Пређи на садржај

Црква Светог Димитрија (Земун)

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Димитрија
Црква Светог Димитрија - Харишева капела у Земуну
Црква Светог Димитрија - Харишева капела у Земуну
Црква Светог Димитрија - Харишева капела у Земуну
Информације
Локација Србија Земун-Београд, Србија
Координате 44° 50′ 56″ N 20° 24′ 33″ E / 44.84889° С; 20.40917° И / 44.84889; 20.40917
Статус Споменик културе
Саграђена 1874-78.
Коришћење капела
Компаније
Архитекта Светозар Ивачковић
Конструктор Јосиф Маркс
Власник СПЦ Архиепископија београдско-карловачка

Црква светог Димитрија или познатија као Харишева капела је храм Српске православне цркве у Земуну. Посвећена је Светом Димитрију. Налази се на Земунском православном гробљу.

Опис цркве

[уреди | уреди извор]

Саграђена је 1874—78. године и посвећена Светом великомученику Димитрију, заштитнику породице Петровић. Капелу је подигао Григорије Хариш, земунски трговац, а на основу завештања супруге Марије, рођене Петровић, која се сматра и њеном ктитором. Градитељи Харишеве капеле су арх. Светозар Ивачковић, пројектант, Јосиф Маркс, грађевинар, Павле Симић, сликар иконостаса и занатлије Јован Кистнер, дрворезбар и Самуел Колмајер, златар иконостаса.

Била је порушена током Првог светског рата, а оправљена 1931. и освећена 28. августа.[1]

Архитектура цркве

[уреди | уреди извор]

Капела је обликована у неовизантијском стилу, са основом у виду уписаног крста, са једним кубетом на пресеку бродова. Она је изграђена у два нивоа, на првом нивоу који је делом укопан у земљу се налази мртвачница чији се улаз налази испод степеништа које воде у капелу. Изнад мртвачнице се налази основни простор капеле у коме се обављају црквени обреди. Харишева капела представља значајно архитектонско-уметничко и меморијално сведочанство о Земуну и земунским породицама крајем прошлог века. Осим везаности за историју две познате грађанске породице Петровић-Хариш, капела је и значајно остварење Светозара Ивачковића, једног од истакнутих српских архитеката на прелазу 19. и 20. века и високи уметнички домет Павла Симића, сликара епохе српског класицизма.

Иконостас је последњи рад Павла Симића, рађен 1874. у стилу класицизма.

Галерија

[уреди | уреди извор]
Земунске цркве
  Бл. Дјевице Марије
  Богородичина
  Евангеличка
  Николајевска
  Св. арх. Гаврила
  Св. Рока
  Светотројичина
  Фрањевачка
  Харишева капела


Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 29. авг. 1931