19. јун
Изглед
19. јун (19.6.) је 170. дан године по грегоријанском календару (171. у преступној години). До краја године има још 195 дана.
Догађаји
јун | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1269 — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра.
- 1306 — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена.
- 1586 — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци.
- 1846 — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију.
- 1862 — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда.
- 1867 — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика.
- 1885 — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске.
- 1908 — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил.
- 1953 — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг.
- 1961 — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства.
- 1961 — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао.
- 1965 — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана.
- 1965 — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу.
- 1970 — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута.
- 1975 — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио Прву светску конференцију о положају жена.
- 1987 — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА.
- 1988 — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики.
- 1991 — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства.
- 1995 — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији.
- 1999 — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом и Метохијом.
- 2000 — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната.
- 2003 — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.
Рођења
- 1566 — Џејмс I Стјуарт, енглески краљ
- 1623 — Блез Паскал, француски математичар, физичар и филозоф
- 1834 — Едгар Дега, француски сликар и кипар († 1917)
- 1885 — Стеван Христић, српски композитор и диригент
- 1886 — Јован Бијелић, српски сликар, члан Српске академије наука
- 1906 — Ернст Борис Чејн, британски физиолог и биохемичар руског порекла, нобеловац
- 1923 — Живка Матић, српска глумица
- 1924 — Рејмонд Нурда, амерички бизнисмен
- 1945 — Радован Караџић, српски политичар и књижевник, први предсједник Републике Српске, хашки осуђеник
- 1947 — Салман Рушди, индијски писац
- 1951 — Ајман ел Завахри, један од вођа Ал Каиде
- 1971 — Хосе Емилио Амависка, шпански фудбалер
- 1971 — Андреа Сарторети, италијански одбојкаш
- 1975 — Педро Мунитис, шпански фудбалер
- 1978 — Дирк Новицки, немачки професионални кошаркаш
- 1979 — Звонимир Вукић, српски фудбалски репрезентативац
- 1979 — Клеберсон, бразилски фудбалски репрезентативац
- 1983 — Марк Селби, актуелни шампион у снукеру
- 1990 — Хенри Континен, фински тенисер
- 1995 — Никола Милојевић, српски тенисер
Смрти
- 1897 — Чарлс Канингем Бојкот, енглески капетан
- 1937 — Џејмс Метју Бари, шкотски писац, аутор прича о Петру Пану (*1860)
- 1949 — Владимир Назор, хрватски писац (*1876)
- 1964 — Јован Бијелић, српски сликар (*1886)
- 1993 — Вилијам Голдинг, енглески писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1983. године (*1911)
- 1994 — Павле Богатинчевић, српски глумац (*1905)
- 2007 — Клаусјирген Вусов, немачки глумац (познат по улози директора "Клинике Шварцвалд") (*1929)
- 2014 — Миша Блам, српски џез музичар, композитор и публициста јеврејског порекла (*1947)
- 2017 — Золтан Сароси, канадски шахиста мађарског порекла (*1906)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: