Портал:Немачка
Портал Немачка
Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Површина Немачке износи 357.021 km², а са преко 82 милиона становника је највећа држава-чланица Европске уније.
Немачка је савезна парламентарна република коју чини 16 држава. Главни и највећи град је Берлин. Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО, групе Г8 и потписница протокола из Кјота. Немачка економија је једна од најразвијенијих на свету.
Изабрани чланак
Кнут (нем. Knut; Берлин, Немачка, 5. децембар 2006) је бели медвед рођен у заточеништву у Берлинском зоолошком врту. Пошто га је мајка одбацила на рођењу, одгајили су га радници зоолошког врта. Био је прво младунче белог медведа које је преживело после рођења у Берлинском зоолошком врту после више од 30 година. Поставши у једном тренутку предмет међународне контроверзе, постао је популарна туристичка атракција која је донела велики комерцијални успех. Пошто је немачки таблоид „Билт“ цитирао једног активисту за права животиња, који је изјавио да би младунче требало убити, изазван је бес светске јавности, а обожаваоци су се окупили у знак подршке његовог одгајања од стране људи. Деца су протестовала испред зоолошког врта а бројни имејлови и писма подршке животу мечета су стигли из целог света.
Кнут је постао центар медијског феномена званог „кнутоманија“, који се раширио светом и брзо изнедрио бројне играчке, емисије у медијима, видео дискове и књиге. Због овога, мече је било „одговорно“ за значајно повећање прихода у Берлинском зоолошком врту 2007. године, процењено на 5 милиона евра. Посета зоолошком врту се по неким проценама повећала за 30%, што је 2007. годину учинило најпрофитабилнијом у 163 године дугој историји Берлинског зоолошког врта.
Потребно урадити
- Потребно написати: Михаел Волгемут - Мартин Валдземилер - Источна Фризија - Ото фон Герике - Баварски Алпи - јункер - Франкфуртска скупштина - Ернст Касирер - Кондрад Цузе - Хајнрих Ман - Георг фон Хертлинг - Споразумом „два плус четири“ - Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972.
- Кратки чланци: Вендланд - Алер (река)- Капов пуч
- Потребно проширити: Регензбург - Рајхстаг - Келн - Дортмунд - Оберхаузен - Хале - Милхаузен - Милхаузен - Волфсбург - Емс - Цвајбрикен
Да ли сте знали
- ... да је Улмска катедрала са висином од 162 метара највећа катедрала на свету?
- ... да на великом броју ауто-путева Немачке нема ограничења брзине?
- ... да је Минхенски метро најдужи на свету?
- ... да је сваки шести Американац немачког порекла?
Изабрана биографија
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) је био теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у 14. марта 1879. године у Улму, у Немачкој, а преминуо је 18. априла 1955. године у Принстону у Њу Џерсију, у Сједињеним Америчким Државама.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности којима је револуционисао модерну физику. Поред тога, допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рада објављеног 1905. у Annus Mirabilis или „Години чуда“) као и за допринос развоју теоријске физике. У народу, име „Ајнштајн“ је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
Предмет његових истраживања су биле Капиларне силе, Специјална теорија релативности (којом је ујединио законе механике и електромагнетике), Општа теорија релативности (уопштење Специјалне теорије којим обухваћено убрзано кретање и гравитација), космологија, статистичка механика, Брауново кретање, критична опалесценција, вероватноћа електронских прелаза у атому, проблеми пробаблистичке интерпретације квантне теорије, термодинамика светлости при малој густини зрачења, фотоелектрични ефекат, фотолуминисценција, фотојонизација, Волтин ефекат, секундарни катодни зраци, закочно зрачење, стимулисана емисија зрачења, уједињене теорије поља, унификација базичних физичких концепата преко њихове геометризације итд.
