михаило Петровић-Алас“ и Машинску школу „1. мај“. Тако Гимназија поново добија своју самосталност. Пред почетак школске године 1986/1987. Математичко-техничка школа је променила назив у Средња математичка школа „Михаило Петровић-Алас“ у којој се изучавају само два усмерења, мање-више програмерска. Коначно, пред почетак школске 1990/1991. године, после 11 година, школа поново постаје гимназија, сада Девета гимназија „Михаило Петровић-Алас“. Те године гимназија је уписала два одељења друштвено-језичког смера и пет одељења природно-математичког смера. Данас школа уписује пет одељења природно-математичког и три одељења друштвено-језичког смера.[1] Од школске 1991/1992. године настава у Гимназији је кабинетска.

Директори[уреди]

  • Велимир Веља Милошевић (1914-1980), директор Школе од 1962. до 1978. године.
  • Вукоман Смоловић (1935-1997), професор српског језика и књижевности, помоћник директора за математичко-технички смер ОЦ "1,мај" од 1978. до 1985. године и директор Школе од 1985. до 1992. године.
  • Слободанка Перовић (1937-2009), професор српског језика и књижевности, директор Школе од 1992. до 2001. године.
  • Јован Симић (1942- ), професор српског језика и књижевности, директор Школе од 2001. до 2006. године.
  • Дејан Јосиповић (1968- ), професор географије, директор Школе од 2006. године и даље.

Познати бивши ученици[уреди]

Девету гимназију су похађали многи познати српски политичари, спортисти и културни радници.[3]

  • Научни радници
    • др Горан Саратлић, бивши генерални директор Института за кукуруз „Земун Поље“.
    • др Милош Р Поповић, професор на Универзитету у Торонту, директор Лабораторије за истраживање и рехабилитацију повреда кичме.
    • Вера Гудац Додић, Институт за новију историју Србије.
    • Љиљана Ковач (рођ. Ђорђевић), специјалиста офтамологије на Клиници за очне болести.
    • Борис Пиштигњат, специјалиста дечије ортопедије.
    • Катарина Анђелковић (рођ. Гојковић), редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду.

Занимљивости[уреди]

Новобеоградска школа философије[уреди]

У чланку под називом „Политички почеци Зорана Ђинђића“, објављеном 2000. године, тврди се да је професор др. Милан Ковачевић први који је Зорана Ђинђића упознао са филозофијом и охрабрио га да своје школовање настави на Филозофском факултету Универзитету у Београду. У чланку се даље говори да је Девета гимназија била позната по свом либералном духу, који је произвео много слободних мислилаца и да је, између осталог, због тога гимназија заслужила називе „Новобеоградска философска школа“ и „Девети круг“.[4][а]

Напомена[уреди]

  1. Текст се највероватније односи на период када се у средњим школама у оквиру предмета филозофија односно социологија акценат стављао на марксизам

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Девета гимназија "Михаило Петровић Алас": „О Деветој“, приступ 28.4.2013
  2. Монографија: Девета гимназија "Михаило Петровић Алас" 1961 - 2011., самостално издање Школе, Београд, 2011., стране 5—10.
  3. Девета гимназија "Михаило Петровић Алас": Бити „деветар“ је привилегија, приступ 28.4.2013
  4. Библиотека Александрија: „Ђинђић“, Christoph Sodemann, Душан Величковић, no.58 /2007

Спољашње везе[уреди]