Панонски Русини

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Русини (Војводина))
Панонски Русини
Русини
Narodna nosnja petrovci.jpg
Народна ношња Русина у Петровцима
Укупна популација
16.182 (2011)
Региони са значајном популацијом
 Србија (углавном Војводина) 14.246 (2011)
 Хрватска 1.936 (2011)
Језици
српски, хрватски и русински
Религија
гркокатолицизам[1]
Сродне етничке групе
Русини

Панонски Русини или само Русини су народ источнословенског порекла[1], који претежно живи у Србији (српској покрајини Војводини) и мањим делом у источној Хрватској. Говоре русинским језиком, који је један од 6 службених језика у АП Војводини, и гркокатоличке су вероиспивести.[1]

Географија[уреди]

У Србији, Русини чине највећи део становништва у насељима Руски Крстур, Куцура и Бикић До. У Хрватској чине већину у насељима Петровци и Миклушевци. Културни центар Русина у Србији је Руски Крстур.

Поред тога, Русина у значајнијем броју има и у Новом Саду, Ђурђеву, Врбасу, Шиду, Беркасову и Бачинцима.

Популација[уреди]

Русинска насеља у Војводини

Кретање броја Русина у Војводини према различитим пописима:

  • 1948: 22.077
  • 1953: 23.038
  • 1961: 24.548
  • 1971: 20.109
  • 1981: 19.305
  • 1991: 17.652
  • 2002: 15.626
  • 2011: 13.928

Историја[уреди]

Русинско етничко подручје на Карпатима

Преци Русина били су православне вере. Крајем 16. века, католички језуити су водили пропаганду и агитацију међу православним верницима Подкарпатске Русије да се прикључе унији. 1590. године. три православна епископа су донела одлуку о прикључењу Католичкој цркви. Језуити су након почетних успеха, покренули кампању завађања и терора над православним верницима и свештеницима Подкарпатске Русије. У тим условима, православни митрополит Подкарпатске Русије, Рагоза, се службено изјаснио за прикључење Православне цркве Католичкој. С обзиром на отпор православног становништва, процес ширења уније у Подкарпатској Русији трајао је дуго, од 1590. до 1665. године, а наставио се чак и до 18. века.

Русини су се на подручје данашње Војводине населили у 18. веку (1750-1784), а потичу из краја који су сами називали "Хорњица" (у значењу "горњи предео"), односно са простора испод Карпата и Карпата. Русински етнички простори на Карпатима данас су административно подељени између Украјине, Словачке, Пољске и Румуније. Русини су насељени у неколико насеља у Бачкој (Дорослову, Кулпину, Крстуру, Куцури, Кули и Новом Саду) и Срему (Петровцима, Миклушевцима, Бачинцима и Шиду).

Поред Русина унијата, на подручје данашње Војводине су се досељавали и православни Русини. У Великом Крстуру је 1757. године било 27,3% домова православне вероисповести.

Језик[уреди]

Општине Војводине у којима је русински језик у службеној употреби

Русински језик (панонскорусински) је један од 6 службених језика АП Војводине. На локалном нивоу, русински је у службеној употреби у општинама Кула, Врбас, Шид, Бачка Топола и Жабаљ, као и у Граду Новом Саду.

Религија[уреди]

Гркокатолици у Војводини 1931.

Русини су претежно гркокатоличке вероисповести. Када су се Русини доселили у Руски Крстур, убрзо је 1751. године основана парохија, а у Куцури самостална капеланија 1765. године. Правно су припадали под јурисдикцију римокатоличког надвладике у Калочи, али практично о Русинима су се бринули гркокатоличке мукачевске владике које су слале свештенике и црквене књиге. Године 1777. је основано Крижевачко владичество у које су ушле и ове две парохије. Од 28. августа 2003. године постоји посебан Апостолски Егзархат за Србију и Црну Гору, да би од 2013. надлежност овог егзархата била сведена само на Србију. Седиште тог егзархата је у Руском Крстуру. У његовом саставу су следеће парохије: Бачинци, Београд, Беркасово (и филијала Бикић До), Врбас I , Врбас II, Госпођинци, Ђурђево, Инђија, Кула (и филијала Крушчић), Куцура (и филијала Савино Село), Марковац, Нови Сад, Ново Орахово, Руски Крстур (и филијала Суботица), Сремска Митровица, Суботица, Шид, а формирају се парохије у Бачкој Тополи и Вршцу.[2]

У Руском Крстуру постоји Провинция св. Осифа у чијем је оквиру манастир Монахиња Безгрешне Девице Марије. У Крстуру јe такође и манастир Исусовe малe сестарe, a Mанастир очева Василијана налази се у Кули. Познато ходочасничко место код Руског Крстура je Водица. Tу се неколико пута у години окупљају ходочасници из Егзархата и Крижевачког владичества.[2]

Познате личности русинског порекла[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Pregled. 1990. 
  • Studia Ruthenica. 2005. 
  • Рамач, Янко. Кратка история Руснацох. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия Св. Петра и Павла, 1993
  • Жирош, Мирон. Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце (1745–1991) том 1 - 5. Нови Сад: Грекокатолїцкапарохия Св. Петра и Павла 1997 - 2003
  • Лабош, Федор "История Русинох Бачки, Сриму и Славониї 1745-1918”, Нови Сад, 1978
  • Ранко Бугарски, Језици, Нови Сад, 1996.
  • Стеван Константиновић, Приче о Русинима, Шид, 1995.
  • Владимир Кирда Болхорвес, На дебелом леду, Београд, 1996.
  • Владимир Биљна, Русини у Војводини, Нови Сад, 1987.
  • Борислав Јанкулов, Преглед колонизације Војводине у 18. и 19. веку, Нови Сад - Панчево, 2003.

Спољашње везе[уреди]